Upotreba reči vodu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ali se sin prirode već izvukao iz kolibice i širokim prsima cepaše hladnu vodu, prezirući riku razljućenoga elementa, i tek se onda obrnuo nazad, kad je čuo za sobom lom.

čorbu kojom su sirotinju hranili nisu metali mesa ni masti: to beše više nalik na vrelu, jako opaprenu i posoljenu vodu koja samo stomak draži, nego na kakvo drugo jelo...

Obradović, Dositej - BASNE

Kako ga oni spazi, vikne na njega: „Tu si ti došlo mutiti mi vodu, da od tebe ne mogy s mirom ni bistre vode napiti se, je li?

Radi bijahu jesti ih, no ne mogući za dubinu vode k njima pristupiti, dogovore se da pre ispiju vodu a potom da izedu kože, i tako puknu pijući pre nego do koža dođu.

s zavidljivim očima da njegov gospodar toliko milovaše jedno svoje malo pašče, misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko

Ciglar ga proda tabagdžiji, pri kojemu noseći kože na vodu, doma i na vašar, rekne sam sedi: „Sad sam došao onde gdi mi nadleži! Ovaj pravi kože: on će i moju skoro načiniti”.

59 Dve žabe Dve žabe prebivahu ujednoj barici, a kad im se ova u leto osuši, pođu dalje tražiti vodu. Nađu jedan dubok bunar. Onda mlada žaba |rekne staroj: „O, prekrasne voue! 'Ajde da skočimo unutra.

Ovi svaki dan, kad bi svršili svoje molitve i uređene metanije, pošli bi na jedan nedaleko izvor po vodu; tu, iz ljubovi i revnosti k bogu, počeli bi jedan drugoga uvještavati da se obrati od zabluždenija na pravi put.

” Kažu naši u Dalmaciji da se nad jednim pijanicom upali kuća. Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!

” Kažu naši u Dalmaciji da se nad jednim pijanicom upali kuća. Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!

dužni smo slaviti večnoga tvorca i za vozduh kojim dišemo i za vodu kojom se prohlaždavamo, no ovi su darovi opšti i životnim dati; po prevoshoditelstvu obače na blagorodnom i visokom

da se donese jedan veliki čabar pun čiste vode, nad kojom on nešto očita, pak rekne sultanu da zamoči svu glavu u tu vodu i da je tu za toliko drži za koliko može svoje dihanije uzderžati. „Šta glavu?

” Pak počne iskazivati svoja stradanija na ovi način: „Kako umočih glavu u onu prokletu vodu, nađem se na bregu Nila reke.

Čude se oni, i kažu mu da ništa toga nije bilo, niti je moglo biti za toliko kratko vreme otkad je on glavu u vodu umočio, „Nije moglo biti? Kratko vreme! Vami je do šale!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Vojska spava na šanku, na podu, po stolovima, pred crkvom, u hodu, ležući u blato i u vodu. Sa pekarnice otkinuta firma. Vojska, iza trube koja svira, kroz spavaće sobe maršira, maršira.

8. „Bilo koju vodu da dodiruješ kada držiš ruku u vodi, Držiš sve ponore vezane za tvoju ruku“, kako, u jednoj od svojih slavnih

Žene u peć trpaju cepanice, greju vodu za kupanje, čerupaju kokoš, kuvaju mu čajeve, privijaju rakijave i zejtinjave obloge, iznose pogaču, kruške iz

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ali dahije su noćas niz vodu pobegle, oni će u Vidinu vojsku pokupiti, i opet na nas udariti, kao što su i za Hadži-Musta-paše činili, dok ga veće i

To nije muke, a oni su to i dužni činiti”. — Sad dođu dumendžije i uzmu svaki svoj čamac, i putujemo nekoliko niz vodu. — Čuje se nešto gde huči! — Pita mene moj pobratim Protić: „Čuješ li, pobratime, štogod?

Kako s karucama na nju nastupimo, a ona pod nama poče tonuti i svi u kola naplaci u vodu oplivaše. Karuce idu a onda se za nama opet diže, i tako sve pod nama tone, a za nama se diže, dok pređosmo; i tu smo

I tako je i Jakov i Katić vas dan stojali u jendeku do mraka, niti jedu niti piju. Turci su donosili vrelu vodu te na nji̓ prosipali; donosili košnice, među nji̓ bacali, da i̓ pčele kolju.

Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje. Saćem na vodu Ub, nađem Jakova i Luku, a oni se vratili iz teranja, jerbo su umorni, od Šapca ̓itajući i onu se noć tukući.

sa sto bećara udariti na kapiju donju; naredimo, da Cincar-Janko [Popović] sa sto bećara sedne u lađu više Šapca i niz vodu da se izveze u kuće na jaliju, jerbo od Save stoji otvoreno, nikakve tvrđe, i da upadne u kuće i donju kapiju otvori;

nismo imali među sobom svoga vojvode, oprosti nam dosad, a odsad mi svi za našim vojvodom a on za tobom u goru i u vodu!” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”. Ori se stotinu i više glasova, da čoveku i suze poteku.

” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”. Ori se stotinu i više glasova, da čoveku i suze poteku. — „Eto, kojekuda, da je prosto, a odsad

u tako krajnjem nedoumeniju pomislim: nebo visoko, zemlja tvrda, a od Cesarije Turci vodu zatvorili, begati se nema kuda a braniti se ne možemo. Neizbežimo ropstvo i smrt pred očima vidim.

više crkve od čadora, sedili, — pa mi je prepovedao i smejući se veli: „Tvoj me je otac dvaput preko Kolubare u vodu nagonio, te sam po pune čakšire vode iznosio, gde Crnog Đorđa dlan prebiše, jednog momka ubiše, i više ranjeni̓.

— Imperator: „Vi ste uplivali u jednu vodu iz koje ćete mučno isplivati. Ja vas sažaljujem i rad sam da isplivate, a sve znam šta ste trpili; meni je od granični̓

” — „Vaše Veličestvo, mi nismo uplivali u tu vodu od kakve naše sile i nepokornosti sultanu; no nužda nas primorala, gora nego 1813. god.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Daj da se zaroni. Svuče ti se on lepo, zasuče nogavice, pa zaroni u vir... — Zar gluvo doba, pa zaroni u vodu? — upitaše svi čudeći se tolikoj smelosti. — Jakako, moj brate!... Zaroni ti on lepo.

— »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola. Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu.

On onda pijne malo, pa čisti nokte, pa opet pijne, pa opet čisti nokte — dok popije vodu i očisti nokte lepo. Zatim mu se donese kava.

— Ja, ja — poče opet Đuko da navraća vodu na svoju vodenicu. — Ono, istina, tako je, ali šta ćemo — kad to nekako neće biti u redu?

završi Radan, pa klimnu glavom ne veselo, pogleda nešto dole u vodu, pa tek povuče Matu za rukav šapćući: — Kume, kume! Nuto, nuto! — Šta, kume? — upita Mato uzjazben.

Radan i opsova tako strašno da se Mato strese od straha; spodbi ovu glavu šećera, pa što igda može izmahnu te njom u vodu; razleže se pljesak pod ćuprijom, a on se nekako izvraćeno nasmeja: — Ha, haaa! Kume! Vi'š, ooode!...

— upita Pajo. — Dao je nešto, ali zakide mi ravnih dvadeset dukata!... Znaš, kad je bačena ona prva glava u vodu — onaj seljak kad je bacio — odem ja u Beograd, te nabavim drugu istu onaku.

— E, jadnik! Kako ne nađe nekog poštenog čoveka da ga iščupa iz te bede? — Nalazio je i to, ama mu sve podliju vodu. Kapetan se beše nešto na nj ispizmio, a zapelo mu oko za njegov vinograd.

— Pa dela kazuj, što dopade robije. — Stani, polako! Kazaću ti... Kad mu već podliše vodu kod tog trgovca, onda Uzlović tek priteže i navali da se učini prodaja...

Zatim uze zelen čanak pun vode, i kad se ono olovo u vatri rastopi, uze vatralj i sruči ga u vodu. Vrelo olovo čvrknu u vodi i načiniše se od njega parčad svakojaka oblika: neka kao cvetići, neka kao iglice, a jedno

— učini Smilja s puno nade da će mu to pomoći. Anđa uze mašice, pa stade jednu po jednu žišku turati u onu vodu, a sve miče usnama kao da nešto šapuće. Zagasi tako devet žišaka, pa dade Smilji čanak. Smilja brže-bolje pohita kući.

Torbu i gunjac spustio pored sebe na zemlju. Taman je raspalio lulu, kad eto ti ozgo Radojke sa sudovima. Pošla na vodu. Kad vide Strahinju, ona se čisto trže i obazre se uzvereno. — Ene, ti si, Radojka!...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

je tvrda Turčinova glava, pa, pre no što Turčin k sebi do đe, pridigne mu ono što kod njega nađe, pa ga onda spusti u vodu... Mnogi je Turčin tako zavrljao pošav iz Šapca ili iz Bosne, pa nikako ne našao puta da se kući vrati.

A on je znao sve. — Znao je goru, znao je vodu, znao brodove, znao hajdučke danike i zimovnike; jednom reči, znao je sve.

Bolje je da se mi držimo Ivana. On je čovek poštovan i viđen. Lazar je tvoja senka. On će za tobom i u vatru i u vodu. A Ivan mu je otac, a otac voli svoje dete, on će za njega sve učiniti...

Pa ustade. Stanku se nemade kud nego se diže i on, a već Zeko beše gotov i u vatru i u vodu sa Stankom. Pozdraviše se sa Surepom, dok tek Zeko reče: — A vatru? — Šta? — upita Nogić. — Zar ćemo je ostaviti?

— Eto, i ti se još zanosiš! Ti njih moraš slušati, pa da bi ti rekli i u vatru i u vodu, a oni tebe neće ni onde gde se tiče tvoga obraza i tvoga sedog perčina!... Ej, moj Ivane, teško tebi!...

Vetrić mu je hladio vrelu glavu... Ali neka nelagodnost pritisla mu telo, grlo mu se sušilo... On uze tikvu, prosu vodu iz nje pa se diže izvoru da se umije i napije... I, došav na izvor, umi se i napi, pa ga razgali ona hladna voda...

Kao što rekoh, Čupić je napravio dobar raspored. Srdan Ilija čuvao je straže od Turaka od ušća Jadra u Drinu, pa niz vodu do Badovinaca.

— Dosta! — reče Zeka i uze svrdlove te ih razdeli onoj osmorici. — Na! Evo vam svima po jedan. Sad udarite ovuda na vodu, pa se krijte po vodi dok se šajke ne navezu. Čim ih navezu, vi svaki uzmite po jednu i bušite ovim svrdlovima.

Neka tajanstvenost obavila prirodu. — A šta li je ono?... — upita Aso i zagleda se u vodu... Riba!... Ja grdnog soma što zaroni!... Stoji koliko čovek!... — Nije dobro što ribe viđaš...

Neko viknu: — Sad smo propali!... Skači u vodu!... Skoči jedan, pa kao u bezdan. Više se ne pojavi... Skoči drugi — isto tako... Turci se skamenili...

Danas... On ne smede dovršiti tu misao... Jurnu da pobegne od nje... I skoči u Savu!... Kad je izbio na vodu, čuo je kako zemlja tutnji. — To Turci idu! — pomisli. Pa zapliva... 17. DIVOVI Zeka se vrati u šanac.

koša klizi na žrvanj; brbljiv čovek koji govori „kao da melje” čerečiti — komadati (na četvorke) čobanja — drveni sud za vodu čuma — kuga džaba — besplatno, uzalud, uzaman džebana — municija; barut i olovo džumbus — zabava, igra; nered

Dučić, Jovan - PESME

nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan.

Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu.

Dade hramu sela, zaseoke, paše; Na stari mlin vrati iz Zletovske vodu; Dade ulje, tamjan, i odežde naše; Lik Pantokratora u velikom svodu.

Gromovi padaju nad njim i ispod njegovih nogu, odnoseći čitave spratove razbijenog granita, koji se s hukom ruše u crnu vodu što tragično huči u mraku.

Obarao ih je u gomilama niz strmeni; naterivao u vodu gde ih je davio; zatvarao u pećine gde ih je zaziđivao; i padao je premoren, licem zemlji, krvavih ruka, i sa

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

I Mojsilo ilidžar cedi limun i struže so s kifle u bazen. Buć! Odoh pod vodu! Jaoj, ala me nešto guši!... Udavih se!... Jaoj! — Nešto me hladno dohvati za perčin i izvuče. Jaoj, one oči!

To zna unekoliko samo moja mati. On, kaže mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i — smejao se! Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!

u samu zoru kao da malo pridrema, ali tad se začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s prednjeg kraja lađe; pa onda pištaljka stade buditi uspavanu poslugu na staničnoj lađi.

Kapetan baci uže momcima koji se čudiše njegovu poslu, zanese se i malo što ne pade u vodu. I kad mu žena u onoj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na

Obriši me! Anoka rasplete kosu i stade ga sušiti. Lasno je vodu obrisati, ali su slabe oči u starca, i suze kaplju bez prestanka. Đeda ugleda nekoliko njih u dvoru: — Hajd ovamo, vi!

U očima mu nešto strašno, da te svega jeza podiđe. Bilo nas je koji smo pomislili da je pomjerio pameću. — Vodu! — dreknu on. Rekao bih hiljadu kotlova se sasuše u plamen.

dim se savi. Narod vrišti i sipa vodu, a sjekira tutnji. Mi više ne vidjesmo popa. Tada Stanoje Isaković lupi sjekirom u vrata.

Vrba puče, a Ninko ljosnu na drugu stranu o zemlju, a kotao izruči svu vodu na provaljeno mesto. Čvrknu voda, a dim se sklupča. U sobi se ništa više ne viđaše od dima.

Malo posle raziđe se dim, i mi ga ugledasmo kako preskoči preko grede koja se pušaše na patosu, pa pođe vratima. — Vodu na vrata! Obarajte grede! — čuje se dreka sa svih strana. Čitav oblak od vode sasu se na zid gdje su vrata.

Stresao sam prašinu s mojih čašica, flašica, mikroskopa, lampica. Svojim žabama menjam uredno svaki dan vodu, i pitome zečeve hrani momak svaki dan u mom prisustvu. Raspremio sam sto. Pobacao sam u peć mnogo koješta.

Nađem je i paljkajući jednu po jednu potražim čitavu sveću. Usijan svećnjak bio je prsnuo kad sam na njega vodu sasuo. Ja uglavim sveću u peskaonicu od divita i metnem je na mokar sto.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Tako je i s Julom! Jer Jula je g. Peru samo jedared bolje posmatrala, kad je, to jest, pila iz velike čaše vodu, pa ga onako, kako već to smerne devojke čine, preko čaše posmatrala pijući polako, i dopao joj se. I da je g.

Još malo života ima po avlijama, odakle čuješ kako se rakolje i ćućore kokoške na drvetu ili kako škripi đeram; to vuku vodu da bába opere noge, i dok pere on grdi i izdaje naredbe za sutra.

I pozdrav’te moju slatku nánu: Da ne pije Tisu vodu ’ladnu, Popiće mi moje oči čarne! I pozdrav’te moga milog diku: Da ne brodi Tisom vodom ’ladnom, Polomiće moje bele

čizme do kolena, namazane lojem ili mašću, svinjskom ili ribljom, koja se prekonoć dobro upila u kožu da ne propušta vodu i da ne ubija nogu. Posle bábe i svekra, nikoga, valjda, ne neguju i ne poštuju tako zimi u kući k’o čizme.

— Da se obesiš, je l’...? — Ne — preseče je bojtar brzo, kao da htede pobeći od krive grane — nego da skočim u vodu, jerbo tu mi je, znam, cigurna smrt. — Ti da skočiš u vodu! Gle ga samo kako laže!

— Ti da skočiš u vodu! Gle ga samo kako laže! Ta bežiš ti od vode daleko k’o besna kéra... — He, — uzdahnu opet bivši bojtar.

to piše da ću ja stradati, i to baš ni od čega drugoga nego baš od ote vode, pa čeres toga ja i dandanas malo lijem vodu.

Sutra će t’ majka većma žaliti Dok tvoje druge na vodu pođu, Na vodu pođu, pod pendžer dođu, Pa pozovedu Julu devojku: »’Ajde na vodu, Julo devojko, ’Ajde na vodu, vode

Sutra će t’ majka većma žaliti Dok tvoje druge na vodu pođu, Na vodu pođu, pod pendžer dođu, Pa pozovedu Julu devojku: »’Ajde na vodu, Julo devojko, ’Ajde na vodu, vode doneti!

t’ majka većma žaliti Dok tvoje druge na vodu pođu, Na vodu pođu, pod pendžer dođu, Pa pozovedu Julu devojku: »’Ajde na vodu, Julo devojko, ’Ajde na vodu, vode doneti!« A kakav će majka odgovor dati: Ili će reći: ot’šla je Jula?

druge na vodu pođu, Na vodu pođu, pod pendžer dođu, Pa pozovedu Julu devojku: »’Ajde na vodu, Julo devojko, ’Ajde na vodu, vode doneti!« A kakav će majka odgovor dati: Ili će reći: ot’šla je Jula? Ili će reći: donela j’ vode?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Čovek koji je poleteo prvi, kao neka bačena krpa, pade u vodu i potonu. Životinja, nad kojom se vijo onaj s očiju odvezani peškir, pade na isto mesto, potonu, ali prva izađe i

pade na isto mesto, potonu, ali prva izađe i ponesena onom bujicom, iskolačenih očiju i raširenih nozdrva, jurnu niz vodu.

Onaj oficir uđe u vodu pa je gazio uspravno presecajući je snažnim butinama. Onda zagazi preko pojasa pa razmanu džinovskim laktovima levo i

Afrika

Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu. Moli me za dozvolu da baci crnca u vodu. Umirujem ga, jer u ovome slučaju to bi značilo baciti ga ajkulama. Crnac ipak srećom čuje našu prepirku.

Nije se nikad dogodilo da crnac odgovori na šamar drukčije no poslušnošću. Trebalo ga je takođe baciti u vodu, pa bi on već našao način kako bi se izvukao.

Govore nam sve to glasom koji znači: „Tako vam i treba kad ne umete da bacite ni čoveka u vodu, a hoćete u prašume!“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja.

broda skupljaju se piroge oštrih vrhova visoko iznad vode, upravljane od atletskih mladića, potpuno nagih, koji skaču u vodu za novcem bačenim sa broda. Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova.

Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova. Ne skaču kao mi pravo u vodu, no, izvivši se nekako dok su u vazduhu, u stranu, kao riba koja bi se izbacila iz čamca.

trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.

Daje nam jednu ruku koja sveže odiše na sapun od badema i kolonjsku vodu. Njegovo umorno, izbrazdano, debelo lice gleda nas žmirkajući i ljubazno, dok druga ruka već traži po stolu virđiniju i

Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se, uplašen od kazne, odmah svukao i bacio za njom.

Već sam od posle podne toliko žedan da mi skoro suze idu na oči. Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od sunca.

ne smem; odjednom mi sav taj strah od kajmana (krokodila) izgleda savršeno romansijerski i smešan, te naglo ulazim u vodu.

Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam. Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se.

Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se. Mešam tu vodu sa vinom donetim iz Basama, da bih ugušio njen ukus, ali se na sve to gadim sve više.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu. Dok bi njegovi vojnici trčali na vodu, kapetan bi legao u travu i čekao da se svi napiju i njemu donesu.

Dok bi njegovi vojnici trčali na vodu, kapetan bi legao u travu i čekao da se svi napiju i njemu donesu. Imao je u takve dane izraz kao da spava i to je bilo

A zatim će biti u pričama porodičnim. Sa svoje čatrnje, Trifun je video, kod đerma, žene, koje idu po vodu i onog grofovskog Einnehmera, u plavom kaputu. Ševe su treperile u vazduhu, nad Mahalom.

Sva je ta lađa bila isfarbana slikama Oseka. Odmicala je, niz vodu, brzo, kroz one duboke, i lude, baruštine Tamiša i Begeja, uz viku polugolih veslača, ali je noću pristajala kod

Vezavši svoje papire, apšit, iz Temišvara, u svoju košulju, a košulju oko glave, Pavle se spusti u vodu, kroz prozor, naježen od straha da svež vazduh, kad je digao poklopac, ne probudi kirasira, Utonuo je u vodu, nečujno,

spusti u vodu, kroz prozor, naježen od straha da svež vazduh, kad je digao poklopac, ne probudi kirasira, Utonuo je u vodu, nečujno, i otplivao od dereglije, kao da je u detinjstvu, u svojoj Crnoj Bari, istrčao da, sa vršnjacima, Savu

A mogle su videti svašta. Veslači, na njihovoj skeli, bili su već spustili vesla u vodu, kad neko upita Isakoviča, šta će on tu, ko je, i kuda će. Isterali su ga napolje, uz psovke.

Oni su se, na konju, peli na spratove u Varadinu, a skakali, u sedlu, sa pontona na Dunavu, u vodu. Bilo je čudo, da je sve stiglo živo. Od pištolja husara u tim svatovima odjekivali su sokaci.

i mladu, kad svatove san bude savladao, i da izvede Pavla i njegovu ženu u baštu, otkuda se moglo da beži, dole, na vodu. Svatovi su, međutim, još dugo, krišom, prilazili taljigama, da vide mladu u Pavlovom zagrljaju.

Neka se oni, Isakoviči, dave, ako im je milo da se dave, ali neka oni ne uvlače u vodu i druge, za sobom. Uvek je ta familija bila luda. Isakavič je stajao kao skamenjen.

Uze oružje, pa nagnuše bežati. A kad psi u Crnoj Bari zalajaše i straža joj doviknu: Ko je? – ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor?

Skeledžija, terajući skelu, ne mož da je pritera uz obalu, pa dohvati konopac, kojim vezuje skelu, i skoči u vodu, da povuče skelu. A njegova mati vrisnu i uhvati ga, oberučke, u naručje. Ali skela već prišla kraju.

Teodosije - ŽITIJA

Primivši i množinu zlata donesenu mu, za svoju potrebu uzeo je hleb i vodu, a ostalima u Svetoj Gori bio je kao Toma Indijcima.

i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda, koji je negda iz suha kamena u pustinji nepokornom narodu istočio vodu, na veće proslavljenje i počast prepodobnoga, štaviše na udivljenje i utehu blagopokornim ljudima, deci njegovoj i narodu

dođe na svetu kupku to jest na krstionicu, i čitaše nad vodom molitve osvećenja, i kada je krstoobrazno blagosiljao vodu, razdeljivaše se voda u kupci i opet se sastajaše.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

reljef, veliki fizički napor na koji su Starovlasi primorani da bi zadovoljili svakodnevne potrebe: kad god idu po vodu ili namirnice, da nadgledaju stoku itd. moraju se neprekidno peti i silaziti. Fizičke posledice toga osećaju se.

I to je preduzimljiv čovek: doveo je dobru pijaću vodu u selo i počeo uređivati zaparloženo sredselo; pošto je radio u američkim rudnicima traži i skuplja rude i veruje da je

Jezerski nivo pokazuje kolebanja, i kad naraste onda dođu pod vodu njihove male njive i livade i sela se napuštaju. Mnoga su stara sela potopljena u pribrežnoj plitkoj jezerskoj zoni.

Kuće su upravo prazne, tako je malo čega u njima. Glavno su: ognjište, „stomnarnik“ sa „stomnama“ (sudovima za vodu) i „nožva“ (naćve). Ljudi su dosta izmučeni od pečalbe i zarade. Ali su žene sveže i jedre, vesele i razgovorne.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna! — gunđa čiča i opet se okreće. Svinja džak samo se strese kao da se uplašio, ali ništa ne odgovara.

— Rđo, zarđala, zbog tvojih mačjih lopovluka ostaću sam na svijetu, jer kao što vidiš, vozim te da te bacim u vodu — gunđa Trišo i okreće se džaku. — A zašto me nisi bacio odmah iz mlina, pa pravo u vodu: pljus!

— A zašto me nisi bacio odmah iz mlina, pa pravo u vodu: pljus! — gunđa žalostivo mačak. — Zato što bi ti onda grob bio suviše blizu, pa bi me stalno podsjećao na tebe i

krenu u krčmu gunđajući: — Najprije ću se dobro napiti da rastjeram tugu, pa ću tek onda baciti ovoga mog nevaljalca u vodu. Sjede stari mlinar i započe piti zajedno s krčmarom. Slavna je to pijanka bila.

U toku dalje pijanke čiča Trišo odjednom se prisjeti: — Ček, ček, pobratime, pa ja treba da bacim u vodu džak s mačkom ili, možda, džak treba da baci mene? Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci.

Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu! Baci me, Tošo, stari druže! Ni džak ni mačak Tošo nisu se micali s mjesta.

je moj čiča Trišo strašno pijan, jer je uzeo džak zajedno sa mnom, razmahivao njime i vikao: — Hajde, džače, baci me u vodu! Sad sam opet ostavljen na miru. Čujem pored mog džaka pljuskanje talasa i zrikanje popaca.

— Mačak! — dreknuh ja iz svega glasa i poskočih u džaku. Miševa nestade za tren oka. Čuh samo kako nešto bućnu u vodu. Vjerovatno su oba skočila u rijeku.

Gvozdene sam cipele poderao dok sam ovamo stigao iz daleke zemlje lavova. Tamo sve vri od malih lavića. Bacaju ih u vodu i pune džakove samo da ih se nekako otarase. — A može li u taj tvoj džak da se zaviri malko, samo malčice?

Najzad, kad je već posumnjao da je čiča Brko bacio Tošu u vodu, neki mu seoski miši sutradan dojaviše da se u čiča-Brkinoj kući pojavio neki konj koji lovi miševe i čitave noći kaska

Ujutru, videći svoje kapute potpuno mokre, stali su da ih biju vičući: — Hej, zašto ste pijančili vodu?! Idite sad na sunce da se dobro ispavate!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA: Uzmite malo vode, uzmite, uzmite! RINA (pokoravajući se, nesvesno srkne vodu). ANTA: Sedite! RINA (bacajući se u fotelju, očajno krši ruke): Govorite, tako vam jedinoga boga, govorite!

LjUBOMIR (čita): „Mrtvi ustaju, mrtvi govore”. ANA (donela je čašu vode). LjUBOMIR (ispio je vodu). SPASOJE: Ne nalazim da je stvar tako interesantna da bi joj novine morale toliku pažnju ukazati.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Naslonio sam se na ogradu i pogledao ga, a zatim smo sve troje bacali kamenove u vodu, i kao i uvek kada sam se trudio, bacao sam loše.

Ako pređemo, ona će nas poljubiti, ako ne pređemo, moraćemo skočiti u vodu bez obzira na to što je tek početak maja. Nije nas poljubila, ali zato nismo skočili ni u vodu.

Nije nas poljubila, ali zato nismo skočili ni u vodu. Stojeći na vrhovima prstiju, onako kao što ponekad stoje balerine, ona se zagrcavala govoreći da smo ludaci, da je

Perunike su bile zlatne, hladne i mirisale na mulj i vodu. Izvukli smo se iz vrbaka noseći čitave naramke u naručju, ali naša odela bilo je žalosno pogledati.

- Zašto ne? - približih se jedan korak, ali ona reče da se ne približavam, jer će me gurnuti u vodu. - Sada znam! - promrmlja. - To nije ništa naročito.

ako se neki predmet potopi u vodu...” itd. Glasovi su im bili piskavi i neodređeni, a kroz staklena vrata videlo se kako jedna prema drugoj naginju svoje

Ali, trudio sam se da ne gledam, a za nekoliko dana ni drugi ne bi gledali u mene. Mogao bih slobodno da skačem u vodu, plivam ili se pečem na suncu kraj lene, smeđozelenkaste vode iz koje mi se činilo da izbija miris riba i mulja.

- Idem na plažu! - rekoh. - Hajde i ti! - Ja? - odmahnu glavom. - Znaš da ne podnosim vodu? Znaš. E, onda znaj i da ću doći oko podne, ali ne zbog kupanja.

čekanja i nisam znao kako se neko oseća ako mu se čini da počinje dohvatati život, kao što se u žednom snu dohvata vodu.

— ludirala se pokazujući kolike su mi oči. Zatim smo se zajedno ludirali i, plivajući, ustima izbacivali vodu uvis. Voda Tise je prljava i mlaka, ali tako izbačena pravi najlepše dugine šare.

Bez stida, na vrhovima prstiju, ulazila je u vodu. Sada mislim da je to zbog toga što je bila lepa i nije imala čega da se stidi, i nije se ni stidela.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Juco, — dopusti mi da ti tako kažem — Juco, kad si tako odvažna, ja ću s tobom i u vatru i u vodu. Je li ne dopuštaju? — Ne. — Hoćemo li još koga pitati? — Ne. Pitali smo koga smo trebali.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

javljaše u širom otvorenim očima, u mraku: obronak brega i pod njim Dunav, sa čamcima šajkaša, kojima će se navesti na vodu. Nepregledni vrbaci i ritovi, modre ledine i crveni šibljak. Tad zaškripa đeram i, u isti mah, zalupaše na vrata.

na ivici brega, oko žena i staraca, skačući, prskajući po barama i blatu, lajahu za onima što su silazili niz brdo, na vodu.

Dok su šajkaši drešili konope i gazeći do pasa vodu, vičući, otiskivali čamce od obale, dotle su neki promrzli bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i još

Morao je svaki čas da ide onamo kuda nije hteo. Tako je bilo i kad se selio sa čitavom kućom. Ponegde, uz vodu, bilo je tiho, toplo leto, sazrelo voće, dobri ljudi, ali tek što prođe zima, opet su išli dalje.

da se davi, u hladnoj vodi, zajedno sa jednim konjem, što je prednjim kopitama prskao u vis mulj, a zadnjim zamutio svu vodu uokolo, žutim peskom.

da je kir Aranđel otišao Turcima, u Beograd, da preveze prodate konje, ona se malo trže i izjavi želju da joj spreme vodu da se opere i izmije.

Bilo je dana kad su pet puta na dan prelazili Muru, koja je krivudala, gazeći vodu. Behu kao izludeli od promena. Hodali su brdom, u čijoj senci, dole, ostadoše oranice, sela, crkve, vinogradi koje su

Prišavši mu sasvim blizu, ona se naže, kao i dan pre, nad bedeme i vodu, gledajući mu pri tom pravo u oči, koje behu mutne i upale. Pitala ga je da li su vojnici našli njen lančić?

Ne usuđujući se da istrčavaju više na vodu, oni su, onako neumiveni, podmazivali kaiševe i oružje, točkove i izubijane svoje izgažene noge.

Ne zato što je zadocnio, već što se dugo zadržao na svom svakidanjem pregledu i osluškivanju druge obale, jašući uz vodu.

Dok su vojnici ležali, u nekom šumarku, Isakovič siđe pred njima u pesak, na vodu. Vide zvezdano nebo, vide šume, na drugoj obali, dva mala ostrva nasred vode što su se crnela. Bila je potpuna tišina.

Vrativši se vojnicima, on ih žurno povede kroz retku šumu, niz vodu, do Berenklaua, koji ga je čekao kod čamaca. Niko ne progovori ni reči.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

polno tek sazrela devojčica vrši izvesne ritualne radnje radi plodnosti u braku (nanosi menstrualnu krv na čelo, a vodu kojom se oprala prosipa pod rodno drvo).

stožera sa guvna, ali od onog stožera, koji je tu samonikao, pa je za stožer upotrebljen, pa to što ostruže da potopi u vodu i da pije, pa će roditi“.

¹¹ U Bosni, a i u drugim krajevima, „žena koja ne rađa nalije vodu u čizmu svoga muža koji se vratio s puta, pa popije tu vodu“.

U Bosni, a i u drugim krajevima, „žena koja ne rađa nalije vodu u čizmu svoga muža koji se vratio s puta, pa popije tu vodu“.¹² Kod banatskih Hera veruje se da nerotkinja „treba da pije vodu, iz novoiskopanog bunara“, tj.

¹² Kod banatskih Hera veruje se da nerotkinja „treba da pije vodu, iz novoiskopanog bunara“, tj. kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece, a

kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece, a želi ih, da pije prvu vodu“.¹³ U nekim receptima za plodnost naglašava se zajednička uloga muža i žene u spravljanju lekovite mešavine koju bi

¹⁵ U Boljevcu veruju da će žena zatrudneti ako pije vodu sa vodeničnog točka u kojoj su trave oman, raskovnik, račan.

postigla tako željena plodnost, preporučuje se i ovo: svekrva treba da opere mladinu košulju posle prve bračne noći, a vodu od pranja da prospe ispod rodnog drveta.²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje.

⁶³ U okolini Šapca mlada „još pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina želi da ne rodi, toliko puta napuni sudove vodom, pa ih prospe“, piše Milićević.

Krajini, na primer, kada mlada ide sa venčanja, ako želi da ne rađa nikako, ona zaključa katanac, pa kada naiđe na neku vodu, baci ga u nju.

U homoljskom srezu ljudi veruju da trudnica „ne valja da vadi vodu iz bunara, ni da obrće čekrk, ni motovilo, niti da gleda u vodenično kamenje, jer će joj se onda pri porođaju obrnuti

“¹² Ako žena teško rađa, veruje se u Bosni, treba joj dati da popije vodu u kojoj su jaja skuvana toliko da su popucala. Kada to učini, onda će dete iz nje „izleteti kao namazano“.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

s vojske kući, poruka mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.

ZA ZAVIDNIKE Za zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđega plota, i zemlju, jer rađa i kod drugoga, i selica jato koje na tuđu kulu sleće.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Bradina, na onom usponu, preskačući skretnice trčali kroz visoku travu samo zbog toga da mi se dopadnu: donosili vodu u vojničkoj čuturici izlažući se opasnostima, kupovali vence suvih smokava (jedna smokva, jedan lovorov list — bože,

šljunak, u izmaglici punoj sivila kakvo sam docnije nalazio na platnima Marksa, njena porculanska figura kliznula je u vodu i rastopila svoje obrise u tami ispod mosta. Nisam znao treba li da se uzbuđujem, jer još nisam bio odrastao.

I njih starac hrani žitom. Sa brda iznad grada doleće treće jato. Ono miriše na memlu hladovitih dvorišta i na vodu u kojoj ima železa. Njih starac hrani zrnima kukuruza. Vazduh počinje da ključa od ptičijeg lepeta.

Pričalo se da je bolje ukrcati se na bosanski brod, jer je veća lađa i brža od slavonske. Ali tamo gde su prešli vodu nije bilo nikakvih brodova. Samo pontonski most, preko koga se prelivala đavolja reka.

Sada ulazi pažljivije u vodu i uglavnom pluta po površini, bez nepotrebnih naglih pokreta. U tim časovima njegova opuštenost podseća na davljenika.

« a na usputnim stanicama nahrupiše stanovnici gornjih četvrti u crnim umašćenim odelima. Mirisali su na kolonjsku vodu i kuvano vino.

Mirisali su na kolonjsku vodu i kuvano vino. Čitava ta bujica strese sa sebe nemaštinu, kao što pas stresa vodu, pa se sjuri u centar podvriskujući i pucajući petardama.

koje joj je činio toliko godina, sve one stripove i posete zoološkom vrtu, male tajne kada su oznojeni pili hladnu vodu i gledali dva filma jedan za drugim, kada je krio njene loše ocene i krišom stavljao sitniš u džep đačke kecelje.

Ali nisi. Onda si pospremila sto. Iseckala sitno crpi luk. Potopila krišku hleba u hladnu vodu. Razbila jedno jaje, dodala peršuna, soli i bibera.

joj zujalo; povraćalo joj se od mogućnosti da čitav ovaj dugi put, svi sati čekanja da ga susretne i vidi, padnu u vodu, ako joj daju sto tamo gde služi neki posve drugi kažnjenik. — Molim vas...

nisu bili onako obilato servirani kao u početku — nasuli bi mu tanjir čorbe u kuhinji, dodavali flašu rakije i čašu za vodu, pa čekali da se napije i proklinjući otetura u noć. Varošica je, najzad, likovala nad slavnim čovekom iz velikog grada.

Beli, olupani bokal za vodu, s umivaonika od pre rata, gledao je glupo, poput gusana; zavese su bile pocepane, ručnici providni od česte upotrebe,

Matavulj, Simo - USKOK

Dešavalo se da princip nosi vodu ulicom, a da ga najuglednija gospoda i gospođe pozdravljaju klanjanjem! Priče o njemu raziđoše se po cijeloj Boci i po

Što jest, jest. Je li ovako, braćo? Svi stariji potvrdiše. — Prekidosmo Dubrovniku vodu, a Rusi za dvanaest dana namjestiše na otetijem visovima dvije baterije, pa počeše gađati grad.

— Ama, lijepo moj šjor amiralju, Miraš i Zeko jedva će odoljeti da nose i cijepaju drva, da donose vodu, da stružu krtolu, i trista drugih poslova, kao kad se gotovi za toliki narod! — Dobro, dobro — prekide ga đakon.

— pita ga Janko. — A kako ne bi ustao na jutrenju? — reče dijete s dobrodušnijem osmjejkom, i poče mu sipati vodu u pregršt.

Momci bjehu zabavljeni koječim — njeki je jeo brašnjenice, drugi pio vodu iz mješčića, treći pregledao oružje. Janko bješe kleknuo, pa iz svoga mješčića oprezno sipao vodu u šaku da malko

Janko bješe kleknuo, pa iz svoga mješčića oprezno sipao vodu u šaku da malko umije lice. — E, vidi se što je lacmanin! — šapnu Krcun. — Šta to reče, ti, njeki — zapita vođ.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

šesnaesteračkim katrenima, nekom vrstom rezimea: Koča nikad nije bio plašljivica, kukavica, U svaku će hladnu vodu kao žaba on da skoči, Ali ovde, usred peska, uhvati ga drhtavica Što mu kojekakve slike u pustinji vide oči.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Pogodite. NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade. MILČIKA: Oho! Petnaest. Mesaroš skočio je od jeda i žalosti u vodu da se udavi, i jedva su ga spasli. NANČIKA: Vidiš, pa srdiš se što ti otac drži sa Srbljima.

Milićević, Vuk - Bespuće

oko sebe, gubi se u klance kroz koje se provlači stiješnjena i izubijana između strmih, odsječenih litica koje sijeku vodu.

On zna, kako mu je pogled vratolomno sletio niz brdo, izudaran o drveće koje smeta, upijao se željno u vodu koja je veselo odsijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano čekao i tražio pogledom, kao da ima nešto da joj

koja teče podno njegove bašte, spuštajući se strmom obalom, obraslom grmljem i trnjem, sijeda pod ljeskov grm i gleda u vodu od koje bije hladovina i koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko

oštro kamenje, zapinjući i cijepajući odijelo o drsko, crno trnje, krvaveći ruke kad se prihvataše za njega da ne stane u vodu i da preskoči na suvo; gleda Unu razlivenu na umornim i lijenim pličinama, punima ševara i vodenih trava, gdje se

pored dubina koje pokriva podmuklo i zatvoreno zelenilo; zastaje kod brodova kud se prelazi na bosansku stranu: kroz vodu providi se šljunak, a nad vodu izbija staro, izglačano kamenje, a pored njega drugo pod vodom, zaraslo toplom i mekom

i zatvoreno zelenilo; zastaje kod brodova kud se prelazi na bosansku stranu: kroz vodu providi se šljunak, a nad vodu izbija staro, izglačano kamenje, a pored njega drugo pod vodom, zaraslo toplom i mekom mahovinom.

želju i volju da je pregazi, kao nekad u djetinjstvu, došao do sredine Une, skliznuo s glatkog kamena i zapao duboko u vodu. Vratio se tada kući sav mokar i ljut.

A Una se valjala mutna, nagrežbana malim talasima; sunce bacalo svjetlost u vodu i usijavalo je. Davno su potonuli ti dani.

vjetar koji se valja na sitnim talasima i igra u tromom ljeskovom lišću i u vrbinim krošnjama koje su se nadvile nad vodu.

kaplje koje se rasprskavaju o stvrdnutu, ispečenu i ispucalu zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno

Iza kuće odsijeva blago Una u daljini. Čuju se i vide vitlovi kako se lijeno zamaču u vodu. Brašnjavi ljudi izilaze iz mlinova i skidaju kape; sretnu se po koja kolica koja se teško odmiču po drumu, skoro

On nije gledao gdje staje, on nije vidio ništa oko sebe, ni požnjevena glatka polja, ni vodu koja bliješti, već samo nju, pregibe njezinog tijela, njezine pokrete, upijajući u oči njezinu sliku, kao da je sada gleda

Sremac, Stevan - PROZA

poreska glava, bre, vojnik, bre, od jegerskog roda i oružja, pa kad u nedelju začešljam kosu, pa umočim češalj u šećernu vodu, pa poteram zulufe preko kačkete, a kačketa nakrivo, — pa šta misliš ti, kakve gospoje i ministarske i pukovničke

Radičević, Branko - PESME

duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u časak nagrnu, Lati čamac pa ga i prevrnu, Sve u vodu — ao krasne muke! Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda.

dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili, Opružismo nogu i mišicu, Presekosmo vodu i maticu, Isplivasmo preko na obalu, Pa začesmo onu divnu šalu, Čas skakasmo skoka junačkoga, Čas trčasmo što

Latiti se bele pogačice, Prismočiti kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!

u lađu laguni, A za njima psina i majmuni, Oni veslim', pas prionu krmi, Pa zavati, privati i skrmi, — Presekoše vodu i maticu, Uz Beograd prignaše lađicu, Jošte vide a za časak tili De s' magarci tamo osilili, Ukočili dugouve

Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge! Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.

ljub've žar; Jer kad te j' jutra čas sa sobom ponô, Od tebe nema, osim cvetka šar, Na njemu moje pasla sam ja oči, U vodu tako njega ne umoči.“ 13.

“ — Eto sveće, „Glava, glava sve s' okreće... Al' ta sveća slabo gori, Oh, ala me žeđa mori! Vode, vode!“ I po vodu ona ode. „Što bi, Bože ti sileni! Da l' od onog — kuku meni!“ Done vodu, a on pije, Oh, kako mu srce bije!

Vode, vode!“ I po vodu ona ode. „Što bi, Bože ti sileni! Da l' od onog — kuku meni!“ Done vodu, a on pije, Oh, kako mu srce bije! I udri mu još na usta — Ao muko njena pusta. „Vode jošte, vode da'de!

Na ono misli što je juče bilo. Pa vata zdravlje vodu s lakim veslom, Da onde bude što god pređe može. Na onu stranu on okreće oko Di juče oni njega čekaše.

Već je blizu... od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!... Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

To umorni čobanin, grešni najmenik, mrtvima vodu vuče, sveci mu pomogli da još bolje utvrdi san. Trgne se Sava, trepne i onda doda, kao pravdajući se: — Dobar je ipak

Još je moj djed, pričaju mi, kao dječak od jedanaest godina, uz onu veliku bunu, nosio ustanicima vodu na Crnim Potocima. — A tebe sad napadaju da si u pljačku krenuo, eto ti vraga. — Krenuo, brate ...Ogoljelo se, obosilo.

— I nju, bogami, Sajo. Te su nazvali Džakanom, a znaš li kako su mene krstili? Mene koji sam gotov i u vatru i u vodu a da ne trepnem. — Ma kako, brate rođeni? — Miloš „Lisac“! Eto ti, ja sam ti Miloš Lisac, pa ti sad vidi.

— Uzmi, vojniče, pa kad budeš puco iz topa, bubni dolje u vodu, samo da prepadneš Dedu. Nemoj baš u živa insana, grihota je.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MUSA: Moj ti je drugarski savet, da manje laješ! SULjO: Znam ja šta govorim! MUSA: Gurni glavu pod vodu, pa govori! Čuće te ko treba! SULjO: Nisam ni ja u ovom mišljenju usamljen!

MUSA (u razgovoru sa Husom): Znam samo to, kad aga kine, ti misliš otkrio se preko noći, nazebo, Uno u ladnu vodu, spavo bez čarapa, uhvatila ga promaja; a nije, Nego kinuo iz neke namere! Pazi šta ti kažem!

— da molim? Ja sam to zamišljao sasvim drugačije! Sad ja njega, posle svega, da molim? Strašno! Sve mi je palo u vodu! MAJKA PINTOROVIĆA: Nije, ako urediš da vidi dete. BEG PINTOROVIĆ: Pa opet aga da seiri!

Zna lisac odakle može ladan vetar da podune, pa da mu odnese i čalmu i glavu! A i ti ispade slab prorok! Pade u vodu i tvoje prognoziranje! A ču li šta reče: kadija pristo od prve! Imaćemo posla sa papučićem, videćeš!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih kamenčića, oko kojih se nahvatala meka,

Sramota je! — — — — — — — — — — — — — — — — — U NOĆI Na njivi je sedela Cveta i očekivala muža, Jovana, da dovede vodu, te da natope duvan, što su još prošle nedelje zasadili, a nikako do sad „navádili“.

Stajala je kao ukopana, naslonjena na motiku, i ništa nije videla, pa čak ni vodu koja je došla i, romoreći, šušteći, upadajući u suve, žedne rupice, tekla u drugu, susednu njivu...

— Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas. Učas beše dotrčao Jovan, radostan što je jedva doveo vodu. Ali kad spazi kako ona nije pazila niti otvorala brazde, da bi voda u njih išla i natapala ih, već ih ostavila te voda

— Šta je ovo, a-a-a? — zaciča on. — Ne, Jovane! — poče ona da muca, jer tek sad vide da je na vodu bila sasvim zaboravila.

saže se, uze je u naručje, odnese do međe, položi, skinu sa sebe gunj i pokri je, da ne ozebe, zatim brzo otrča i vrati vodu... — Ama dosta, ne plači. Ne boj se.

Znam ja da ti mene ne voliš, nego... — počeo sam da gunđam odmičući se od nje. Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u testije, ali sva se tresla, drhtala, te voda nije ulazila u testiju.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše. Kad se mrak uhvati, oni se dogovore da im treba vodu imati đe budu zakonačili, pa to i učine; dođu jednom jezeru pa tu konak učine i sednu večerati.

potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag. U tom svane: ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio.

Uzmi ovu maštravu, natoči je pa mi uspi na glavu, a ja ću ti za to što mi vodu uspeš na glavu dati i treći život te živi.

Ovaj raširi silu vatrenu i donese zaista za devet trenutaka vode s Jordana. Carevi uzmu vodu, pospu vodom po onijem ranama, kud je carević rasječen bio, kad pospu, rane se sastave, i carević skoči na noge te

razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O, aždajo, o aždajo! iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi.

sinove svoje i pripovedi im kakav je san usnio, pa im reče: — Deco moja, ne žalite truda ni blaga, nego potražite tu vodu; ako da bog te je nađete, to bih voleo nego sve carstvo svoje.

Onda najstariji sin reče ocu: — Daj mi blaga, jednu galiju i nekoliko momaka, pa ja idem da tražim tu vodu, da ako je nađem. Otac mu da sve to i opravi ga u ime božije, i on se naveze na more i pođe morem putovati.

— Kad brat moj toliko ne dolazi, daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, pa idem ja da tražim taj grad i tu vodu. Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime božije, i sin se naveze na more i pođe morem putovati.

Ni jedan od moje braće ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu. Može bog dati te ću naći i braću i vodu.

Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu. Može bog dati te ću naći i braću i vodu. Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i noće morem putovati.

da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim otišli morem da traže onaj grad i vodu, pa kad se ni jedan nije vratio natrag, da je on sad pošao da traži to.

Kad se vratiš nemoj proći da mi se ne javiš, jer i meni ima dosta godina, pak ako bi dao bog te bi našao tu vodu, mogao bih se i ja okupati, ne bih li se pomladio. I tako ga lepo otpusti, i carev sin pođe dalje putovati.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Kako bi bilo da ga svaki dan po dvaput kupaš? MAGA: E, ko će toliku vodu grejati! SOFIJA: Opet je bolje nego slušati pisku. MAGA: dao bog te dobro spavam, pa slabo i čujem.

Više bi puta pio i ja malo vina, ali ona: „Kako ja pijem vodu, pa nisam umrla“. Kad pođem u podrum, a ona mi preko usta načini kredom belegu, da ne mogu piti.

NIKOLA: Ostavi sad dete, za po dana neće propasti. MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu. NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata. MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka.

NIKOLA: Ostavi sad dete, za po dana neće propasti. MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu. NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata. MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka. NIKOLA: Pa obuci ono što ti lepo stoji.

zemljeopisanije ima je u vidu kao jedno prirodno tjelo, koje se na više časti deli, i sve te časti, kao predjele, vodu, podnebije, proizvode i ljude pozasebe opisuje. MANOJLO: Zar su ljudi čast Zemlje?

Ali je glup. Kako glup, kad ume izabrati jelo, koje je za njega prijatno i voli piti bistru nego mutnu vodu. Jer nije bezobrazan, zato ga psuju. Ja mislim da se sva njegova pogreška sastoji u smernosti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom ne izdajem. Šta će biti ako dođe milostivi gospodin?

Lalić, Ivan V. - PISMO

sloboda — Druge su noći onih koji bdiju — Na nekoj zvezdi more se rascveta, Pradavne šume zagrcnuto piju Vazduh i vodu budućega leta; Poslednja slika: kao retrovizor Pun druma što se odmata u ništa Besane oči rajski nazru prizor Potonje

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

toga, držala je govore da sam ispala šašava na matorog i da smo nas dvoje depresivni manijaci koji neprestano bulje u vodu.

I ja sam se nasukala, napukla sam sa strane i povrh svega, još i propuštam vodu, prokišnjavam. Sve. Ulazim, dakle, u staru kabinu preko bivše krme i trpam požutele novine od prošlog leta u malu

smo se autobusom, a kada su nas izbacili, tačno na sredini savskog mosta, bacili smo poslednji sitniš preko ramena u vodu zaželivši nešto najlepše na svetu.

Da ste samo videli kako se gađaju ogriscima od jabuka, posipaju gipsom, gađaju farbom, prskaju pištoljima na vodu, tuku pendrecima; kako im se uvaljuju u krilo onakvi masni, prljavi i, uopšte, nikakvi, kako im pokazuju goli dupinger,

Kad sam otišla da izbacim vodu, imam šta i da vidim — unutra jedna cakanica, zmijica, belouškica! Pliva ženska! Da znate, luda sam za zmijama!

Objasnila sam mu lepo da se, u stvari, tu radi o jednom izvoru iz koga je Knjaz Miloš voleo da pije vodu. Njemu dopada! Onda je jednoga dana, onako mamuran, upao unutra i udavio se.

Zato se tako i zove, valjda, šta ti ja znam? Posle je taj stranac odmah naručio vodu „Tri srca“. Imala sam i za nju jedno jako zgodno objašnjenje, ali nisam htela da mu kvarim provod. Njemu ne dopada!

I baš kad sastavljam testament umirući od dosade, bakutaner se iznenada priseća da smo ostavili otvorenu vodu u kupatilu! Tu tek započinje pravi provod!

U jednoj ruci drži kofe za vodu, u drugoj kožu od sintetičkog jelena. — Naša su kola apsolutno najprljavija u dvorištu! — zaključuje.

Treće noći probudim se tako od gladi, i, kao, krenem da pijem vodu, jer je maman rekla da zbog mršavljenja svakog dana moramo da popijemo tačno osam čaša akva bunarike.

Matori prvi odlazi u kupatilo. Šta tamo radi? Pušta vodu iz slavine što je moguće jače i urla slatke šlagere svoje mladosti.

na Adi Ciganliji iznad reke Save, pa ga pitali zašto plače, a on im kazao, on im kazo, bog te mazo, da mu hleb pao u vodu. —Je l' sa pekmezom? — pitali ga ljudi. —Nije ... —Je l' sa puterom? —Nije ... —A je l' sa mašću i paprikom?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Zatim udarim u vodolečilište: uvijem ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u vodu; pritom mora bolesnik najmanje pedeset čaša vode na dan da spusti. MITA: Ao, kuku!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Mjesec nad rijekom sijati poče, kad gledaj vuka nadut ko mijeh, ledenu vodu marljivo loče. Udari Mjesec u gromki smijeh.

“ Okrenu Mjesec lice od vode, a glupi vujo izbulji oči i arlauknu: „Sirac mi ode“ pa brže-bolje u vodu skoči. Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir. Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van.

U tu sam zemlju i ja navrnȏ tražeći jednom zlaćano zrno, snađe me udes hud. Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud.

„Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!

Vodopad stao, utihla buka, gnjura se u mulj zubata štuka. Žuća se čudi, ušima mrda: „Pogledaj vodu, postala tvrda!“ A Toša kaže: „Zloslutan znamen, postala voda studeni kamen!

Poskoči Žuća, povika: „Ljudi, gledajte mlina, evo se budi!“ I Toša đipi iz loga uska: „Čuješ li vodu, po točku pljuska!“ A deda skoči, veseo, mlad: „Ustajte, momci, počinje rad!

Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku. Čiča maglu kompresorom buši, pere vodu i u loncu suši. Kovač kuje od vazduha čavle, prejeo se obećanja Pavle.

“ S tezge krekeće žabac: „Prodaću tebi rodu, trske, vetar i sunce! Meni — muve i vodu!“ „Jarića dvoje imam,“ — grlat krokodil zja — „debeli, teški, masni! Oba kupujem ja!

A ribica na zlo naslutila i dječaku vodu zamutila. PUTNIK Proljeće je, zeleno i ludo, blista, zuji, podigla se buna, a ja sjedim nad školskim zadatkom, i

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Dobar provod. Nebo je sasvim pokriveno. Kiša nastavlja istim kapljama. Talasi koji se odbijaju o čamac šalju nam vodu neštedice.

— Vidite tamo onu kulu na obali, sa vrteškom? To je gospođa markiza sprovela vodu čak gore do zamka pomoću električnih motora; ceo zamak ima svoje osvetljenje.

Ljudi na njima su ćutljivi i laganih pokreta. Ja prvo čujem njihove mreže, kad padaju u vodu, i vesla, i tek se onda pojavljuju barke i ribari iza trave i trske. — Ima li ribe? — Vrlo malo, mladi gospodine.

Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone. Sela po jezeru zaplovila na njegovu vodu. Na vrhu jednog brda u dubini, koje je celo još u magli, sija samo pod prvim sunčanim zracima selo Mont Palankinos.

Samo ja ne vidim pre svega pred sobom vodu nad kojom vlada noć, ni svetiljke jezera. Ne vidim šta je na njemu živopisnost, već šta je postojanje i stvarnost.

Svojim dugim lišćem ono diše vazduh nad vodom i svojim stabljikama vodu. Ribe proplivavaju kroz stabljike. Slušam lagani šumor ovoga bilja i glasna dovikivanja ptica u visinama.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Drž'te lestve, vodu amo, U plamenu varoš vri, Al' dok vrisak leti samo, Tu je pomoć, tu smo mi! I ponova sve se gubi, Malaksava adska moć

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

JUTARNjI ZAPIS Sviće. Neću da kažem ko sam. (Šapatom: gramatik) idem po vodu. Duge sam noćne časove čitao kraj žiška. Vedro spuštam u rujnu reku.

Među nama je lenjost od bezvlašća i mnogo golih u vrbaku greznu u vodu koja ne daje čistotu. Neko je na nebu zaveru kovo i kidao perunike s livade kao što smrt otima vojnike.

Valovi se mute, on se klati, lice mu posivi kao bolnom psetu, u ruci nema više znaka, onda ga gurne niz vodu nečija noga.

PEVAČEV POVRATAK NA ZEMLjU Kao da iz dubokog zdenca izvlači bistru vodu budio se pevač dugo i osećao kako mu kosti rastu.

jedne ikone veća gle stub po sredini i borova rast oko svete Katarine ne gori više žbun ne traži pustinjom Mojsije vodu Lutanje ide na Sever sunce najjače sija gde se mora lede Mali je Sinaj isposnik nije veći od tačke i sunce je manje od

smera idi u budžak i sedi za sto sve ćeš morati ponovo da spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s prozorom na dvorište kneže koji si sedeo u dvorcu i širio se u preprostranom grobu šalim se

mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu za petama majku zovu ja im nosim vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga kondira iz dojki mi ptičje mleko curi al nema orlova ni drugih

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Opet se razleže pesma, čuje se vika i larma. Neki poskakali iz voza i potrčali na peron da traže vodu. Kapetan viče, straža ih vraća.

U prolazu kroz selo narod je iznosio vodu, voće, davao je hleb, što je sve posluga rado prihvatala i delila sa vozarima, koji nisu mogli sjahati.

Izišli smo iz oblasti gde je gospodario neprijatelj. Narod nas sada dočekuje kao svoje spasioce, iznoseći vino, vodu i hleb.

Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu. Ali mnogo je vojske prošlo, pa je i ponestalo.

Po urođenoj selačkoj promućurnosti kao da uviđaju nemogućnost prelaza, i crne slutnje ih obuzimaju pri pomisli na vodu. Postali su tmurni i ćutljivi. Uozbiljio se čak i Tanasije. Čekali smo dugo ispred sela Uzeća.

Vojnici znaju šta im sada predstoji i, pribrano, gotovo nakostrešeni, očekuju i to čudo... vodu. Uskim seoskim putem, između njiva obraslih visokim kukuruzima, kretali smo lagano ka prelazu na mrtvoj reci Bitvi.

Kao zastrašeno stado nagrnuše u gomili, i ona masa udari na mene. Odupirao sam se očajno da ne padnem u vodu, htedoh da legnem, ali bi me izgazili, i tako me masa ponese. Vidim vodu...

Odupirao sam se očajno da ne padnem u vodu, htedoh da legnem, ali bi me izgazili, i tako me masa ponese. Vidim vodu... ponor, sve je bliže, a od vike i larme nisam čuo rođeni glas.

zemlja se poda mnom oburva i, kao potkovana lesa, sručismo se u vodu... Potporučnik uzdahnu, onda šakama pritisnu oči i protrlja ih. Zatim nastavi: — Nisam daha imao.

On dođe do obale, pa se nećka, kao hteo bi da se vrati, još jednom ga udarih i on se osula, te se sručismo zajedno u vodu. Konj potonu, a meni voda do nosa.

Konj potonu, a meni voda do nosa. Osećam kako pomamno kreće nogama i glava mu se pojavi, pa kroz nos istera vodu kao šmrk. I zapliva stenjući i frkćući... Ali tada me ščepaše nečije ruke kao klešta, i svi skupa počesmo da tonemo.

U razgovoru, neki bacaju krivicu na inženjerce, drugi se tuže na vodu, jer veliki broj vojnika prvi put u svome životu vidi ovoliku reku.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Gledam u brezovičkoj školi vamilijaz sve sa njima za’ita vodu sa izvora, pa ispušta jednu po jednu u izvor i tamo propadnu. A u onu najveću učiteljka kupi pavlaku od koze.

da mi kupi desetne mere zato, što brezovička učiteljka skuplja skorup u najveću cimentu, a sa manjima famulus zahvata vodu... — Gle ti paksijana kako mi oporočava moju očiglednu nastavu, nasmeja se gost, pa se obrte Ljubici.

— Gle, molim te, čuda! reče mu Velimir, smešeći se. — A kad pre dobavi tu čašu i šećer iz komšiluka? Za vodu te ne pitam s toga, što znam da je imaš besplatno. — E, nemoj baš tako, bratiću.

I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje... I ode niz vodu, tihim lahorom, ovaj tužni dvopev tanahne bistre reke i mlade, nesrećne devojke...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko! Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko! Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko!

Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko! Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko! Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko! A očima bistraše, Jelo le, dobra devojko! 5.

Ako li se tome ne vjeruješ, Ti iziđi na to ravno nebo, Ja ću izić’ za goru na vodu.“ — Kada jutro vedro osvanulo, Izlazilo na nebo Sunašce, A djevojka za goru na vodu.

“ — Kada jutro vedro osvanulo, Izlazilo na nebo Sunašce, A djevojka za goru na vodu. Ugleda je lijepo Sunašce, Ugleda je kroz jelovo granje — Kol’ko se je ašik učinilo, Triput je se Sunce zaigralo,

“ 30. Kamen moste, drž se, ne nišaj se, Sam da prođem i konja provedem, Da razbijem leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može

63. Muči ne plači, dušo devojko, Tvoja će majka većma plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A lepe Ruže na vodi nema, Ni lepe Ruže, ni vode ladne. 64. Tekla voda, vojno le! tekelija.

91. Usadih lozu sred vinograda, Navedoh vodu sa tri hladenca, Da mi je loza vazda zelena, Naša nevjesta vazda vesela. I oko i čelo Sve ti, sestro, veselo! 92.

“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća. Jelenci joj pređoše, Al’ ne može ta moma. Osvrte se jelenak, Uze momu na roge, Pak je hita na brege.

“Jesi l’, Maro, platno “Nisam, majko, ni do vode došla. Jovo mi je vodu zamutio, Kun’ ga, majko, i ja ću ga kleti.“ Majka kune: “Voda ga odnela!“ Majka kune: “Guja ga ujela!

nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu pustila, Pa je njemu tijo besedila: “Plovi, plovi, moj zeleni venče!

jad momcima; I meni si jad zadala: Konja vodim, peške odim; Čizme nosim, a bos odim; Leba nosim, a gladan sam; Vodu gazim, a žedan sam. 117.

117. Devojče, devojče, ne stoj sprama mene, Ne stoj sprama mene, izgoro za tebe, Izgoro za tebe kao lan za vodu. 118. Oj javore, moj rođeni brate!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

U dvorištu se nalazi pumpa za vodu. Preko dvorišta mogu da budu razapeti, još uvek prazni, konopci za sušenje veša. Levo, na blagoj padini prema reci pod

Nosi opanke. Maše volujskom žilom. Prilazi, bez reči, pumpi za vodu, naslanja na nju volujsku žilu, pumpa, pije vodu iz ruke, umiva se, briše lice šajkačom. Odahne.

Nosi opanke. Maše volujskom žilom. Prilazi, bez reči, pumpi za vodu, naslanja na nju volujsku žilu, pumpa, pije vodu iz ruke, umiva se, briše lice šajkačom. Odahne.) DROBAC: Vješo sam one leševe na Žitnoj pijaci. Pokraj kantardžinice.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske, tamo, noć toliko zaboli: da ućute i pitaju tiho, „Kakav je to Slaven bio, na Rivi dei Skjavoni?

ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista. I, tako, već slutim da ću, skoro, dušu sasvim da pomutim.

Kad bi moju mater, i mene, leti, pratio u banju, Mehadiju, trčkao bi iz vagona, po vodu, pred planinskim tunelima, samo da bi nam doneo čašu hladne vode, sa izvora.

Velike merdevine, kao ogromni komarci kraj vode, čekaju nad morem. U njima po jedan ribar nedeljama gleda u vodu da javi dolazak tunine. U pristaništu Novog, tovarilo se drvo, dok su spremali mreže.

Mi se vrtimo oko nje i kružimo. Sunce je tek bilo zašlo i voda zarumenela. Meseca još nije bilo, ali je noć padala u vodu brzo. Brda su tavnela. Novi je sve više bledeo, a stene i pučina bili sve tamnije ljubičasti.

Za dva‑tri sekunda sve je bilo propalo. Uzalud su se ljudi pružali preko broda u mračnu vodu. Mreža se bila pocepala. Dva‑tri minuta grozne zabezeknutosti, gledanja u vodu, pognutih glava, zatim psovka i mir.

Mreža se bila pocepala. Dva‑tri minuta grozne zabezeknutosti, gledanja u vodu, pognutih glava, zatim psovka i mir. Uzalud ceo rad, utrošen petrolej, i skupa mreža. Pa ipak, uzbuđenja nema.

Išle su na opštinsku česmu i donosile vodu, obramnicama, ljuljajući se, kao karijatide, u struku. Imale su na očima taman veo, kao baju plavih šljiva, u prahu.

Ona je bila žena jednog čuvenog, srbijanskog oficira. Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava. Novi Sad je, tada, bio tek počeo da se kupa.

Položaj je dobro izabran. I mitraljezi su na dobrom mestu. Ja sam čak zagazio i u vodu. Skica je vrlo dobra. Iznenadilo ga je kako dobro crtam. Dao sam mu punu iluziju, kaže. Odličan.

Za doručak dobijaju neki prženi kukuruz, kao kafu, i neku zovu, kao čaj. Đonovi im propuštaju vodu. Za ručak imaju repu. Za večeru valjuške od crnog brašna i kupus, pomešan. Neverovatno – svaki dan.

Gledam kako sujeverne domaćice u Komoranu istrčavaju na kapiju, i prosipaju iz lavora vodu u kojoj je mrtvac oprao noge.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po vodu. Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne. Krčag mu ispade iz ruku, lupi o kamen i razbije se.

popadaše od umora, pa onda đipiše: rode i čaplje od straha odleteše daleko, gušteri šmugnuše u rupe, žabe poskakaše u vodu bojeći se da se ne ponovi s njima to čudo što ih je maločas snašlo, a krava rikaše tako žalostivo i glasno da se čulo

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

mu je baš zbog takvog držanja popularnost narasla tako da je svaki bio u stanju skočiti, što kažu, za njim i u vatru i u vodu.

Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!... Ako sediš — huuu, ako ideš, opet ono nesrećno i zloguko huuu! Jedne nedelje pošao stric u crkvu. — Huuu!

Dobra deca ne idu, ne trče, ne razgovaraju, ne penju se na drveće, ne jednu voće, ne piju hladnu vodu, ne izlaze u šumu, ne kupaju se, i — već ko će sve to nabrojati.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Šta će se ljutiti, ko je se dosad ljutio na pripevanje, odgovara Blagoje Čvorić. — Ka' da ti to, Blažo, navraćaš vodu na svoju vodenicu? — Jok ja. — Ama nemoj ti prodavati bakčovandžiji krastavce, no reci de samo, koju ćeš?

Eto, seoba naroda. To su prve lekcije, koje je on znao »kao vodu«, a sad su mu napravili čitavu zbrku u glavi Kelti, Finci, Huni, Vandali, Goti, naročito ovi poslednji sa onim

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: ...Pa onda nikom više i da ne govoriš! Meni, pa nikom više. Vodu da metneš u usta i da ne otvoriš usta više.

opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od prija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu.

A ne opasujem se samo ja ujutru i ne pijem vodu sa šećerom samo ja ujutru, nego i ti I ovaj i onaj i svima nama kaže ponešto žena.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

zna koliko je on sela promenio i u kome se on sada nalazi i kud će ga još talasi života poneti, kao onu tikvu niz vodu; odneti ga daleko od pozornice slave i ispričanih događaja!

Rajhov Sistem higijene znao je sav skoro napamet, kao vodu. Koliko je puta samo citatima iz Rajha »pomerio cimentu« kapetanu kad je pisao dopise protiv njega!

pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga šnajdera, koji prosto hoće da gine i u vodu (ali ne i vatru) da skoči za Pelagića. Odmah ukuca ekser u zid više kreveta (to jest, tu će doći krevet) i obesi Vasu.

— Izvol’te. Ama voda što je, gospodine! Popiješ jednu čašu, triput će da jedeš od mnogo apetit od vodu. — Hvala! — veli mu Sreta. A ćir Đorđe ga meri. Ova učtiva reč Sretina mu se dopala.

Milisava onog što je skin’o medenice s tuđih volova, Raju što ne da đecu u školu, Kiću što napastvuje čeljad kad ide na vodu. — Aha! Ama, nisu mi oni onako po volji. A jesu l’ služili u vojsci? — Jesu, svi su rezervisti! — Neću ja te!

— Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!

kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja sam duša mejandžijska; U vino sam vodu lila, U rakiju benđeluke, Duplom kredom bilježila.

Što će, bože, onda ministri da igraju piprevku pred njim! A već sad ima spreman govor (zna napamet svu onu vakelu kao vodu koju je Ruj Blaz očitao ministrima španskim).

— Ne boj se, neće ti propasti ni jedne pare! Pa, majkoviću, kako bi ti glavu za načela dao, u vodu i u vatru skočio, — kad nećeš ni dva-tri batal-bureta na zapališ?!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Tužna, slepa i soptava Krtica se ukopava, Roni u tlo kao u vodu Srlja, jadna, da porodu Obezbedi krtičja prava: Mrak, tišinu i slobodu.

PUT ISTORIJE Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda silaze smerno Na reku, da piju vodu; Put koji vodi ka vodi Sreći bi nas mogo dovesti; Gazovi i pojila su Na glavnom pravcu povesti!

Vrba je po prirodi uporna i zadrta: Čim negde oseti vodu, sama se kraj nje nacrta. A kad se jednom kraj bare il kraj reke namesti, Više se ne miče, ko Vaclav sa Vaclavskih

Pre nego što ozeleni polja i brda Proleće u reci ribe razmrda: Kad se one raziđu kroz bistru vodu I godina ispliva u slobodu.

Po dvanaest pumpi dvanaest meseci dovlače Vodu iz smolnice, iz gline i ilovače; A vetar, čija radionica je usred Zelenih Gora, Brine se o radu i održavanju motora.

Baš tada su glave počeli da lupaju: Gde im pade napamet da se kupaju? Dva mirišljava sapuna bućnula u vodu, Ceo letnji dan se brčkala i prala, A Prnjavorci nikako da odu: Stoje i čekaju kraj ceremonijala.

Čula je, na svoj račun, mnoge reči pogrdne, Prozvaše je Lonac koji vodu propušta, Pri opaljivanju volela je da se otrgne I da hitac pošalje u nikuda i ni u šta...

Zatim vetar Uzburka krošnju, a krošnja vodu; Zaigraše kolenca — goli čestar — I zavrte se klip u svodu. HRAST KRAJ POTOKA Od rane zore po vodi se

Posle kiše, kad sinu svi vidici, isprani, Ona odliva vodu iz vršnjih u donje izdani Ko vino kad se pretače Da bi bilo što jače.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

rasturi se u moru, pa onaj deo što dopre do ušća reka ulazi u ove i ide rekom uzvodno dok ne naiđe na povoljnu stajaću vodu; 4˚ da i mužjaci i ženke posle mrešćenja uginu.

Kad je matamorfoza izvršena, mlade jeguljice traže ulaz u slatku vodu na koju prvo budu naišle. Ali, to se ne može postaviti kao pravilo bez izuzetka: jedan veliki broj njih ostaje pored

Zapaženo je da su među onima što putuju uz tekuću vodu 90 procenata ženke; mužjaci se većinom zadržavaju u donjem toku i na ušćima reka.

se prvobitni i nepotpuno razvijeni mužjak u toku razvića pretvori u ženku, kad se, na primer, prenese u duboku slatku vodu. Dopiranje jeguljica do evropskih morskih obala i ulaženje u masama u slatke vode biva svake godine zimi i u proleće.

Napred je pomenuto da se pri ulaženju iz morske u slatku vodu mužjaci jegulje radije zadržavaju u donjem toku i na ušćima reka, dok buduće ženke u većem broju idu dalje uz vodu

slatku vodu mužjaci jegulje radije zadržavaju u donjem toku i na ušćima reka, dok buduće ženke u većem broju idu dalje uz vodu tražeći svoja prebivališta. Sa tim se tvrđenjem ne slažu svi prirodnjaci.

d. IX. Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu Pošto je ušla u slatku vodu koja će joj od tada biti prebivalište, i pošto je na njoj dovršena druga metamorfoza, jegulja produžava živeti u toj

kretanje mase, jedan deo jegulja se izdvoji od glavne mase i prelazi preko vlažnih zemljišta tražeći ma i najmanju vodu koja bi ih izvela na reku ili rečicu. One, pri tome hitanju ka moru, iskorišćavaju i samo blato, pa i vlažnu zemlju.

i dalje raste, deblja i dostiže mnogo veću veličinu i težinu no one jegulje koje su radi rasplođavanja napustile slatku vodu. Ali mužjaci tak ve jegulje ne žive dugo; oni uginu najdalje posle tri godine.

i gone po hladnome moru na vrlo velika rastojanja; kad tako prispeju u toplije vode, oni se postupno tope i ispuštaju u vodu zemlju i pesak koje su poneli sa mesta gde su se odronili; 4˚ pesak sa peščanih obala i peskovitih ravnica biva vetrom

prepona da se mogu među sobom mešati organizmi dva mora vezana kanalom, jer organizmi ne mogu prolaziti kroz takvu vodu. Morska voda sadrži i gasove potrebne za disanje organizama; najglavniji su kiseonik, azot i ugljena kiselina.

mišljenje da pod velikim pritiscima vode u dubinama ona postaje gušća, i to toliko da čvrst predmet, bačen u vodu, nikad ne stiže na duboko dno.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

kâ umiju: kako su im neki od starijeh ogradili negđe vodenicu đe niti je splake ni potoka; kad prigradi, spazi se za vodu! VUK MANDUŠIĆ Bješe mi se snaha pomamila, bez putah je ništa održati!

Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi! Kad viđeli e ih pogrdiše, skoči narod, i bi ih pobili, no uteci u Kotor Latini.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Vodice, veštice! Umreh za slatku vodu! Auh! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost.

trave drema, čeka, dok njegov gazda posvršava određene poslove: dovoljno naseče drva, sa česme u velikim sudovima donese vodu; po dvorištu ispred kuće travu počupa i raščisti...

— Dođoh! — čisto mrko i neugodno odgovori joj. I ne pogledavši u nju, uze šećer i vodu, koju ispi na iskap. — Da nameštam? — upita ga žena stojeći pred njim mirno i nekako učmalo.

Počeše tupo šušteći i sekući vodu da se prelivaju stare medžedije, duble, i meke ćošalije, već zarđale, poluzelene. — Na, na! Sve!...

dlake od muževljeve glave, koja je, kao u svakog deteta, bila kratko ošišana i skoro oprana, i mirisala na toplu vodu i sapun. Sofka se diže iz postelje. Groznica je uhvati. Danju ništa za sebe ne bi znala. Noću bi se rasvešćavala.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

pokućstva ne bješe u kući ništa do dva prosta drvena kreveta, nekoliko stočeva na tri noge, drvenijeh sudova za vodu, zemljanog posuđa za gotovljenje jela. Vrh ognjišta visaše mnogo ovčijeh i svinjećih butina i rebara.

pro nje i, gotovo, prazna, jer od pokujstva ne bješe do niski krevet u nuglu, trpezica jedna uz duvar (na njoj krčag za vodu i leđan), i stolica jedna drvena sa tri noge i nasloncem; više glave ikona bogorodičina; za vratijem o klincima

ižljulja, taj će zdrav biti kao drenovina cijele godine; žene i djevojke pripremiše omaje i svakojaka bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se okuplju, da ih se mane svako zlo i nevaljaština); dječica da se izvalja po zelenoj pšenici, da

Cura je, međutim, imala pune šake posla. Imala je da gotovi objed, ranjenika da nadgleda, da donosi vodu itd. Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale.

„Čujem te, čujem! Neću ja gladan otići ako bude što da pregrizem.“ „A kamo Stana!“ zapita serdar. „Otišla je na vodu. Tužaše mi se da je boli glava. Ublijedila je kao urna“, odgovori joj mati.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Stihovane poslovice mogu da budu razvijene u čitavu pesmicu i šaljive kakvoće (Oj rogoze, moj dobri rogoze, drži vodu dok majstori odu!; U Štede do grede; U Radiše svega biše, u Štediše još i više).

deo narodne medicine je bajanje, koje je skopčano i sa gašenjem ugljevlja i sa levanjem trave (rastopljenog olova u vodu) uz razna sredstva.

Sačuvao te bog kao jaje s tavana! Sve ti crno, a oči bijele! Smele te najteže mađije! Sunce mi te kroz vodu grijalo! (tj. da se utopi). Trag ti se po zlu poznavâ! Trnje vro, po trnju ’odio! Uzma te uzela!

Dobro mu je kô ribi na vatri. Dolikuje mu kao krmači klepetuša. Drži riječ kâ i rešeto vodu. Zna za stid kao kuja za post. Zna plivati kao brus. Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo.

Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se. Kukati na tuđem groblju. Kupovati mačku u džaku. Maglu zbijati u mehove.

Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se. Kukati na tuđem groblju. Kupovati mačku u džaku. Maglu zbijati u mehove. Musti jarca u rešetu.

Terati mak na konac. Tražiti vatre na lanjskom ognjištu. Tražiti dlaku u jajetu. Tražiti đavola sa svećom. Tući vodu u avanu. U jošiku drenovu batinu tražiti. Uoči Božića gojiti prase. U svakoj čorbi biti mirođija.

— Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi. — Prvo pomisli, a pak učini.

— Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi. — Prvo pomisli, a pak učini.

— Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se. — Ko dobro čini, bolje dočeka. — Čini dobro, pa i u vodu baci. — Ne gubi se dobro, kad je dobru dato. — Sto put daj, a jedanput ne daj, nisi nikad dao.

— Golog i bosog i hladna voda bode. — Sit gladnu ne veruje. — Gladnog ne teši, već nahrani. — Žedan konj vodu ne probira. — Sirotinjska suza jemlješ (raonik) probija. — Uboštvo ubija čoveštvo. — Gde nema tu ni đavo ne uzima.

— Ko se čuva i bog ga čuva. O RAZNOM — Ako si i vražij’, pravo kaži! — Beg ja, beg ti! ko će na vodu? — Boj se šušnja, boj se vuka, pa nikad u goru. — Bolje je site komarce trpljeti, nego gladne napuštati.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Ćoso ustane, pa razgrne đetinje brašno u mučnjaku, a đetetu reče, da donosi vodu u pregrštima. Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso

“ Ćoso ustane, pa razgrne đetinje brašno u mučnjaku, a đetetu reče, da donosi vodu u pregrštima. Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu

Brže bolje otrči moj otac, te dovede kobilu i žeteoci lijepo stanu žeti po ladu. A ja uzmem džban, pa odem na vodu. Kad tamo, a to se voda smrzla; onda ja skinem moju glavu, te njom probijem led, i zavatim vode.

Kad tamo, a to se voda smrzla; onda ja skinem moju glavu, te njom probijem led, i zavatim vode. Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi.

9. Vićak visi, vićka zja, vićak viju! te u vićku. 10. Vo buče, pa punu košaru nabuče. 11. Vojvod vodu pije, nad njime se barjak vije. 12. Gvozden sjedi u lugu u gvozdenu klobuku, suze mu kaplju uz jelovu kacu. 13.

139. U šta je srce prteno. 140. U šta su dva grla, jedna šija. 141. Car večera, buzdovan mu igra. 142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143. Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi za rugu (bili). 144.

157. Šta je tvrđe od čelika. 158. Šta je u kući novo netesano. 159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163.

Šta je u kući novo netesano. 159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163. Šta na tavanu biti ne može. 164.

Međedović polakši poizmakne pred Brkom, ali Brko nikako ne će da ga se mahne. Međedović bježeći tako dođe na jednu vodu, i nađe kod nje ljude na gumnu đe viju šenicu, i poviče im: „Pomagajte, braćo, za Boga! evo me ćera Brko. Šta ću sad?

I tako putujući po svetu za dugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: „Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.

” Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. | Posle nekoga vremena idući tako po svetu nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Bogorodice, i molitvama blaženog i prepodobnog i časnog gospodina i oca Simeona, prođoh, što se kaže, kroz oganj i vodu, ceo i sačuvan, i nepovređen, pak, ičim. I dođoh sa časnim moštima u Hvosno.

„Sada“, bogorodičan Jutrenje, Kanon, glas osmi Pesma prva Irmos Vodu prošavši kao po suhu, i iz Egipta i zala izbeže.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Verenikom! Vidite! Na šta vam! Izgledam! Jedva. Govorim. Vidite. Nemam. Daha. CMILjA: Da vam donesem vodu i kocku šećera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILjA: Pobogu, zašto tako drhtite?

Pa dimamo kućicu, slobodu, vece, špaiz, i tekuću vodu! Da napravim turšiju, pre zime, da na vrata prikucam prezime!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije. Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena.

Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena. Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj; neće da pije, govoreći: „Kako ću ja pomije piti?

imadu do izobilija, zato i ribu ili prženu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave: obare zelje, iscede iz njega vodu, razlože ga s pitom u tepsiji, uspu zejtina bez štednje, pak, onda razređaj u ribu ozgor, i tako se ispeče s pitom

ništa nije nego voda, koju svako jutro i veče črez malene kanaliće kroz svu bašču navraćaju i drevesa napojavaju. Vodu izvlače na čekrk: vežu mazgi oči, da ne vidi što čini, zapregnu je i poteraju; ova, kako ti pođe, sve ide i putuje, |

Sokrata da darove slavoljubivoga Alcibijada šalje natrag; i na konac, kad upazimo slavnog Fociona da sam iz bunara vodu čerpe i sebi noge pere, dok mu pritom žena njegova hleb mesi i večeru gotovi, a, u isto vreme, poslanici Velikog

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Onakijeh nema u Zvrljevu! Poviše su od golubova, a oštrijeh i dugačkijeh krila. Sad, gle! gle! gle! jedna sleti u vodu, pa iznese nješto što joj se koprca u kljunu! Iznese ribu! Eno i druge kljucaju i love ribu! Tice love ribu!!

Tice love ribu!! E, šta sve ne biva u manastirskijem vodama!!... Sad Bakonja poželje da mu je bućnuti u vodu, pak se prosušiti u „ajeru“, pa opet pljus, i sve tako dokle ga od te pomisli ne uhvati mala ježnja...

Bakonja otrije dlanom oči i namjesti se na kljunu. Kad se navezoše na širinu, on glednu podase u vodu, ali mu se svijest poče obrtati, te se uhvati za bočinu.

To jest, najprije ćeš odzvoniti budionicu, pa ćeš na vodu. A kazaće ti Grgo di je česma. A sad laku noć! — Brne se zatvori. Grgo osta još malo da pouči dijete, pa otide.

Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Žedna zemlja pijaše brzo vodu. Zatijem poče tiho ali trajno rominjati ona kiša što pastirima prodire do kostiju.

— zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode. Controna baci prvi žeravak u vodu i zapita: — Je li ovome kriva Pešnjetina? Ugljen zacvrča, ali ne potonu. — Je li Čvrlja Ožegova? — nastavlja Controna.

da rastovarava i na plećima nosi vreće uglja što bi vozom došle; da u mlinu zasiplje u koševe; da kupi brašno; da gazi vodu, ako se što zakačilo među kašike, ako je ustavu voda ponijela ili se jaža zatrpala.

Koliko god taj kolač bješe nemio Bakonji, opet mu prva pomisao bi: „Blago meni, kad stric ne zna!“ — pak otide po vodu.

— Šta misliš, Dundače? — pita ga Srdar. — Mislim da su i’ potopili ako su imali vremena... ili puštitili niz vodu. — A zar ne bi mogli di zapeti? — Moglo bi i to biti, jer voda nije velika. — To ćemo najprije viditi!

— Zar još ne znate da smo pokradeni! Uto Bakonja dovede konje. Srdar okroči boljega pa ga gonjaše u vodu. — Udrite ga! — viče Srdar. — Ne zaboga u vodu! Neka vrag nosi šta je ponija, a čuvaj se ti! — moli gvardijan.

Uto Bakonja dovede konje. Srdar okroči boljega pa ga gonjaše u vodu. — Udrite ga! — viče Srdar. — Ne zaboga u vodu! Neka vrag nosi šta je ponija, a čuvaj se ti! — moli gvardijan. — Udrite kad velju, a za mnom ko oće! — viče Srdar.

Bakonja vrtijaše glavom da ne treba pomoći, pa popusti oglav, i izmače se na sapi. Srdar i Bakonja krenuše se niz vodu pred seljacima. — Sad vi svi ajte na skelu, da budete u pomoći ako dovezu splav! — naredi gvardijan. — A di je Bukar?

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode. Smišljamo da nam se vraća leto.

Još uvek si pod mojim negama: Pronosim stazom vodu kofama I kvasim zelen hum u žegama. Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime

Ćosić, Dobrica - KORENI

šapuće slušajući njegovo buncanje i Tolinu zvonjavu koji se slivaju u veliko topolovo korito u koje je sipala vrelu vodu. ...Topla para peljala joj lice.

Topla para peljala joj lice. Bućnula je rukom u vodu da proba njenu toplotu, a talasići i šljapat dlana po vodi podsetili su je na kupanje deteta.

Krvnički je terala nadničare i sluge. U vino i rakiju koje su oni pili, sipala vodu. Od buđavog brašna mesila im hleb. Užeglu mast i slaninu stavljala im u jelo. Na praznine radila. Morala sam.

Dane je trošio u niskoj kafanskoj sobici s rasklimatanim drvenim krevetom i okrnjenom testijom za vodu. Ustajao čim se kafanski petao oglasi, brzo upadao u čakšire i kožuh, stavljao šubaru na glavu, ogrtao gunj, iz zelene

I mlade žene, meke u glasu i bedrima. Neke je sretao po mehanama i čaršijama, neke su u sutonu vodu nosile sa izvora gde je on stoku pojio. Prve dve jeseni išao je pešice, samo sa Stojanom, Tolinim odem.

— Jedna kao Simka rodila je dete s dve glave šapuće Anđa. — Evo, skoro će ponoć, u bakrač vodu opet moram da dolijem, a još ništa. — Biće žensko. Večeras spremam gusle za veselje, a strune se kidaju.

Po nekoliko puta sam probao vodu, dosipao toplu, dosipao hladnu, nisam spavao kad su ti zubići izbijali, dovozio sam doktora nekoliko puta, a kad si ti

Dohvati sa stola šolju mleka i pruži joj. — Neću mleko. Otrov je mleko. Vode, samo kap vode. — Ne smeš vodu. — Mrziš me. Po glasu... Oduvek si me mrzeo. Đorđe joj grčevito steže ruku. Nisam, šta ću bez tebe?

— za kapetanom ostadoše otvorena vrata. Kovač brzo i snažno treska po nakovnju. Užarenu motiku umače u vodu i opet udara čekićem. Gvožđe tanko jauče. U mrak, mračnija senka Aćimova iziđe.

Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe. Posle neke bune, Turci mi uhvatiše oca i natakoše ga na bagremov kolac.

A on kroz raskrvavljene zube protnuo jezik i ruga joj se. Nije ni jela ni vodu pila. Niko je nije video ni da spava. Sažališe se žene, pa su joj svako veče doturale po parče hleba i kalenicu vode.

Izgrizoše joj ruke, davila ih je njima, pa je sva bila nagrđena krvlju. Kučići su joj i hleb jeli i vodu lokali. Kad krdžalije pobacaše kole s ljudima negde da niko nije znao gde, ona je dva dana lunjala za grobom, pa, kako ga

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tu su ga viđali kako pomaže ribarima, a kao zaradu uzima riblju mladunčad i vraća je u vodu. Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake?

Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake? Najstariji ribar s čuđenjem opazi kako ribe izlaze iz vode da pozdrave malog čistača, a cvetovi otvaraju oči

« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj. — Progledaćeš! Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim! Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga.

Zatim se jedna riba izdvoji, dopliva do dečaka i reče: — Penji mi se na leđa! Jednom si ti meni pomogao vrativši me u vodu. Sada ću ja tebi. Penji se! Mali čistač je sažaljivo pogleda i osmehnu se: — Ne budali, ribice! Pogledaj kolika si!

— ne verujući samome sebi Plačko opazi kako se vazduh oko njega zgušnjava i pretvara u vodu. Svuda, dokle je dopiralo oko, lelujale su morske sase i korali, strelimice jurila jata riba.

Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća. Nije ni primetio kako prema njemu kroz prozračno plavu vodu počinju da se penju grane korala. Trže ga tek riba koja mu se na dlanu preobrazi u zlatoperku.

Trže ga tek riba koja mu se na dlanu preobrazi u zlatoperku. On je pusti da padne u vodu i zagleda se za njom, zapanjen: iz belog, svetlucavog peska pružali su se ka njemu rumeni prsti korala između kojih su

— Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu. Kad stiže do dna, dečak vide da peskom hoda tek mrkozelena krabica, i nigde ni rumenih korala, ni riba zlatoperki.

Dugo, ćuteći, dečak je gledao u vodu. Još mu se činilo da sanja, ali nije prošlo ni nekoliko dana a majka opazi da nogavice dečakovih pantalona kraćaju.

Ko zna koliko je tako išla, dok na ivici pustare ne ugleda mladića kako kopa bunar. — Baš ćeš u pesku naću vodu! — nasmeja mu se, a mladić reče: — Zašto je ne bih našao?

Mladić se samo osmehnu i nastavi da kopa, ne prestajući da priziva vodu od koje u pustari i kamen oživljava. Lepotica ga samo sumnjičavo pogleda, ali od toga trena dani su im se rascvetavali

— Uzalud tražiš! — nasmeja se jaje nasav glas. — Neću ga vratiti ako se ti ne vratiš osim ako u pustari nađeš vodu... Lepotica se na trenutak zamisli. Ako se vrati jajetu, biće mirna, biće večna, zaboraviće sjajnookog.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

te senke kad su ga prvi put, negde krajem septembra, izvezli na izlet u Košutnjak, do Hajdučke česme, i kad je ugledao vodu što ističe ispod zelenila sveg od tame i svetlosti, i nebo, tako udaljeno a ipak prisutno.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, K'o olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drkću u svodu. ...

Idući tako putem u veselu hodu, Stigli smo, ushićeni, do jednog bunara; I nadnesmo se nad mirnu i tihu vodu Izvora što gasi žeđ umorna ovčara.

- za nekol'ko trenuta Svežu vodu pismo da žeđ ugasimo. Ugasivši žeđ ljutu, presićeni smo stali, S utoljenom željom duboko odanuli, I s zajedničkom mišlju

smo stali, S utoljenom željom duboko odanuli, I s zajedničkom mišlju smo se pogledali, Pa, pristupiv bunaru, nad vodu se nagnuli. Al' u dubini plahi se koluti vili; Nevino zadovoljstvo što nam radost čini Izgubili smo!

Popa, Vasko - KORA

karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Da bi se to izvelo, dovoženi su ogromni tesanci i obelisci sa ostrva Elefantine, Nilom niz vodu, jedan veći od drugog.

Dolinom te reke išao sam uz vodu do njenog izvora na Pindosu; odavde sam pošao nizbrdo dolinom Arahtosa do onog mesta gde se on izliva u ambrački zaliv.

bogatu gozbu, u šgaćacima poplavljenog zemljišta, a bezbrojne lađe, dereglije i splavovi, krcato natovareni, plove niz vodu.

„Neka ti, visoki zaštitniče zakona, ta gozba ne pravi nikakve brige! Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak!

Zaziru od urokljivog pogleda, a ne ustručavaju se da piju okuženu vodu. Diagnozu vrše po nebeskim znacima, a ne po lekarskom pregledu“. „Šta ćeš, dragi moj?

Evo pogledaj!“ On uze pregršt soli, sasu je u vodu i razmuti je jednim štapićem. Za kratko vreme od soli se ne vide ništa više. „Gde je nestala so?“, upita on Hipokrata.

Pri tome opazi kako se, u istoj meri u kojoj se on spuštaše u vodu, površina njena penjaše u vis. Odmah mu bi jasno: zapremina istisnute vode jednaka je zapremini uronjenog dela tela.

razmišljanja i uz primenu zakona ravnoteže koje je pronašao, nađe i dokaza da svako čvrsto i nešupljikavo telo, uronjeno u vodu, izgubi od svoje težine onoliko koliko je teška količina vode što ju je pri zaronjavanju potisnulo u vis.

Primenjujući taj svoj zakon, zaroni Arhimedes krunu u vodu i izmeri pomoću osetljivog kantara njenu težinu u tom njenom zaronjenom položaju.

Napunio sam to bure prvo vodom, a njegovom donjem dnu namestio šmrk za vodu i počeo da je crpem. Mišljah da će bure, kad vodu iz njega iscrpem, ostati sasvim prazno i bez vazduha.

Napunio sam to bure prvo vodom, a njegovom donjem dnu namestio šmrk za vodu i počeo da je crpem. Mišljah da će bure, kad vodu iz njega iscrpem, ostati sasvim prazno i bez vazduha.

No koliko razrogačih oči kad videh da iz bureta ne mogu ni vodu iscrpsti. Iako su tri čoveka pokretala šmrk, iscrpeše iz bureta samo malu količinu vode.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Kvazimodo, vidi stiže li komora. — Resula, trkni za vodu. Ili: — Naloži vatru! Ili: — Nosi ovaj izveštaj u puk! Jer i ko bi drugi nego Sekula.

Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida. A ja pobegoh ka Drimu pa se tupo zagledah u mutnu, kao oranje, vodu. Skroz mokre vrbe na obali, sasvim nagnute nad rekom, cedile su se kao da plaču, dok je Drim valjao veliku trulu kladu,

nameštenom, očekujući da sutra padne Jedrene, četiri besna meseca pili i lumpovali i krvnički satirali onu ofarbanu vodu iz grčkih česama koju smo mi držali za vino, čisto kao suza, i od koje su nam se, za sve to vreme, crnile bluze i

Sasvim dole, ka česmi što se sijala na suncu, vragolasto devojče dolazilo je za vodu. Ono je zastalo zadihano, podignute glave, i njihovi su se pogledi susreli. Ona je vitka, sveža, i kao biljka sočna.

Mi smo, veli, Pijemonat, mi smo srce i centralna glava, mi dajemo pravac i krmu, mi smo đeram sa koga svi piju vodu i pričešće.

“ Pri ovoj ispovesti Mitar je izvadio maramicu, jer je vodu i u nosu i u očima osetio, te se ušmrknuo, pa je nastavio: „A i brak ti je, veli, žalosna i mučna stvar, isto ti je to

— Je l’ imao onako neki znak ili, recimo, belegu? U kom’ je vodu bio? — U drugom, brate, prva desetina. — Ama da nije to..., ali nije.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

se dala previti i složiti, i posuda za nekoliko litara vode: posuda se okačila o zid, a iz nje je gumena cijev dovodila vodu u ručku četke, i kupač se prao, više simbolički nego stvarno, trljajući se oprezno četkom između čijih je čekinja

Može da se ljubi u usta sa kužnima, može da znojan skače naglavce u mrzlu vodu šesnaest puta dnevno, on neće oboleti od kuge, on neće dobiti upalu pluća!...

tehnike: čovjek se navikne da se u nju baci bez kolebanja, automatski, onako kao što se profesionalni spasilac bućne u vodu ne pitajući koliko je studena i virovita; on je izgubio osjetljivost i za hladnoću vode i za plemenitost svog poziva.

Hodočašća koja se zovu razočaranja. A od razočaranjâ treba se spasavati. Kad nam je nemoguće da namaknemo vodu našoj žeđi, treba da bar sačuvamo živu našu žeđ. Jer ona nam, za nevolju, zamjenjuje vodu.

Jer ona nam, za nevolju, zamjenjuje vodu. Opsjenjuje nas romonima, ispunja nas živim grgoljenjem želje. Na tu nas skromnost, ranije ili kasnije, nauči život: mjesto

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Poneka vrata zaškripe, poneki točak na bunaru zaklopara: to bunovni i sanjivi šegrti spremaju vodu za ljute gazdarice, koje se još po malo protezahu po dušeku pored gojazna i flegmatična gospodara.

strane) preko ulice i potoka, dohvati se šume, pa se u njoj oseti onako isto, kao riba kad se sa vrela peska vrati u vodu... Kad se odmakoše podosta, Vujo ga zaustavi.

Tako dođe do izvorca, koji je iskopan u samom koritu rečnom, te sa njega svi radnici iz potesa nose vodu. Odatle mu padoše u oči nekoliko radenika u jednoj strani, i on poznade da je to njiva Marka Radonjića, a jedna od onih

skokom preskoči rečicu; uze sudove s vodom i žurno iziđe na poljanu, gde se sukobi s jednim dečkom, koji iđaše na vodu. — Stako, čekaj, bolan, da napunim, pa ćemo zajedno. Jesi čula za Đuricu ? — Šta ? — odgovori ona i zastade.

— Pa ko ga ne viđa? Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me. »Šta radite danas, Cako « — veli, a ja zanemela, pa ga samo gledam. »Ti se kâ da bojiš mene ?

Onda ga ugledaše i ove, pa vrisnusmo i zagnjurismo se u vodu, a on stade. »Ne bojte se, neću ja tamo — veli nam — kupajte se slobodno« — pa ode žurno niz reku.

— A ti, kićo, da je kakav sud da doneseš malo vode, pa nam ne treba bolja čast. — More lako ćemo za vodu; eno reke pa ćemo posle piti, samo daj da ovo lepo ispurimo.

ja bih rekao da on navraća vodu na svoju vodenicu, isto onako, kao što to čini učitelj. Ja vam opet velim, gospodo : prilike i okolnosti.

niti se on osvrte, ni mrdnu čim, nego ga samo odjednom nestade s one visine, na kojoj je stajao, kao da je skočio u vodu, i tako se prostre po zemlji, pruživši onu ruku s nožem ka pročelju, kao da je imao sa njom kakvu naročitu nameru.

Bolan, Stanka Radonjića! ... Uleteo bih onda kroz kišu od kuršuma, preskočio bih vatru i vodu da do nje dođem, da me samo onako pogleda i da se onako osmehne, kao onda, prvih dana... A sad?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ta je zemlja sva opkoljena vodom, pa ako ko i pređe vodu i na zemlju korači, toga ti njeni džinovi odmah osete i sveg rastrgnu.

Kada car opazi da mu nema kćeri, stade je tražiti i raspitivati, ali je nigdje ne može pronaći, kao da je u vodu ili zemlju propala.

I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.

Ribica, kad vidi carevog sina, stane mu se moliti: — Po bogu da si mi brat, baci me u vodu; ja ćy tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.

Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena, idući tako po svetu, nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa.

Kako to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu, i tako tražeći je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadi iz marame onu njezinu ljusku, protre je

Kad je vidi, onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: —

razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde pod nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O aždajo, o aždajo! Iziđi mi na mejdan da se još ogledamo, ako žena nisi!

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva.

Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše. Kad se mrak uhvati, oni se dogovore da im treba vodu imati đe budu zakonačili, pa to i učine; dođu jednom jezeru, pa tu konak učine i sednu večerati.

potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag. Utom svane; ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio.

Uzmi ovu maštravu, natoči je pa mi uspi na glavu, a ja ćy ti za to što mi vodu uspeš na glavu dati i treći život te živi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

U međuvremenu su ljudi pili zagađenu vodu i masovno umirali. Razboleo sam se od te strašne bolesti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krize, devet

Pumpna stanica koja je trebalo da potiskuje vodu kroz cev bila je tačno proračunata i nacrtana i sve ostale pojedinosti su bile detaljno razrađene.

Marsel, gde sam stanovao, do kupatila na Seni, zagnjurio bih se u vodu, isplivao dvadeset sedam krugova a onda hodao jedan sat da stignem do Ajvrija (Ivry), gde se nalazila fabrika

Sunce podiže vodu iz Okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

kao što se mornar poverava i oslanja na osunčane lake talasiće mora, ali ga ipak podmukli vihor iznenada baci u vodu, a on, pošto izvuče živu glavu, stavlja na žrtvu Neptunu, bogu mora, svoje mokro odelo.

Jednog dana pojavila su se dva kita koja su izbacivala vodu u vis, a naša bujna mašta protumačila je da oni predstavljaju dva ratna broda koje šalje prijateljski nastrojen podmorski

Kao da sam imitirao Tela, skočio sam onako obučen u vodu, uveren da će mi se odelo lako osušiti na toplom suncu kada budem nastavio sa veslanjem. Tako je i bilo.

Kao da sam imitirao Tela, skočio sam onako obučen u vodu, uveren da će mi se odelo lako osušiti na toplom suncu kada budem nastavio sa veslanjem. Tako je i bilo.

Moja majka je bila razočarana. A upravo tada smo ugledali dve seljanke koje su nosile na ramenima vodu u sjajnim bakarnim kofama, koje su visile na krajevima obramice, motke koja je zgodno nalegala na rame vodonoša i

Prikazaću to ukratko: Zvuk se prenosi kroz vodu ili čvrsto telo mnogo bolje nego kroz vazduh. Znao sam to još onda kada sam kao pastir u Idvoru učio da se dojavljujem

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Mali Marko živo se umorio. Nije bio vičan takvoj radnji. I Cveta se prelamala iznoseći vodu. Kad su izašli iz konobe, još je dan bio mutan, ali nije padalo. Po putevima ustalile se mlake, a nizbrdicom voda dere.

Jesi li zadovoljna? Cveta uze i tih pet novčića i dobaci skanjivajući se: —Ništa mi ne dometnuste za ono što smo vodu iz konobe grabili i smočili se do kože. A sva je prilika da mi se sin tada napatio. Gle ti nje!

Mrak se spustio, i narijetko užeženi fenjeri žmire kada je ona uzela sić da pođe na vodu. Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i vojnike.

na putu, tik gradskih vrata, stoje poredani vojnici: uvijek su tu na bijljezi kada je ura da djevojke dođu po živu vodu. Sluša zadijevanje i smijeh: sami kihot života i strasti! — Ala večeras slijepe mladosti! — javi se obijestan glas.

tijesnim ulicama, iz kojih se čula divlja pjesma pijanica, a u koje je ona s nekim strahom gledala kad bi pošla po vodu na vrelo.

i pustila ruku da joj niz čamac nagne, prsti joj se tope u moru, ona i nehotice okusi nekoliko kapi i osjeti slanu vodu u ustima. I zamišljeno gleda u morsku dubinu. Danas će se u selu vjenčati. — Pomakni se ka srijedi!

Pošljednji put se iskrcao za jake oluje i došao po navici s vrčem po vodu. Našao je u putu, pa se zakloniše iza manastirskih razvalina.

Paron Zorzi pomnjivo, uklanjajući se da ne zagazi u vodu, požuri kući. Na savijutku u ulicu, pri mjesečini upozna Moraču i javi joj se: — Faljen Isus!

Zadnjih dana tamnovanja, noseć vodu, sastadoše se na česmi. Pavle, pažljivo obazirući se, ide za njom. Kad Cveta podmetne vučiju pod točak, veli joj: —

Ljuti se. Kaže da nemate prava na vodu nego samo u nedelju, kad k misi dođete... Ovako, veli, ne bi je zaleglo ni do po leta...

Preplanuli im se obrazi dotiču i čuju kako usta željno srču hladnu živu vodu. Sedoše na zemlju da dočekaju staru majku. —Čudo što je ovde pitomina! — reče kao za se cura.

I pođe ka vrelu. Poznavaše već davno tu živu vodu, zaklonjenu među drvetima, što mu je toliko puta samcu žeđ zagasila i čiji je žamor, odmarajući se, slušao.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Navešću samo tri primera. Kad lepa Todora zahvata vodu, voda momi kanda sama kreće u susret, a nad njom soko krilima maše ili, još lepše, veje: Lepa Toda na vodu

zahvata vodu, voda momi kanda sama kreće u susret, a nad njom soko krilima maše ili, još lepše, veje: Lepa Toda na vodu doodi, Sama gu se voda zavaćaše. Više Tode siv sokol vejaše.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Iju!... (Ščepa mu ruku koju je uvezao maramom.) Nesrečniće jedan, bitango! (Anki.) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi.) Još kaže nije se tukô! RAKA (uporno): Nisam! ŽIVKA: Nego šta si?

Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti! ANKA (donosi joj čašu vode). ŽIVKA (pošto ispije vodu): Da doživim da mi policija dovodi razbojnika u kuću. Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Miloš Crnjanski radnju romana, život i sudbinu likova odveć često vezuje za vodu da bi se to moglo uzeti kao slučajnost.

da Aranđel Isakovič, sa simbolički prevrnutom slikom u očima pred udesni čas koji mu se sprema, propadanje kroz vodu doživljava kao propadanje kroz prazninu: „Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti

da „oblaci silaze Arnu na dno”); zatim senku pesnikovu što se u reci zloslutno prelama, zajedno sa odzvanjanjem, kroz vodu, njegovih koračaja; najzad, jasan nagoveštaj smrti („zakašljati ružno” kao Branko): I mesto da se klanjam

i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

U tom je pukao revolver iz arnautske ruke i prošao, da prostite, samo kroz buline šalvare. Arnautin bacio revolver u vodu, pa svi u Gilane u sud. „Ima li Turaka, ne dajte, kaurin sve pobi, eto i žene!“... Uhvatiše njegova sina.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ IZ KOSMIČKIH PESAMA Jana Nerude S brze reke htedoh donet jedan val. Val zahitih, al’ zaludu — Tihu vodu doneo sam doma U malenom sudu. Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne!

S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to. Tu po vodu eto mome, Sela malo u taj hlad, Digla oči, a pred njome Stoji detić krasan, mlad. Detić reče: „Dobar veče!

Crnogorcu Ne da dušom odahnuti Il’ nalegnu sunca zraci, — Od omare, žege derne Sasuše se bistijerne; Kamen nema vodu dati, Pa se soko žeđu pati.

Miljković, Branko - PESME

Odlete tragom izdajničke sreće, Od bleska srca rukom sklanjam lice. Ne kuni vodu izgoreti neće, Udahnuo te kamen krilatice. TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani.

sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da pevam tako da se ne razlikujem od drugih koji silaze po vodu ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest smeštena između sunca i meseca LjUBAV POEZIJE Ja volim sreću koja nije

Kada nema sunca slična je suncu. U zaborav sliva sli ovu vodu koja zvezde bunca. Bezuspešan joj trud bezuspešan joj trud da bude ptica nad prazninom i svud; samo je vodo-pad dok

Krakov, Stanislav - KRILA

Sigurno je bio stražar. Niko se nije odzivao. Goli je pogledao stidljivo svoje mršavo telo, i zagazio u hladnu vodu. Stresao se. Voda je podizala uvis duge malje, od kojih mu noge izgledahu kao obrasle mahovinom.

iz depoa, prostitutke, grčki dečaci, — mornari se kupali goli oko svojih brodova, — samo Jevreji nisu ulazili u vodu. Vile kraj mora imale su svoja kupatila.

On se pokrenuo, i bol je žignuo kroz smrskane kosti kuka i kroz ranu iz koje je gumeni dren bacao gnoj i vodu. Plamen mu je liznuo kroz glavu, i on je zastenjao bolno.

Pukovnik Velja je protestvovao. — Dokle ćemo tu vruću vodu da srčemo... to mi škodi bubrezima... eto boli me tu, i tu...

Pod platanama još niko nije poginuo. Opet su promicali prljavi turbani i masni fesovi. Neko je vukao vodu u testijama, i ona je pljuskala po zemlji. Kraj belog tulbeta šarenile se raspete košulje.

Svi se nečem radovali. Duško se smešio i klatio na konju, koji je gazio vodu. Tamo gore sa šumovite kose pripucale su baterije.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu. Moli me za dozvolu da baci crnca u vodu. Umirujem ga, jer u ovome slučaju to bi značilo baciti ga ajkulama. Crnac ipak srećom čuje našu prepirku.

Nije se nikad dogodilo da crnac odgovori na šamar drukčije no poslušnošću. Trebalo ga je takođe baciti u vodu, pa bi on već našao način kako bi se izvukao.

Govore nam sve to glasom koji znači: „Tako vam i treba kad ne umete da bacite ni čoveka u vodu, a hoćete u prašume!“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja.

broda skupljaju se piroge oštrih vrhova visoko iznad vode, upravljane od atletskih mladića, potpuno nagih, koji skaču u vodu za novcem bačenim sa broda. Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova.

Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova. Ne skaču kao mi pravo u vodu, no, izvivši se nekako dok su u vazduhu, u stranu, kao riba koja bi se izbacila iz čamca.

trenutak kad jednim prostim pokretom može sa leđa talasa, umesto da siđe s njim u dubinu, skliznuti na i dalje mirnu vodu.

Daje nam jednu ruku koja sveže odiše na sapun od badema i kolonjsku vodu. Njegovo umorno, izbrazdano, debelo lice gleda nas žmirkajući i ljubazno, dok druga ruka već traži po stolu virđiniju i

Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se, uplašen od kazne, odmah svukao i bacio za njom.

Već sam od posle podne toliko žedan da mi skoro suze idu na oči. Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od sunca.

ne smem; odjednom mi sav taj strah od kajmana (krokodila) izgleda savršeno romansijerski i smešan, te naglo ulazim u vodu.

Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam. Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se.

Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se. Mešam tu vodu sa vinom donetim iz Basama, da bih ugušio njen ukus, ali se na sve to gadim sve više.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A moga tela svaka čestica Čaur da bude turskog olova! A moje glave tvrdom lubanjom Nek’ deca vaša vodu zahiću, Da njome poje ždrebad arapsku Što će po pustom polju skakati, Po mojoj krvi hitro tapkajuć’!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Komandant je bio naredio da prilikom sutrašnjeg juriša u svakom vodu po jedan vojnik ima na leđima privezanu po jednu trobojku, da bi nas artiljerci razlikovali i videli liniju našeg

Tanki mlazevi vode cede se sa kamenja i slivaju u rovove. Pokušavao sam bajonetom da kanališem i odvodim vodu. Ali to sam radio više iz duga vremena, jer je voda pridolazila sa svih strana i bilo je nemoguće odvratiti je.

Jedan se presamitio preko rova i osmatra. Preko vrha prelazila su dva njihova vojnika i nosila neke sudove, kao za vodu. Svuda na bedemu ležale su pripravne puške. Povukli smo se lagano.

Uviđam da se odigrava nešto strašno, i ja trljam oči da bih otklonio vodu, koja mi se sliva sa kose. Čujem neko treštanje oko mene. Podigao sam glavu.

Iz ravnice nam se približava neka prilika. Bio je to jedan od naših, koji je otišao sa čuturicama po vodu. Raketle više ne puštaju. Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa.

Vojin polegao po stolu i cupka nogama, pa će reći: — Jest, baš juče posmatram ono naše magare koje nam nosi vodu, i tada se setim tebe. Vas dvoje živećete sto godina. Ama, gospodine potpukovniče, toga čoveka ni glava da zaboli!

— Pozajmio sam ovde. Daj one vinske čaše. — Ne treba, ne treba! Mi ćemo iz čaša za vodu — veli Bora. — Kakve vinske čaše! — čudi se Kosta. Bora nali sebi i Kosti. — Šteta što vas dvojica ne pijete!...

— Hoćete li nam dati malo vode? — Svakome namerniku i putniku je slobodno... Česma je žuborila. Žene su cedile vodu iz rublja koje je bleštalo na suncu.

Od silne toplote jedva je na hladnjaku odvrteo zavrtanj. Vrela voda pokulja. Posmatrajući ga kako sipa vodu u hladnjak motora, imali smo utisak kao da i nas neko rashlađuje.

Jer sada nastaje još veća uzbrdica. Napunili smo i naše čuturice, i termosflaše, da bismo uz put dolivali vodu, i kretosmo. Na ponekom mestu pored puta spuštaju se pravi ponori.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

joj drugu pjesnu kad sjedne na travu, Kad se svlači, drugu pjesnu, i razvjenča glavu; A kad vidim — biću blizu — da u vodu stupa, Daću mojoj ja svirjeli udarenja tupa, Da se slažu, nek' osjeti, s pljeskanijem volna, I da duša tu nečija ljubvom

Ptičar ja nisam Djeci da bih sam Lovom u polju Dobio koju Ptičicu. Vodu ne gacam, Mreže ne bacam, Da im ja ovim Malu ulovim Ribicu.

Gdi je često svjaščenikov zbor; Slušah Serbov jezik, vesma skladnu, Slatku mekost bukvam Slavov dat, Dunava pih vodu bistru, hladnu, Al’ ne mogoh jadan otnjud spat: Jer ne vidih vozljubljene lice, Podražnosti nesravnimi Šar, I ne

svojih očiju, Ili da žeđ ugasi Svojih vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu sliku ljubljenu, Da bar kada došetam Na vodu ti studenu, Na tom glatkom zrcalu Ugledam je snimljenu. 1839.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

utrobe, Otkuda posle, grozno ričući S plamenom živim i s gromovima, Krvave dažde pljusak potopski U krv je mutnu vodu stvarao... KNEZ ĐURĐE: Strašan je san — Al’ veruj, dušo, Lepšu ti javu donosi dan. JELISAVETA: Nikad!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Neka kô misle: pošô Švabo od Banje Luke, udario na Kadinu Vodu, pa će sad preko Bronzanog Majdana tamo u duboku Krajinu... Goni Krajišnike! — Nali-de mi jednu, Mićane!

'Ustrija je, kô što znate, bila već zastupila. Švapski soldati izišli su s jednim kapetanom na Kadinu Vodu, porazapinjali čadore, pa 'nako ćute. Svijet se bio malo smirio, ali još, štono vele, zaudara kokija od baruta.

Puške učestale. Pucanj se sve bliže i bliže primiče. Isaija uzja konja i pobježe kapetanu na Kadinu Vodu. — I stari su ti bježali, kukavico sinja!

— Za tobom i u goru i u vodu, delijo i vojvodo naš! — ode gorom i planinom iz pet stotina grla. Pokojni Partenija na brzu ruku očata vojinstvenu

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ja, plava riba, al' treba je upecati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa, mirno... ćutiš, ne dišeš... a tek plovak zaigra, a ti — hop!... Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici — klasa!

MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Uzme krpu i pođe.) ŽIKA: Al' izvadi svežu vodu. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko! IV ŽIKA, MILISAV MILISAV (koji je rasuo svu fascikulu): E, ovo je strašno; ovo je

Šta ima on da telegrafira ministru? Gospodine Milisave, potrči, boga ti, za njim i reci mu neka se ne šali da mi muti vodu. Dosta mi je zamutio ovaj Đoka, pa sad još i on! (Milisav se diže i uzima kapu.) A čuj, gospodine Milisave.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

zamišljenog zbivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi,/ glog zobati, s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati,/ neg' s nedragim po dvoru šetati,/ šećer jesti, u svili spavati").

Nastasijević, Momčilo - PESME

VRBE Vazda kad šumom vragolili, povedi s večeri na vodu. Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale.

2 Veštica zima na našem nastani se bregu, skameni goru i vodu, i tici krila. Te sura poljem luta zver, i gavran sam crni se po snegu.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše. Svi piju hladnu vodu iz testija što stoje do njih. Hlade se. Mladen, kao uvek, u dućanu je. I tek oko zahlađa opet bi se pojavila baba.

Kako bi, jeknuv iz sveg srca, pao, skljokao se ispod česme, pružio vrat, glavu, ruke, kolena pod vodu da ga ona zapljuskuje, poliva, hladi, kameni!

I gleda u kamenove koje pušta u vodu. Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

), dokaz je da je ceo obred imao ritualan karakter. Na Bogojavlenje u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, metne se b., pa se posle njome svi u kući zapoje (SEZ, 14, 22 id).

16, 157): čobanin na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56); bajalica mesto na kome je bolesnik »ograjisao« (SE3, 16, 276); u vodu u kojoj se gasi ugljevlje meće bajalica b.

, 333). Najzad, b. rado upotrebljuju porodilje. Da bi se žena lakše porodila, treba da pije vodu sa krstovdanskim b. (іb., 65), naročito još ako je na Krstovdan ukraden sa ikone (SEZ, 14, 106).

To drvo zove se »majum« (Maіbaum). U podizanju i kićenju učestvuju svi koji sa tog bunara nose vodu. »Majum« stoji tu za vreme celog maja (ZNŽOJS, 18, 77).

Njome se kite dodole (SEZ, 17, 183; Karadžić, 3, 1901, 203 id), i njene grančice potapaju u vodu, pa kad uđu u kuću, prskaju njima čeljad (Karadžić, 1. s., 204). Kad čovek leži na travi blizu b.

umočenom u blagoslovenu vodu (ZNŽOJS, 18, 128). Pravoslavni u Gacku (Hercegovina) meću v. više kućnih vrata, »da bolest ne bi mogla ući u kuću«

Vid se smatra kao siguran lek od očiju, i zbog toga ga na Vidovdan bacaju u vodu i tom se vodom umivaju (іbid., 373; SEZ, 14, 67.

zadržala (GZM, 6, 1894, 656). Sedam ili devet ugljenova od loze, stavljeni u vodu, upotrebljuju se pri bajanju kad je dete urečeno (ZNŽOJS, 7, 1902, 388).

O magičnom šibanju v. i SEZ, 31, 1924, 46 id. Prilikom strižbe v. grančicama potopljenim u vodu poškropi se svaka ovca (SEZ, 7, 319).

Kad se dete zacenjuje, vala otkinuti grančicu v. koja dodiruje vodu, metnutu u vodu i njome dete zapajati (SEZ, 14, 132). Pri »otvaranju« bolesnika neizostavan je prut od v.

Kad se dete zacenjuje, vala otkinuti grančicu v. koja dodiruje vodu, metnutu u vodu i njome dete zapajati (SEZ, 14, 132). Pri »otvaranju« bolesnika neizostavan je prut od v. (SEZ, 14, 295; 297; 299).

Na Lazarevu subotu, u Slavoniji, meće se d. u vodu za umivanje (»radi zdravlja«, Karadžić, 1, 1899, 163); takođe se, »zdravlja radi«, valja okupati u vrućoj vodi u kojoj je

Ćipiko, Ivo - Pauci

I livada slabo je ponijela ove godine. Koliko se samo napatio, prokisao do kože, odvraćajući vodu i kopajući jarugu, koliko je zemlje preko sebe prebacio!

Na ivici livade stajaše dugo, kao da ga je šum slapa uspavao i osluškujući i gledajući u vodu, glavna misao potajala se, i mimo nju sijaset drugih misli iz djetinje dobe rađaju se...

Kad iznenada upade duboko u prljavu, kaljavu vodu... Šaš i nekakova sagnjila trava, što vlagom zaudara, ispreplela mu se između nogu i ruku, a već mu je voda do grla...

Spari Mrse, jače namrgođen, hodaše selom grdeći starješine puka što ne provode vodu iz varoša. — Ča bi im bilo — govoraše on, — da svako jutro nakrcaju brod vode, pa ga pred selo na žalo iskrcaju? ...

Za njim uzastopce hodalo je magare pognutih ušiju, i cura, susjeda mu. Živina bijaše naprćena fučijama za vodu, mršava, raširenih nozdrva, kojima njuškaše po upaljenoj zemlji. — Ideš li u varoš po vodu? — upita ga Ivo.

— Ideš li u varoš po vodu? — upita ga Ivo. — Malo ću te pratiti do koje masline, pa ću u hlad, dok popusti žega... — Nemojte, čisto sve gori!

Neko je gonio mazgu s fučijama, a nekoje od žena nosijahu na glavi velike kablove. — Bolje je sada poć' po vodu, nego sutra dangubiti, — reče Jure i odmah ućuta. Ivo gledaše djevojku.

vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini. — Neće da vodu pije, a svejedno kako je blid i uzet, ka da je iz mriže ispa... Ah, da je meni onako jist, pa... komad divojke... Uh!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kirča se vrati noseći vodu u bakraču. Kaluđer pokvasi krpu i stade da pere ranu tako vešto i pažljivo da bih to sve vreme gledala da sam mogla

zlobom i pakošću, smehom grlenim i raspusnim, gledam ih kako se guraju ko će od njih pre ustavu da digne i divlju vodu u badanj da pusti, da se kamenje pokrene, izdrobi mi meso i kosti, u kašu da me pretvore, a krvlju mojom da zadoje svoju

I vodu gore tegle iz doline. Čak i vodu. Huda taština, odgovorio sam. Huda velikaška taština. Hoće da diše čist vazduh iznad

I vodu gore tegle iz doline. Čak i vodu. Huda taština, odgovorio sam. Huda velikaška taština. Hoće da diše čist vazduh iznad zadaha sebara.

Te nema dovoljno vode (što je bilo sasvim tačno jer polovina bačvi i kaca za vodu beše prazno), te seno je na izmaku („I šta kad Brzan padne pod Kulu, od čega će stoka živeti, valjda od kamenja?

Lauš se izmakao od gomile, zaklonio se za stenu, umočio je svoje mlohavo telo u vodu, trlja dlanom ispod vode uboje i otekline na zadnjici, što su tu izbili kao uspomena na ovaj dugi put proveden u tvrdom

u mislima, koščat i nezgrapan, smešan i zagonetan, odjednom odnekud rupi halabuka poput kamena kad padne u mirnu vodu, ustumara i izlomi sliku, ostane samo za trenutak nejasna mrlja prelomljena krugovima, zatim i ona iščezne, bolna

Oni trezveniji nisu gubili vreme na ludorije, nego su odmah stali nameštati drvene lule da bi sa krova sprovodili vodu u kace. Uradili su to brzo i vešto, pa je voda potekla u moćnim mlazevima ka podrumu. Bogdan Krenulo je nabolje.

Odem do Mrtvaja vira. Skinem sa sebe odeću i bacim se u prozračnu zelenu dubinu. Ronim, štrcam vodu kroz zube, pokušavam nešto zaglušno da otpevam. Posle izađem, izvalim se na pesak i pustim da me sunce peče.

Vinuo bi se u vazduh, ali nema krila, zaronio bi pod vodu, ali nema škrge, zavukao bi se u zemlju, ali nema opremu krtice. I to samo zbog svog ludog svraba.

Tačno tako — čudovišta. Jer njegove testije nisu obične, bezazlene posude za vodu. Jedna se na nas dobroćudno osmehuje, druga reži šiljatim zubima, treća vam šeretski namiguje, četvrta laje.

S njima je išlo neuporedivo teže. Bistrooke, brze, blistave, izmicale su mi kroz hladnu vodu, fijukale između mahovinastog stenja, nestajale poput svetlih munja a ja sam gacao po mokrom šljunku ljut i ogorčen zbog

Ilić, Vojislav J. - PESME

živ i lud, Gde grožđe svoje sadi, Naravstven nektar, prekor strog, S dosadom nek se bace; Uklon'te dakle s mesta tog I vodu i mudrace!

Al' je barem ime zaslužio slavno. Laskao je podlo u pesmama rodu, I kô besno pseto mrzio je vodu. 7. Eto tu je Nestor, naš građanin slavni. Imućan i viđen činovnik državni.

Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu. I, silni građani nekad, padahu klonulim telom, Sa onakaženim licem i bledim, mrtvačkim čelom.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

šahovskoj dasci, široke, kaldrmisane granitnim kockama, zasađene drvoredima, zalivane varoškim vodovodom, koji dovodi vodu sa Nila i raspoređuje je u svaku kuću.

Pored tanjira plemenite gospode dubrovačke stavićeš naše najveće čaše za vodu. Ali vode - ni za živu glavu.“ Sa galerije odjeknu muzika orkestra.

dakle, kao džinovska stonoga, a, svojim širokim i dubokim koritom, koje je počivalo na njegovim leđima, dovodio vodu iz planine do električne centrale. I u drugim projektima bio sam srećne ruke.

vodovod jedne varoši, pred zadatkom da konstruišem jedan toranj od armiranog betona koji je trebao da nosi rezervoar za vodu, od milion litara sadržine.

Onaj prvi uspe da se spase u vodu, ali se još i danas poznaju tragovi onog strašnog ujeda. Ljudska uobrazilja, sa njenim bajkama o zmajevima i aždajama,

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ptičar ja nisam, djeci da bi sam lovom u polju dobio koju ptičicu. Vodu ne gacam, Mreže ne bacam, da im ja ovim malu ulovim ribicu.

Stanković, Borisav - TAŠANA

i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po licu, i onda ja tamo iznesem: i jastuke i ćilimove i vodu i ratluk.

Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka! Uzmi i posti: samo hleb i vodu, za nekoliko dana, da ti telo, snaga ne bude silna, pa onda đe ti i san biti i čist i blag.

Za vreme čitanja, Tašana, oslonjena na njegovu ruku, gotovo zaspi.) Ulazi Stana i iznosi malopre unetu vodu i bosiljak. MIRON (tiho Stani): Ne zaboravi na hadžije da sutra svi dođu i da me čekaju.

I što si mi sinoć onakvu vodu spremila za kupanje? Nije bila toliko vrela, koliko nekako čudna. Da nisi u nju kakve mirise, trave metala?

Iz ruku moram zemlju da mu otimam, jer hoće da je jede; od svake bare da ga sklanjam, jer neće ovu čistu vodu, sa češme ili iz testijice što mu hadžika donese pa još i lišćem zapuši da bi bila što svežija, već hoće baš da pije

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ujutro se prvi digne, počisti pred kućom, oca pozdravlja s „ljubim ruke” i dodaje mu stolicu i vodu i lek, ulazi da vidi mater, i onda odlazi na ostali domaći posao kao da nikad drukčije nije ni bilo.

A kad oko podne momak vrati neprodatu, svelu zelen, starac je opet grabi obema rukama, meće u vodu, prska, miriše. Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”.

Kad svrši ručak, vodu pije iz „bokalčeta”, malo manjeg nego što nekima stoji na umivaoniku... Znam i to da posle ručka nikada nije spavala.

A što se posredno i kasno sazna, to palanka nekako pušta niz vodu. — Skandal i novost moraju biti vrući — tumačila je popadija od Vaznesenske crkve.

Doktor Mirko, ko i da nije ženjen; a Julice nema nigde. Kao kad, Bože sačuvaj, bacite kamen u vodu, pa se voda zaklopi. — Nas dve juče, bogami, preprečismo Lazarićki put i zapitasmo.

Pojavljuje se bokterov magarac s putunjama. Bokser je legao, a magarac sam krenuo na vodu, gde će mu ko bilo napuniti sudove. Razgovor još nije počeo.

Jednako se smiruje, a uzalud. Vidi u ogledalu da je stalno rumen, i neprijatno mu. Pije hladnu vodu, ali i to uzalud, u njemu se zapalio čitav lagum volja i snaga. — Šta ste me okupili!

Tamo dalje, neko, kao žive terazije, stoji na dasci i na dve strane zahita i prosipa vodu iz vedara, sigurno pere vedra. Tisa je mrtva. Niti se talasa, niti šumi, niti odbleskuje.

Guta drumove; preskače potoke; padne u ledenu vodu, ali ispliva, okašljavi samo, ali s kašljem zajedno dalje žuri; strmekne se niz stenu, oćopavi, ubere neku motku, i dalje

Poslovica ona kaže: Pusti, dobro delo niz vodu, a ti pođi uz vodu, dobro delo će te stići. Dopada ti se, je li? Isak je onda nama čitao iz Talmuda.

Poslovica ona kaže: Pusti, dobro delo niz vodu, a ti pođi uz vodu, dobro delo će te stići. Dopada ti se, je li? Isak je onda nama čitao iz Talmuda. — Uh, pobogu brate, Rozo!

Ljulja se kao more. Evo. potseti me na stihove Laze Kostića: „ponosni beljci, srčani ždrali”. Lepo je to kazao Laza, za vodu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Da sam ja kao ostala moja braća vodu u putunji vukao, ili džakove nosio, ili stado pastirski čuvao, triput bi bolje prošao nego što sam prošao; ali meni se

Zapovedite, ja ću u vodu skočiti, ja ću u nebo odletiti; ja ću lavove (od drveta) pobediti da se samo vaše ljubovi, vaše naklonosti dostojan

gdi ljubovnici po sto redi na dan umiru, sebe peku i muče, svoje srce kidaju i živo ga na najsitnija parčeta seku, u vodu skaču i tu končinu života nalaze, — i to sve u odama i pesmama.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

se u nebesku krunicu I zaćutala (1950—1971) SAVIN IZVOR Moj zaludni hodu Na Savinu vodu (Srpska narodna pesma) SAVIN IZVOR Bistro oko u kamenu Otvoreno zasvagda Četvorostrukim poljupcem štapa Sanjivim

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

i stoga je jednoga dana otkinula končić sa moje košulje, dala ga vračari, ova ga bacila u pun tanjir vode, promešala vodu štapićem i zadubila se duboko čitajući moju sudbinu: — Preležaće tešku bolest, ali će se spasti; pašće u jednu tešku

za bradu i psujem mu sto bogova, kao da sam svršio potkivačku školu; pa onda kao sipam u brašno pesak a u petroleum vodu i, uopšte, sanjam takve neke čudnovate snove, kao čovek koji je zaspao pod utiscima najlepših perspektiva za budućnost

Zar ne bi ličio na remorker koji sa natčovečanskim naporom plovi uz vodu, vukući šest šlepova? Sve su to stvari koje su našu dečju maštu neobično zanimale, ali, moramo priznati, i pomogle da

Ima usput da se ukrsti s drugim vozovima, pa mora mašina uzeti vodu, pa se mora negde ustaviti da siđu putnici i da nove primi, da se štogod istovari ili utovari.

sam ja svoju mladost ispunio čitavim nizom ljubavi, sve dok se nije desilo ono što narod veli: krčag koji često ide na vodu mora se jednom razbiti.

Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ.

Pretvaraš vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim; dižeš mrtve Lazare iz groba, a žive Lazare sahranjuješ.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ni prst se pred okom nije video. Gazili smo vodu, saplitali se o kamenje. Bili smo prokisli do kože. S nama je gamizala i pešadija.

Onda nastavi tiho. — Taman sam ustao i vojnik doneo vodu da se umijem, u tom trenutku se vazduh prolomi. I bez moje komande, vojnici pritrčaše topovima i zauzeše svoja mesta.

Našao je paklo čaja, te naredi da se pristavi kazan sa vodom i skuva čaj za oficire i vojnike. Ali ko će da nađe vodu na vrhu ove planine... Rukama su vojnici bacali sneg u kazan, dok se ne ispuni prljavom kišnicom. Ali šta mari!

Posle toliko dana skinuli smo najzad šinjele, a vojnici doneše i vodu da se umijemo. Komesari već otišli u varoš, I naskoro se vratiše sa mesom i hlebom.

Zapitah jednu, najstariju, da li je voda za piće. Ona obori glavu i poče nalivati vodu u sudove. Najmlađa, crnih očiju, stajala je po strani i gledala nekud u daljinu, pored moje glave.

Najmlađa, crnih očiju, stajala je po strani i gledala nekud u daljinu, pored moje glave. Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah. Tada se moj pogled susrete sa onim crnim očima. Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko...

— Crnogorac prebaci nogu preko noge i zavali se na ono kamenje. — Ako je žedan, neka zaiti vodu sam; ako mu je zima, nek tura vatru sam. Na ovu priču smeju se i ordonansi. — A zašto ideš sa granice kući baš sada?

— Kažu, gospodin potporučnik, da je slano? — pita jedan. Ja potvrdih. Jedan se osulja niza stene, i zahvati šakom vodu. — Pih... kao presolac! On ispljuva vodu. Ama ti ne bi bio „reponja“ kad ne bi svašta liznuo! — smeje mu se Gruja.

— pita jedan. Ja potvrdih. Jedan se osulja niza stene, i zahvati šakom vodu. — Pih... kao presolac! On ispljuva vodu. Ama ti ne bi bio „reponja“ kad ne bi svašta liznuo! — smeje mu se Gruja.

— Vala, podnaredniče, svakojake sam „mandže“ za vreme rata pio i jeo, pa ka velim, da probam i morsku vodu. Tako sve pored obale, i stigosmo u San Đovani... Jedna zgrada samo i nekoliko baraka. Ostalo krš i kamen.

Na obali ne beše ni čamca, ni mosta. Komandant naredi da deset ordonansa povežu konje, i da naiđu na vodu sve jedan do drugoga, da bi se ispitala dubina. Sa obale ocenismo da je čoveku taman do guše. Onda se naredi prelaz.

su se svlačili goli, pa su odelo i spremu vezivali o vrat, a oni, zagrljeni po dvadesetorica, nailazili su u hladnu vodu. Na drugoj obali žurno su se oblačili, cvokoćući zubima od zime. Male rastom prenosili su veći drugovi na leđima.

Petrović, Rastko - PESME

cepaju ga ritmom dugih pesama Kraj Ohridskog jezera i manastira svetog Nauma Za mirni put beskrajni i duboku nabranu vodu, Raskidam oblak nad vama. JUČE I DANAS Sirene se zakikotale piskavo izvan nas. Sirene.

večeri koje ne plave i zora koje ne rude; da kada pođem na zbor među negdašnju slovensku gospodu, uz sela mirna ili uz vodu, kada zboriti im budem stao: veličanstven i gord da sam na tebe, ponosit kao šumski petao!

vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.

Klokoće izvor u Tami. Eskimoski čamci, koji klize niz vodu, Otprate me svojim tokom do bolova - nebesima; Šesnaest hiljada robinja taru velikoga boga uljima, Na dlanu mu engleska

VUK II Oko ponoći se digoh malaksao snom, Zamočih glavu u vodu, dugo ostadoh nem, Zamočih ruke nadute, i ne pogledah u dom: Svežina jedina tada postade brižni šlem, Protivu dana

samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog stana, Do šum kojim točim iz suda u sud vodu, Svi prolaznici ko da slute voljnu grozu u brodu...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

izvukli na površinu mora, ali samo što je u okrugle oči upila sjaj sunca, a nečija ju je ruka zgrabila i vratila u vodu. Ko zna šta bi sve videla da je napolju ostala malo duže? Na tu pomisao oči ribice postajale bi velike i zamišljene.

Nikoga nije tražila. Skoro i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine. Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala?

Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka.

Pozva Kapljica svog nebeskog konjića, ali Zračak se jedva probi do nje kroz mirisnu zavesu lišća, zaroni u vodu i reče: — Brzo! Brzo! Ne opraštaj se! Težak i dalek je put pred nama.

Ustade dečak i u najveću posudu koju je imao nali vode. — Evo ti malo mora! — reče ribici i baci je u vodu. Ali, riba niti zapliva, niti radosno mahnu repom. Dugo i zbunjeno stajala je na jednom mestu. Onda polete kao strela.

— Nije uspelo, znači? — htede da ga natera na prkos, ne bi li ga prevarila da otvori usta i prospe vodu, ali gde ćeš Varalicu prevariti!

i plavom se svetlošću napuni mračna šupljina: druga joj kap na golu glavu pade: rasu joj se oko lica slap zlatne kose. Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada?

A Varalica? Još i danas svetom hoda. Zar nije vodu života progutao, Smrt nadjačao? Živ je, živcijat. Smeje se i vara, ako ima koga da prevari: silno je potomstvo

Konačno mu se učini da je Breg Svetlosti tamo gde je Micko, odmahnu rukom i ulete u igru kao dobar plivač u vodu. Oj, kako je treperila kula od njihovog smeha, kako se tresla od topota dečakovih i patuljkovih nogu!

— reče, ali mladić kao da je ne čuje produži kopanje. — Uzalud gubiš snagu! — zavrte majka glavom. — Tu vodu nećeš naći. — Ja i ne tražim vodu! — reče mladić. — Tražim ključ.

— Uzalud gubiš snagu! — zavrte majka glavom. — Tu vodu nećeš naći. — Ja i ne tražim vodu! — reče mladić. — Tražim ključ. Ljudi koji su preko Peščare došli da ga vide smrknuto su slegali ramenima.

Poremetio se momak u svetu, to je! Ko je još našao vodu u Peščari? O kakvom on to ključu govori? Zbunjeno su ga gledali kako dan za danom izbacuje pesak iz duboke jame, bez

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem... — More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš.

Šantić, Aleksa - PESME

Ti zatrepta, mila, naga, I u vodu sva se skupi... U ljiljane lica tvoga Purpurna se vatra upi... I dok leptir kružio te Kô vodeni cvijet MIO, Ja,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

(poznati hajdučki poglavica iz XVII veka) u pesmi je onaj čovek koji je „od gladi crnu zemlju jeo, a od žeđi s lista vodu pio, dok je junak družbu sakupio“.

Nema šta će Gojkovica mlada, već ponese majstorima ručak. Kad je bila na vodu Bojanu, ugleda je Mrljavčević Gojko; junaku se srce ražalilo, žao mu je ljube vijernice, žao mu je čeda u kol'jevci,

Ode vila u Miroč planinu, ode Marko s pobratimom svojim, otidoše Porečkoj krajini, i Timok su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O, čujete, vile

Ban udari, vodu prebrodio, i primi se na konju đoginu, primi s' bane uz Goleč planinu; on je ozdo, a sunašce ozgo, te ogrija sve pole

ono dobar junak bješe na alatu konju velikome, sa krstašem u ruci barjakom, što sagoni Turke u buljuke i nagoni na vodu Sitnicu?“ „Ono jeste Boško Jugoviću.

Nisam nigdi na ograšju bila; rano me je probudila majka, — mi ranimo te vodu grabimo: kad ja dođo na vodu Sitnicu, al' Sitnica mutna i povodna, nosi, brate, konje i junake, turske kale i bijele

Nisam nigdi na ograšju bila; rano me je probudila majka, — mi ranimo te vodu grabimo: kad ja dođo na vodu Sitnicu, al' Sitnica mutna i povodna, nosi, brate, konje i junake, turske kale i bijele čalme, krasne srpske bijele

konje i junake, turske kale i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je

Udariše konje mamuzama, pa Sitnicu vodu prebrodiše, udariše u carevi tabor. Kako dođe Musiću Stevane, tri je paše bio i ubio.

pronosi konje i kalpake, ispred podne ranjene junake; pa nanese jednoga junaka, uzela ga voda na maticu, okreće se niz vodu Maricu.

Nemoj mi se, brate, prevariti da pogubiš ranjena junaka, donesi ga dvoru bijelome“. Ode Ture na vodu Maricu, a kad viđe ranjena junaka, uze gledat sablju okovanu: manu njome, odsječe mu glavu, skide s njega divno

Il’ ću jadna u vodu skočiti, ili ću se mlada obesiti; volim, brate, izgubiti glavu neg’ ljubiti svoj zemlji dušmana“. Al’ besedi Kraljeviću

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

smeste smesta Kad čujete negde Da škripuću šljunci budite sigurni To beže begunci Samo da se sklone U vatru u vodu Ali van okvira U neku slobodu PERTLA SE NAMRTVO VEZALA Pertla se namrtvo vezala Pa se noga iznaprezala Čak se i

bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao Kako je vodu stekao Na kojim je mukama bio Da bi besplatno pio Kad bi mi neko rekao Kako je zemlju stekao Kome je dušu prodao

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Nije duboko. Eno, vidi se dno. Nema ni pola metra. Pogledaj. Zurili su dugo u tajanstvenu bistru vodu bez riba, bez žaba, bez ijedne travke.

— Da imamo kakve ljestve, pa se spustimo u jezero, mogli bismo da zasučemo nogavice pa kroz vodu dalje — reče Jovanče. — Bogami, ja se ne bih usudio — prošaputa Mačak. — Naročito ne bih bez rezervnog umetka za lampu.

— Da izmjerimo dubinu? — prošaputa Mačak. — Mjeri. Mačak spusti u vodu konopac na kome je bio vezan kamen. Već poslije kratkog vremena osjeti kako kamen dodirnu tvrdo dno.

Mačak se opet uznemiri. — Zar ćemo i tamo? — Pa zašto smo onda gazili toliku vodu. Idemo. Novopronađeni hodnik bio je krivudav i nejednake širine.

Naprijed je išao Mačak s fenjerom. Posljednji je bio Jovanče. Na najdubljem mjestu jezerca Nikolica je gazio vodu skoro do vrata, dok je njegova vjerna Žuja plivala tik uz njegova leća naslanjajući mu glavu na rame.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PROPAST SVETA Zločinci grešeći pogane ih: pogane vodu s umivanjem i s vozenjem po njoj, na svakojake putove zle prohodeći.

Al' ide ovaj, kojino sa svojom prećnjom zaustavlja vetar i vodu, na vodu jordansku, videti koja se to huka i buka čini, da zapreti i obojima!

Al' ide ovaj, kojino sa svojom prećnjom zaustavlja vetar i vodu, na vodu jordansku, videti koja se to huka i buka čini, da zapreti i obojima!

ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA Daj nam tu vodu da ni žednimo više, ni pak da se povraćamo dohodeći ovamo, k bunaru doboku, k pristrastiju zemljnomu; iz kogano

Koje li pesme ću ispojati tvome izlaženju štedre? POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona je svoje piće s plačem sebi razblaživala; nisu toliko poviše ni vetrovi duhali u toj

Ko li ti daje kišu iz oblaka, sneg i krupu, zemljano radilstvo i š nje hranu, i razliku stoku i zverad: vodu ribnu, nebo ptično, i k tome znati svakojake majstorije u ruku, naseljanja, adete, zakon, građane, lep i dobar sadružni

Tamo, među morami, po arapskomu vilajetu, imadu zločeste i gorke vode i nisu za piće. Skupe se gde na koju vodu šumska žedna zverad, — piti ne mogu; valja im čekati dok ne dođe inorog.

Kad on stigne, ta i zamoči držeći mu rog u vodi, taki lepo pitku vodu, još lekovitu je učini, te se sva zverad izokola napiju. A kad rog digne i ode, voda ostane ka i bila: nevaljala, gorka.

« A kako to udari, voda slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz kamena i piše svi onu vodu dokle onde presediše s odmoranjem se od putovanja.

A kad pred cara izneše, razabra kako su plaho hodili u velikom strahu. Promisli se o tom i ne napi se, nego prosu onu vodu. »Gde ću — reče — ja da lijem ljudsku krv! aratos bilo takvog pića!« Osta kod vode željan.

aratos bilo takvog pića!« Osta kod vode željan. GORKA VODA Kad su pustinjom Izrailji žedni putovali, jedva neku vodu, imenom merru nađoše. Priklekoše je piti, a ona ka žuč gorka bijaše.

Viknuše na Mojseja što ih pomori lutajući mu pustinjom. I on baci rukom u potok drvo te zasladi vodu. Nališe se svi ljudi izdovolje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

radi grožđa i vina, i drugi, mnogo manji, radi teferiča, jer je bio na vanredno lepom mestu, imao hladnu, studenu vodu, u blizini pevali slavuji, a tuda često prolazile na rad bosonoge devojčice s motikom na ramenu, te je to Mana utoliko

preplašeni od narušitelja ove njihove tišine, žapci, kao po nekoj komandi, u gustim redovima poskaču i glavački bućnu u vodu, — tek tada trza se Mane i gleda oko sebe kao da se pita: otkud on čak tu?! — i vraća se natrag!...

Ali nekako ne može. Teško korača — smeta mu nešto; kao da gaca kroz duboku vodu i da hoće uz vodu — tako teško odmiče, a sve poletelo na njega, i viče: „Ua!

Ali nekako ne može. Teško korača — smeta mu nešto; kao da gaca kroz duboku vodu i da hoće uz vodu — tako teško odmiče, a sve poletelo na njega, i viče: „Ua!“, a on svaki čas pada, pa se opet diže i opet beži.

— Pobratime, — uzviknu Mitanče — u vatru, — u vatru, u vodu, — u vodu! Sas teb’ ću, pobratime! — Znam te, dè! — veli mu zadovoljno Mane.

— Pobratime, — uzviknu Mitanče — u vatru, — u vatru, u vodu, — u vodu! Sas teb’ ću, pobratime! — Znam te, dè! — veli mu zadovoljno Mane.

A ja što da zborim i da se karam s budalu? Pokupi si skuti, pa brgo kroz čaršiju kako kučka kad gu poliju s vodu... Ama ona si neće da ćuti, veće ide poza mene i zbori sal da čuje čaršija.