Dučić, Jovan - PESME
I svoj put prosekla između dva doba; I digla sve ognje iz svog sjajnog droba, Da bi jedan narod znao kud korača. Vodo vapijućih u velikoj noći, Osvetljenim putem sada ide pleme; Na rukama punim pobedničke moći Nosi svoje rodno nebo,
Radičević, Branko - PESME
Na istoku sinu zora, On iz svoga šetnu dvora, Šetnu zdravo i veselo; Začu žubor, spazi vrelo: „Okle tako, vodo draga?
(5) O misli cvetak vesô na razvitku Štono teži, teži na svetlinu, Bistra vodo u kamenu povitku, Što veselo traži pukotinu, Misli moje, beli dan u svitku, Vi sanovi pušteni u daljinu, — Vi
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On im se obreče da će pitati Usuda, pak sutradan pođe dalje. Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: — O, vodo! o, vodo! prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide.
Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: — O, vodo! o, vodo! prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide.
Pošto ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko a on se osvrne pa poviče: — O, vodo! o, vodo! nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš.
Pošto ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko a on se osvrne pa poviče: — O, vodo! o, vodo! nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stoj, vodo ladna, pričuvaj mi ovce!“), dok on ne napravi karijeru i ne dofura do penzije, ko bi izdržao sve zabrane tih genija
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SVETI SAVA: URANAK Grgoljaju mlazevi. Topla vodo, toplice! U majčinim rukama pjeni sapun „merima“. Pjevaj, pjevaj, furuno! Lampa, patos - lokvice pjenušavo šuškolje.
Ognjištem pakla, pijana vodo s potopne huke, gromovi beru orahe, zukve pušteni s lanca, smaknuti s tasa, sažižu bukve.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
pa zabacim šajkaču na jedno oko, opustim dizgine, i zajedno sa ordonansom zapevam iz sveg glasa: Dunave, Dunave, tija vodo ladna...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
Jer ako se ja rasrdim na te, Sva nas Bosna pomirit’ ne može, Ni sva Bosna, ni Ercegovina! 122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati.
Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave!
123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave! Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit će mi moje oči plave! 124.
“ Ljuto kune Bogdanova majka: “Oj Moravo, vodo valovita, Što utopi mog sina Bogdana, Što ću jadna bez njega jednoga!“ 219.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pripovijeda se kako je nekakva snaha uzela svekrvinu košulju da opere, pa je samo umočila, govoreći joj: — Viđi, vodo, svekrvinu košulju! Dan po dan, doći će i Đurđev dan!
Boki varicu nose i na vodu ne govoreći ništa putem, i njome prosipaju vodu, govoreći): — „Dobro jutro, 'ladna vodo! Mi tebe varice a ti nama vodice i jarice, janjice i muške glavice — i svake srećice!
“ — Neću! — Pričekaj se, jedna vatro, Ja ću na te vodu dovest’, Neka tebe voda gasi. I dovede jednu vodu: „Gasi, vodo, ovu vatru!“ — Neću!
I dovede jednu vodu: „Gasi, vodo, ovu vatru!“ — Neću! — Pričekaj se, jedna vodo, Ja ću ka te konja dovest’, Neka tebe konj popije I dovede jednog konja: „Popij, konju, ovu vodu!“ — Neću!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” On im se obreče da će pitati Usuda, pak sutradan pođe dalje. Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: „O vodo! o vodo! prenesi me!” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide.
Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: „O vodo! o vodo! prenesi me!” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide.
” Po što ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: „O vodo! o vodo! nisi nikad čoveka udavila, za to roda nemaš.
” Po što ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: „O vodo! o vodo! nisi nikad čoveka udavila, za to roda nemaš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On mm se obreče da će pitati usuda, pak sutradan pođe dalje. Idući tako, dođe na jednu vodu, pa počne vikati: — O vodo O vodo, prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide.
Idući tako, dođe na jednu vodu, pa počne vikati: — O vodo O vodo, prenesi me! A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide.
Pošto ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: — O vodo, o vodo, nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš!
Pošto ga voda prenese, on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: — O vodo, o vodo, nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš!
Miljković, Branko - PESME
jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči pošao sam negde a udaljavam se o vodo Ti si glas ptice posle ponoći vremena anđeo s dvostrukim licem i potaja daleko iza svetlosti daleko iza časova kada
Bezuspešan joj trud bezuspešan joj trud da bude ptica nad prazninom i svud; samo je vodo-pad dok ptice padaju u svoju pesmu koju ne shvataju.
se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče noć-udovica Nad svežim rukopisom rose ČOVEK SA SUNCEM Onaj ko
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veliku, probuđenu nadu Bosanac Filip Višnjić oblikovaće u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije,/ Naskoro će i to vreme doći/ Kad ću ja i tebeka preći/ I čestitu Bosnu
Nastasijević, Momčilo - PESME
IZVORU Žuborli vodo izvore, mlada kad jutrom dohodi, sana kad lice ogledne, line li san joj u rumen, je li me, vodo, snevala?
IZVORU Žuborli vodo izvore, mlada kad jutrom dohodi, sana kad lice ogledne, line li san joj u rumen, je li me, vodo, snevala?
Jad jadani me, jagoda zri; rudi već leto livadom; travka se travci nagnula, ja sâm; pomeni, vodo, za mene. Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u osoj, oro na prisoj da zaori.
Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u osoj, oro na prisoj da zaori. Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene.
Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u osoj, oro na prisoj da zaori. Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene. RUMENA KAP Rumena kap ljubici na proplanku, il’ zlatokosa vragoliju dosneva.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koja se meće u usta božićnoj pečenici (svuda! upor. npr. ŽSS, 161) ili se na Božić rano ujutru baca u bunar (»Hladna vodo, ja tebi dajem dar, a ti meni sreću i zdravlje«, Schneeweіѕ, 74; v.
Ilić, Vojislav J. - PESME
NA DRINI Kroz tučna polja i pitome ravni, Srditim tokom, u nedogled tavni, Ti širiš tvoja šuštajuća krila, O, Drino, vodo mila!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš? — jauknu Vedran, ali se voda s hiljadu malih usta kikoće, preti, podseća: — Jesi li zaboravio kako si u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu
svojijem krilom zakrilio od Vidina pak do vode Drine, od Kosova te do Biograda, ’vako Đorđe Drini govorio: „Drino vodo, plemenita međo izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije!