Jakšić, Đura - PROZA
Ah, gospodine, nas zaboravite! Grehota je onih se sećati o kojima bog brigu vodi, a siročad su deca božja... Marta Stanojevića“.
na suvo, a drugi provali prozor i parče po parče od one sirotinjske tekovine dodavaše drugu koji napolju, do polovine u vodi, prihvataše sav taj ostatak znoja sirotinjskog... Voda je rasla.
Htede još i dalje jadnu porodicu kuditi, ali mu podrumar javi da je u podrumu puno vode i da već sva burad po vodi pliva. — Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da provali? — govoraše bogataškim ponosom zaneseni krčmar.
— Bolnica je u vodi, — reče jedan čovek, koji je iz drugog kraja varoši maloj gomilici pristupio. — Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu!
Živko osedla i moga i svoga konja, vežemo ih, onako osedlane, za jedno drvo ukraj puta koji vodi preko Čestobrodice, ali stranputicom, pravo u donju Mutnicu.
Stupismo na stazu koja u crkvi vodi. Svuda oko nas nema tišina koju ponekad samo cvrkut tičica narušava, a iz crkve se čuo dubok glas arhimandritov gde
— Mnogo koješta mislim, brat-Radovane... Znaš, kad čovek svoje dece nema, onda o tuđoj misli, tuđu brigu vodi!... Da, da, tako je to! Malopre prođe ovuda moj đak Milisav, pokojnog Bogdana sin... dobro dete!...
Obradović, Dositej - BASNE
Podobne su vozduhu i vodi, koje, zato što se svud i lasno imati mogu, ne čine se ot kakve cene, a u samoj vešti najnužnije su i najpoleznije na
Naravoučenije Valja znati da je krokodil jedna strašna zver koja živi u vodi i na suvu. Po vidu podoban je gušteru, ali je užasno velik. Neki su trideset nogu dugački.
Teško onom kome reku: „Vraču, isceli sebe”, i „ Učitelju, nauči najpre se|be”. Slepac slepca kad vodi, što će im biti, može svak lasno pogoditi.
Uhvati li ga ko, tu ti mu je i konac, zato je zec, i baš zato je stvoren. Tako i različna životinja i ribe u vodi: jedno se drugim hrani.
Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi. 110 Putnici i topola Putnici na vrućini dođu pod veliku Štopolu u hlad, i tu otpočiiu.
Ne prođe mnogo, kad eto ti trećega. „Babo”,— reče mu — „ta ne čini toga pokora, pomagaj! Veži psa za vrat, pak vodi za sobom. Ne sramoti se pod starost. Kom si jošte vidio da psa na leđi nosi?“ — „E, to je mnogo!” pomisli starac.
„Glavu samo”, — reče derviš — „pak drži je u vodi koliko duže možeš”. Onda ti on s glavom u čabar. Postoji nekoliko, pa kad je iz vode izvadi, gledajući sa užasom na
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa?
Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa?
Gledamo taj plamen visoko iznad goleti, gledamo taj plamen, - u njemu još ničega nema! Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine zora, ili požar u kome ćemo, grad za gradom, žito za žitom, izgoreti.
spasava samo gore; da te od sekire sablja oslobodi, da te iz poplave izvlače čaklje i kuke, da te u mutnoj I ledenoj vodi iz usta kečige otimaju štuke; da se, kad sjaši, dizgini i uzde oduzmu od suknenog hajduka zato da ih, uzjahavši,
8. „Bilo koju vodu da dodiruješ kada držiš ruku u vodi, Držiš sve ponore vezane za tvoju ruku“, kako, u jednoj od svojih slavnih himni, kaže sveti Simeon Novi Teolog,
da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj isti milion, ne bi na vodi zabelelo ni perce! da sam juče imao milijardu, mogo sam da pitam pošto je Valjevo! A danas pitam kolko košta zelje!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Aleksa je opet knez!” I odrediše mu više momaka da vodi sa sobom. Moj otac dogovori se sa Birčaninom, i počnu jošt oštrije knezovati i narod od svake globe i nepravde turske
” Jošt nekoliko pođemo, a ono se nešto ukaza belo po vodi: „Eno, pobratime, gusaka!” — Tek to Jova izreče, a povika dumendžija: „Ko se plaši, nek u lađu legne”.
I tako opredelimo Protića Jovu da plaća i vodi račun, a kako nestane, ja izvadim te po 20 dukata dam mu, i opet tako. Dođemo u Bukarest 14. septembra (1804.
Upravo siđemo na Dnjepr gde je ćuprija sve od pola jela nekako uvezana i na vodi pliva. Kako s karucama na nju nastupimo, a ona pod nama poče tonuti i svi u kola naplaci u vodu oplivaše.
Ja čujem, da je Karađorđe došao na Beli Brod, i odem k njemu. On vodi sa sobom kneza Teodosiju iz Knića i Gružana oko trista vojnika; Milan i Miloš Obrenovići s Rudničanima, i gornji kraj
i mi, nas oko sto pedeset, za njime, premda se njegov konj, dorat, i naši̓ nekoliko konja, a i moj, poizdaleka za nama, vodi; ali mi svi u opancima za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod
oružjem na Turke ustala, zaište od nahije najboljega i pravosudnoga čoveka, i tako od svake nahije po jednoga sa sobom vodi, i svakoga krivoga dade onim ljudma te presude, i kakvu kaštigu oni izreknu, on, Karađorđe, dade svojim momcima te
” Karađorđe: „Kojekuda, eto u skupštini pak biraj najbolje i koga hoćeš, pak ljude vodi u monastir Voljavču, i tamo sedite!
Karađorđe i svi reknu: „Dabogda srećno!” — „Sad,” veli Karađorđe, „uzmi i̓ pak vodi u Voljavču; i starajte se kako vas Bog uči za sav narod srpski, da bi i meni tereta malo skinuli; a ja ću skoro tamo
ode u Bogovađu, pošlje igumana Žarka, dozove u manastir Bogovađu Petra Mutnjanina, i na pitanje, zašto on toliko momaka vodi, i po sirotinji badava ̓rani, — Petar mu je kazivao: da se u tamošnjim nahijama zbrkalo i da tamo nemaju ̓rane, da su
On mu je kazao: „Brate Petre, idi s duše, vodi te momke i raspusti, neka ide svaki svojoj kući, jerbo ja ne mogu to trpiti da vi narod uznemirujete vašim konacima” i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ni pop-Peru, onog što u najvećem trku na konju može da nosi punu okanicu vina na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu noć je nesrećna kerina vijala po crkvi
Može biti tim je hteo da pokaže kako on, kao veliki gosa, ne vodi brigu o svačemu; a može biti i zato što je kao čovek od računa navikao da dobro propita šta je što.
« Ajak! Moj Pupavac svu noć sedi kraj ognjišta i stiče vatru oko lonca, a papuča se samo prevrće na ključaloj vodi... — Gosti se opet uzeli smejati. Siromah Mojsilo da u zemlju potone od bruke.
Vrelo olovo čvrknu u vodi i načiniše se od njega parčad svakojaka oblika: neka kao cvetići, neka kao iglice, a jedno poveće iziđe dosta nalik na
nije pljuckao u tavan, niti se vozio na lađi za ater bifteka, ali se na najjačoj ciči kupao svako jutro u hladnoj vodi, lomio prstima konjske potkovice za opkladu, pa čak učio i srpski, i, posle dugog učenja, jedva naučio nekoliko reči, pa
— Čujem, čiko! — odazva se neki momčić iz kuće. — Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi. Momčić istrča iz kuće, pa ode napred u livadu. — E da idem i ja, kume! — reče Purko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Što me ne pustiš? — Jesi poludeo, bogami!... Neću, polazi! — Moj babo ima para!... Išti koliko hoćeš, samo me ne vodi tamo!... Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!... Para!... A što će meni pare?
— Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar... — Pa što si se zakapijao?...
— Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar... — Pa što si se zakapijao?... Otvori vrata!
— Hm!... hm!... — mrmljao je Deva. — Pa ti, sinko, znaš da hajduci nisu u vodenici... Zvezde su na nebu, ribe u vodi, a hajduci u gori... Ti znaš, svaki je na svom mestu... Ako ti, dakle, hajduci trebaju potraži ih u gori!...
Dok dlan o dlan, i straža tu. — Surepe, Stanko, Ilija, Jovane, Jovica!... Vi ćete sa mnom... A vi... Nogiću, ..... Vodi ih na Drenovu Gredu i tamo nas čekaj... Ako sutra do podne ne budemo tamo, onda nam potraži strv ili jav! Zbogom!
I tek jednog dana vidiš a Crna Bara se pocepala, jednu stranu vodi pop, a drugu Ivan. Pop će Ivanu reći da je turska ulizica, a Ivan popu da je lopovski jatak.
Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa? On traži da prenoći s tvojom ženom, a ti ako pogledaš njegovu bulu, pozdravi se sa svojima!...
— dodade Stanko. — Jest, odmah... Tebi su najviše pakosti učinili, tebi ih dajem!... Uzmi dvojicu-trojicu, pa ih vodi tamo u šumu... — A Miraždžić? — I njemu ćemo suditi. — Zar bez mene? — upita Stanko. — Čekaćemo te.
— I mi smo hteli, ali ne dade harambaša... Zato ti se danas pridružismo. Evo ti i naših ruku i naših glava!... Vodi nas gde hoćeš, samo da se osvetimo, da osvetimo i nju!... — reče Jovica. — A šta je s njom bilo? — Zbilja, šta je bilo?
i nikako se nije moglo dopustiti, to reknu džinu da će mu tek tako biti odobreno da se setrom oženi ako prokopa korito vodi iz Drine u Savu. On pristane i počne kopati.
Stanko baci kapu uvis. — Gospode!... Hvala ti na tvome daru!... Nogiću!... Evo ti čete!... Vodi nas sve kuda ti duša želi... — A ... jok!... Harambaša reče: Stanko je dobar, neka on bude harambaša!
Sveštenik koračaše mladićki, stas mu beše prav kao sveća. Kad iz kuće izidoše, on reče Stanku: — Napred, sine!... Vodi nas! Bog mi kaže da je tebe odredio da započneš ovaj sveti posao! Stanko osećaše nešto uzvišeno u duši svojoj.
Dučić, Jovan - PESME
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Dučić PESME Sadržaj KNjIGA PRVA: PESME SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE LIŠĆA 8 AKORDI 10 POZNANSTVO 12 TIŠINA 14 JEDNE VEČERI U
PRVA: PESME SUNCA Prijateljima Aleksi Šantiću i Atanasiji Šoli SENKE PO VODI ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija
jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok mesečina nepomično, dugo, Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.
Na kom se mostu ikad mogu sresti Svemoć i nemoć, prolazno i večno! Vodi li put naš k tebi, da li vodi? Kraj i početak — je li to sve jedno?
Na kom se mostu ikad mogu sresti Svemoć i nemoć, prolazno i večno! Vodi li put naš k tebi, da li vodi? Kraj i početak — je li to sve jedno? Ko pečate ti čuva nepovredno, Ko tvojim strašnim granicama hodi?
Gde je taj svetli izvor, šta je Ta istina prva, daleka? Ne vodi ništa u te kraje! Sve dublja i crnja je reka. Da najzad s čistog zahvatim vrela! Da spojim izvor i ušće!
Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I ugasne na plitkoj vodi. SUŠA Već mesecima oganj daždi, Prepuklu zemlju mori suša; Najzad će sunce sad da zaždi Zamrli gajić oskoruša.
A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka.
kad ugasnu staze, Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi, I šumi: kô tamne, iskidane fraze Muzike u vetru, u granju, po vodi. Tad se javi eho nepamćenog jada, I bol neke davno prebolele rane...
Tako, kao odjek u samotnu goru, Vratiće se putem koji meni vodi, Tvoj duh, sav okupan u večnoj slobodi — Kao crna ptica u sunčanom moru.
I za jedrom koje ne zna da krivuda, Moreplovac-vitez po neznanoj vodi Otkrivaće ostrv po ostrv, da svuda Oglasi se kraljem i dalje zabrodi.
Moj neprijatelju s dva velika oka, Svi su puti prazni i mrak je na vodi. Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći Bez tvojih koraka: večno, neprekidno, Bez tebe ću biti bedan i bez moći,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sad nastupi jedna velika pauza u kojoj ne znam šta je ko mislio, a ja sam samo gledao Đorđa kako ga ona s tetkom vodi kolima, kako on rukom napipava ždrepčanik i kako se pobaučke podvlači pod arnjeve.
Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za susedstvo! Nego ne da on da moja mati vodi računa o njegovu dolasku, pa ne zna od zla kako će da počne. Hteo bi da mati spava, samo da on može bez brige bančiti.
Poodavno je već kako pop ne može da mahne kosom, ni da zakopa motikom, ali zato je on ipak uvjek u poslu. On vodi brigu o cijelom selu. Čas je u jednoj, čas u drugoj njivi, sada u školi, poslije u crkvi.
se bolje uobljavaju obraščići i sve crveniji dolaze, dok već ne izmače mjesec jul, i dok kum Ninko ne zapreže konje da vodi dušu sela iz sela. Kad po drugi put ode, pođe sve po starom.
Onda se opet lijevim ramenom okrete kmetu: — Gdje je ovdje škola? — Tu je, gospodine, odmah do crkve. — Vodi me! — reče gospodin čovjek. — Zatvorena je! — A ti je otvori! Ja sam naimenovan za učitelja u ovom selu. Gle!...
sasvijem mu se zatvori, a onijem drugijem pogleda najprije kmeta u opanke, pa onda u kapu: — Neću, — veli — hajde me vodi! — Ama sjedi da piješ štogod! — reče kmet.
— reče kmet. — Neću ništa, reče on oštro, a vrh one bore pokazaše se još dvije preko nje — vodi me! Kmet ode s njime. — Kakvo je ovo čudo? — reče Ostoja Purešević. Jal' je nešto preveć mudro, jal' je sasvim ludo!
Pogleda kovača još jedanput, ne reče mu ništa. Samo se savi u struku i ode dalje. Drugi put Pavao Đerić vodi volove s praznim kolima.
Pa gospodin načelnik kome se na velike praznike mora praviti vizita i koji uvek za sobom vodi Tijosava pandura pod pusatom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Danju gaze po vodi komšijska dečurlija i kvasi turove, a i noću je jedna lepota slušati žabe kad počnu da pevaju. Pojedine pevače već
A to je došlo i pop-Spiri odnekud do ušiju, i naravno da ga je jako zabolelo to što patak ni najmanje ne vodi računa o kući u kojoj je.
se više dopadala i uvek mi više imponovala jedna dobra prosta uređena kućica, u kojoj skromna i vredna domaćica ume da vodi gazdinstvo, da prethodi primerom, na primer svojoj ćerci, da ova bude vremenom dobra kućanica i domaćica, da pomaže
— Pitaj ga ti. — Ej, srećo moja, — šanu u sebi gđa Sida, koja je jednako gledala kako Melanija uspešno vodi ofanzivu. — Hoćete l’ da vam baš kažem? — pita Pera. — Ju, slat — ...pardon...
Ali je selo k’o svako selo: svoj hleb jede, a tuđu brigu vodi. Nije tako stajala stvar s popovima. Kod njih nije važilo to pravilo da svako čudo za tri dana traje.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju. Stare, poštapajući se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima idu napred, a
A pored toga morala je da vodi brigu i upravo nosi se sa svima prosjacima, i sumanutima kojih je uvek bilo puno. Svi su oni bili tu, na okupu.
prostrano, grobljansko zvonenje, zajedno s tim zvonima pričinjavao i on, gde onako zgrčen, gegajući ide ispred sprovoda, vodi, kao pokazuje mu put za groblje ispijajući sa sladošću cigarice koje kupi uz put.
Pa kad tako nakupi, onda sve odvuče i nanese gde je bila crkva. I sad, kažu, da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamenja načinjena.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad čika-Gavra uhvati za ruku gospođu Makru, pa je vodi do drugih vrata; nešto joj šapuće, da Čekmedžijić ne čuje. — No, kako vam se dopada moj Ljuba? — Fajn — zdrav momak!
vodila, opet je gospođa Evica htela da se zna da je ona svud na vrhu; a ovako, dok je Marta tu, svaki kaže da ona kuću vodi. U kući je bilo sve čisto i u redu.
To je nasilje — actus potentіae; eto treće akcije. Alka za kratko vreme navuče na se tri tužbe. Ćirković je vodi u Peštu da traži fiškala. Neće da preda stvar kakvom varoškom prokatoru, već pranom peštanskom fiškalu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred svima u onom pravcu crkve. A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve
uđite vi, ali bez onih koji nas mrze“ I taj glas iz groba, pun opomene i pun pretnje, gura je ipak i obazrivo vodi i mami onim svetlim i veličanstvenim vrhovima na kojima se udiše najčistiji vazduh ideala. Jadnica.
Afrika
Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi. Velike svetle kugle, kao zapaljene buktinje i kao sunca, bežale su takođe od nas.
On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko preduzeće za proizvodnju kafe. Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam.
Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje samo što nije potpuno zašlo, behu obrasli travom i visokim žbunjem, ne sasvim čestim palmama
Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa. Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući
Divno je kako uspeju da se ponova ubace u pirogu koja nestabilno i samo svojom sredinom stoji na vodi. U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima
To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili, piroge ostaše prazne. Pevači su bili u vodi, roneći za novcem kojim smo ih nagradili.
Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u
“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.
U jednom udubljenju između šume i iznenadne crne stene u vodi, urođeničko selo dugih tamnih slemena od stabala sasvim niskih nad zemljom.
Mladi šef laboratorijuma, bled plavook deran, opaljen suncem, vodi nas kroz ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela, vekovnih
Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kad muž idi po svoja posla, dobru gazdaricu treba da vodi viršoft... Razumiš što sum kazo? Da si ne makniš od tvoja soba. Sad ćim ja da dođim. POZORJE 6.
“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih! Što mi ne kažiš, da ti pišam u novinu? Kakvo elinsko mudrost!
(Otide.) MIŠIĆ: Ovaj sve o konjma brigu vodi. Siroma, poplašio se da i ne mora derati, no ja sam kriv što sam starca na to naveo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegova žena, na to, iziđe iz vode, a njen muž poče, u istoj vodi, da čuči i da pere noge. Soba u kojoj je prve klase lajtnant Petar Isakovič, sa ženom, stanovao, imala je na zidu neke
Piši ti tamo, u Beču, da svi mi idemo, i deca, i ja, i Đurđe. Ja sam za to da se ide. Takva sam. Kud put vodi sa mnom, pitaš? Kud hoćeš!“ Đurđe je sve više mahao rukom, kao uvek kad bi njegova žena počela pre njega.
Petar se jadan branio, a škripao je zubima, pa je najzad i on vikao da senator, ako ćerka hoće, može da vodi ćerku! Pa je zalupio vrata, tako da su se prozori tresli na traktiru.
Egzercirišta su bila prazna, požutela, spržena, a trska u vodi, oko barutana, bila je sagorela. Zbog tih barutana, iako su bile zazidane u zemlju, opkoljene jarkovima, Temišvar je
Trifun se držao svojih sunarodnica, u okolini. A naročito ih je birao, tako, pod obramicom, na vodi. Taj četvrti Isakovič u Temišvaru, Trifun, bio je rođen godine 1700, a učestvovao je u ratovima Austrije, u čiju je
Bilo im je rečeno da će putovati po vodi, po Begeju, a to je za tu decu bilo nešto novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu
Ona je, neko vreme – kao i Varvara – bila, neobično, odana Pavlu, koji je u toj familiji bio neka vrsta pastira, koji vodi stado. Samo je za tim pastirom ostajao zvek mamuza, a ne glas zvoncadi.
Isakovič sustiže gospožicu Teklu, brzo, stidljivo, jer se eto podetinjio, pa je uze pod ruku, kao da vodi njenu mater u šetnju, gospožu. Trogatelno, pokuša da to mlado stvorenje urazumi.
Mislio je da je pošao u šetnju, sa ćerkom junaka, majora Joana Božiča, a eto ga vodi, u špacir, unuka voskara Despotoviča. Pitao se s kim to putuje i kuda?
Na kući su bili upaljeni svi fenjeri, a u prozorima su gorele sveće. Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini. Putnici su bili srdačno dočekani.
čije su kićanke padale do ramena, a počeo je da ispituje Agagijanijana, i o tome, kako ide u rosijsko poslanstvo, kud vodi put, gde se mogu najmiti kočije, kako bi poznao rosijsku palatu u Leopoldštatu?
Njegove zgrade bile su u vodi, a, iza njega, ispod visokih prozora, uskih kao puškarnice, nije bilo ničeg, sem reke i baruština.
Teodosije - ŽITIJA
Jer ovo se predlaže bogoljubivim dušama kao neki put koji lako vodi u dobrodetelj, i ovo donosi slavu istinitu i čast pouzdanu.
se zadržasmo, ali je i ovo kazivanje dobro milostivim i bogoljubivim dušama, a uz to je i brz i zgodan put koji k Bogu vodi, koji svakome od nas koji hoće milostinje više vredi od telesne svespaljenice, to jest posta, i više od svake žrtve i
svi sa svetim proslaviše Boga, koji „daje hranu svakom telu“, kao što David kaže, koji zbog svoga velikog milosrđa vodi brigu ne samo o ljudima nego i o malim životinjama i ptićima vranim, kada ga prizivaju, a koliko će pre one koji ga se
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često
I to ga ponekad vodi žestini; ostalo je u njemu nešto hajdučko, kao što to nalazimo u šumadijskom heroju Karađorđu, sinu te zemlje, ličnosti
Razlika u veri, naročito ako je u pitanju katolička vera, nije prepreka ili se bar o njoj ne vodi računa, utoliko pre što Arbanase smatraju za rođake crnogorskih plemena.
god., reč je o podeli životnih namirnica stanovništvu; jedan stari, slepi uskok, koga vodi unuka, vraća se s onim što je dobio pevajući pesmu o Kraljeviću Marku a narod je u horu prihvata: svi su je znali.
Iznad obeju se dižu krševiti odseci i planine Stare Crne Gore preko kojih vodi jedan drum od Kotora na Cetinje, a ostalo su postopice i kiridžijske staze.
Nema sredstva koje bi oni smatrali za nedopušteno, kada dobiti vodi; moglo bi se štaviše reći da gotovo pretpostavljaju nepravilne i skrivene načine i puteve.
Međutim, njihovo nacionalno osećanje ostaje neodređeno ili bez dubine; njega ne vodi, kao što to inače biva, neka vrsta nacionalnog instinkta.
Tri su sela sa pravim Arbanasima: Trnica i Dubovo, visoko iznad puta koji vodi Radikom, i Štirovica pod Korabom. Arbanaško stanovništvo ova tri sela pojačano je skorim doseljavanjem Arbanasa i nekih
Najbolja je ona koja vodi iz Lazaropolja u Malu reku a prolazi ispod sela Osoja. Sa visine se vidi, kako mnogobrojne putanje polaze iz sela penjući
skočila jedna devojka posle Kosovske bitke, jer nije htela da „gove Arapima“, koji su zemlju bili pritisli, već ovoj vodi. I sada ona o Đurđevu dne „iskače i češlja se“ kod ovog vira.
Niža je i uža đavatska presedlina (1150 m), kojom vodi put za Bitolj. A najuža i najniža (1090 m) je presedlina Prevtis, kojom vodi put za Korču.
A najuža i najniža (1090 m) je presedlina Prevtis, kojom vodi put za Korču. Ovde se, u blizini Resna, sastaju zapadnomakedonski sa južnomakedonskim i epirskim, jako posećenim,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zavirivao je od vira do vira i plačnim glasom pitao ribe jesu li u vodi vidjele džak s mačkom, ali one su samo mudro ćutale i ćutke mudrovale bljeskajući svojom srebrnom odjećom.
— Nema ga, znači, u vodi, jadan ja i kukavan! — othuknu čiča — mora biti da je još gdjegod na zemlji. U svih prolaznika uz put Trišo se propita
Čiča je samo uzdisao: — Da ga nisu ptice odnijele kad ga već nema ni u vodi ni na zemlji? Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu!
A mjesec se na to samo smješka, oblijeva srebrom čiča-Trišinu sijedu kosu i krčmarevu ćelu, ogleda se u vodi, u očima mačka Toše, koji se penje uz vrbu, i u zjenicama Šarova, koji počesto na nj zavija kao i nekad, kad je sjedio
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo. IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu. Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Leš je tek posle šest nedela nađen daleko niz Dunav, razume se: deformisan, ali je utvrđeno da je šest nedelja u vodi, tačno toliko koliko je prošlo od nestanka vašega muža, zatim inicijali na košulji bili su inicijali vašega muža i mi
) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva. AGNIJA (zagrli Vukicu i vodi je u sobu): Slatko nestrpljenje! 'Ajdemo! VUKICA (prolazeći kraj oca): Kažem ja! AGNIJA i VUKICA (odu u sobu).
SPASOJE: To nije sve; uverićete se da nije sve kad vam iznesem materijal. Početak istrage vodi od nekakve krađe pisama u vašoj kući... MARIĆ: Ljubavnih pisama? SPASOJE: Tako vi kažete, ali istraga drukčije kaže...
Prepisku koja ne vodi u tamnicu, već pravo na vešala. Mladi čovek se našao u zabuni; nije svakojako želeo da zadrži takve spise kod sebe, a
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tek kad se Baronica popela na skelu, izvadila je noge kojima je dotle mlatarala po vodi i pogledala nas. - Vesna neće ništa reći! - Znam - rekao sam. - Otac će saznati i bez nje.
- upitao je, a oštri dečji glasovi počeli su da seckaju tišinu na rezance. Ona mala još je mlatarala nogom po vodi, iako je Tisa bila hladna i muljevita ispod svetle, drhtave kože, nalik na živu. - Nisam čuo kako se zoveš?
- Nećeš preći! - Ataman to ispusti iz sebe u jednom dahu, a ja pomislih da sam za dva trena u vodi, pogrešno kao i uvek. Bio sam na drugom kraju skele, iako su se gaće na meni tresle.
koji sam počinjao da prepoznajem: dok je bila živa baba što je imala nešto mađarske krvi u sebi, imala je običaj da me vodi u crkvu. Umrla je kad mi je bilo tri godine i od tada nisam prešao crkveni prag. Moji su strogo svesni.
- Ribe, šta je to? - upitala je. - Životinje s repom. Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha!
- Ribe, šta je to? - upitala je. - Životinje s repom. Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha! - klimala je glavom sažaljivo očigledno zabrinuta zbog riba.
- upitala je. - Životinje s repom. Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha! - klimala je glavom sažaljivo očigledno zabrinuta zbog riba. - One su navikle na to.
Onda sam je video kako otvara i zatvara usta. Pevala je opet pesme o brodiću, a meni su strukovi poigravali na vodi. Riba je kao luda naletala na mamac. Tako sam ulovio dva šarana i štuku, a onda ih opet bacio u reku.
On spava najviše jedan sat. Kad se probudi, doći će da mu pokažem ribe, ona stvorenja s repom što žive u vodi, pričao mi je o tome, nedavno, jedan gospodin. Štuke imaju svadbenu noć. Jeste li čuli da štuke imaju svadbenu noć?
— 3a ribizle si saznao tek pre dva minuta! — govorila je leđima okrenuta, a na vodi se kao zlatne žabice rasprskavalo sunce.
Čuće te ako nije u vodi! - dodao sam, ali sam negde pri dnu duše bio ubeđen da bi je on čuo upravo i na dnu Tise. Zviždala je glasno kao đavo.
Osećao sam kako mi se svi mišići na telu opuštaju. Bili su to trenuci spokoja kakav sam osećao samo u vodi. Ležeći na leđima gledao sam žutu ružu sunca kako okreće nebo oko sebe, i obale s mirisom vrbaka u naručju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Mrzi me na vodi trgovati. — ’Ajdmo u Lajpcig, pa da donesemo razna espapa. — Nisam za lajpciški espap, volem sa platnom.
Gospođi Soki i Sari oči suze. Odoše. Gledaju dugo za kolima, dok ne iščeznuše. VI Gospođa Soka sama vodi kuću. Ume upravljati, ali za dućan mnogo ne mari. Pera je sad u dućanu i u mehani gazda.
Sofra je hteo da ga načini pravim gazdom, kakav je sam on bio, da bude od njega „sleme” kuće, da, kad umre, njegov Pera vodi staru njegovu kuću.
No Šamika postade tako „čustvitelan”, da za najmanje, ako mu ko šta rekne, plače. E tako se sad vodi kuća i trgovina gospodara Sofre. Već prođoše dve nedelje, a pismo od gospodara Sofre ne dolazi.
Već armicijašu u kolima je bio poznat glas Čamčin, a Čamča mu poljski reče da ga društvo ne razume da ga u svoju sobu vodi, sve će mu iskazati. Velika radost od armicijaša, zna da Čamča vina ima.
Dovezu se u dvorac. Tu sluge skidaju goste, pokazuju kud treba ući. Šljahtec uvede goste u salu, napred vodi ispod ruke gospodara Sofru. Tu je već mnogo gospode. — Nobіlіs hungarus, — pretstavi ga šljahtec svima.
Tu moraju naći koji će ih voditi. Naiđu na jednog kalauza, i taj ih vodi kud se njemu dopada. Voze se lagunom i kanalima, sami ne znaju kuda će, pa tek odjedared nađu se u San-Paolo i tu se
Počnu muntati. „Ko da više”. — Čamči ostane konj. Pera je donde ćutao, a kad Čamča hoće da vodi konja, on opet počne sve grditi, i ne dâ konja voditi.
odavanja tajni bogova s kojima je bio u prijateljstvu, bačen je (po kazni) u donji svet gde je morao žedan da stoji u vodi do kolena, koja bi mu se izmicala čim bi posegao da je pije, i gladan da gleda u voće više same svoje glave koje bi mu
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla da provede noć kraj njega.
bili su na visokoj obali Dunava, među jablanovima, u jednoj ogromnoj žutoj, turskoj kući, oko koje su, dole, na vodi ležale lađe krijumčara. Kad ih je po drugi put ostavljao, ostadoše u jednoj niskoj, nemačkoj gostionici, ispod Beča.
III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN Kuća Aranđela Isakoviča, veliko zdanje, na vodi, na kraju srebrobogatoga Zemuna, bila je u proleće 1744. ponova lepljena.
Najradije trgovaše na vodi. Želeo je da svuda prođe lađama, nepomičan i zamišljen. Za nekoliko godina, pleća mu se poguriše i prsti mu postadoše
IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA Aranđel Isakovič bio je počeo da se davi, u hladnoj vodi, zajedno sa jednim konjem, što je prednjim kopitama prskao u vis mulj, a zadnjim zamutio svu vodu uokolo, žutim peskom.
Beogradski grad i šareni, turski trg, konji što se u vodi dave, velika i plava njegova kuća, blato i mreže, lađe i vrela, okrečena peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave,
umornoj i bednoj, uplašenoj i zamišljenoj, učinilo joj se da je zaspala, baš kada ugleda, pod prozorom kako joj ide po vodi muž, sav obliven krvlju i mokar; neobučeni i neočešljani Vuk Isakovič, sa ogromnom batinom u ruci, koja je dopirala do
Pošto je ređe mogao da je vodi na balove u Brod i Osečki grad, vodio je češće ženu u lov, na lisice. To mu je, uostalom, bilo jedino zanimanje,
Ostavljaše je svud samu, na vodi, od Galca do Beča, većinom bez novaca, u nemaštini; niti je pitao što kad bi se vraćao.
kući, da se brat bratu i ženi javlja, sav krvav, rasečenog lica i odsečene glave, jašući na velikoj žabi i hodajući po vodi. Zato su, pomisliše tada, tako strašno urlali prošle noći psi.
Setivši se svojih, osetio je koliko pripada drugome, nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.
Ni tamo, ni onamo više ne vodi njegov put, nego na sasvim drugu stranu, po tuđoj volji. Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju.
U Skopskoj kotlini žene veruju da moćno sredstvo koje pomaže začeće jeste prah od ikone razmućen u vodi.¹⁰ U srezu boljevačkom „žena koja ne može da rađa, valja da ostruže malo od stožera sa guvna, ali od onog stožera, koji
udara u gredu ili u rog, te isteruje crvotočinu; ona pak, kad u čanak makar najmanja trunka crvotočine padne, popije u vodi.“¹⁴ U spravljanju ovih napitaka za plodnost žene često se koriste i određene lekovite, spasonosne biljke.
i žena koji sumnjaju da nemaju dece zbog vradžbina podmetnutih na svadbi, da bi sa sebe skinuli ove čini, kupaju se u vodi u kojoj se nalazi raskovnik, biljka poznata po tome što može da rasturi, raskuje mađije.
Jedan od tih načina jeste da se nerotkinja okupa u vodi u kojoj se porodilja okupala trećeg dana posle porođaja i u kojoj se nalazi „posteljica“.
U jednom takvom magijskom obredu žena opere svoju suknju i košulju, a onda okupa petlića u toj vodi, izgovarajući tri puta ove reči: „Ove godine okupala petlića, a dogodine sinčića!
“ U Gruži, porodilja bi trebalo da ukrade tri ivera koja su otesana prilikom građenja kuće, i da se okupa u vodi u kojoj su oni potopljeni.
određenih namirnica unose i psihičke, moralne i fizičke karakteristike koje se pripisuju životinjama i biljkama od kojih vodi poreklo ta vrsta hrane.
veku. Ovaj slavni putopisac piše: „Djeca se po drevnome narodnom običaju peru u hladnoj vodi, pa Morlaci doista mogu za sebe reći što i stari stanovnici Italije: Sinove, rod čvrsta kova, odvodimo prvo do rijeke
Takođe se vodi računa i o vodi koja je ostala posle kupanja novorođenčeta, jer se i preko nje može isto tako naškoditi detetu.
Takođe se vodi računa i o vodi koja je ostala posle kupanja novorođenčeta, jer se i preko nje može isto tako naškoditi detetu.
Strogo je određeno kada će se, koliko često, u kakvoj vodi i kako dete kupati, pa čak i to gde će se prosuti upotrebljena voda.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
izda i ševa, i gušteri, sunca uživači, i pesnikinja mirisa, zova, za sebra, sebar izdati neće, za sebra koji u povodu vodi po desetinu sebara sinova.
u hramu, i u raju, numerisano mesto čeka, za one koji još za veka grobnicu gde će leći znaju; za ljude koje na svakoj vodi čekaju brodi i kotva u svakom brodolomu, kojima su svi znani i neznani anđeli milosrđa osigurani.
one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
to mi nimalo ne smeta da razumem ovo veče u »Hungariji«, gde je taj četrdesetogodišnjak došao da čuje kako vaša veza ne vodi ničemu. – A čemu bi trebalo da vodi? – Šta ja znam? Sada ne vodi ničemu! On ćuti.
– A čemu bi trebalo da vodi? – Šta ja znam? Sada ne vodi ničemu! On ćuti. Ti mu onda objašnjavaš da ti je dosta skrivanja po tajnim mestima.
– A čemu bi trebalo da vodi? – Šta ja znam? Sada ne vodi ničemu! On ćuti. Ti mu onda objašnjavaš da ti je dosta skrivanja po tajnim mestima.
Plakaće, biće im lepo, biće im očajno, biće im očajno lepo. Rastaće se jedanput zauvek, jer njihova veza ne vodi ničemu.
da žive bez ljubavi dan, dva, tri nedelje, a onda će se ponovo naći u »Hungariji« da kažu jedno drugom da njihova veza ne vodi ničemu. Dok si izlazila, pogledala si me rasejano, Žuži. Sva ljubav bila je već potrošena.
morate letovati — takva su pravila igre u koju ste zapali, pa sad sedite u kolima pored svog muža na cesti što vodi ka moru. Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina!
Silaze na asfaltni put što vodi do mora. Ispred njih plove na maestralu zapenjena ostrva. To je predeo lukavih primoraca i još lukavijih riba.
Kažu još da je bio strog i ćutljiv čovek i da nisu smeli da ga pitaju kuda ih to vodi, a on ih je vodio sve dublje u planine, pa su se negde krajem avgusta meseca našli tako na nekoj nepoznatoj
sve vreme krio jednog dečaka — sanjalicu, i da ga taj dečak sve češće budi noću, izvlači iz bračne postelje i bosonogog vodi za ruku u kuhinju, gde satima sedi i puši, gledajući sa zebnjom kako je uhvaćen u kavez koji je sam sebi stvorio.
Šta mi ostaje još da čekam? Jednu sobu više? Dva službenika više? Dvoja vrata više na automobilu? Kuda sve to vodi? — Šta radiš budan u ovo doba noći? — pita u prolazu prema kupatilu žena sredovečnog muškarca.
Pronalazi njegovu devojku i vodi je na kafu. Govori joj da je njen muž star, bolestan, neodgovoran i da će propasti ako je napusti.
»To je sve što imam!« Dalje od večnog rata koji se od postanka sveta vodi između časnih građana i kurvi, što dalje od goveđih rezanaca od kojih se prave najbolje omče za vešala!
Matavulj, Simo - USKOK
Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu! Kićune, vodi i konja s mazgom, e ću s družinom pješke. Haj’te i vi, snahe, svojim putem i kažite u brastva ko nam uskoči.
Poslije ručka njih dvojica pojahaše konje i otidoše putom što se penje uza strane blizu brda Vrtijeljke i što vodi u Riječku nahiju.
Najviše se Janko začudi kad od rođaka doznade da Riječani i Crmničani često biju bojeve i na vodi sa Arbanasima i Turcima! Ugovoriše da će sići jednom dolje, ako bude moguće, i voziti se po jezeru...
Nakon tri-četiri stotine koraka, vođ i Pero stigoše vrh puta što vodi od Nikšića u Gacko. On stade i dade znak da se ostali za njim ustave, pa dade znak Krcunu i Janku da mu stanu sa strane
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
I DEVOJČINA TETKA TETKA (gleda u karte, koje su po astalu razređane): Evo mlad momak u kući s mislima i personom; vodi venčanje u glavi. drugi jedan crnomanjast drži se smrtan. (Broji.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Od pisca se, dalje, traži da vodi računa o upotrebi leksike; ta vrsta obzira prema dečjim mogućnostima očistiće tekst od apstraktnih reči, od tuđica i
Jasnoća i jednostavnost ne postižu se grubim uprošćavanjem stila i građe. Mehaničko pojednostavljivanje neizbežno vodi osiromašenju, uprošćavanju, zaglupljivanju i ačenju.
Dečja književnost je, u ovom času, našla jedan od prečih puteva koji vodi ka tom cilju. NAIVNA PESMA I Okvir ove rasprave jeste dečja pesma i kritika dečje pesme — tema koja se često
Uopšte, ako je tačno da vodi računa o čitaocu, biće da su joj odrasli za to zahvalniji od dece. Reč je o jednom iskustvu umetnosti, jednom
Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku,
Dve uobražene, razmažene, tankoćutne princeze, Violeta i Margareta, polaze na igranku svog života i put ih, naravno, vodi kroz mračnu šumu.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kako preoteše ma konzervativci, zbogom! Žutilov je pošten čovek. 2. MILČIKA vodi EDENA, nakićena madžarskom kokardom, PREĐAŠNjI MILČIKA: Gospodo moja, ja se nadam da će vam biti po volji ovaj gost.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1842, po dinastičnoj promeni, postaje sekretar Ministarstva prosvete, potom član apelacionog suda. 1846. vodi državne pitomce u Rusiju, gde ostaje pet meseci.
Pre svega, on je suviše moralist i predikator, i ličnosti predstavlja i intrigu vodi radi poučnoga svršetka i neizbežnoga »naravoučenija«.
Pesnik je za njega izabranik Proviđenja koji ljude treba da vodi istini i moralnom idealu. Sva njegova poezija je čisto didaktična, prigodna i rodoljubiva.
Kao romantičarski slikari, on ne vodi toliko računa o tačnosti nacrta, o pravilnosti linija, o skladu između pojedinih delova; za njega je glavno neposredan
Dobar znalac jezika, Matavulj je prilično i prevodio. Među ostalim, preveo je Na vodi od Gija de Mopasana (1893), zbirku bajki Vilina knjiga (Beograd, 1894), Senovita kuća Čarlsa Dikensa (Beograd, 1893),
Milićević, Vuk - Bespuće
bujnom zobi, vijuga preko polja, s obalama zaraslim u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz sjenovite šume i buči razbijajući se o gole, oštre, tvrde krševe i teče brzo, srdito i nemoćno, zbijena i
A za njima izmiješana povorka ljudi, žena i djece, koja vodi razgovor, koja je došla više iz običaja ili radoznalosti nego da žali, nimalo tužna, osim nekoliko baba koje misleći
Rastali su se ćuteći, dok je sunce udaralo u prozore, ulazeći u sobu i bliješteći vani u mutnoj vodi koja je polako otjecala.
Ipak, na mahove, snažno izbijaše u njemu tjeskoba, mračna i crna, puna pitanja i sumnje: „Kuda to vodi?“ I on se upinjaše da razumije to novo osjećanje, bojeći se da ga nazove jednim imenom, i prevrtaše ga, ispitujući, sa
se krene, ispravi, pođe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprirodnim rukama i steže mu tijelo, pritiskuje mozak i vodi ga vazda u jednom istom uskom krugu; meće mu svoje velike dlanove pred oči i zaklanja mu vidike, govoreći mu da ne
Ona mu pričaše sa utopljenim očima u vodi, sve što je preživela, svu svoju tihu nesreću, sve svoje zebnje koje su joj mrzle dušu i ogorčavale njezinu sjetnu
Radičević, Branko - PESME
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš?
telo predô Kâno ocu svome što bi čedo, Jer da tede, mogaše me jednom Rukom svojom zadržati lednom, Ta kad ono u Vodi neuka Dovatila ta samrtna muka, Kad se voda nada mnome sklopi, Oj Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati
junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto sivog tića, Ide Stojan i vodi vrančića, Za njim stupa ljuba verenica, Tužna jadna kâno robinjica.
od prijačinu, Pred onoga starog Mehmed-bega, Što mu rekâ da će danas doći Po šćer milu, po gizdavu Fatu, Da je vodi sebi za ljubovcu, Za vidjela rekao je doći, Sunce zađe, a Mehmed ne dođe, Niti jednog posla glasonošu, Da doznadu
Desno, levo mene noga vodi, Kuda iđa juče preljuvena; Sunca jarkog veće zraka blena Za goricu čarnu dole odi. Ču li, ču li, štano onde šušnu?
i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim; I spomeno čudnovatu travu Što na svetu svaku
Bože“, pa nazade, Al' ga ona tvrdo prima: „Srce, zlato, moj si sade, Moj si, moj si, sa mnom odi, Kući mojoj tu u vodi!“ XXV Ona vuče: „Odi! odi!“ Uzaman se jadan trudi, Već je eto, već u vodi... Pomoz', Bože! Da l' s' probudi?
“ XXV Ona vuče: „Odi! odi!“ Uzaman se jadan trudi, Već je eto, već u vodi... Pomoz', Bože! Da l' s' probudi? Da li beše sve to sanak?
, etc. — Potom siđe sa brda, i pođe da se oprosti sa drugovima. Put ga vodi kroz jedan šljivik2 (više Auerove kuće, — Steva3 ga poznaje), on (pevac) peva: Ja dole s brega sade lazim, No kakvo
Kad sutra sunca kras izađe, Usamljene će nas da nađe, Na svome svaki biće putu, Al svaki vodi drugom kutu. Itd. do 30 redi. On gleda sve, i opominje se utopljenoga Arse (Putnika) itd.
Pa dovata pred sobom stazicu, Da okuša junačku srećicu, Stazom odi, stazica ga vodi, Niz goricu sve niže i niže, Dokle jednom u dolu ne stiže; Pa kad prođi pored nekog žbuna, Ali nešto zažubori
“ A on na to dugo ne odgodi: „Doved' svate, svom je dvoru vodi.“ Oprostim se, pomolim se Bogu, Dojam konja, pa nogu pred nogu, Jer zbog rane mora polagano, Pa sutradan stignem
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
svog veselog društva, bradonja se diže i krenu prema potoku (znao sam: ide da gleda ribe u oplićaloj, smirenoj jesenjoj vodi), a začuđena družina ostade da goneta kakvog li to sveca iznenada dobiše.
i bez toga šašavu, nekakvim velikačkim pijanim mjesecom, koji je svaki čas upadao u moju bukaru i ljuljao se u crnoj vodi sjeneći mi oči. Tako omađijan, otplovio sam za djedovim petama i do našeg zajedničkog kreveta, iz jednog sna u drugi.
— E, moj rođo, gdje nije mačke, nije ni kuće — mudruje strašni kum i vodi Mulića u avliju. Tamo se iznosi svakojaka bakarna starež i, dok to kalajdžija stručno pregleda, Rožljika ga propituje
lisičio, sladio i prenemagao se da zbunjenom intendantu tek navrh brdske kose konačno postade jasno da umjesto krave vodi sa sobom golemu dobroćudnu momčinu. — I-ih, ubila ga sveta Petka! Razočarano se obazre na ostavljenu dolinu.
PLAVI LONČIĆI Konačno i Šesta krajiška brigada napušta brda rodnoga kraja, Podgrmeča, i kreće nekuda prema Vrbasu, vodi ladnoj.
Dječak razvi pismo i poče: „Dragi đedo, druže Vasilije, budi zdravo ti na dvoru svome, a ja odoh Vrbas-vodi ladnoj, Vrbas pijem, a četnike bijem. Oko mene braća Grmečlije, pa drug druga ostaviti neće . . .
Obzire se na intendanca, koji omađijano kasa za njim, više iz očajanja nego što ga tuda vodi njegov posao, i pita ga namigujući: — Brojiš li ti ovo, Sakane? — Brojim božiju mater!
Sad se tim istim drumom, ispranim i obrušenim, drumom koji više nikud ne vodi, jedan prosijed čovjek pokušava vratiti djetinjstvu, zavičaju, uspomenama.
Sad je pred čovjekom samo pusto blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještačkog jezera. Po njegovim ivicama, nepotrebno udvojeni i suvišni, okrenuti naglavce, ćute okolni
Juriša ona svojim mirom i na srce došljaka. — Putniče, nemaš više s kim razgovarati, nemaš kome otići. Vidiš li, put vodi u jezero, u dubinu, ribama. Tu, na još novoj, nezasječenoj ivici jezera, sve se prekida, nestaje.
živjeti svojim životom nijeme sjenke i za vedra, sunčana dana, on će se, vjerovatno, čak i nazirati u sijeroj mirnoj vodi jezera. NEPOSTOJEĆA BAKICA Činovnica opštine niti ču niti vidje kad su se otvorila vrata (a kanda nije drijemala!).
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat.
MAJKA PINTOROVIĆA: u Alahu? HASANAGINICA: Odjednom mi se odasvud ukazuje. Osećam ga u vodi, u mirisu kadulje, u ukusu badema, u češlju kad se češljam, u maslini, u konju, u crvenom i plavom koncu, kad vezem...
A kadija je ko rodna godina! Znaš li ti šta znači: kadija? To nije čovek, nego most koji vodi pravo uvis! Brat ti se pokazo prilično umešan. Od neprilike napravio priliku. I sebi, ali i tebi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Đurđev-dan, ujutru, pre sunčeva izlaska — okupa, biće cele godine zdrav kô dren, čije lišće, tada nabacano, pliva na vodi... Pošto se okupah, zađoh po bašti i otpočeh da berem cveće, koje će mati, sa svećom, odneti na očev grob.
Kad se napije, skupi svu strininu decu, a i mene, pa nas vodi po šećerdžijnicama, kupuje nam šta hoćemo, onda nas pošlje da odemo strini i pohvalimo joj se, a on pođe pozadi nas,
A svi sviraju. Grneta groće, ćemane klizi, dahire zvoni, a Šaban svojom šupeljkom sve njih vodi, izvija, upada, prekida, seče, te da čovek još više pobesni. I zaista. Eno starojko i još nekoliko njih ustali.
Oko vrata bele im se ispletene jake, „koliri“. A na glavama im velike, tople šubare. Svaki s obe strane vodi po nekoliko unučića, pazi da se koje ne odvoji, izgubi, i ućutkuje ih kad se posvađaju među sobom.
U naručju joj moj brat povijen, levom rukom mene vodi, a ja u boščici nosim bratove pelene. Čaršija puna magle, ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana ili kuća.
Išli bi natrag kući. Ona nosi tepsiju na glavi. Jednom rukom vodi dete, koje, isplakano i umireno, sada veselo poigrava oko nje, a ona još sva vrela.
A sa groblja u varoš vodi još i drum širok, prav, po kome vrvi svet. I zbog toga još uplašenija, sve uza zid brzo ide.
ga, znajući da treba da ga tek onda pokaže, razvije, kada i ona bude kao druge; a to je bilo: kad se uda, počne da vodi svoju kuću, „domaćinluk“...
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
» Ja ti verova(h) sve, od točke do točke. Ko ne bi Srbinu verovao? Pak ti odo(h) šetati se po gradu na vodi; pak ti poarči(h) sve što imado(h); pak ti se vrati(h) go, nag kao mali prst, s punom kesom nadežde.
Kostić, Laza - PESME
Al' evo, bože, primi me bednu, primi me bednu, hudu nevrednu, Vodi me, dragi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!
Ja ću sad tebe u bogu da tražim, blizinom tvojom grehe da blažim, oh, vodi me, vodi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!
Ja ću sad tebe u bogu da tražim, blizinom tvojom grehe da blažim, oh, vodi me, vodi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!
IV Meku je ruku u ruku dala, u suhu ruku sedoga kala, kale je vodi; kô pastir janje, nejako janje, kad vodi na klanje; pokazujuć vrata svoga gospodara, unutra je pušta, vrata zatvara.
IV Meku je ruku u ruku dala, u suhu ruku sedoga kala, kale je vodi; kô pastir janje, nejako janje, kad vodi na klanje; pokazujuć vrata svoga gospodara, unutra je pušta, vrata zatvara. „Ti li si ćerko?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate šta je naš otac kazao?
— pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo al' evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove. Brat je pita: — Za koga si se, sestro, ti udala, koji je tvoj čoek?
Car se vrlo obraduje pa mu reče: — Daj da vidimo, je li ta voda taka. Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina.
A ona odgovori: — Došao da me vidi. Onda zmaj srdito reče: — Nije on došao da te vidi, nego da te vodi. Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziće i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojša ga
A ona mu odgovori: — Došao da me vidi. Onda zmaj srdito reče: — Nije on došao da te vidi, nego da te vodi. Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na njega, a Stojša ga
A ribica mu reče: — Evo je među nama, stvorila se riba, a ždrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: „Dura, babina kobila!“ Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura, babina kobila!
“ Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura, babina kobila!“ A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu.
Kad ona dođe sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz dućana u dućan, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lepši i lepši, i sve je zabavljaj dok se malo posumrači, pa
Onda rekne najmlađi: — Da zna svijet da se otisla pećina, pa vodi ustavila vrelo, a to je u čaršiji na raskršću! Na to treći od njihova društva rekne: — A znadete li vi onoga berbera
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje! 2. MAKSIM, PREĐAŠNjI JEVREM: No, kako je bilo na balu, Makso?
SVETOZAR: Treće: ni ona žena nije dobra, koja je raspikuća, pa ako će i najbolje naravi biti, koja vodi brigu samo o balovima, uveseljenjima, soareima, da se lepo nakiti i ide u vizite.
Zaboga, udaviće se, udaviće se! ŠALjIVAC: Da vidite čuda, neće da potone. Da li bi tako bilo u svakoj vodi, ne znam; ali u rjeki mudrosti plivao je kao zejtin, Ni okvasio se nije! DOKTOR: Lak je moj razum!
LjUBA: Ono nisu muž i žena, nego jedno je momak, a drugo devojka. STANIJA: Pa devojka vodi ga pod ruku! Gle kako je bezobrazna, kako razmeće rukama, kako mu govori.
LjUBA: Zašto bi saginjala glavu, nisam ništa ukrala. PIJADA: Kod nas mladu nevestu ne vodi dever iz crkve, nego mladozenja. LjUBA: I ovde su neki počeli. PIJADA: Kako misliš ti?
STANIJA: Da devojki metnu kod kuće privez na glavu. LjUBA: Pa da je vode kao slepicu. STANIJA: Ako je vode, ne vodi je tuđin, nego dever. LjUBA: I da se svakome poklanja do zemlje. STANIJA: Ka mlada nevesta.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Leti se nepozvana pojavljivala na Savi; jednostavno, zatekao bih je na svom čamcu kako me čeka sa nogama u vodi i ljubazno se smeši.
Jedne godine pronađosmo napušten brod sa kabinom. Stajao je, onako raspukao i nikakav, dopola u vodi, a od pola na suvom, ali mu kabina nije nimalo prokišnjavala.
GLAVA IV Ana vodi međunarodne razgovore u studenskom domu na Novom Beogradu. Krvava povest nesrećnog zeca koji je pravio neprilike u
Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza,
Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim!
sam baš skroz-naskroz luda za Bahom, Čarli, mogla bih da živim na Savi i da Debisi nije komponovao svoje Odbleske na vodi, ali Čarli, pa mi sirotog Baha možemo da slušamo jedino kad neko važan odapne ili izgine masa sveta u kakvoj nesreći,
Idealan brak ... — Ajde, ajde, deco! — javlja se bakuta sa zadnjeg sedišta iza novina, jer predviđa kuda vodi čitava stvar. — Pazi ko je umro Stara Veselinovićka!
Mislim, čak i on to primeti, a to doslovno znači da terasa pliva u vodi. Ali poznajem ja njega: u takvim slučajevima on obično pomisli da je padala kiša dok je stvaralački knjavao posle ručka,
ali oni će, dame i gospodo, živeti kao što treba da se živi: negovaće bebe, praviti štrudlu od jabuka, vozati skije po vodi i šta ti ja sve znam —-kazao je Sule proračunski — a neće neprestano masirati Siroti narod usrećiteljnim rešenjima kao
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Okreće se bolnica: kolo vodi Bunilo, u šaci mu metvica; mladoženja Hripavac, nevjesta mu Groznica; Hitroprelja pristiže - podvriskuje preslica.
Protkaj, potko, i osnovo, sentandrejsko krhko kolo! Put po krugu - nigde znanca. Kud me vodi šumna staza? Sjaj istočen iz Čobanca, to je sumrak kraj Kalaza. Pantelija, Čip i Bata. (Slik treperi oko gaza.
Iz vode blesne nebesko ostrvce. II O rani sjaju neba što se hvata, održi milost dok se neboplava u vodi gleda s puklog nedohvata i spira rumen s Božijeg kristala; prosvetli očaj, bezdane razmakni orosi trag mi bojom što
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Ah, kako vas benajdigujem! ALEKSA: Zašto? Izvolte i vi namoliti gospodina oca da vas vodi gore, pak možemo zajedno putovati. JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu.
ALEKSA: To je dakle drugi Šlegl; ovaj je riter. JELICA: Jest, jest; no to mu je kći što ekonomiju vodi,... također udovica. ALEKSA: Dakle kći! Ja sam vsjačeski držao da mu je supruga. JELICA: To je vrlo dobra gospoja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U svakom kutu, po svakoj stazi po neki junak iz priče gazi. Patuljak Palčić tiho se krade, družinu vodi, igraju žmurke, a čim je kiša, odmah se znade, učine juriš — pod pečurke.
I često Mačak, sa tugom blagom, razgovor vodi sa slikom dragom, gleda je dugo i suze briše: „Najbolji druže, nema te više.“ . . . . . . . . . . . . .
Dremljiva ponoć po šumi lunja, a stroga baka na pragu kunja, drži u ruci od breze prut. A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut.
Večeri svake on tako hodi i nebom kolo zvjezdano vodi. Baki se smješka lukavo lice, pa na put krenu tiho ko sjena, unuka prati nazorice oblakom sivim obavijena: kuda
Ne boj se, nije podvala neka! Neću te više taknuti prutom. Slobodno odsad po nebu brodi, svakome svijetli i kolo vodi.“ Boji se Mjesec, nestaško puni, pa starki veli: „De se zakuni!
E, baš je mišić skitara prava ... Hajdemo kući, meni se spava.“ KUĆA POD PEČURKOM U šumu tajna stazica vodi pod svodom lišća u sjeni vije. Ko li to stazom po noći hodi? U šumi gustoj ko li se krije?
jami, pijukom kuca i lampom škilji, pažljivim okom u rude pilji, znakove daje, lagano hodi, podzemnom blagu rudare vodi.
A Moreplovac voli da brodi morima svijeta po modroj vodi, vrti se, juri, nemirna čigra, na grivi vala u pjeni igra, uz pljusak vode skače visoko, veseli bistro mornarsko
“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas! Promočen čiča po vodi lupa, ko bi se u snu nadao tome, pa oči beči i gromko viče: „Što si me s leđa zbacio, some?!
Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke. Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga mesec odozgor. Jutrom se rosa sa trske kruni, za kapljom bljesne kaplja, zaplovi patak vodama
Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska. Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste?
U trsci pusto, umukli žapci, tišina legla nema, tek u plićaku, u vodi mirnoj, čudnovat putnik drema. Dva su drugara u čudu stala. „Pogledaj, Žućo, visokog ždrala.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kako je? — Ide, ide! Pristajemo uz sasvim kratak molo na koljima. Čovek će ostati u čamcu da istovaruje; žena me vodi. Slobodno zagazim za njom jednom nogom do članaka. — Ovuda je krčma.
su, mora biti bile ćutljive ceo dan, graje razdragano: u večeri iznad mene, uz ostrvo, sve smeđijoj a preda mnom, po vodi, sve plavljoj. Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug.
Čak se i trzaju u sanjanju. Ja ne čujem ceo razgovor koji se vodi oko mene. Sasvim sam rasejan. Mislim kako su svi ovi ludi apsolutno simpatični i prostosrdačni.
Jeste li videli kako je lepa? Obukao sam se, uvio devojčicu u maramu i otišao pravo u noć. Evo po ovoj istoj vodi sam gazio. Strašna pomrčina je bila oko nas, svaki čas sam klizao i posrtao, iako sam stavio čarape preko cipela.
Između dve travke, ili između mojih prstiju pred očima plove barke po vodi. Izgleda kao da je dovoljno da uputim njima svoj dah pa da im pomognem da odmiču po toj površini, za šta je inače nužan
Kad smo bili na putu, on iznenada napusti svoj mirni govor i upita kao u ushićenju: — Mislite li da to vodi čemu: živeti? — O, kad razmislim, ne! Ne verujem.
— O, kad razmislim, ne! Ne verujem. Ali ima nečega divnog u tome što se živi, i baš zato što to ne vodi ničemu. — Šta ste rekli? — Da je život u mnogo časova divan. Čak i kad čovek ima da živi i umre u Huenti i inače.
Odjednom se sjajno rastopljeno srebro prosu po dalekoj vodi; i to tamo gde sam mislio da vode i nema već da je obala, duboko.
Tek na kraju, jedan starac pozdravlja iz mraka neke kapije: — Dobru noć, gospodine! — Dobru noć. Izgleda mi šumno na vodi? — Tramontana malo, gospodine. — Znači ništa od ribolova? — Noćas ništa od ribolova, gospodine.
Nema više ničega čovečanskog u ovome predelu. Sedam u prvi čamac koji se njiše na vodi i gledam. Ne odvezujem ga. Šta čini sada što danju po njemu gamižu ljudi!
Između neba i vode postoji vazduh i on teži po vodi, nabira je. On sisa vlagu iz vode, kroz vlagu projektuje mesec, duguljasto izdužen.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć!
I Gospod je saslušao Molbu bedne majke te, Anđela mu čistog dao, Da nad njima večno gre; Da ga mučnom stazom vodi K čistoj pravdi i slobodi. I sinak je putem greo, Kojim trnje niče tek, Uvek blag, no uvek smeo, Mučeći se ceo vek.
duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu? Sjajne glave razbojnika plutaju po vodi poput oraha, bljesak svećnjaka i čaša po kulama sredozemlja, pir je svih pirova noćas.
povedi u grad za kojim hodimo; nek su mu temelji od krvi il krljušti, od svetlih kostura il obrnutog disanja, svejedno, vodi nas, otvori, uvedi! BOGUMILSKA PESMA Traže moju glavu.
A žena do kolena u mrazu okrene se i rekne: tvoj grad je uzet, natrag te ne vodi nijedna staza, ostani s nama u lovu i vojni! Koje je to pleme?
će palikuća od požara da spasava Iz ropstva misirskog neće te izvesti ruka faraona Lažni izbavitelj prečicom vodi do novog ropstva i Vavilona Sava na lomači Ko je to sa mnom na Vračaru bio spaljen jedna sen na krstu dok sam
1972-3. TO SLOVO 1. Dok ide ispred nas dlan koji nas vodi i gleda miluje našu vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj čovek mora da se seća dok
u dan dat tamo gde se znaci skupe i zbiju tvoja je soba opšti stan predsoblje povratka u potpuno znanje koje vodi unutra duboko na osetljive strune i čudna ogledala Ja vidi još jednog sebe koje se rascveta iznutra u neke
5. Posle predsoblja i amblema ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: Šta se to njega tiče? DANICA: Meni je poznato da je on staralac, da on vodi brigu o kući, pa će on najbolje i znati može li se od ove kuće praviti logor. (Ode.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I zato im je izraz lica bio vedriji. Gledali su narednika smelo u oči. — Kaplare — obrati se narednik — poslužioce vodi kod topova, a vozare u štalu. I pade komanda, zvecnuše mamuze, masa polegnu i tresnu nogom. — Dobro je, vojnici!
Tada mu priđoh. — A, ti si taj... Vidim ja da mi jedan nedostaje. — Onda se obrati jednome vojniku: — Vodi podnarednika kod rukovaoca da mu dâ odelo i ostalu spremu.
Prostor se gubio u mračnoj noći, i činilo nam se kao da se bitka vodi pred nama. U tom opštem haosu jedinka se gubila, ljudi se nesvesno pribijali u gomilu i nemo posmatrali strašan prizor.
A pešaci se izgubiše baš tada, kao da u zemlju propadoše. — Valjda neko o tome vodi računa — objašnjava narednik Milutin. Daleko napred vidimo komandanta kako spokojno jaše na belcu.
Naiđosmo na jedno ušoreno selo i na raskršću se sakupili seljaci, starci i žene. Tu zastadosmo. Pričaju seljaci da se vodi velika bitka oko Šapca, i da je silna vojska otišla na tu stranu...
Potporučnik Aleksandar gleda kartu pri mesečevoj svetlosti i kaže da put kojim sada idemo vodi pravo na obalu... Vojnici slušaju i sumnjičavo vrte glavom.
Vidi se i jedan putić, koji se odvaja od nasipa i vodi do mesta zvanog Čevrntija... Nastalo je razrešenje onog mučnog stanja iščekivanja.
Vojnici pronađoše tamo neke ovce. Poče da se priprema gozba. A muzika svira... Ali čamci se nikako ne drže na vodi. Sasušeni na suncu, a sada rastočeni, pune se odmah vodom, te ih hitno izvlače na obalu, i zatinju kučinom i vunom.
Nas se to ne tiče. Ima valjda nekoga ko o tome vodi računa. Naše je da poginemo, a kada nas je ta čaša mimoišla, i neprijatelj je sada daleko, onda uživamo blagodeti ovoga
Ljudi su drhtali pri pomisli da su zanavek odvojeni od svoje braće i drugova... Mesec drhtavo blešti u vodi, i prema mesečevom odblesku ljudi gledaju strašnu agoniju davljenika.
Ali svi su na suprotnoj strani od pravca odakle dopiru pucnji... Najednom začusmo pucanje pozadi nas. Ali valjda neko vodi računa o nama, umirujemo sebe.
I ma gde otišli na drugo mesto, biće nam bolje. Ali mi idemo uvek starim putem, onim kojim smo juče prošli, a taj put vodi pravo na Čevrntiju. „Spomenulo se, ne povratilo se!“ — šapuću vojnici i neprestano se raspituju kuda ćemo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Putom, što vodi od železničke stanice k opštini orlovičkoj, kreće se tromo i umorno jedan putnik. Još iz daleka, po celoj njegovoj
Mi ove godine nismo ni praktikovali školski rad: nastavnik nam imao neke mnoge honorare, pa nije ni imao kad da nas vodi u vežbaonicu. — To je rđavo, vrlo nezgodno!... reče on mršteći se.
Ho-ho-ho... Ljubica se sad tek seti posla, seti se da je još davno decu ostavila iza škole, pa o njima niko ne vodi računa. Ona se nervozno diže i rukova sa pisarem, pravdajući se uzgred: — Ah, izvinite, molim vas. Jadna moja deca...
Razgovor se vodi samo o školskom radu. Ljubica je naročito došla da čuje koju reč o pisaru, da vidi šta je to: treba li da se boji
— Kaži gospodinu da učiteljice ne moraju ići u crkvu, kad je ona udaljena. deca će već doći, pa neka ih on vodi; i onako nije dosad bio u crkvi, odgovori ona žučno, a obrazi plamte, crvene se kao krv...
Ti si obrazovana učiteljica! — Dobro, čekaj da se obučem... Ali Dragutin ne čeka, nego je uzima za ruke i vodi. Kad dođoše do praga, on se osvrte i pogleda je onako đački...
Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke ponjave na leđima. Idu tako, a paščad zalajaše. »Kao cigani !« reče otac i nasmeja se.
Vlajko se o ručku raspoložio, zadirkuje Gojka, seća se nekih smešnih scena iz đačkoga doba, i tako umešno vodi razgovor, da se Ljubici i Gojku čini, kao da je on već godinama među njima. E, brate, ovo je valjano...
Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi... Ta ona je tako srećna, tako srećna!...
Eto ga, ide ono strašno.. Oseća po ćatinu glasu; on je došao naročito... on je spremio sve, pa došao da je vodi na muke...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko! Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko! Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko! Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko!
munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi slobodu, A Iliji munje i strijele. 6. Aj đevojko, dušo moja! Što si tako jednolika I u pasu tankovita?
Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo! Kod moje ćeš majke U ladu sediti, Tanku svilu presti Na zlatno vreteno!
Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze, Kopita ne kvase!“ 41. Vita, vita jelo Uzvij gore grane Da naši junaci Ne polome perje! 42.
devojko, Tvoja će majka većma plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A lepe Ruže na vodi nema, Ni lepe Ruže, ni vode ladne. 64. Tekla voda, vojno le! tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela?
Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila! U nju su ti svaka dobra, koja s’ mogu nać’: U nju ti je b’jelo lice, ka’ cv’jet proćetan;
74. Ide soko, vodi sokolicu; Vlago majci - zlatna su joj krila. 75. Lijepo l’ je niz polje gledati Žutu dunju među listovima I
Ja ne gledam tavnoj noći doba, Nit’ moj konjic mutnoj vodi broda: Putem idem, za njim praha nema, Vodu gazim, za njim brčka nema.“ 137.
bi’ izvirala — Kraj dućana Jove bazarđana; Ne bi l’ Jovi žeđa dodijala, Ne bi li se vodice napio, Ne bi l’ mene u vodi popio, Ne bi li mu na srce panula I na srcu ranu načinila! 160.
I govori Jagodina majka: “Lakše hajde, Radonja na konju, Na vodi je nejaka Jagoda, Nejaka je polupaće sude, Ludo, mlado, prepadnuće mi se.
“ “Ja ću tebe jedro dati — B’jele skute đevojčine.“ 165. Oj, Lazare, na vodi vozare, Čuvaj dobro na vodi brodove, Pazi dobro koga noću voziš, Noćas mi je odbegla devojka, I odnela dva dukata
“ “Ja ću tebe jedro dati — B’jele skute đevojčine.“ 165. Oj, Lazare, na vodi vozare, Čuvaj dobro na vodi brodove, Pazi dobro koga noću voziš, Noćas mi je odbegla devojka, I odnela dva dukata zlatna: Jedan daće, da je
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I vama, kao glumcima, ako ste vi uopšte glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu! MAJCEN: Prestani da me prekidaš!
DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam! (Drobac, sa stručkom vidove trave i volujskom žilom, odlazi levo, prema vodi. Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina i Blagoje.) DARA: Šta je glumičice, ode ti dragi?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
RASTANAK KOD KALEMEGDANA Rastali smo se i sišli iz grada. Kao dve suze, kad naporedo kanu, sa naboranog lica. Na vodi su nas čekale lađe. Tvoja ode prva. Moja je obilazila ostrva. Sedeo sam poguran i crn, pust, kao Mesečeva senka.
NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put. U prozoru se sjaše kao zapeti luk, kao Mesecu vodi, mlad i žut, Rialto. Mirisaše bolan svoje bele ruže i gledaše kako galebovi kruže, tužni i beli, ko misli na
Ali držeći mu glavu rukama obema, suzno, umirući, pomisli, bolno, da za oči neveste utehe nema. Tada zaplaka u vodi zvono Svetog Marka.
A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila tvrda, vidim most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda.
Pod krmom je zazidan običan motor, što se loži petrolejem. Taj motor neprestano lupa i njegovo lupanje se čuje po vodi, na milje daleko. Sva je barka masna i strašna i zaudara od ribe. U kućici motora svakojaki plamenovi.
Zelene, plave, rumene svile u vodi trepere sve do neba i teških surih brda iza nas. Početak je lova vrlo lep, dva broda kao da igraju, drže se parno i
Pogrešiti u tome znači izvrnuti mrežu i lov. Pred nama se posle mrači i motor stoji. Mreža mu se vuče po vodi, kao dugačka kosa. Mi se vrtimo oko nje i kružimo. Sunce je tek bilo zašlo i voda zarumenela.
Svi hodaju na palubi gore‑dole i ćute. Motor lupa kao srce. Po vodi kao da počinje da treperi mešavina rumenog zlata i srebra. Brod kao da stoji.
Pod svetlošću jedne lampe, ribari rade. Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda. U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat. Ljudi su kao od gline. Užetom biju blato sa mreže.
se kupali, slobodno, u talasima reke, nego u nekim sandučarama, koje su se zvale kupatila, a ličile na kokošarnik, na vodi. Ženske su se za kupanje oblačile kao glumice za predstavu u „Follies Bergères“.
Isto mi je tako teško bilo i to što sam preživeo – da sam se okupao, pri ulasku u bolnicu, u Vukovaru, u vodi, u kojoj se, pre mene, već bila okupala – posle nekoliko meseci – petorica. Obrijane dlake plivale su u basenu.
Onog istog dana kad se, spreman u boj, zaklinjao da će: i po danu, i po noći, u svakoj borbi, na zemlji i na vodi, i u zraku, ostati veran zastavi Habzburga, što se, pobedonosno, vila nekada po Evropi, u rukama Banaćana.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Trska je listala, a lokvanj je tiho ljuljao svoj beli cvet na vodi. Đavo je sedeo, pa je, od duga vremena, na dokolici, uzeo jednu trsku i pravio karabu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prođem tvrđavu i uputim se ulicom što vodi u grad da se gde u hotelu odmorim od duga puta i da potom potražim rada kako bih od te zarade mogao dale produžiti put
Ja sam s nestrpljenjem očekivao da čujem taj znameniti članak i da, u isto vreme, saznam oko čega se vodi ta važna i očajna borba između ministra finansija i ministra građevina.
Tako se tamo, temeljno, stručno, raspravljaju sve stvari i vodi prepiska pola godine dok se u aktu ne ispravi i najmanja gramatička greška, i tek se onda pristupi daljem radu po tom
sme predavati o konju, a mesto te odvratne životinje, kad ona dođe na red u predavanju, da se predaje o plivanju u hladnoj vodi.
Reč „izbori” znači u ovakvom slučaju: postavljanje poslanika, i vodi svoje poreklo još iz patrijarhalnog društva kad je narod zbila imao, pored ostale nevolje, još i tu dosadnu dužnost da
— viču deca, pa i mnogi ludi iz pozadine. — Eto puta, eto puta! — rugaju se gnevno oni uz vođa. — A ko li zna kud vodi, slepci jedni? Ne mogu svi zapovedati. On zna kud je bole i preče! Provaljujmo trnjak. Navališe provaljivati. — A jaoj!
Put nije lak, ali moramo savladati junački sve prepone, kad znamo da nas ovaj mučni put vodi sreći našoj. Neka nam Bog milostivi sačuva vođu od svaka zla da bi nas i dale ovako uspešno vodio!...
Neka polovina nas propadne za ovu stvar, pa ništa. Čudna mi čuda, jedno oko! Šta će ti oči kad ima ko za nas gleda i vodi nas sreći? Valjda ćemo zbog tvoga oka i čičine noge napustiti ovo plemenito preduzeće. — Laže čiča!
— Bilo je i toga. — Pa? — Ništa... Budalaštine! — Što budalaštine? — Ostavi se, molim te; ko će da mi vodi politiku?!... Počinjao je to jedan! — Pa šta učini? — Lud čovek! Šta ima da učini?!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sunce se smirilo. Obran poslednji red kukuruza i natovaren na kola. Skupljaju se radnici pod brest. Sreten mi vodi sitog »Sultana«, prebacuje preko njega gunjac i kolani ga tkanicama.
Kad uđosmo kroz vrbljak u reku, pa otpoče da odjekuje lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na skoro besmo pred avlijom.
Pa 'ajd', priznajem, imam. — Šta ćeš priznavati, kad smo je mi viđele. — Đe, bolan? — Znaš đe, na kiseloj vodi. — Zar obadvije? — Jok, onu jednu, a druga ti je dolje. — Ama zdravlja ti, pa kako izgleda ova? — Pa 'nako, gledna...
Trevim se, brate moj, na kiseloj vodi, kod stare stubline; iskupi se, brate moj, k'o što znate, sijaset svakojaka živinčeta: tu ti je, brate moj, silestvo
Spremimo se mi, pa 'ajd'. Kad besmo, 'nako, preko onog prelaza, na kiseloj vodi, pitam ja Žiku: »Šta bi ti radio, da izađe sad pred nas ćopo?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA: Pa to, Jevrem će kao poslanik i tebe da vodi u Beograd, pa će tamo da podnese interpelaciju i onda će da dobije od države koncesiju za zeta. SPIRA: Ama, nije tako!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ona uzme tako pletivo, pa sedi u mehani i vodi račun od potrošenog pića. Dok je ona tu, niko nije hteo, a nije ni mogao onako mufte popiti i odneti što, jer ona je
Smota ga ćir Đorđe »ka’ Vla’, pitu!« Ako si gledao kadgod, čitaoče, kad plivaju sitne ribice po vodi, a nađe se poneka krupna među njima pa, onako usput, kad smota i proguta po koju malu jadnicu, pa se i ne opipa po
ova: Za kapetana reče tu da je zver u ljudskom obliku, i ništa manje; da je pravi dahija, i da obično, kad pođe u srez, vodi čitavu tevabiju gladnica i najamnika, kao stari persijski carevi; takvom pisanju dao je, valjada, povoda i džgoljavi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Eno žene, nasred Save, eno marame! Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo, svak bi glavu da u vodi pokvasi! Pa se baca u zagrljaj Savi, Moravi I na glavi pokrivalo tad zaboravi ...
Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi diše! Sa podvinutom rukom on, moćnik, krotko spava; Zora, napukla narandža, skoro će da zarudi.
MONOLOG STONOGE Šta je sadržaj monologa Što ga, mileći, vodi stonoga? „Idem, sad levim, a sad desnim: Kad pomislim, dođe mi da pobesnim.
ISTORIJE Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda silaze smerno Na reku, da piju vodu; Put koji vodi ka vodi Sreći bi nas mogo dovesti; Gazovi i pojila su Na glavnom pravcu povesti!
Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda silaze smerno Na reku, da piju vodu; Put koji vodi ka vodi Sreći bi nas mogo dovesti; Gazovi i pojila su Na glavnom pravcu povesti!
— Molim, imate li kakvu furunicu? — Kako da ne! Evo! Najmanja. Broj 5. Samo je uzmi za rukunicu I vodi je u beli svet. — Čime da je ložim? — Prvo: Ona ne bira — ugalj, papir, drvo, Iverje, perje!
MUNjA Munja u oku mom, ko metak Spoji kraj i početak, Obasja šumske izvore, U gori, u vodi, zavali Sve što je sagorivo, zapali I pritom i sama izgore.
HRAST KRAJ POTOKA Od rane zore po vodi se Hrast šunja, tražeć svoje obrise: Pokreti su mu hitri, krti. A svetlost, što se u nebu rodi, Najpre u krošnji, potom
A svetlost, što se u nebu rodi, Najpre u krošnji, potom u vodi, Presijava se, ogleda, drhti. SUŠA Voda je gola. Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas.
Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive. PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi. I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica.
PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi. I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče.
Pomalo vetra. Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s rukama kao Sava i Dunav. S glavom u magli. Još negde kaplje, iza kuće.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Međutim, nikad niko nije u to vreme, kao ni pre toga, u kopnenoj slatkoj vodi našao polno zrelu jegulju, kao ni sitne jeguljice koje bi tu bile rasplođene.
Sve što je izvežbano oko prirodnjaka moglo u bistroj vodi spaziti, bili su parovi crnih tačkica koje su označavale oči životinjica.
Kolevka jegulje, njeno rađanje i prva migracija Svaka jegulja, u ma kojoj evropskoj slatkoj vodi ona živela, vodi svoje poreklo sa svetskog plodišta jegulja u Atlantskom okeanu.
Kolevka jegulje, njeno rađanje i prva migracija Svaka jegulja, u ma kojoj evropskoj slatkoj vodi ona živela, vodi svoje poreklo sa svetskog plodišta jegulja u Atlantskom okeanu.
Jedan deo kordona jeguljica, onaj što se nalazio na čelu povorke, zadrži se u prvoj stajaćoj vodi na koju naiđe. Drugi deo, onaj što naiđe posle prvog, nastavlja svoje putovanje i zadrži se u drugoj vodi na koju naiđe,
Drugi deo, onaj što naiđe posle prvog, nastavlja svoje putovanje i zadrži se u drugoj vodi na koju naiđe, i to tako ide po redu, kao kad kakav komandant raspoređuje svoje trupe po konačištima i prebivalištima.
U ponekoj od tih hladnih slatkih voda može opstati još samo pastrmka, ali i ova živi samo u čistoj i bistroj vodi, a jegulja u ma kakvoj, pa i u ustajaloj blatnjavoj vodi.
još samo pastrmka, ali i ova živi samo u čistoj i bistroj vodi, a jegulja u ma kakvoj, pa i u ustajaloj blatnjavoj vodi.
Ona se tako isto i sa istom brzinom vrši i u mešovitoj slano-slatkoj vodi na ušćima reka i u lagunama, kao i u običnim slatkim vodama.
Posle izvesnog vremena prebivanja u slatkoj vodi, jegulja dobija prve sitne krljušti. Ove se pojavljuju kad ona dostigne dužinu od 15—20 santimetara, a to je u njenoj
Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine). Slika S je otolit posle 41/2 godine starosti; D označuje otolit posle 5 godina, E posle 51/2
Brzina je različita prema vodi na koju jegulja u svome putovanju naiđe. Prolazeći, na primer, kroz Baltičko more, gde nailazi na velike razlike u
Rakić, Milan - PESME
dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt se na sve strane rasu Gušeći
I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi. — Istok se vedri, zvezde gase... Zora.
Jest, još u meni prošli život sjaji, Čist ko na vodi labudovo krilo, Jer sve je dobro i čestito bilo, Smeh, suze, želje, nade, uzdisaji.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE GLAVARI SU SE MAKLI NA STRANU, A NAROD KOLO VODI. KOLO Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja.
Otvara' joj knjige na proroke; neki kaže: „Na sugreb je stala“, neki kaže: „Splele je mađije“. Svud je vodi po manastirima i čita' joj masla i bdenija; kumi vraga u sve manastire da ostavi snahu Anđeliju, kumi vraga — ništa
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali Nata to ne primećuje. Sva srećna što je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavljaju samu
| I zaista, Sofka posle nekog vremena kroz prozore odozgo ugleda Magdu. Izišla iz komšiluka i ide onom ulicom koja vodi pravo gore u čaršiju, gde je pazar i gde su ti hanovi. I bojeći se da nije zadocnila, gotovo trči.
dok je bila tamo po groblju, da pije druge vode, iz drugih bunara, jer sve one ne valjaju, ne mogu ni da se prinesu ovoj vodi njihovoj, iz njihovog bunara, te odahnjujući, govorila bi: — Oh, oh, što je slatka ova naša voda! E, baš je nigde nema!
Srećan ti dan i praznik, dedo! I pošto ga poljubi u ruku, a drugom rukom držeći ga ispod pazuha, produži da ga ona vodi.
Ali u tom odozdo dete, koje ga je bilo dovelo, poče da viče: kako je vreme da ga vodi natrag. A po tome odmah su Sofka i Todora znale da naročito rakijom ne treba više da ga nude, da su njegovi iz kuće
i Todora znale da naročito rakijom ne treba više da ga nude, da su njegovi iz kuće zato tog dečka i poslali da ga on vodi, a u isto vreme i da pazi na nj, da dugo ne sedi.
Sofka i Todora ispratiše ga do kapije, i odgledaše kako poštapajući se, presamićen, ide sâm, ne dajući da ga dete vodi, već zamahujući onom drugom rukom čak iza leđa. U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze.
mu to sada da šalje po glasnicima ove pare i darove, i sada eto dolazi da kuću preda kupcu a njih sobom da u Tursku vodi. I ne druge noći, nego iste još noći dođe i on. Kao što je naredio, tako je i bilo. Nije ništa bilo osvetljeno.
— Živi, živi, gazdo! — poče Magda, jednako vrteći se i čisto stideći se što on, njen gazda, čak i o njima, njenima, vodi brigu. Gore, u gostinskoj sobi, sedoše.
Odavna znajući za sve, poslala jednog slugu i naredila mu da odmah, čim čuje pucanj pušaka, svirače ovamo vodi. | Kuća zasija.
drži, čuva, da bi, eto kao sad, pre no što svane, otišao kući, spremio i tamo udesio i posle došao po prijatelja da ga vodi k sebi, na dalju čast i dalje vesele.
Znalo se samo da je ispod crkve, da vodi na drum, i da pored tekije i preko vinograda izlazi na granicu. Njihovo selo bilo tamo u Turskoj, odmah iza manastira
Pandurović, Sima - PESME
Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo! — O vidi veličanstvo pólja, Tragično društvo kroz koja me vodi: Ogroman vidik, neslućena dólja. Snivana ponoć nad njome se svodi.
Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad kuća viri.
S naporom se dižu pocrnele ploče! To je buna mrtvih, to je uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista...
bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne časnom miru ono ratu, Ako ne sreći, a ono slobodi.
Grmi zadnji odjek, potmulo i divlje, Borbe što se s mržnjom i očajem vodi, Dok u mraku budno, sve življe i življe, Diše stara zemlja u novoj slobodi.
I dok je dobro veče davno palo, A jedine zvezde trepte u slobodi, Ti u snu što te čudnim putem vodi Progovoriš glasno, s uzdahom: „Još malo.
Ako je srce sad pusto i golo, — Bednici se samo i ništavni kaju. Dane naše sreće u života maju, Dane pozne tuge vodi sudbe kolo; Ako sam mnogo štošta već prebol’o, Spomenici dragi o tome još traju.
I sna, i sna, dušo, iznad svega! BUDUĆI DIJALOG Čuvar ih sêdi kroz zamak vodi stari. Zaborav, prah, tišina, čudne stvari Tu su u društvu, prisne, ali néme. — Gle, to je neka knjiga!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Primorci odoše svojim putem. Mi ćemo za serdarom, u Katunsku nahiju, jer nas pripovijetka naša tamo vodi. On je uz Praćište išao pred onom četvoricom, pa pošto se podobro pope, pod jednijem sivijem kukom, gdje je uvijek
Pod njima, druga strana brijega, bijaše prilično zaodjevena. Na njenom podanku vijugaše poširok put što vodi iz Gacka u Nikšić. Na desno, puškomet daleko, pomoli se jedan pješak.
“ Grof im ni rekao nije kud ih vodi, no im je pričao o drugom koječemu. Pšenelov dvorac nalikovaše Vencelovu, samo što manji bješe; bašta, avlija,
Pomišljajte na što vas opominju, na strašno prokletstvo, ako ne uslušate naredbe moje!... Krivac će ostati. Vodi ga u manastir!“ reče perjaniku.
dosta kaplja gorčine da ga pretrgne, a neko može podnijeti i punanu kupu, ima ih, bogme, što oguglaju u zlu, kao ribe u vodi. A što je bilo Janku? Šta mu se dogodilo?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— odgovor kao običan zadatak čiji je odgovor mahom neočekivan, iznenađujući, ne retko i paradoksalan: Zašto se konj vodi na pojilo? (Za ular); Kad se kosi seno? (Seno se ne kosi nego trava); Kuda ide dete kad navrši četvrtu godinu?
Guče kao golubica. Doleteli kao ose na med. Drijema kao kobila pred suvačom. Živi kô riba u vodi. Zavrgao se glavom kao pas repom. Zagledao se kao tele u šarena vrata. Zasukô brkove kao vilaš rogove.
Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris. Mlati jezikom kao pliska repom. Muti kao riba po plitkoj vodi. Muči se kao crv. Navalili kao gusenica na list. Napali na trešnje kao čavke ka smreku.
Promeće se kao mačka među staklićima. Provukao se kao pas kroz rosu. Radi kao krtica. Raširio se kao žaba na vodi. Retko kao bela vrana. Sed kao ovca. Siromah kao crkveni miš. Slabo kao svračiji mozak.
Paze se kao mačka i miš. Pametan kao popino prase. Pliva kô sikira po zemlji. Pouzdano kao kratak štap u dubokoj vodi. Prav kao uže u vreći. Priliči mu kô krmači biser o vratu. Prionuo (na posao) ko čičak za jaje.
Moja baba i njegova baba dvije rođene babe. Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale. Moja je mati i njegova na jednom suncu taranu sušila.
— Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo. — Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta.
— Nad majkom nema prijatelja. — I bila mati, i mila mati. — Rđavoj majci deca pastorci. — Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće. — Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi.
— Protrči sad, zeče! — Po zveku se vrijeme pozna. — Propušteno leto dve zime vodi. — Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan.
— Nije kome je rečeno nego kome je suđeno. — Danas vezir — sjutra rezil. — Svakom će svoja doć’. — Muka duše ne vodi no suđen dan. — Što mora biti, biti će. — Što rijeka donosi, rijeka odnosi. — Teć’ će voda kud je tekla.
Pošlje smrti razgovora nema. Prazna glava svaka je ohola: Prazne tikve po vodi plivaju. Iza tmine i sunce ograne. Prije ćeš se odužiti duga, Neg’ rđava razdružiti druga.
Kada se nađe na nevolji, on se seti i sv. Nikole, koji svakom na vodi pomaže, — i on se spase. Našavši se na obali, on upravi pogled nebu i jetko je izgovorio gornje reči, a ubrzo napustio
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla, pa vadi mozak iz moje glave, te jede; a ja polagano
Ero dokopa novce, pa metke u njedra, pa bje- | ži uz potok. Tek što Ero zamkne uz potok, al eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: „Da vidiš, moj čoveče!
Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo! eto lisice, đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice vata oko puta.
NARODNE SRPSKE ZAGONETKE ŠTO MI TI JE ZA ŠTO? 1. Bez ivera na vodi ćuprija. 2. Bez kože uđe, s kožom iziđe. Z. Bijela koka ispod stree viri. 4.
” A ribica mu reče: „Evo je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: dura babina kobila!” Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura babina kobila!
” Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura babina kobila!” A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu.
” A ona mu odgovori: „Došao da me vidi.” Onda zmaj srdito reče: „Bre nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega, a Stojša ga
” A ona odgovori: „Došao da me vidi.” Onda zmaj srdito reče: „Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojša ga
” A ona mu odgovori: „Došao da me vidi. Onda zmaj srdito reče: „Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na | njega, a Stojša ga
I | tako idući dođe na jednu vodu. Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umrъo pre
Kad ona dođe sa svojim drugaricama u 87 galiju, ti je vodi sve iz dućana u dućan, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lepši i lepši, i sve je zabavljaj dok se malo posumrači, pa
Onda ga voda prenese, pa mu reče: „Molim te, brate, pitaj Usuda za što ja nemam roda u sebi.” On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.
Sveti Sava - SABRANA DELA
4, 27) Trudove plodova svojih ješćeš. Blažen jesi, dobro će ti biti. Žureći se kroz uska vrata i tesnim putem koji vodi u život večni, (Mt. 7, 13) jedan drugoga voleći, jedan drugom pokoravajući se, jedan drugom teret nosite, (Gal.
Neka im Gospod bude milostiv i neka ih pouči, tako da znaju kuda ih vodi. A mi treba da pođemo odakle iziđosmo. Oni koji su obedovali i uobičajenu molitvu izrekli, kada ustanu treba po
i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani, jedan drugoga držite se, i u jedno saudite se telo, (Ef.
I molim te: za sve brini se, sve sačuvaj i sve trpi, pomaži poučavajući, vodi poučavajući i tešeći, bolne izlečujući, nemoćne utvrđujući, malodušne bodreći, grešne vraćajući, sedamdeset i sedam
Slobodan govor, koliko je moguće, presecajte. I ovo sažeto da kažem: sve što ne vodi spasenju da se odgoni. Nemojte, o čeda i braćo, nikada ono što škodi da poštujemo, a ono što spasava da obilazimo, jer
No molim se: kao Jonu iz pogibelji, Bože moj, podigni me! Svetilo te imajući što nepogrešivo vodi putem živonosnim, nađosmo te, bogonošče, i ka istini tobom vođeni bejasmo, preblaženi Simeone.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Čudo to? GOSPAVA: Dosadilo mi stalno otvaranje rupica! A i jedan vekavejac, voskar, ima opela, vodi me na ručak, u „Veneciju”, zemunsku! Treba i večeras da se nađemo! Ko zna šta bi sve moglo dispadne!
Ja ću moje sama da ponesem! Sama! I da ponesem, i da iznesem! Druže! Vodi me odavde, nek mi sude, pa u zatvor — među prave ljude! (Izlazi. Islednik za njom.
Stanković, Borisav - JOVČA
Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke. Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi kroz voće, gde su konji i ostali, pa će kroz kapidžike da se izgube zajedno sa lelujavom svetlošću više fenjera).
ARSA Ne može se ovako više, ne može! STOJNA Ne može, gazda, ama... TOMA Dosta, a sad nas vodi i umiri se, da on što ne primeti. Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza.
Sva razgrađena i sa zidovima od naslaganog kamenja. Na niže, u dnu, pruža se ulica koja vodi varoši, sa poređanim kućama, tornjevima od crkve. — Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Ljudi pametni, i koji mogu, beže iz Turske i prelaze u mirna carstva hristjanska; a on hoće da decu u Tursku vodi!” Iguman, siroma[h], videći se iznenada u takoj fortuni, pravdao se kako je god mogao, zaklinjući se i preklinjući da on
Ovo je po volji božjej namerenije jestestva, ne samo pri ljud’ ma, nego i pri svemu šta živi po vozduhu, na zemlji i u vodi.
Iziđem iz grada; nađem Niku: „[H]ajde, brate Niko! Sve nam ide po želji! Sreća nas za ruku vodi!” | POČETAK MOJEGA PUTOVANjA Šta je čovek kad ga kakva strast preuzme!
A što se usuđuješ spasitelja spominjati, to je tvoje krajnje | bezumije. Možeš li ti po vodi kao po suvu hoditi, mrtve voskresavati i proča spasiteljeva čudesa činiti? Što si ti? Balavče jedno.
Kažu nam k tomu da oni sveštenik vodi za đaka svoga sinovca. Taj isti dan prigodi mi se i drugi slučaj koji me zdravo uplaši.
sveštenika Leontija iz Fruške Gore za magistra, sovetuje mene da se namestim u lepom mestu pri zdravoj i celiteljnoj vodi u bližnjemu selu Golubiću. Ovde se pogodim za dve godine učiti decu i za mesec dana soveršeno ozdravim.
Ovde, dakle, očevidno poznao sam nevidimu desnicu blagoga promisla, koja me vodi i mnom upravlja. Po pleneniju Carigrada, kad se svi učeni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te zemlje začnu
gradu Hiju uzmem na 10 dana pod kiriju jednu sobu u jerusalimskom metohu baš pri moru i najmim sutradan momka da me vodi po ostrovu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Muči, ženo, muči, nemam ja kad, a mogâ bi lipi stvari izređati... Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv.
Kušmeljić, pored sve trke, ne dade odušiti sluzi no ga pitaše za ovo i za ono: koje je ono selo, kuda vodi put, otkuda teče rijeka itd.
Kušmelj i Kušmeljić stigoše u ručano doba ka vodi. Dugo su morali čekati vozare. Kad najzad dođoše pred manastir, zatekoše sve fratre pred njim, baš kao i onda kad je
Fratri, đaci i sluge prepriječiše između vignja i mađupnice, te stadoše prema vodi. Sad vidješe drugo čudo. Kad je konj dopro do njeke vrbe, preplaši se, pak poskoči malko nastranu, a u taj mah Bukar
Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!... Zemlja je bila vlažna, te se tragovi jasno raspoznavahu, ali među konjskim kopitima bješe i
Tragovi iđahu k vodi, ali od vode ne bješe ih ni na lijevo ni na desno. Svi se ukočanjiše od čuda. — Ma šta je ovo? — pita Bakonja.
Fra-Brne, bez mantije, ogrnut kabanom. Srdar prvi dopade. — Šta je?... Čim razumjede šta je, poteče k vodi, sluge za njim, đaci za slugama, a ostali fratri lagano za njima... — Niko se utopija! — misli Pirija. — Ta-a-a-ko!
đakon Mačak imađaše težega posla sa ujakom Duvalom, koji je, dva časa poslije večere, za dugo „kiselio“ noge u mlakoj vodi sa mekinjama, pa onda mu sestrić „na prezuru“ davaše njeke kapljice što utoljuju zaduhu i njeka zrnca što ublažuju bolove u
nestalo bi svake gložnje, no bi svi, i kovač i mlinar, govedar i oba vozara bratski posjedali iza mađupnice, prema vodi, te bi „krvlju Isukrstovom“ blažili tugu za poharanom crkvom.
ako nije šenuja. — Ma nije, brate, nego zdrav i pametan čovik. Dojâ je na svom konju i još vodi momka uza se. Ja ga mislim zadržati i na ručak i na večeru.
Bakonja svrati stricu, pa ih trčeći stiže pred mađupnicom, gdje Butre uze utirače, pa sam otrča k vodi. — Je-li-te, fra-Jakove, zašta je bija skup kod gvardijana? — zapita ga Bakonja. — Poradi nikog dugo manastirskoga...
Butre je već bio u vodi. On se držaše rukama za žile jedne vrbe, koja beše naročito odsječena do dna da joj plivači s panja skaču.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete.
Ni senke više nema da crta po tlu. Da l su svi tu, il još neko — ne? Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme? Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most? KUDA POTONU PEK Gorčinom zar već obuzet? Beznađe ti je dno?
Veverice, izmišljena na grani: što me drsko Gledaš, kad te evo nema nigde u vazduhu? Čuj: mehur u vodi napet oblom opnom Prsnu od mog oka dirnut sjajnim šiljkom.
Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju glavu sva praznina bruji). NA DRUMU Sa ruševine moga stiha Koja se sluti iz svog praha Začu se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kradu, raznose, Morava oburvava. Ovo imanje nema domaćina. Aćim ni o čemu ne vodi računa. Simka ne izlazi iz dvorišta, sluge se pogojile oD ležanja i nerada. A on ne može svuda da stigne.
Topla para peljala joj lice. Bućnula je rukom u vodu da proba njenu toplotu, a talasići i šljapat dlana po vodi podsetili su je na kupanje deteta.
Kad svi moji seljaci budu pušteni na slobodu, onda ja, poslednji, izlazim. Aćim otvori vrata i viknu: — Ej, panduru! Vodi me u apsu! Kad Aćim zalupi vrata za sobom, kapetan, zbunjen i neodlučan, istrča u hodnik i viknu: — Ne vodi ga!
Vodi me u apsu! Kad Aćim zalupi vrata za sobom, kapetan, zbunjen i neodlučan, istrča u hodnik i viknu: — Ne vodi ga! Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace.
Ipak, postoji jedan izlaz: rakija. I noć miriše na rakiju. A snage ima za petnaestak koračaja do bačvare. Put vodi tamo odakle je jutros izišao kad mu je ona otela ibrik.
On grli Mijata, Nikolu, Tolu. Sve ih ljubi u obraz. Trči, Milunka, i kaži joj da hoću unuka prvo u hladnoj vodi da mi okupaju. da mi bude krepak, čvrst i hrabar. Muško da bude.
da teče njegova krv, hteo da jurne, polomi gvozdenu kapiju, porazbija crvene i plave kugle pored popločane staze koja vodi do visokih stepenica velike kuće, da upadne unutra, uzme njega u naručje i kaže „sine, ja sam ti deda“, čuo je konje u
„I njega vodi!“ viknuo je Đorđe... Sada leži na travi kojoj je septembarsko sunce ispilo zelenilo. Čuje svaku otrovnu reč, davno
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dečak ispruži ruku da dohvati lubenicu, ali zlatne lubenice, najednom, nestade. Umesto nje pojavi se na vodi zlatni obruč. Starica s ribljom glavom sedela je na njemu kao na prestolu, i rugala se: — Stigni me ako možeš!
Još i ne izgovori Riblja Glava ruganje do kraja, kad riba, na kojoj je dečak jašio, zinu i proguta staricu. Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža. Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju.
Bežite! — blistavih očiju gledao je kako u prozirnoj plavoj vodi nestaju mali zarobljenici. Priča o dečaku koji pomaže ribama i rakovima ubrzo obigra sva tri mora.
Belu žabu niko nije hteo da prizna za svoju kćer. Odbačena i sama, Bela žaba poče provoditi dane ogledajući se u vodi, nesrećna zbog svoje boje. Polako zaboravi i na san, i na pesmu, kad je, jednoga jutra, trže nečiji duboki uzdah.
E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on? Dečak se netremice zagleda u tanku prugu svetlosti na vodi. Tamo, preko te pruge, drugačiji je, lepši svet. Šta čeka? Ukrcaće se u čamac i pobeći! A starac? Kako će on bez čamca?
»Šta li je ovo?« — zaprepasti se ugledavši u mreži devojku srebrne kose. Kao odsjaj meseca na vodi blistalo joj je lice, a oko tela. širio se nežni, sedefasti sjaj. Ribari su nešto govorili o vilama?
Uzalud ga je dečak tražio. Tek tu i tamo javljao se njegov radosni smešak nalik na titranje mesečine na vodi, i isto tako brzo nestajao. 3amišljen i zbunjen, korak po korak, dečak poče silaziti niz planinu. Patuljak je nešto rekao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prava i bez senke, ulica vodi na Kalemegdan, sav od senki. U doba kada je Jovan postao Gospodar to je bila druga priča: ovuda su, svuda unaokolo,
gde su nekada bile i srpska i turska policija, gde je, kasnije, bila Glavnjača, što je ta velika zgrada ispod koje vodi, na Studentski trg, natkriven prolaz na stubovima, sasvim zaklonila sunce.
prolazio je poznatim sokačićima, i opet je nepotrebno žurio i, u žurbi, izabrao prečicu, pogrešno izabrao, prečicu što vodi pored turske policije. (Nevolja je što su bankari obično u pravu.
koja nosi njegovo ime Zmaj od Noćaja, kad se odlepi od svog ugla, korača kao isušenim klancem koji, zaboravljen, ipak vodi ne na Kalemegdan nego u te puste a sjajne ivice malog neba, pune iskrzanih svetlosti.
(da li je, već tada, shvatio da ga to život uvodi u igru u kojoj više nije on onaj koji je vodi, onaj koje je u ulozi pobednika i onaj koji se igra sa drugima?
Gleda u prah nestalih doba što se ponekad uskomeša u njegovoj ulici koja, uporedna sa Dositejevom, od Vasine vodi prema Dušanovoj, Dunavu i nebu nad banatskim ravnicama.
Javno je bio trgovac koji vodi računa o svakoj pari dok je, tajno, pomagao šakom i kapom sve zbegove po bespućima Šumadije.
Sad kad je pojmio da je pesma put koji vodi i od nepostojanja i ka nepostojanju, pojmio je i zašto najbolje leči od zebnje. Ubrzo je stekao još jedno iskustvo.
Ispričao bi mladom čoveku ono što ga muči još od Ravnja: da ima međa trpljenja na kojoj sagori reč a da do te međe put vodi kroz čisto beznađe. To beznađe kao da se spusti, iz pakla, sa mo onda kad zlo u ljudima potpuno pomahnita.
Iznad svega, muzikom i poezijom. Bio je pažljiv slušalac i sjajan govornik, znao i da se pokorava i da vodi. Bio je, eto, opasan.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život... Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno.
Brod mnogi ovud minu s mnogo muke, Istine blago tražeć' u dubini; I ne spaziše svetiljke iz luke A gle po vodi razvalina njini'!... Ne! S teškom kotvom ne srljaj duboko, Ranjeno srce drukčije nam zbori!
On ćuti dodir nekog tajnog krila - K'o struje sitne u vodi što spava Što, kada cveće svojim mahom dirne, Ostaje na njem izmaglica plava.
Al' našto sve to? da li vodi čemu! Možda svetlosti budućnosti nove?... Da tu izrečem praznu anatemu, A život, evo, obiljem me zove!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
mogućega tvorca naša mračna zanimava sudba da atomu jednom mislećemu da božestvo takvoga kačestva, da g' u polja vodi mirodržna?
“ Povede me sretnji duh nebesni, kako majka ustrašena sinka što ga vodi nježno milujući dok ga sebi vrati i utješi; na brežuljak jedan od topaza izidemo i na njem sjedemo.
Nad naše se legione vise šest hiljadah kolah svijetlijeh; veliki je naš stan zauzeo na sladosnoj vodi besmrtija četiridest hiljadah mostovah, jer žitelji neba prostranoga mogu lećet ka ognjene munje, mogu hodit na noge
ona vodom izobilna, cijela će biti zasjejana raznog roda proizrastjenijem; na nju će se životne porode, u vozduhu, vodi i na suho, razne rasut u izobiliju: tu će biti tihijeh porodah, a biti će isto grabljivijeh i otrovna gada puzećega.
Popa, Vasko - KORA
sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Brutijska Brda, ali još osvetljava svojom svetlošću jednu vrckastu stazicu koja, optočena mirišljavim mastikinim džbunjem, vodi iz varoši na uzvišicu zapadno od nje. Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši.
Ribari su, gazeći po plitkoj vodi, baš izvlačili svoju veliku mrežu, alov, na obalu. Nomofilaks se sa svojom pratnjom pope na jednu malu uzvišicu obale,
Za kratko vreme od soli se ne vide ništa više. „Gde je nestala so?“, upita on Hipokrata. „Rastvorila se u vodi“. „Da, tako se to veli. Ali ako ispitujemo stvar pomnije i dublje, onda dolazimo do ovog tumačenja.
„Da, tako se to veli. Ali ako ispitujemo stvar pomnije i dublje, onda dolazimo do ovog tumačenja. So se raspala u vodi u toliko sitne deliće, da ni naše oko ne može videti.
“ zacvile Aristoteles, „sve što do sada naučih iz filozofije, pogrešno je!“ „Ne pečali se zbog toga! Put ka istini vodi preko zabluda. Kako bi inače raspoznavao istinu, ako ne uvidiš šta je zabluda?“ Aristotelu padne kamen sa srca.
Samo jedan, jedva vidljiv, trag vodi preko toga zgarišta. Ja sam pošao pažljivo tim tragom kad sam otpočeo da pišem za nemački „Priručnik Geofizike“ svoj
Kad ih pogledam, čini mi se da sam zalutao u svet iz „Hiljade i jedne noći“. Put me vodi kroz uske ćoškaste i strme ulice na uzvišicu varoši.
„U Monte Kasinu! - Pričaj mi oče, o tom slavnom manastiru!“ Opat pričaše. „Pođeš li širokim drumom koji odavde vodi pravo u Napulj, opazićeš, čim pređeš dve trećine toga puta, levo na brdskom grebenu divan manastir. To je Monte Kasino.
Taj mehur služi im sigurno za to da se mogu spuštati i penjati u vodi“. „Eto, tako vas je, Gospodin Gerike, svako vaše novo saznanje odvelo do još jednog novijeg!“ „Da, tako je bilo.
Da bi ta kolebanja mogao lakše pratiti, izrezao sam iz drveta jednog čovečuljka i stavio ga u cev da pliva na vodi. On se sa vodostajem penjao i spuštao i ispruženom rukom pokazivao na jednoj skali taj vodostaj“.
On je, svojom vrednoćom i istrajnošću, prešao već dobar deo puta koji je sam odabrao i koji ga vodi u učenosti, zadovoljio u punoj meri svoje slavne učitelje i stekao ove godine akademski stepen bakalaureusa umetnosti“.
„Toga ima i drugde“. „Uprkos velikih napredaka prirodnih nauka koji nas vodi velikoj budućnosti, mnogi naučnici upiru još uvek svoj pogled u protivnom pravcu da bi nas odveli u davno prošla
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
njegove crne kose, pa sam mislio: koliko ovaj starešina, pun snage i prostote, mora ulivati poverenja ljudima koje vodi. — Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni.
Pa se jedva rastavismo iz zagrljaja i ja pođoh uskom stazom koja vodi ka rezervi. A kad sam se stao puzati uz jarugu ka kosi, pozadi koje se nalazio bataljon i štab i previjalište, najpre
— Mnogo se propio — odgovori nosač — mno-go. — Šta bulazniš, čoveče? I ja mu naredih da ne drobi, već da me vodi kud sam mu rekao.
Samo ne stanuje zajedno, na primer, s popadijom, i to, recimo, formalno, a ide noću tamo i cepa joj drva; danju vodi dete za ruku, i... sve kao inače. Sad nije kao pre rata, nema govora, sad sve prolazi, ne? Drugi je, recimo, moral.
vojnicima kazao: lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice gacamo po blatu i vodi, te nam mokre noge i obuća, a to sam...
— Tu smo, blizu smo. — A po vodi ne mogu nas pešice. — Da i mi, ljudi, da'nemo jedanput. Major mamuza, mamuza i s mukom goni umorno kljuse da pokasa,
Tapkao sam štapom i koračao po šiljastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varoši i šljapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su ležali pod ćepencima, cvokotali i ječali.
U onoj blatnjavoj vodi i mulju, sive, prljave uniforme sa neljudskim očima, u bezumnoj groznici razdraženja, okidale su ludački brzo vruće,
A ja bih hteo da se uspravim, to bih hteo; da se uspravim, da se uspravim, da se uspravim, da gazim po vodi, po blatu, po krvi, makar po smradu, da ranjavim noge, ali da gazim, da gledam pravo, daleko, u sunce, unedogled, da
Uklanjajući se ćuteći, mi smo se, posle toga, uputili stazom koja vodi grobnici Vojvode Putnika. Bili smo sami. Ljubičasti sumrak uveliko je padao.
da li će ovo pismo biti kratko ili dugo i da li će ti uopšte doći u ruke, jer ćemo, možda, u borbu koja se na naše oči vodi i sami stupiti ako trupe koje su pred nama ne budu dovoljne.
i njega, Obilić Miloša, s druge strane, kad su razjareni protivnici isukali mačeve i kad Aleksa Lepir, sav u goloj vodi, sav, dakle, u onom umetničkom znoju svoga dotle gušenoga talenta, poče da nateže i, crven kao vatra, da se bori sa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A naš osjećaj sustopce prati prelijetanje misli kao što odraz u vodi prati prelijetanje ptice nad ogledalom jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama rađaju, naizmjenično
krajnjeg ogradnog zida na horizontu; a zastor horizonta spušta se neposredno za tom ogradom: drvena ljesa u dnu ograde vodi ravno u avliju sunca koje zalazi. Za školjku, zajedno s njom umire nebosklon njezine sedefne kore.
I katkad je, usuđujem se reći, ta snaga slabih jača i herojskija od snage jakih. A što ona praktično ničemu ne vodi i više-manje ničem drugom ne služi doli svojoj samospoznaji — to je druga stvar.
Predstavio me ženi. Njemica, stasita, veoma soanjirana ženka u godinama u kojim se još sasvim uspješno vodi borba s nastupajućom pretilošću. Brak iz studentskih dana. Vjerovatno bivši Zimmerherr.
Nešto kao molitva koju mrmoljimo radi nas samih, i koju bismo mogli slobodno da šapućemo i u sebi. Ne vodi li to u potpunu askezu, a doskora i u potpuno ćutanje?
Ali bojim se da, u umjetnosti, ako čovjek nije i odviše plitak, na koncu svaki put neizbježno vodi van granica nje. Po vašem shvatanju, to se zbiva tako da, s unutrašnjim sazrijevanjem i nadrastanjem, umjetnost najzad gubi
U prirodi, ponavljanje ne vodi u otrcanost već pravo u beskonačnost; u krilu beskonačnosti riječ ponavljanje postaje besmisao.
Napustio je staze nasute šljakom i izbio na ravan širok put koji se pružao pred njim prav kao lenjir. Gle: vodi uvijek naprijed — a ne dovodi nikamo! Kako je to lijepo!...
Zašto sve to? Kasnije sam pokušavao da to objasnim potrebom za onom „slobodom” koja se sastoji ni od čega i ničemu ne vodi, ali koja zato nije manje stvarna i imperativna potreba. Čitavog sam se vijeka od nečega „oslobađao”!
Polomljena rebra, fraktura lubanje, odvaljen jedan bubreg. — A što sad? — upitao sam besmisleno. — Sad? Sad se dolje vodi diskusija između liječnika i policajaca oko formulacije „uzroka smrti”. Natežu se.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo da me niko ne vidi. Ali ako svrate u sudnicu?...« I baš toga trenutka opazi da su udarili onim putem koji vodi pravo k sudnici. Pred opštinskom kućom ne beše nikoga.
— završi kapetan, i tako se značajno osmehnu, da Đurica oseti kako mu se koža pod košuljom nabira. — Vodi ga! — viknu kapetan panduru n diže se od stola.
Na putu što vodi k srcu Šumadije, tamo gde se mnogim uvojcima slazi u B. Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli
Znala je radi čega je on vodi, ali ne htede da misli unapred o tome. Samo ne mogaše da savlada onu veliku uzbuđenost, ne mogaše da stiša uznemireno
jogunasta samovolja, koju je vazda pokazivala prema ocu, pa, našavši se uvređena u dubini duše, obrte se Đurici: — Vodi me kud znaš — reče mu odlučno — jer vidiš da nemam više svoje kuće.
Pa umesto da je vodi na novo sklonište, okrenuše oboje niz polje ka Brezovcu. Đurica je još ranije, za vreme prvih sastanaka, upoznao
— Zato što pazim na svaki njegov korak... — Dobro veliš, Dmitre — odgovori mu sveštenik. — To i ja kažem. Neka svaki vodi brigu o svojoj deci kako treba, pa neće biti hajduka, ili ih bar neće biti ovako mnogo.
sad će dete da otrči, samo ako ga nađe. — Zar nije u varoši? — Jeste, nego da nije kud otišao poslom. On ti sad vodi trgovinu na svoju ruku. — Istina ? ... Može se još obogatiti. — Neće, ne boj se, dok god mu je Maruške.
— Istina ? ... Može se još obogatiti. — Neće, ne boj se, dok god mu je Maruške. — Koja je to ? — Neka udovica... vodi ga kao konja zauzdana. Ali opet on dobro napreduje.
— Znaš... i ja tako mislim. Ali mi se sve čini, da se mi svi bojimo od prazne puške. On je, brate, nas uzjašio, pa vodi kud hoće, kô stoku... a mi se plašimo ni od čega. Vidimo da je pametan, pa sve mislimo da on drma celom vojskom.
Opet će se sa njim moći bolje... Eto, sad će da vodi momka u varoš da ga malo zabavi, a kod Vuja se moralo ili raditi ili spavati.
Tu u jednoj dolji, pored puta koji vodi u Klenovik, okupio se veliki broj seljana, čitav sabor... Najviše ih je iz klenovičke opštine.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A ribica mu reče: — Evo je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić: nego udri ularom po vodi i reci: dura, babina kobila. Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura, babina kobila!
Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura, babina kobila!“ a ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu.
Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?
— pa đevojku za ruku govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu. U tom je gradu življeo jedan silan car koji je svakoga jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo, a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo, al̓ evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove. Brat je pita: — Za koga si se, sestro, ti udala, koji je tvoj čoek?
Kad ona dođe sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz dućana u dućan, iznosi trg svakojaki pred nju, sve lepši i lepši, i sve je zabavljaj dok se malo posumrači, pa
Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.
Oni su bili vrlo siromašni i nijesu ništa imali, do jednoga jarca. Jedan dan pošlje starac mlađu snahu da vodi jarca u šumu, da mu nakreše da ne bi krepao od gladi.
To bijaše oko ponoći o uštapu i nebo bijaše vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu i, pokazavši mu u vodi mjesec, reče: — Eno vidiš koliki je sirac u vodi, nego loči, pa ćeš ga izlokati kao i ja svoj što sam izlokala.
Lisica dovede vuka na jednu vodu i, pokazavši mu u vodi mjesec, reče: — Eno vidiš koliki je sirac u vodi, nego loči, pa ćeš ga izlokati kao i ja svoj što sam izlokala. Onda siromah vuk loči, loči, dok mu trgne voda nazad.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I osetih i to da spuštenu glavu Zanavek podižem, da sam danas veći; Da delo iz krvi pruža svetlost pravu, I put koji vodi i miru i sreći.
Ako je po volji, zaklon eno, tamo. Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja — Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom? Kad biste mi rekli, malenkost bi moja: — Kupajte se, gospo, često ladnom vodom.
I pojmio sam da svet borbe vodi Zbog tajnih sila što ga ovde drže I da se buni, ne zbog kakve međe, Ili zbog težnje da se pravda rodi: Narodi ginu, i
Koje li je doba smrti i užasa? Dva prastara orla svoja jata vode. I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob.
Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu. Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu. Jer kao slava i užas traži talase.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
nije bilo nikakvo, a gotovo isto toliko malo znao sam o vazdušnom pritisku ali instinktivno sam se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapušena.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”.
Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”.
bili su izvezeni zlatnim širitom, a izgledao je tako strog i ozbiljan kao da je čitava carevina na njegovim plećima i on vodi o njoj brigu. - Kapu dole, nevaspitana seljačino! Zar ne znaš kako se stoji pred pretpostavljenim?
Neka ga duh sv. Save vodi u zemlju preko okeana! Ja znam da će on ispuniti svoja obećanja.“ Na kraju je moja tuga sasvim popustila i vratilo mi se
prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme, postade jasno da me ovaj voz vodi natrag u Baueri. Posle osam godina imao sam priliku da pročitam jedno svoje pismo upućeno majci.
je Bilharc - koji ne može biti obavljen bez pomoći parne mašine i raznih drugih naprava, ne izvire iz idealizma, niti vodi idealizmu.
Onaj ko ne vodi računa o ”duhu tela” u američkom koledžu, u opasnosti je da bude proglašen ”bubalicom”. Druga godina mojih studija
On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.
On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare. Ovo je livada gde si svako veče dovodio konje čikošu da ih vodi na pašnjak.
U lovu sam imao za pratioca opštinskog beležnika, tako da veliki župan nije morao posebno da vodi brigu o mom kretanju. Moj pratilac je bio ribar i lovac pa mu nije bilo teško da zadovolji i mene i svoga župana.
U lovu sam imao za pratioca opštinskog beležnika, tako da veliki župan nije morao posebno da vodi brigu o mom kretanju. Moj pratilac je bio ribar i lovac pa mu nije bilo teško da zadovolji i mene i svoga župana.
Vremenom, otkrio sam da nisam bio jedini koji je smatrao da ovakav način rada ne podstiče naučni duh koji vodi novim otkrićima. Mnogi studenti Kembridža su tako mislili o ”trajpos” ispitima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Užegoše sveću. Po konobi plivalo je suđe, trupići i daske, i sve je oplimalo u vodi. Trebalo je grabiti i probiti odvodne jarke da voda napolje izbije i salije se u oveću jarugu.
Tekućina je slična nečistoj mutnoj vodi. —Okusite, da vidite kako je dobro! — nasmeja se župan. Lekar posluša i nakrene.
Dotle pak Mitar po pogledima i kretanjima braće dosjeća se da se o njemu vodi riječ, pa ne gubeći vremena, strugne nekamo.
On potapka nogama po podu, svuče kaput i sjede za trpezu. Namrgođen je kao i obično. Vodi poslove u kući i dućanu, a zasve što je okosit, nabavlja svojoj porodici ono što joj je potrebno da dobro živi.
Po oranicama i livadama pase ugojeno blago i sija toplo sunce. Tu se u suncu sreta sa Spasojem. On je vodi u hlad. Planduju i razgovaraju, no ne sjeća se riječi.
Stoji na jednome mjestu i zamišljena gleda. A oko nje vrvi svijet, no ona kao da ga i ne vidi: misao je daleko vodi, i htjela bi dalje da požuri.
Obiđe polje i preko vojničkoga drvoreda iziđe na put što uz more vodi. Ustavi se kod uvijek zelenoga bora samca što se u pučini zatona ogleda i vječito nad njom bruji, kao tajanstvena
crkvom, iza gologa drveta zaklonjen, blene u njih poznati seoski bleka što je već davno izgubio svijest o životu i ne vodi brige o ljubavi. On bi htio za njima u crkvu, no boji se seoske djece, pa se krije.
Nju samo u prijekoj potrebi sobom vodi; očito želi da se ne miče od kuće, misli: to i jeste za poštenu ženu! Za rđava vremena krpi mreže.
Već je krst sišao na širi put uzduž morskoga zatona što na groblje vodi; djeca priječcem istrčaše ispred njega, naganjaju se, buče.
I Kate osvrće se naokolo da nađe zgodno mjesto, pa, uočivši ga, vodi ga kao da je opčinjen ispod smokve u hlad. Smjestiše se jedno do drugoga.
vrhovi posuriše, a u dubravama već je mrak; kuće i drveta uzduž obale pored koje plovimo mrkije se ogledaju u nemirnoj vodi. Pogledavši još jednom uokolo, čisto nezadovoljan pođoh u drugo mjesto da se od kiše zaklonim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Razumljivo je onda što se rečenica sada s lakoćom vodi iz stiha u stih i iz strofe u strofu, ponekad duž cele pesme. Prvi put su u našoj lirici rima i rimovanje, opkoračenje
Kompozicija pesme, kao što se već i na prvi pogled vidi, usmerava i vodi naše opažanje od spolja ka unutra. U ovakvome, vešto sređenome poretku, slike i dolaze do izražaja, slike same po sebi,
Dovoljno je pažljivije čitati da se primeti još nešto: kroz stabilnu metričku shemu, naime, tako vešto se vodi govorni niz da se njegova sintaksička raščlanjenost stalno nalazi u dinamičkom odnosu s metričkom raščlanjenošću stiha.
U većini pejzažnih pesama iz ciklusa „Senke po vodi“ i „Jadranski soneti“, ispevanih u dvanaestercu i jedanaestercu, opis je široko razvijen i doveden u sklad s
nisu ostale samo deo pesničkog dekora vezanog za određeni književni stil, nego su postale otvor na tom dekoru, koji vodi sve do trenutka kad su se u pesmi počele da jezgre najčistije lirske slike, providne i lake, kao da izviru iz
Tako nas od neposredno datoga opisivanja događaja i likova sâm tekst u toku čitanja vodi ka jednom dubljem sloju: s jedne strane rušilačka vodena stihija, s druge želja meštana da je ukrote; s jedne strane
Njen skladan, uravnotežen i čvrst ukupni kompozicioni sastav – sam po sebi nas vodi ka poretku koji ljudski um uspostavlja. (1982) JE LI STVARNO POSTOJAO ČARNOJEVIĆ?
recimo ova iz kratkog romana Ljudi govore (1931): „Između dve travke ili između mojih prstiju pred očima plove barke po vodi.
Tu je već – kao moguće – pripremljeno ogledanje u vodi. Ali je ono i stvarno uvedeno: nalazimo ga u „Molitvi vuka“, koja je kao i „Čas obnove“ deo nedovršene poeme ili speva
za mladića koji je kao i u „Helioterapiji afazije“ ležao u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i
A za sve to nužna je samosvest ili, bolje, disciplina koja pesnika vodi ka „čvrstoj kompoziciji unutrašnje građenosti“, kako je to upravo Petrović kazao povodom uspešne kubističke
[...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodi. [...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
To nije naš otac pa da ga opsuje ko stigne, nego je to engleski otac! Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodi mi ga, Anka, ispred očiju, jer ću ga raščupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku).
ŽIVKA (Vasi): Eto, kažem ja tebi! VASA: Pa jes'! Ovamo okupili me: „Ajde, ujka-Vaso, vodi nas kod Živke!” A zašto? Zato da obrukate i mene i sebe.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
13 Maločas opisani put koji je dečak prešao u pratnji svojih roditelja zapravo je put koji vodi u hronotop sreće. Praobrazac je, dakle, sadržan u ranom dečjem doživljaju.
Još manje se vodi računa da i jezik piščev, ma kakav on bio, čim je ušao u sastav književnog teksta, zajedno sa tim tekstom dobija
često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.
Neprirodan, on nas preko zamislive mišićne dinamike vodi ka vrlo intimnim, čisto telesnim Sofkinim utiscima: o doticanju tela s odećom (otuda „šalvare dugo padaju po kukovima”,
iz čaršije, u „taj njihov kraj dole”. Pri tome se dodaje da seljački kraj „vodi na drum”, dakle pripada otvorenom prostoru, i još „izlazi na granicu”, a to je granica sa krajevima koji su se
čežnja, koju je Jovča nalazio tek u „nekom glasu”, „otrgnutom zvuku, i koju je mogao imenovati samo kao „to”, vodi dakle u najstrože zabranjenu oblast - u incest.
Sve dok u takvome biranju, odlučivanju, i sam jednog dana ne postane nepokolebljiv. Na stranicama Gazda-Mladena vodi se jedna tiha a uporna borba; ne neposredno, nego posredno, i ne rečima, nego nagoveštajima.
Tako, na primer, u pripoveci Tetka Zlata, kad se opisuje kako majka vodi sina Stojana da ga na zanat dadne, posebno se naglašava da ide „sredinom čaršije”.
Jer se rečenicu-dve kasnije objašnjava da su već po tom „idenju sredinom čaršije” prolaznici pogađali da Zlata vodi sina na zanat: „Prolaznici videći je taku kako ide sredinom čaršije a ne zabrađenu duboko, ne obučenu u novo, odmah, a
a ne zabrađenu duboko, ne obučenu u novo, odmah, a naročito po tom njenom idenju, sredinom čaršije, znali su da sina vodi na zanat.
Zadržaćemo se mimogred na tom odnosu zato što nas on neočekivano vodi do unutarnjeg sklopa romana ili, drugim rečima, do njegovoga tvornog jezgra.
Poznato je da tradicionalni roman progragira naše čitanje tako što ga postepeno vodi ka preokretu ili obrtu u radnji. U Dnevniku o Čarnojeviću radnja je isprekidana, fragmentarizovana, i dobrim je delom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čekala je tako da mu se pridrema i da zatraži da ga vodi u hižinu kraj kuće i položi u nemeku seljačku postelju. Napolju nastala tiha i topla letnja noć, a selo se već smirilo od
Neće baciti puške. On ima u nedrima sakriven ćulav. Metnuće ga na glavu, pa ispred pobratima, kao da ga na veru vodi, sve kroz arnautska sela. Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija.
s obe strane odžaka duž cele odaje, puše i ćute, a domaćin, Bac Hadžić, prekrstio noge s leve strane ognjišta i vodi mudri, arnautski razgovor. — Dobro veče svima! — bodro pop progovori na arnautskom da bi kući učinio čast.
albetana — daće Bog elbete — svakako, bez sumnje zlokovar(nik) — zlo, nedelo jalica, jahalica – konj koji se vodi u povodu, na koga kiri– džija stavlja svoj prtljag jemenija — marama za povezivanje u ženskoj muslimanskoj nošnji kavaz —
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Neven« 1881. DIVNA ZVEZDA Crna noći, ko te vodi Kad je vreme da se širiš, Da bolnima melem pružiš, Da umorne snom zakriliš?
Zboriš im kome škodi stranačke strasti zor, Pokazuješ kud vodi zahukan nerazbor. Lekovito se ori tvoj muški srpski glas, Na tvoja usta zbori Srbije drage spas.
Tam’ te neće niko pitat’ Za života šta si bio, Već: uradi l’ što si mogô, Kaldrmdžijo? Sirotinju često vodi Plemenita, viša misô. Puti su im sada lakši, Jer ti si ih kaldrmisô. »Starmali« 1888.
“ Na to riba ne odvrati baš ni rečice, Samo šinu, samo pljesnu repom po vodi Pa se zagnjuri. — ∙ ∙ — Tu je starac dugo stojô, dugo čekao, Čekô ribu, riba mu se više ne javi. „E pa šta ću?
Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu teško, jerbo se seti, Kečigo, da si i ti u vodi. Al’ i ti zato zahvalna bivaš I blagočesti u prilog radiš: Ko nikad nije postit hteo, Kečigo, ti mu poste osladiš.
Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu. IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere.
verovanju zove đak koji na vrzinu kolu završi i trinaestu, đavolsku školu, te posle druguje sa đavolima i vilama i vodi oblake. gratulirati (po lat.), čestitati. Darvin (1809—1882), slavni engleski prirodnjak.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!
pačezemno toržestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodružestvu boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu nepostižno. SARA.
SARA: To je veliko grubijanstvo! FEMA: Došao da mi vodi devojku; na čast mu, nije ni ona bolja od njega. O, moj dragi! Lako ću ja bez vas živiti, ali kako ćete vi bez mene?
FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!... Libri pruder, vodi me u Pariz, vodi me u Pariz. Vidiš kako nobles živi? Ah, po dva muža, razumeš? Po dva muža, ah, ah, a kukavne proste?
FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!... Libri pruder, vodi me u Pariz, vodi me u Pariz. Vidiš kako nobles živi? Ah, po dva muža, razumeš? Po dva muža, ah, ah, a kukavne proste?
Miljković, Branko - PESME
preći more vreme i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na
na severu oblake Na istoku trešnje na zapadu maslinjake I sazvežđa nad Fruškom, zvezdane strofe najlepše U kamenu i na vodi: Grozd je uspomena na njihov raspored Ima svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu istinu Savetuje
Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav.
u Matječi, na gori što pati, Dok te u dubini preuređuju zvezde, Koje ne vidiš, al vidiš zvezdanost Presvislu u vodi bez čari što zanos Tvog srca troši za hridine trezne. Moja te ljubav pretvori u nešto Što se ne može voleti.
Seno Na tragu odlutalog cveta čije ime Miriše izvan vrta i vodi me Do čistih mesta, nestvarnih bez nade, Ružo pomerena najslađi moj jade, O kako divno traješ izmerena Svojom
A tvoja milost puteve odvodi U ružičnjake jasne, sestro krina, Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad kojom lebdi njezina dubina.
Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprelet gore. Odlete tragom izdajničke sreće, Od bleska srca rukom sklanjam lice.
SVETU Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da
zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u
O, vali, Rimuje se more! Tad smo na žal pali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. Dan je u sebi noć, a sunce pali.
li tamo gde je gledam ili tamo gde je još nema ili tamo gde se srce ispuni peskom i zaboravom Šta reči znaju o vodi koja izgubi sve što nađe koju volim da dokazujem koju želim da učinim stvarnom a da je ne zaustavim a da je ne
PRIJATELjU PUTNIKU Kroz tuđe srce vodi pravi put Ko drugačije putuje nailazi na tamu O dokle li će tužan stići Taj što više nema šta da kaže Uzalud učene
Krakov, Stanislav - KRILA
U pristaništu se belasali brodovi sa kojih se iskrcali. Po mlakoj, prljavoj vodi plivali su golišavi ljudi. Iza okruglog šatora, jedinog do sada razapetog na zažarenom polju, ukazala se bela glava
Potom se saginjao, i njegovo se meso od hladnoće i stida crvenilo. Čeprkao je pod kamenom u vodi, i sigurno je hteo izvaditi raka, kada se odjednom iza stene teški kundak spusti, i nešto tupo puče.
Sad se tek seća oružja u ruci. Natiču se noževi. Želja za ubijanjem polako ulazi u ljude. A njih neko vodi. — Napred, napred... Polazi se na susret grebenu.
Tu je student Matić prekinuo da vodi dnevnik, jer je čitave dane igrao karata sa kapetanom Budom n Danovićem. Govorili su o Miji koji im se javio iz
Zaliv je bio pun dimnjaka i jarbola. Sa torpiljera su pucali topovi i gađali ploveće mete po vodi. Nad Sedesom je kružio školski avion, i pokušavao nesmele viraže. Auto je jurio i ostavljao svima prašinu kao pozdrav.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi. Velike svetle kugle, kao zapaljene buktinje i kao sunca, bežale su takođe od nas.
On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko preduzeće za proizvodnju kafe. Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam.
Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj suncem, koje samo što nije potpuno zašlo, behu obrasli travom i visokim žbunjem, ne sasvim čestim palmama
Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa. Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući
Divno je kako uspeju da se ponova ubace u pirogu koja nestabilno i samo svojom sredinom stoji na vodi. U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima
To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili, piroge ostaše prazne. Pevači su bili u vodi, roneći za novcem kojim smo ih nagradili.
Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u
“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.
U jednom udubljenju između šume i iznenadne crne stene u vodi, urođeničko selo dugih tamnih slemena od stabala sasvim niskih nad zemljom.
Mladi šef laboratorijuma, bled plavook deran, opaljen suncem, vodi nas kroz ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela, vekovnih
Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ta Smederevo!... Deco, kaž’te mi! RADAK: Zalutala si; Ova te staza dalje ne vodi, Nego do ove mračne provale. STANA: Ah, u Srbiji Svaka te staza vodi provali! GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna!
RADAK: Zalutala si; Ova te staza dalje ne vodi, Nego do ove mračne provale. STANA: Ah, u Srbiji Svaka te staza vodi provali! GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna!
STANA: Posramiće ga ako dozvoli Da joj na kocu bratac pogine. SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!... Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Od Niša, pa preko Gramade (selo i klanac na srpskoj granici blizu izvora malog Timoka) vodi dobar put u Knjaževac. U Knjaževcu se taj drum deli: jedan krak ide u severozapadnom pravcu na Zaječar, Negotinu pa dalje
na Aleksinac i Deligrad, a drugi jugozapadno ide na Paraćin, gde se svezuje sa glavnim carigradskim drumom, koji vodi od Beograda preko Aleksinca i Niša u Carigrad.
klisuri, da u zgodnom tesnacu (kroz koji, kao što već spomenuh prolazi drum i iza koga se odmah grana udvoje, te vodi jedan na Aleksinac a drugi na Paraćin) brani prodiranje Turaka na Aleksinac i Paraćin.
Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski. Od Zaječara vodi jedan drum najpre y južnom, a posle u jugo-istočnom pravcu preko Grljana, Planinice, pa dalje sve uz veliki (crni) Timok
(ili da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od Zaječara preko Lukova opet u Paraćin.
se da se razmesti između sela Krušja i Žitkovca tako kako će glavna masa brzo moći da se koncentriše na drumu što vodi iz Žitkovca u Tešicu.
(Obična turska taktika.) Na buimirskom visu, na putu što vodi iz Aleksinca preko Katuna u Niš, počela se proređivati šuma i juče su osvanuli na njemu turski topovi.
— Gde je đeneral? — Tu je, šta će ti? Šta je? — Rđavo je, vodi me đeneralu; ali brže, brže. U taj mah uđe đeneral u kancelariju.
Razgovor mopa da je važan, jer se vodi pred stupanje u bitku. Eto, oni će ga sad svršiti, Karadžić će ce okrenuti, komandovati vojsci: »napred« i za sat — dva
Već su zaranci, a borba se jednako vodi. Topovska grmljavina potresa ceo predeo, a u krupnu topovsku riku meša se sitno groktanje pušaka.
Mi u opoziciji govorili smo da smo i mi zato da se braći pomaže, ali smo tražili da se jednom izađe načisto kuda vodi i gde će nas dovesti to pomaganje? Ono će nas najposle uvući i uplesti u sam rat. Treba li ratovati ili ne?
Treba znati težinu i zamašaj pojedinih postupaka. Treba znati kuda što vodi. Mi hoćemo čistu situaciju. Neka nam vlada otvoreno kaže kako ona misli o ratu. Xoće li ga? neće li ga?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXXIII I opet me k vama vodi Moja stara, verna misô, — — Što mirišeš, pesmo moja, Još te nisam ni napisô. Mirno kuca srce moje, Kô u hramu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I duša mi je bila zaspala. Napomenuo sam podnaredniku da vodi računa kad četa pođe, i da me tada probudi. Onda sam zašao iza jedne stene i legao.
Talasi zapljusnuše. Ja propadoh u neki bezdan. Osećam kako naleću na mene, batrgam po vodi da bih se izvukao. Uhvatio sam se za nekoga, koji me podiže, i gotovo nesvestan potrčah napred, kao da me vuče ona
Vojnici su zastali neodlučni. Drugi legli... Po pesku prpore kuršumi kao kišne kapi na mirnoj vodi. Posmatrao sam, zaklonjen iza kamenja, agoniju druge čete, zabezeknut i zgranut... Vlajko uzdahnu.
Ali sad uzimaju reč vojnici i vele: „Mi našega komandira ne napuštamo. On nas vodi još iz Srbije. Ako njega povučete u pozadinu, odosmo i mi. Ako on krene napred, mi za njim“... Izvol’te sad!
Harmonika se čuje do kafane „Nea Elas“. Harmonikaš razvezao „Vranjanku“, pa i Rusi naučili da igraju. Pera „Đevrek“ vodi kolo, razmahuje maramom, podvrisne, i onda zavuče glavu u ramena, zaleti se i odbije o trbuh „Fikusa“.
Ovi najzad pristadoše da jašu konje svojih ordonanasa. Onda je ugovoreno da trče putem što vodi za Ostrovo. Start će biti na šest stotina metara od varoši, pa da se trči do prvih varoških kuća. Krenuli smo na drum.
Izgubili smo potpuno pojam o vremenu. A o danima već niko i ne vodi računa. Svi su jednoliki i monotoni. Ispred zemunice utabanali smo uzanu stazu, kuda s vremena na vreme ispravljamo
Učinilo mi se da smo zašli beskrajno daleko i zamalo da upitam kuda me vodi. Ali pred nama se ukaza malo proširenje, gde je stajao vojnik u punoj ratnoj spremi. — Šta ima novo?
— A, je li hleb? — zapita komandir. — Kako je sa ishranom? — pitao sam. — Dok nismo iskopali saobraćajnicu koja vodi u našu pozadinu, bilo je, bogami, teško. Hranu su dobijali samo noću. Sada je već ishrana redovna.
Vojnici pogledaše jednoga, koji je takođe bio bez bluze. — Gospodine kapetane, ja sam podnarednik. — Podnaredniče, vodi me pravo kapetanu Radoslavu! — rekao je tako odlučnim glasom da više nije moglo biti pogovora. — Razumem!
Hoćeš li da svratimo kod njega na večeru, pa ćemo pred zoru zajedno naviše. — Ha!... Bože pravde!... Vodi Bog računa o nama, ptičicama nebesnim. Ko neće?
— on skide šlem i sede. — Kažem ja... da ćemo sad iz početka — povika Kosta „Turčin“. — Vodi Bog računa o nama... ptičicama nebesnim. — Kad su se razišli? — zapita komandir. — Bio je dan uveliko...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Paun slavnoj sebe dvižet ponoseći s' s krasotom, zlatnoj rep svoj s krili sriščet, osmatra se s divotom. Ždral pri vodi tiho rovet, u kavezu cajzel pojet: O zlatoje proleće!
Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa dolom hodi, Dunav deli pak most, brodove svodi.
Junaci serpski do toga tekoše Za primer svetu. Sudba črna Šator pred Muratov teškom rukom Na smrt nam vodi kneza i Miloša. Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve. Miloševu lepo pravda, Pak je pripisuje načas knezu.
Čuvstvo je sudac tu. Ne znate šta je vostorg duše. Obzire s' vladetelj, heroj leti. Um hladni onog vodi, a ovoga Kipeće serce, hrabra i desnica. Na društvo čekat ne zna ova; Izvodi dostojna sebi čuda.
Serbljin međ pervima biti može! Izobraženje narodu nravstvenu Moć daje, jaču gruba ispolina. Vodi v soglasje um i serce. Darove muza prisvoji Rodu.
Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi. Obveštan kamen na Rimljane odvodi misli, Herkula natpis mnogi dano za zdravlje slavi.
Mora l’ to biti da se čovek rodi Ovde, i vreme svoje da probavi? Ima l’ put zemlja koji kroz grob vodi? Može l’ se preko da s’ ovde ne javi. Il’ je baš nuždan život od sto leta Da se otvore vrata drugog sveta?
Nema tu mira za krv, ni blage za glavu vedrine Kad te od kuće tera bljutka samoća u lug. Il’ ne nosi oči, il’ vodi sa sobom čedo, Sam, sa očima, mlad, ne id’ u Prater po mir. 1857.
Nemčićeva pesma počinje: Hajda, sinci, hajd’ sestrice! Nuz ilirske pevat žice, — Hajd’mo i mi, bratjo mila! Kud nas vodi rajska vila — — —, a Borojević je u Odzivu prihvatio taj motiv sloge i akcije: Napred, bratjo!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina! Kuda ga vodi smelost svirepa? „Krvlju bojiti?...“ baš tako piše, Azijski skot! nečovek! grdilo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Goveda bi u dugim redovima zamicala u planinu na pašu, da se u podne vrnu vodi na plandište. Jablan, koji je svojim razglašenim junaštvom zatvorio cijelo Zmijanje, ponosito bi se odvojio od goveda,
“ „'Vala, velim ja, carevini koja se toliko za me brine! Vodi, brate, vodi odma'!“ — Onda sam imô čet'ri koze. Za turskog suda mirne ko ovčice, a kad zastupi ukopacija ošjetiše i
“ „'Vala, velim ja, carevini koja se toliko za me brine! Vodi, brate, vodi odma'!“ — Onda sam imô čet'ri koze. Za turskog suda mirne ko ovčice, a kad zastupi ukopacija ošjetiše i one slobodu,
Da mi lanjske godine o Lučindanu ne dade svjet jedan carski oružnik gore na Kadinoj Vodi, ne bi' se ja danas s vami razgovarô, već bi trunô u ledenom grobu. Napuni mi čojek lulu duvana — vala mu!
Franje Preobraženje — pravoslavni crkveni praznik privuza — konopac, uže kojim se vodi životinja pusat — oružje razmititi — razmaziti ridip (rediv, redif) — turska rezervna vojska; ovde: bez zaliha
Bojić, Milutin - PESME
Pustoš bez iskre svetlosti što plama Svud oko nas je, a nama se čini Istine zublja da gori u nama I da nas vodi nebeskoj visini. Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana?
A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo? Istina vaša i nauka nova Večito groblje umova je samo, A nad njim sjakte Vavilonska slova.
Kô Bog vatreni smrt iz sebe šinu, Bokore krina niz padine rinu I grunu poljem što u besmrt vodi. Pokolenje se Krvi tada rodi. 2.
No sve ih je više, a staza se širi, Vodi li nas groblju, gde se svesno miri Bezbrižna veselost i starački sumor? Mirisi nas guše, no cilju smo bliže.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Gerilska borba protiv Turaka vodi sena celom području naseljenom srpskim stanovništvom, i to u dva vida: hajdučkom, unutar okupirane zemlje, i uskočkom, u
Pripoveda se iz velike blizine glavnog junaka, često i iz njegove svesti, što pomoću introspekcije vodi do najranijih, duboko potisnutih doživljaja.
Zatim Petrijin venac (1975) vodi u unutrašnjost Srbije, u ruralni i prigradski život. Dva mlađa autora, Vidosav Stevanović (1942) i Milisav Savić
Jakšić, Đura - PESME
?... Pored nje me, bujne, tvrda staza vodi. Ali kuda, kuda? — Kud sam orô hodi. Poviše oblaka, i od neba više, Jer, umesto neba, pust se kamen diže...
Nastasijević, Momčilo - PESME
STARCA 139 PESMA VEZILjA 140 PESMA NEZNANCA (ІІ) 141 IZ ĐURĐA BRANKOVIĆA 143 UVI MNjE, UVI 144 ĐURĐEVA PESMA (І) 145 VODI ME, POVEDI SLEPA 146 ĐURĐEVA PESMA (IІ) 147 MARINA PESMA 149 MRE DESPOT 150 MOLITVA 151 PREPEVI 152 PESME IZ KRALjA
Setno ti pramen kose zaleluja kô vrbi, gde nam se deli celovi? Kad umrem, čekaj me na vodi među vrbama i one tako sane od sete na veki čekaju neke žubore iz neznani.
I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet. REČI U KAMENU І I bude, na vodi čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu.
Prostite, građani, praštam, a Bog nad svima nama nek čini svoje! VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama!
Prostite, građani, praštam, a Bog nad svima nama nek čini svoje! VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama!
U stadu mu jagnje ja. Vodi me stazom tvojom U tihi dol svežih voda. Stena mi je večni Bog, I lug cvetni moj vrt, I sveži mi smokve hlad Kad
Sav narod što se rodi tad Zvaće te Učitelju. PESMA SLUŽAVKE Vodi me, mili moj, Niz brežuljak za ruku Da vidimo, dragi, je li nam loza u cvetu. Dragano moja, loza nam nije cvetala.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Navek kao od neke siline, vatre, koliju je nosio zabačenu, na ramenu, i uvek išao pognute glave. On je imao samo da vodi brigu tamo o dućanu, trgovini, čaršiji, a ovde kod kuće, nije imao ni za šta da se brine.
Baba, ko zna, kao uvek, ona još ne legala, ostajala da u sopčetu sedi, računa, vodi brigu o svemu, o sutrašnjici: koje će se jelo gotoviti, koliko još može taj i taj ćup masti, vreća brašna, sir ili meso
A to već znači da Mladen vodi dobro radnju, da se već vidi da će on biti kao što treba; da, iako je oca nestalo, umro, radnja time nije ništa
I čak, kad je već bio veliki, kad je radnju, dućan, uveliko počeo da vodi, kad je postao već »mladoženja«, opet je jednako trebalo da bude isti onakav kao i pre: uvek pametan, miran, tačan.
Mladen je već znao da je to stari Stevan, kao uvek pre ručka, došao u dućan da vidi šta mu sin radi, kako vodi radnju, koju je na njemu ostavio, a on misli da se povuče, pa, naišav na neispravnost, već pobesneo i grdi sina, traži
I sad, eto, čovek haznu, bisage s parama da mu ostavi. A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk!
A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk! Ni vodi računa kome daje, ni od koga uzima, već samo gleda kad će dućan da se zatvori, pa a po maalama, a sa devojkama, pesme,
Mladen već sasvim »stao na svoje noge«, uzeo radnju i počeo sigurno da je vodi. Čak je i uvećao. Ali, trebalo je dugo vremena dok je prestalo ono strahovanje, bojazan za nj: da li će biti kao što
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita b. u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk b.
, ili preko pijenja vode u kojoj je b. potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome. Mesto u koje je udario grom vala okaditi b. (SEZ, 19, 391).
, pa se posle njome svi u kući zapoje (SEZ, 14, 22 id). U vodi u kojoj je potopljen b. kupa se porodila posle porođaja (SEZ, 19, 93), i novorođenče za vreme prvih 40 dana (SEZ, 14,
posle porođaja (SEZ, 19, 93), i novorođenče za vreme prvih 40 dana (SEZ, 14, 117; 19, 97); na Uskrs se u takvoj vodi kupaju sva deca uopšte (SEZ, 14, 50). B.
(GEM, 5, 40; Brastvo, 9—10, 412). B. ima široku upotrebu u vradžbinama i narodnoj medicini. Ko se okupa u vodi u kojoj je prenoćila strelica od groma, crnokorasta britvica, napravljena u Međudnevice, nokat od orla krstaša i kita b.
Semenom od b. leči se vrućica (ŽSS, 303) i kijavica (Sofrić, 45). U vodi u kojoj je b. potopljen kupaju se bolesnici od »velike bolesti« (ovde: tifus? SEZ, 19, 216).
(SEZ, 19, 99); ili je treba okupati u vodi u koju je metnut b. iz devet bašta (SEZ, 14, 111). U narodnim lirskim pesmama spominje se b.
Inače je l. lek od dalka (voda u kojoj je l kuvana, ŽSS, 284); semenke samelju i piju u vodi oni koji ne mogu da mokre (G3M, b, 1894, 801).
V. takođe i Eugen Fehrle, Die kultіѕche Keuѕchheіt іm Altertum, 213). 2. Breza je lek od vodene bolesti (kupanje u vodi u kojoj je skuvano b. lišće, ŽSS, 308), i probadi u grudima (sok od breze, ŽSS, 305). 3. Za b.
, šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B. namazana krvlju od menstruacije (pri čemu se govori basma) reguliše menstruaciju (іbіd., 296).
Kad se b. sade, mora se jako lagati, pa će biti debele (ZNŽOJS, 19, 201). U kuvanoj vodi od b., žalosne vrbe i krastavaca pari se od pokostice (ZNŽOJS, 7, 1902, 164). Drobom od b.
Žena kojoj se deca ne drže, treba — kad oseti da je u drugom stanju — da se okupa u vodi u kojoj je potopljena vučja jabučica i v. l. (SEZ, 13, 290). Pepeo od v. l.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—A što? — učini se cura nevješta. —Uđi, žena si mi! — i, obgrlivši je, privuče je za sobom pod svoju kabanicu. —Vodi me kući! —šapnu djevojka ispod kabanice. —Neću, noćas bi nas moji ometali; sjutra ću te povesti ... —Hoćeš?
— jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. .. Što najašiste? ..... —Čuješ, sinovče! — snađe se Petar. — Vodi je bez očeva znanja ... Nije pošteno! .... A evo komšije Pavla! Što ona, pored ovakoga momka, Radivoju voli?
Radi srce puca kad god otac pođe u varoš. Toga dana radi i za nj, ali koja korist, zna on kuda ovo vodi. Drukčije bi on radio da se njega pita, ali zar smije on da ocu u čemu prigovori?
Kad dođe na konjski put što poprijeko dere planinom i vodi ka šljemenu, požuri još bolje. Ali nigdje nikoga uokolo: svugdje snijeg i gola drveta što se na ledu grče, kao da ljutu
Muški iz kuće pohitaše sa Radom. Za njima nagnuše i drugi iz komšiluka. Žure se i ćute. Rade je pred njima, vodi ih ka mjestu. I, došavši, poredaše se oko mrca i gledaju u njegov zamrzao život, pokriven toplom, vunenom kabanicom.
Eto, u zdravlje sloge, u općini su dva prisjednika kršćanina; i viju se dvije zastave, oko kojih vodi se žestoka borba radi položaja: radi se o tome koja mora biti zasađena sa desne strane — ili ona hrišćanska ili pak
Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o čemu ona mu piše.
da pod krmom drži svetog Nikolu, pa kad ništa ne ulovi, utapa ga u more sve do grla, te mu prijeti da će ga udušiti u vodi ako čudo ne učini i ne domami mu ribu na udicu.
Domalo eto i njih redom. Juru i Mariju prati majka im. Stari Grle vodi za ruku svoje jedino dijete od druge, već mrtve žene.
Kad je djevojka izišla iz varoši na putu što u selo vodi, požuri da je stigne. Ona ga osjeti za sobom, okrene se i — pođe lakše.
Idu polako ćutke, pored mora, i zakrenu u uvalu u koju vodi široki put, jer se na njenome krajnome rtu, između čempresa i borova, nalazi groblje.
— Da kuda? — Gdje te volja, samo da smo. zajedno... 'Ajdemo! — veli joj življe; lijepo je vodi sa sobom. Djevojka se lagano opire i — ide za njim. — Ajdemo!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vir je bio miran i gladak, sunce je bleštalo po lenjoj vodi. Žmirkao sam, zraci su mi rovali po zenicama, trebalo je da prođe neko vreme pre nego što se naviknem na takav blesak.
na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od ljudi, kupala se naga i ogledala potom svoje lice u bistroj vodi. Sada to više ne radim. Posle sramote koju mi je Lauš naneo sa onom prokletom kurvom, zgadilo mi se na sve.
Kakve su se sile sukobile u njegovoj duši? Kuda se zaputio? Osvetljava li Bog njegov put ili ga nečastivi vodi na bespuće?
Zaigraju na trenutak kao odblesak svetlosti na prljavoj vodi. Bože, kako li im je tada bilo lepo! Jelena im se činila kao divna šumska vila što je dolepršala iz nebeskog plavila
Izuli opanke. Znojave obojke oprali i izvešali po žbunju da se suše. I odela, i košulje i raće. Goli điskaju po vodi, skaču jedan drugom na leđa, prskaju se, ludiraju. Konji brste lišće kupine i otkidaju vrškove mladih travki.
Kad leti zagrmi, govore oni kako sveti Ilija vodi još jednu bitku sa Brzanom, svetac ga sa nebesa gađa plamenim strelama, a Brzan ga varaka bežeći kroz grmlje.
Namestio ga kao priplodnog pastuva, a on prepustio omicu nekom smetenjaku u mantiji i počeo da rže zapovesti i da vodi rat protiv nekakve razbojničke dronje. Kipteo sam od besa.
što su jednog monaha strpali u tamnicu kao poslednju protuvu i dobro je da ih pustim neka se sami šure u ključaloj vodi koju su sami i ugrejali. Reći ću da sam došao s molbom da mi se pomogne oko opravke manastira.
Ono je kao i uvek blago začuđeno, pomalo radoznalo. Zanima ga očigledno ova raspra koja se među nama vodi. Jedni govore kako ga valja kazniti, drugi — da bi kaznu iz viših razloga trebalo izbeći.
Našim priprostim ljudima bi se učinilo preteranim ako bi kakvom jagnjetu bilo dato da vodi glavnu reč u nekoj važnoj stvari. U redu: jagnje u polju, na ražnju pa čak i u rukama sveca.
da sam ih izgubio za sva vremena, saznadoh jutros slučajno od jednog meropha koji je potkresivao živicu duž puta što vodi od manastira za Dilj, da je on ugledao neke tri ljudske prilike kako se muvaju, usred bela dana, oko grotla Bele pećine,
Čudno, dodao je, nijedan put ne vodi tuda, pa kako su onda zalutali? Oni su! To liči na njih. Dadara Dorotej! Vele da donosi zdravlje, a ja kažem —
Ilić, Vojislav J. - PESME
Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde večno mladi trepti maj. No dalje s tugom!...
bajne noći, Kad uživah ljubav u čistoj slobodi; „Hajde - reče sumnja - ti ćeš sa mnom poći Da tražimo puta, što istini vodi.
Klonulo je moje telo, umorne su moje noge Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Ti, što čitaš retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe zove, Svome domu da te vodi: Da sloboda novih dana Iz bratskoga sine zbora Od Dunava i Balkana Do Jadranskog sinjeg mora!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Prava, široka i lepo kaldrmisana, ulica vodi kroz zelenilo tog gaja bogova. Sunce je strmo zašlo, nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme
Pred glavnom njegovom kapijom puši se još veliki kameni žrtvenik, optočen bakrom. Sama kapija vodi nas u predvorje zasađeno palmama, gde dolazimo do podnožja glavnoga zdanja.
dole, valja da odavde, sagledam i zadržim u pameti glavne ulice, arterije varoši, da bih pošao pravo onim putem koji vodi Aristotelu. Aha!
Ta ulica, široka četrdeset koračaja, nosi isto ime, Kanopus, kao i zvezda koju smo noćas prvi put videli, a vodi u aleksandrisko predgrađe istoga imena.
On nas vodi pred jedan okovan, za patos pričvršćen sanduk, i vadi iz njega jedan mali, basnoslovno skupocen kovčežić, a iz ovoga
Ja sam tada projektovao, a on izvodio, razne građevine na vodi, koju nikako nije mogao da trpi. On je sada u Carigradu i željno me očekuje da na obali Bosfora ispijemo koju dobru
Na njoj ljubazan doček činovništva našeg ovdašnjeg poslanstva. Auto nas vodi u naš hotel u Peri, označen zvezdicom u Bedekeru. On je zaista prvoklasan, osobito što se tiče cena.
Strma ulica vodi nas ka Novom Mostu. Nebo se zarumenilo, a raskidani oblaci pretvoriše ga u herojsko poprište, nošeno bezbrojnim
se rešavalo o čisto crkvenim pitanjima, nisam toga dana ni pošao, nego sam seo u šareni čamac i, brčkajući rukom po vodi, odvezao se Zlatnim Rogom do galatskog Novog Mosta, da onde ugrabim brod za Terapiju, gde sam opet bio pozvan u
planeta smestio duž njihovih putanja u onaj međusobni položaj u kojem se one baš danas nalaze; pri tome sam stazu koja vodi od paviljona ka Dunavu odabrao za onu pravu koja spaja ekvinokcijalne tačke.
Morali bismo ostaviti moj vrt, poći ovim putem što vodi u vinograde, popeti se na onaj brežuljak, spustiti se odande ka Dunavu, prebroditi tu reku, pa proći kroz celu
Ta neke od opera slušao sam preko tridesetak puta! Savimo na levo, u produženje Kertnerštrase, koje vodi na Viden, bečki kvart u kojem sam proživeo svo vreme mog boravka ovde.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Paun slavnoj sebe dvižet ponoseći s' s krasotom, zlatnoj rep svoj s krili sriščet, osmatra se s divotom. Ždral pri vodi tiho zovet, u kavezu cajzel pojet: O zlatoje proleće!
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš?
cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama granje, Orilo se slavno Slavujsko pevanje Laki povetarac Kup'o se u vodi – Proleće je bilo, Kad se majka rodi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
a sada da je manje... TAŠANA Ne znam. Možda se opet toliko donelo. Samo otac to zna. On o tome vodi brigu. HADžI RISTA I otac ti, i on treba da zna: da ne bude manje, da seljaci, čivčije, ne kradu, jer ne sme da bude
Pa zašto i kod dede niste išli? (Pokazuje na Mladena): Ali on sigurno nije hteo kod mene da vas vodi? Vaš deda samo kod sebe vas vodi. (Dosetivši se, Mladenu): A sad, Mladene, ovako: ti i ja sa decom, pa kod mene.
(Pokazuje na Mladena): Ali on sigurno nije hteo kod mene da vas vodi? Vaš deda samo kod sebe vas vodi. (Dosetivši se, Mladenu): A sad, Mladene, ovako: ti i ja sa decom, pa kod mene. MLADEN (nećka se): Ama...
Gle onog starijeg švrću, kako mi pametno oko ima i lepu okruglu tatinu glavu... (Okreće se.) Još ga nema da me vodi, da bežimo daleko u svet... Hajde da se obučem i bošče spremim za put. (Oblači se i vezuje bošče.
HADžIJE Blagodarni smo, dedo! Ulaze Arsenije klisar i Paraputa. ARSENIJE (vodi Paraputu): Dedo, evo dovedoh Paraputu. PARAPUTA (kad vidi sve u sobi, počne da uzmiče): Žiž, žiž, izgorećete Paraputu!
SLUŠKINjA (prilazi i ljubi ga u ruku): Blagoslovi, dedo. (Vodi ga ka češmi, do klupe.) Izvoli ovde, na klupu. (Odvodi ga sa Arsenijem i posadi na klupu.
Ulazi Arsenije. ARSENIJE (užurbano hvata Mirona, da ga vodi): Hajde, dedo! Bio sam kod namesnika. Kaže: nema ništa za tebe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ristana leži, kažu da je udar kaplje. Srećko je sad sav oslonac i snaga. Preselio se kod roditelja, vodi kuću, gleda majku, svake večeri se dovija da oca u san prevari.
„Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta. Rista je mogao biti pomilovan još pre dva meseca, ali nije hteo da piše molbu.
Nemoj da plačeš; ja se radujem što ću imati svoju kuću, a Todor, vidiš, vodi me rado. On je bogat čovek, poslovi njegovi su od svake vrste, a ja volim da radim, i da služim na nekom ozbiljnom radu.
pri povratku je skinula venac s glave i nosila ga u ruci; i Todor je mladu držao za rukav, jer više nije htela da se vodi ispod ruke. Otputovali su sutradan po venčanju.
Jasno je bilo da joj je neko napunio glavu velikim nadama za malog Hansa, i pokazao joj pravac koji vodi u ostvarenje tih nada.
A Švabi zato sve i ide što ga srpska ruka drži i vodi. Kad Srbin nekoga prihvati, on mu daje najbolji zalogaj... A Srba moj, ne može biti drukčije, trgnuće se, prionuće da
Ono što se dešavalo u Juličinoj kući, bilo je neopisivo. Lekari su navaljivali, i pretili silom, da se ludak vodi u ludnicu.
Druge vodi na grob Milušićev, i moli, kao neki suguran laboratorist, da sami probaju, da sami preduzmu što misle da treba preduzet
Ta grobarka sad vodi drugu kroniku, i sasvim drugim primerima potvrđuje duboko istinitu teoriju gospa Nole Lazarićke, nekadašnje bogatašice,
Ne sluša nikoga i ništa, vodi samo zvanične razgovore, da bi sredila ono što ostavlja. Advokat i na ručku i na večeri.
rađa pusta palanka, i još palanka na mutnoj, lenjoj i močvarnoj Tisi, na reci koja riba ima, ali kao da dušu nema, na vodi koju pesma ne peva.
Dugi melanholični krici barskih ptica. Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi. I mrtvi ropac Tisinih tromih talasa koji muljavu obalu polako troše.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Međutim njegov poočim i za um mu se postara. On ga odvede učitelju mesnom i preporuči ga da osobito za njega brigu vodi, nastavlja ga i čuva. Ko je bio učitelj, dobro zna šta je sveštenikova preporuka za učitelja u malom mestancu.
tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati kud ji suvo sočinitelja pero vodi.
na desno uvo leže i bogovma ostavlja svet po svojoj volji upravljati, bolje prolazi nego onaj koji s elementima proces vodi, budući da i tako najdeblje pro іurіѕ et іuѕtіtіa ništa drugo nije razma nadežda momka da ga budušta supruga usreći.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
bez puta I put se za njim rađa SVETI SAVA NA SVOME IZVORU Gleda u kamenu Svoje treće oko Vidi u nepristrasnoj vodi Svoj poharani ćivot Prepun zrelih sisatih krušaka Vidi svoju vučju glavu I na čelu ispisan znak Novog obećanog
nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi više Vodi me živi trag vaših zuba Od stene do stene od zvezde do zvezde Vodi me iz kruga u krug SMRT CRNOGA BORBA Na spavanju mu
me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi više Vodi me živi trag vaših zuba Od stene do stene od zvezde do zvezde Vodi me iz kruga u krug SMRT CRNOGA BORBA Na spavanju mu odsekli glavu Odneli je u grad cara psa I bacili je paščadi Kada
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako vi ni pri tim rečima ne primetite butone u njenim ušima i ne zadivite se, radi čega se ceo ovaj razgovor i vodi, onda, razume se, ona će nastaviti: — Možda bi to bilo preterano — ja ne znam — ja nisam kompetentna.
Netko beše Kondija bimbaša, Beše Konda iz malene Maćedonije, Iz male Maćedonije kraj Polomlja, Pa on gde god dođe vodi Tu su njemu brodi. Razume se da ovim divnim stihovima nisam uspeo oduševiti profesora.
okružni prota i već je odavno odlikovan crvenim pojasom; Topta Kameleon se bacio sav na politiku i neobično je uspešno vodi; Sredoje Tvor uvukao se u policiju i, gde god je bio sa službom, osećao se njegov trag; Andra Krokodil je, kao tutor,
naš veliki tragičar, koji je dogurao bio do viših razreda gimnazije te okusio i višu matematiku, eno ga još i dandanas vodi jednu tragičnu borbu sa nepoznatim i uobraženim količinama.
Da su diheksoze anhidriti, tvrdi to, što se pri kuvanju u zakiseljenoj vodi u dva heksozna molekula hidrolizuju: S6 N11 05 O S6 N11 05 + N20 = S6 N12 06 + S6 N12 O6.
je do spomenika na grobu svoga dede i ovako joj se zaklinje: — „Kunem ti se imenom don Alguacila od La Fuente, koji vodi poreklo od znamenitog Kastilijanca don Hiacinta Nuneca de Korkuele, koji je lično svojim mačem odsekao glavu Muhamed
“ Zatim ovaj pokret uze i šire razmere, te u skupštini pade i jedno kratko pitanje: „Zna li g. ministar i vodi li o tome računa što se u državnu službu uvukao i jedan čovek koji je svršio univerzitet?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Živa ograda je narasla i osećam kako me grane šibaju po kolenu. Starac kao senka odmiče preda mnom. Zapitah ga kud vodi ovaj put. — Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto.
Zastali smo u nedoumici. Kralj kao da nekoga traži, obrati se meni: — Šta ti čekaš, što ne polaziš?... Vodi u pešački rov! Ali ađutant kraljev mi u prolazu dobaci: — Skreći na koju bilo stranu, samo ne vodi tamo.
Vodi u pešački rov! Ali ađutant kraljev mi u prolazu dobaci: — Skreći na koju bilo stranu, samo ne vodi tamo. Tada svi oni počeše govoriti Kralju kako je opasno ići ovako u grupi. — Nemojte vi meni objašnjavati...
Tada zastade neodlučan... Ruka mu je drhtala, kao da okleva. Onda progovori: — Koliko ste imali šećera? — O tome vodi računa ti, a neću ja... Najzad otvori, i u kasi zablista pun čanak srebrnih dinara.
— Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama... O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito. Danima mi gladujemo — dodaje drugi.
Objašnjeno im je da se peksimit ne grize kao hleb, već ga treba u čaju ili vodi pokvasiti, ili ga prelomiti, pa pomalo grickati.
Sve to još više iznurava ljude i, već malaksali, oni produžavaju put lagano, šljapkajući po vodi i blatu. A kada se iziđe na ocedno mesto, voda pišti iz pocepanih čizama. Onda opet nastaje krš.
Konj frkće i podrhtava u hladnoj vodi. Po gibanju njegovom osećam kako se napreže da izvuče noge iz rečnog gliba. Već sedim na vodi.
Po gibanju njegovom osećam kako se napreže da izvuče noge iz rečnog gliba. Već sedim na vodi. Konj digao visoko glavu i samo striže ušima.
A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi. Na svima stranama leže malaksali ljudi i konji, od gladi i umora, kao skrhana, trula
Prskala je voda pod nogama, prljava i žuta kao što je lice onoga mrtvaca koji je umro u vodi i samo mu štrči ukočena ruka.
Vojnici oživeše. Ah, samo da što pre stignemo. Suri brodovi, kao ogromna brda na vodi, dremaju na pučini. Komandanti odjahaše napred. Pronese se glas da će nas odmah ukrcati. A tamo ima hleba, postelje.
Petrović, Rastko - PESME
Gde sam to sada? Verujte da je onda tek ono: kad me dosada savršenstvu vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.
Opažaš li: sjajnih očiju kunu, opažaš li Hajduk Veljka na topu, Ili Dmitra Jakšića da megdan vodi? Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi. Ko će poludeti prvi? Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo!
To tada dugo, dugo, odmaram glavu u vodi, I ruke gledam kako, ko davljenici, tonu: Sva jučerašnja patnja ovde se oslobodi, I sve nadanje koje poveravah nekome o
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U razmišljanju o bljesku Gornjega sveta sjaj njenog sveta potamne: zamrze Sedefna ruža kruženje riba u prozračnoj plavoj vodi. Dosadno joj postade lelujanje meduza; smešno saplitanje rakova po pesku.
Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak.
Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka. Jedva je mogao da poveruje da samog sebe u vodi gleda, kad iz jezera izroni Mesečev Cvet, dotače nežno dečakov obraz i reče: — Hvala ti, mali brate!
Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni dečji smeh ne čuje.
Dane i nedelje poče provoditi nad kladencem, posmatrajući svoj lik u vodi. Ni korak srne, ni let leptira, ni lelujanje trava nisu mogli da privuku njenu pažnju ni na jedan jedini trenutak.
Šta tananost vilinih konjica prema mom struku? — nastavljala je da gleda svoj lik u vodi, a devojke su odlazile u polja radujući se mirisu visoke letnje trave, smejale se i pevale.
a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi. Ko zna koliko je tako gledao? Odjednom, pljusnu ga talas preko nogu i dečak začu Srebrenkin glas.
okrenu se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno gleda, ali savlada tugu i potrča ka vodi. Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe. Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi.
Iznenada, Starac oseti kako mu pod stopalima šume talasi reke. Otkud talasi? Zar po vodi korača? Jedva se osmeli da pogleda naniže. Kako bi čovek po vodi koračao, tugo golema?
Otkud talasi? Zar po vodi korača? Jedva se osmeli da pogleda naniže. Kako bi čovek po vodi koračao, tugo golema? Ali, gle, on po vodi zaista ide, šušte talasi, a na drugoj obali reke blješti zamak od kristala
Zar po vodi korača? Jedva se osmeli da pogleda naniže. Kako bi čovek po vodi koračao, tugo golema? Ali, gle, on po vodi zaista ide, šušte talasi, a na drugoj obali reke blješti zamak od kristala sazdan.
— Pogledaj se! — reče devojka kao da odgovara na njegovu misao. Pogleda Starac svoj odraz u vodi i kriknu. To pred njim nije bio Starac, već momak usnica tek nagaravljenih. — Sećaš li se sada ko sam?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Teško, gorko.) Eh, Stambolke Redžepovice, mori, žalna pesmo moja! Stari Redžep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi. Ciganka na kapidžik ostade da čuva i pazi, a ja kude njuma, gore u odaju. I toj hajdučki! Noga da ne šušne.
— povede svatove, dođe ovamo i vodi nju, tu, Koštanu, i tamo, u Banji, venča je za svoga sina Asana... Jesi čuo? POLICAJA (ponizno): Jesam, gazdo!
Iza njih primećuju se vinogradi kroz čiju sredinu vodi širok, prav peskovit drum. Iz daljine čuje se svirka svatovca. Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena
Samo me ti ne daj, pa i zemlju gde ti stupneš i to ću da celivam. (Očajno.) Ne daj me, slatki gazdo! Vodi me tamo! MITKA (gleda je pogruženo): Kude, Koštan? KOŠTANA (očajno širi ruke napred): Tamo! Tamo!
) Koštanu u kolima, opkoljenu pandurima, svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći!
JESENI MOJA... Jeseni moja, pozdravljam te!... Hodi, I pođi sa mnom preko rodnih strana, Po lijepijem mjestima me vodi, Gdje šume čežnje mojih davnih dana.
Već je na kraj staze. Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.
1911. SRCE Iz doline reke, iz kopalja trska, Putanja me vodi u goletne strane. Noć. Poju slavuji, i na brsne grane Kao sedef bela mesečina prska. Već me evo vrhu.
Ona i sad živi. Na obale krša Ja dolazim često kad noć tiha brodi. Slušam kako vjetar, okupan u vodi, U smokvama starim polako leprša.
1908. POGREB Povija se žito. Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula lica i snuždena čela.
Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane.
dole cvetne, Kao u bajkama zbore tice sretne; No taj govor meni nimalo ne godi, Ja svud bedu vidim kud me staza vodi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke. Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu!
On je takav kad vodi onaj duhoviti šaljivi razgovor sa trima šićardžijama koji mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše
Dakle, nebesko i zemaljsko carstvo ne isključuje jedno drugo; i u jedno i u drugo put vodi kroz borbu. Ovakvo shvatanje nebeskog i zemaljskog carstva nastalo je u svom prvobitnom obliku još u rodovskom društvu,
je onaj junak kome je turski derviš uputio laskave reči: Tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. On je bio prvi naš čovek kome su Turci učinili nepravdu i koji je osetio gorčinu izdaje. Ali nije klonuo.
Očigledno, prema čoveku čaša i pogača. Narodni pevač — s pravom — vodi računa o toj srazmeri. Uostalom, svi junaci na svetu mnogo jedu i piju.
Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age: Kud gođ ide, sve kr'ata jaše, a drugoga u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad Turčina u knežini
Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava?
Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava? Ne vodi li srpskijeh robinja, koje bi me vjerno poslužile? Kaž'te mene kad će Kulin doći? Kad će doći, da se njemu nadam?
je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal' je vodi, jali je ne prosi. Naravno, i ovakva naša poređenja veoma se razlikuju od Homerovih.
me care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego ćeš mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva sestrića, dva sestrića, dva Vojinovića, Vukašina i s njim Petrašina; u piću su teške pijanice, a u kavzi ljute
Istom care u besjedi bješe, Miloš ide, a kulaša vodi Ao pred šator srpskog car-Stjepana: „Je l' slobodno, care gospodine, da ja idem na mejdan u polje?
Ali Miloš uteć im ne dade, veće obje uvati za ruke, sve tri vodi pred cara Stjepana; caru dade Roksandu đevojku, i dade mu jednu uz Roksandu, a treću je sebe ustavio.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SE NAMRTVO VEZALA 16 IZA PRVOG UGLA 17 A MAZE TATINE 19 ODANOST JE PSEĆA 20 UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU 21 KAD NE VODI KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE
Počela je da pada kiša Celu je hartiju skvasila Sveću ugasila Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U
kiša Celu je hartiju skvasila Sveću ugasila Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan
seva Molba da se nešto moli A majka je da se voli DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom Što raste u slobodi Domovina se brani cvetom I pčelom na cvetu Makom i suncokretom I
Za sve momke iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od sela do sela puteljak I bagremi se stisli Puteljkom ide seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku
negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Naročito ne bih bez rezervnog umetka za lampu. Zamisli: izgori ti baterija, a ti ostaneš u mraku, u vodi. — Toga se nisam ni sjetio, majstore — reče Jovanče i strese se od jeze.
— Daj ruku, ja ću te povesti — protepa dobrodušna Lunja. Mačak frknu kao pravi mačor: — Zar mene žensko da vodi! Neću, pa makar išao na glavi. Skočio je kao oparen i kočoperno se isprsio. — Idemo. Lak sam kao zec.
Batine prekjuče dobio, juče pronađen u šikari više kuća, jutros obećao da neće izdati četu ni logor. Vodi ga da polaže zakletvu.
Nemirna tvoja duša povukla te je jednog nedeljnog jutra do tajanstvene pećine, prema mirnoj vodi neispitanog podzemnog jezera. Ipak, nisi dolje sišao, bio si oprezan.
— Hajdemo. Spustiše ljestve u jezerce i ubrzo se nađoše do preko koljena u hladnoj vodi. Mačak se strese. — Brr, hajde ti prvi, evo ti fenjer.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
IZ BLAŽENOG AVGUSTINA Kad padoh, Gospod me podiže, kad ustadoh, zadrža me, kad pođoh hoditi — vodi me! I ko bi taj, toliko nesvestan bio putnik, videći pred sobom koga gde propade kroz led u jamu, da bi i on tamo
MOLITVA PROTIV KRVAVIH VODA Beda na vodi, beda od haramija, bede od svoga roda, beda od jezika, beda u gradu, beda u pustinji, beda na moru, beda od lukave
Lađari se za put po vodi bez straha s lađami putovati spremaju; morske galije se od pristanka im na širinu izvlače pojući nove Bogu pesme s
O tome staće se velika tišina, jerno njihov gospodin, koji je ispočela osnovao na vodi zemlju, stoji na njima, i drži ih da se ne koleblju... I što naš gospodin jošte čini na vodi?
I što naš gospodin jošte čini na vodi? Posvećuje sve vode, a i zli, ličući mu na krv. PESMA LjUBAVI I STRAHA Za koga je strah, — strah da mu je!
i boraviti kano nevesta s mladoženjom, ka pčela na cvetu, ka novci u kesi, i ptići u gnjezdu, ka pismo u knjizi i riba u vodi, prsten na prstu i domaćin u svom domu.
Od sveta jasnije sunce u Jordanu se kupa, te se umiva s vodom — i vatra u vodi se razgoreva. EPITAF HRISTU U môrnome svome životu, Od moje mi mladosti Sve više u trudu, S mukom sam se teško
Ko li je tebe učinio gospodina i cara Nad svim tim što god na zemlji i u vodi ima? BOG GOVORI Što veli, što li zapoveda, što li hoće, strašni u dogovoru?
samovoljno plava, — kud je vetar okreće, tuda i hodi, ama gdegod u kraj i sama se pribije ako i ševrda tamo ovamo po vodi, — također i mi.
Kade te zovemo na vodi, to taki plavaš nam slobodu na lađi. Kade pak iz lađe našega tela duša naša izađe i leti gore k tebi, ka ptica
Kad on stigne, ta i zamoči držeći mu rog u vodi, taki lepo pitku vodu, još lekovitu je učini, te se sva zverad izokola napiju.
)? Kad sav svet vodom potopljen bi, digla ju je iz zemlje bila voda, preterivao ju je vetar ovam, onam po vodi, i onde je donese.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
zatim mu spomenu Timku Jordana Kaltagdžije, pohvali je kako je zdrava, — „kako mečka“, reče Jevda — kako lepo tka i vodi sav domazluk; Diku Grnčarsku nagovesti mu i reče za nju vrlo mnogo lepih stvari: kako je zdrava, vita stasa, „kako se,
Tu ga je vodila do njegove dvanaeste godine, a prestala je da ga vodi tek kad sve žene skočiše u interesu javnog morala, i kad je naišla na složan i jednodušan otpor i protest posetiteljaka
Izlazi iz kuće, spušta se dostojanstveno kao golubica niz visoke kamene stepenice dole u avliju. Vodi je Sotirać, Manulaćev brat od tetke, koji je dever uz devojku, hramajući malo, jer ga ubijaju nove lagirane cipele, u
Malo posle eto ti i Manulaća: vodi ga majka i gura ga da se i on uhvati i da igra. On se otima i neće, a ona ga miluje po obrazu, ljubi i moli ga i hrabri
“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju. Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!... Priseća se da li je ikada video da pas vodi kolo.
Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!... Priseća se da li je ikada video da pas vodi kolo. Ako iko, on se baš svoga veka dosta naigrao i bio kolovođa, ali da je pas kadgod vodio kolo, toga se ne seća!
Lepo se uhvatio i on u oro i vodi oro. I, začudo, pa nekako baš i izgleda na kolovođu! Ili se to, možda, samo oči navikle, pa izgleda tako!...
će te čeka, pa, vika, ako se zove „pobegulja“, — berem da znaje zašto se takoj zove. Ete, toj ti se pozdravila! Vodi gu, reče, — u Šam će ide s teb’! — Ama, kako da se ženim, da si ’ranim i ženu, kad sam, ete, lovdžija, fukara?