Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ili se plaše gneva komandira baterije. A komandir se odmače lagano, pa se onda okrete. — Baterija voljno!... Vodnici, napred! U galopu smo prišli i pozdravili. Komandir nas je gledao mračno i strogo.
Seizi su privodili konje, komandiri dozivali dežurne, vodnici vršili poslednju smotru i onda raportirali komandiru da je baterija spremna za polazak. Ponoć je bila prošla...
Vide oni izdaleka njegovog belca sa kusim repom. Vodnici i vođe odeljenja su tada strogim glasom opominjali: „U zaprežnice“... „Srednji, teraj levaka!“... „Drži odstojanje!“...
Poslužioci, premoreni od duga marša i nespavanja, drže se za štitove i žmureći koračaju. Konji se neprestano sapliću, a vodnici i vođe odeljenja povremeno opominju vozare: — Držite konje na dizginama!
— Naravno, kapetane, trebalo je voditi računa... obilaziti, obilaziti što češće. — Molim vas, tu su vodnici... Ja sam po dužnosti gledao strogo vođu odeljenja, dok je ovaj u sebi psovao vozara.
Zato su pored malih vatrica pekli kukuruze. Komandir je naredio da vodnici i podnarednici dežuraju na smenu u toku noći, da bi motrili na bleskove neprijateljske artiljerije.
taj „masakr“ u dužnost komandantu diviziona, a ovaj zapovest prenosi komandiru baterije, s napomenom da ovoga puta vodnici lično osmatraju iz pešačkog rova. Komandir baterije pozva nas dva vodnika.
Još se samo čuli pojedinačni pucnji u ravnici. Do neko doba noći topovske cevi bile su tople. Naredio je komandir da vodnici sa topovođama dežuraju cele noći, ne bi li se slučajno javila ona haubica, te da joj po blesku odrede pravac.
Tada naiđe ordonans iz diviziona. — Gospodine kapetane, naredio je komandant da dođu odmah vodnici sa dva ordonansa. Svi na konjima. — E, ne da mi se...
Iz šupe iziđe ađutant i reče da vodnici samo uđu kod komandanta. Po starešinstvu ulazili smo unutra jedan za drugim. Prema dva bočno ostavljena fenjera stajao
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
(Vodnici ove čete bili su četiri mlada i odlična oficira, potporučnici i to: Ivanko Obradović, Vladimir Joksimović, Dragutin Kne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Auh!... Gospoda mu milog! — Čekajte! — upade komandir. — Jesi li ti siguran, stari? — Dece mi... — Dobro. Vodnici neka su kod svojih vodova. Niko od vojnika da se nije makao s mesta. Ja ću sa ordonansom poći da se uverim.
Mi se primičemo lagano. Zatim zastajemo. Opet krećemo. Po ranijoj navici, komandiri jašu na čelu baterije, a vodnici duž kolone. Ali nema više potrebe za kontrolom. Vojnici jedne baterije šale se, vičući: „Janjiću, džukelo, teraj levaka!
Hvala lepo! — i odmah izvadi kartu, na kojoj je jednom slamkom merio odstojanje. Za to vreme vodnici su kontrolisali postavljene topove. Komandiru priđe Tanasije noseći pod miškom jagnje.