Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— More, ljudi — počeće Purko, zaparavši malo onim patrljkom ispred sebe — šta ćemo s našom vodenicom? Vodeničara nema, niti ga možemo naći. Da bar ima dva vitla, pa bi nam bilo dosta mleti i danjom, a noćom — nek je nosi đavo!
— Ja velim, braćo — reče kmet Purko i zapara dobro onim patrljkom — da još jednom ogledamo. Da nađemo kako bilo vodeničara... — Aja! — dočeka čiča Mirko. — Kakvog vodeničara, bog s tobom? Neće niko za živu glavu! — Ja, vala, ne znam...
Da nađemo kako bilo vodeničara... — Aja! — dočeka čiča Mirko. — Kakvog vodeničara, bog s tobom? Neće niko za živu glavu! — Ja, vala, ne znam...
— zavikaše gotovo svi uglas. Kmet malo poćuta, pa poče: — Pa šta velite, ljudi? Hoćemo li tražiti vodeničara ili graditi drugu vodenicu? — Uh, opet ta prokleta vodenica? — progunđa neko. — Da gradimo drugu! — veli čiča Mirko.
— Uh, opet ta prokleta vodenica? — progunđa neko. — Da gradimo drugu! — veli čiča Mirko. — Jok, da tražimo vodeničara! — reče Srdan. — Da čuvamo sami! — viče Ćebo. — Aja!... Da razvalimo ovu! — uzvikuje Đilas. — Nećemo! — viču jedni.
— More, muku ti mučimo! — reći će Đilas. — E?... A što? — upita Strahinja odbivši jedan dim. — Ta ostali smo bez vodeničara — prihvati Purko. — Ne možeš ni jednog naći. — Niko ne sme, brate, ne sme! — uplete se Ćebo.
I jedno i drugo selo smiri se. Zarožani nađoše vodeničara, vodenica im poče mleti i. danju i noću. Niko se više nije žalio da je gladan i da nema brašno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sva ta mesta behu obrasla gustom šumom, sem toga sva behu pored vode, te su od vodeničara dobijali hranu i drugu potrebu. Kad se Srećko harambaša vratio s družinom na Drenovu Gredu, dočeka ga Nogić vrlo
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako je bila Ćosina vodenica blizu, zovne on vodeničara te prenesu sve meso u vodenicu, a kobilu dovedu pred vodenicu, pa i nju ubiju i oderu, pa meso bace kučki „da mu“,
pa pošto ti ne htede da mi ručak doneseš, a ja ne mogoh gladan raditi, ja ubijem oba vola te da nahranim i ovog tvog vodeničara, a znam da ti se nije omrsio od kad je kod tebe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?
“ PRIČA PIJANOG VODENIČARA Stub se dima sledio od zime, sinoć sam se sudario s njime. Moja baba iz Patkova Sela od magle mi čarape oplela.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Blago mene, evo moga kuma, samljeće mi bez ujma. — Kazao nekakav u sebi, koji je išao u vodenicu, pa našao kuma vodeničara; ali vodeničar opazivši njega sa žitom, pomisli u sebi: Blago meče, evo moga kuma, daće mi dva ujma. Da grdne crkve!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Mraz je napolju. Apsanu ne lože. Aćimu je šezdeset godina. Velika je to stvar. Bivši rajetin, sin vodeničara koji je s perčinom umro, zbog načela... — zastade, nalakti se i u raširene šake smesti mesečasto lice.
njime sinove hraniti, da majka ućuti s prekorima i ne pominje domaćina Vasilija, da on ne bude Aćim Došljak, sin sluge i vodeničara Luke Došljaka, da bude prvi gazda u selu, pa Đorđe očeVinu da nasledi, a Vukašin nauke i škole da mu svrši i veliki
Grmeo je u Skupštini i cela ga selačka Srbija čula. Njega, sina Luke Došljaka, vodeničara i sluge. A šta sam sada? Šta ću ove noći postati kad mi se tuđe rađa? reče glasno u Vir tišine.
Stanković, Borisav - TAŠANA
« Oterah ga. Sutra preko vodeničara na redih da dva seljaka to oprave i u red dovedu. I kada ona dođe, vide da joj je cveće sačuvano, da reka nije
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drumom su škripala kola. Po nekoj čudnoj asocijaciji misli, setih se onog ubijenog vodeničara... Možda se još uvek okreće onaj vodenički kamen. Ali tamo su sada Nemci. — Pripremali su se Bugari do prvog oktobra.