Jakšić, Đura - PROZA
Hteo ga je i popa Tanasije oteti, da njime vodicu sveti, ha, ha!... Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao kusati.
Nikole g. prota svetio vodicu, poljubio ga je u ruku... Nećete mi verovati, ali zacelo je dobar čovek! Pa kakvu čest ima! Bože moj! Bože moj!
Obradović, Dositej - BASNE
Krupi s ćuskijom kamenje krčiti, kaono sam i onda kad sam iz Hopova utekao, ili po kamenitoj planini Vučjaku za Jariće vodicu svetiti, nego da mi taki dođe na vrat.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kaže da bi on njih želeo videti u O., u svojoj kući. Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave. Uoči dana dođe gospođa Persa sa ocem u O.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U moravskom kraju nerotkinje stavljaju zrnevlje davine u bogojavljensku vodicu i popiju da bi zanele. U Popovcu žena bez poroda „ubere macine trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve
⁴² U Boljevcu se preporučuje nerotkinji da uzme „molitvu“ (osvećenu vodicu) od porodilje, te da se ona pre porodilje „molitvi“, pa će tako postati plodna.
(ili sutradan) neko od ukućana (muž ili neka starija žena) ide sa sudom i strukom bosiljka u crkvu kod popa da uzme „vodicu“. Voda se uzme sa tekućeg izvora, a pop je osveti.
¹ U Boki i Hercegovini pop dolazi porodilji narednog dana od porođaja da „zakrsti vodicu i s njom okrepi rodilju i dijete, pa svu kuću“.
ruku sud (bocu ili zemljanu testiju), napuni ga vodom, obavezno stavi u grlić kitu bosiljka, pa odnese popu da sveti vodicu. On tada kaže: „Našlo se djetence... došao sam po zlamenje“ ili ovako: „Žena da prostite pala u slamu.
⁶ Pri povratku, onaj ko nosi kući „vodicu“ mora dobro da pazi da nigde ne spusti sud sa molitvenom vodom, jer ako njime dodirne zemlju, može zemlja uzeti dete pre
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Mnogo pušiš? — Znam — reče on pripalivši novu cigaretu na stari žar. — Ti kao da si otišao po svetu vodicu! — viknu šef sale momku koji je najzad doneo šećer.
Radičević, Branko - PESME
šurovišta, Ili čamac lagani uzesmo Pa s' na dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili, Opružismo nogu i mišicu, Presekosmo vodu i maticu, Isplivasmo preko na obalu, Pa začesmo onu divnu šalu,
Ao njeni jada! „Bože, strašni Bože!“ — Povrisnula mlada. Onda zatrepeta, Pa s obale klonu, Te dragome svome U vodicu tonu. DVA KAMENA Bele rode odletele, Sobom drago njoj odnele, Oh, daleko, predaleko!
I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— A šta tu radiš? — reče mu carski zet. — Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.
Kad dođem kući, a to mi se rodio otac, pa mene pošlju bogu po vodicu. Sad ja počnem misliti kako ću se popeti na nebo, dok mi padne na um ono moje proso što se prosulo u more.
Nazovem mu ja: „Pomoz bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ — i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo!
ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani bože, da pogore žeteoci!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
lisac prevrnu oči i lažan govor za trenut sroči: „Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu da vidim kost.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ako je i Bogu, mnogo je. — Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu. Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema svijeće gotove, već neka je s đakom
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođem kući, a to mi se rodio otac, pa mene pošlju Bogu po vodicu. Sad ja počnem misliti, kako ću se popeti na nebo, dok mi pade na um ono moje proso, što se prosulo u more.
Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i svu proju poplavilo i odnijelo!
ne bili se kako izvadio, a kad vidim, da se neda, onda brže otrčim kući, te donesem motiku, te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože! da pogore žeteoci.
Kad dođem kući, a to mi se rodio otac, pa mene pošlju Bogu po vodicu. Sad ja počnem misliti kako ću se popeti na nebo, dok mi pade na um ono moje proso što se prosulo u more.
Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo!
ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože! da pogore žeteoci.
“ „A šta tu radiš?“ reče mu carski zet: „Vala ništa, jutros malo podoručkovah, la se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.
Ćosić, Dobrica - KORENI
krst hladniji od zimskog jutra, stavila dukat na istegnut i posrebren Hristov trbuh, gadljivo ispila bajatu i mirišljavu vodicu, koju joj je kaluđer pružio u zemljanoj ćasi. Njen umoran i jecav uzdah dugo je puzio po kamenim rebrima crkve.
živeo samo da ovaj dan dočekam — vilice mu drhte, grlo se zaliva, on viknu: — Mijate, privedi kobilu da idem unuku po vodicu i ime... u manastir! — Srećno, srećno! — radosno uzvikuje Mijat i pomaže Aćimu da se popne u sedlo.
— Priveži ga za lipu! — prezrivo reče Aćim i zbog reči i zbog sivih rita što vise na njemu. — Gde su oni što daju vodicu? Unuk mi se rodio. Kaluđer zbunjeno prihvati dizgine i belu kobilu povuče prema lipi.
Iz konaka izmile i pođe k njemu nekoliko brada i mantija. — Dođoh po vodicu. Unuk mi se rodio! — viče Aćim da čuje i Metodije koji ga gleda sa dugog doksata na konaku i sporo klima glavom, pa
— Ima pravo, dok se oko Simke posao ne svrši. Tako i treba. Ja sam mu doneo vodicu i ime, dok ga ne krstimo. Kuma neću da slušam. Ime će mu biti Adam. Prvi čovek i moj pokojni prijatelj tako su se zvali.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— A šta tu radiš? — reče mu carski zet. Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.
Kad dođem kući, a to mi se rodio otac, pa mene pošlju bogu po vodicu. Sad ja počnem misliti kako ću se popeti na nebo, dok mi padne na um ono moje proso što se prosulo u more.
Nazovem mu ja: „Pomoz̓ bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo!
ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući, te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu. Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani bože, da pogore žeteoci!
AKO JE I BOGU, MNOGO JE Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu. Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema svijeće gotove, već neka je s đakom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti vodicu. I malo-malo pa šapnu: „Ovaj Arnaud ima dve žene!..
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1839. Miloš Svetić MATIJA BAN MOLBA POTOKU Potočiću, srebrnu Koji valjaš vodicu, Kamičkima klopočuć Kroz nijemu šumicu, Kao da joj šapućeš Neku slatku tajnicu, Koliko se u tebi B’jelih lica opralo!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, pod kojim se, po predanju, u doba Karađorđevo i Miloševo pričešćivalo, »a doskora su sveštenici pod njim svetili vodicu i krštavali decu« (ibid.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svoje dužnosti: krštavali decu, venčavali mladence, držali opela, noćna bdenija, nedeljne i praznične službe, svetili vodicu, osvećivali slavske kolače. Lauš nam je dao dovljno hrane.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu. TAŠANA (umirena, ljubi mu ruku): Oh, hvala, dedo!