Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kroz kukuruz, prema mesečini, ugledasmo našeg komandira. Prilazio je lagano. Pozva nas vodnike. Bio je slomljen. Ali se pribra i poče tihim glasom: — Čuli ste i videli ste...
— Zašto baterija ne gađa!?... Streljaću vodnike! — viče odnekud iz kukuruza komandant diviziona. — Radomire, pali! — zagrme svojim glasom potporučnik Aleksandar.
Pred veče komandant bataljona odazva komandire četa. Po povratku komandiri pozvaše svoje vodnike, pa i mene, kao osmatrača artiljerijskog. — Gospodo! — poče komandir drhtavim glasom.
marrš! — Jedva pređosmo, a kada iziđosmo na drum, komandir pozva nas vodnike. — Molim vas, gospodo, pazite da se ovo ne desi drugi put.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Uostalom, a ko će to sada da istražuje, kad svakoga časa mogu banuti. Stigosmo do baterije. Komandir zovnu vodnike. Dakle, Nemci su. Jedini je izlaz da udarimo jednim bočnim putem. — Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put?