Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sinček moj ra mora bit Naroda, svobode štit. Mora Slave bit vojak, Srčni korenjak. Kadar pride boja dan, Venc mu plela bom, In če pade bojnih ran — Padel je za dom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vrlo razgledajte grozljivi zgled, Telesnoga stasa zglavke, te kažite, Koji je bio koji junak, vojak, vojvoda li, Prosjak, il' mu na glasu kmet, I vrli boljarin bogat?
Ljubav do Boga i k svome komšiji imaj! Koji to vojak spavač i ležak (carev vojak!) neokretan na boju kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi?
Ljubav do Boga i k svome komšiji imaj! Koji to vojak spavač i ležak (carev vojak!) neokretan na boju kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi?
Dvema putovi se ne može hoditi; jedva jednim da tko može pravo. Koji to vojak spavač i ležak, carev vojak neokretan na boju, kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi?
Dvema putovi se ne može hoditi; jedva jednim da tko može pravo. Koji to vojak spavač i ležak, carev vojak neokretan na boju, kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi? Gosti me — častiću te.
Nečist ko brka, njemu pod nosom ponapre smrdi. Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada. Svakad je bolji stari vojak negoli novi i vino staro svrh mušta (neka ponapre bujna pamet i krv prevri i lepo se utaloži, da na meri stoji, i