Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
,Sad ̓ajdete i u na̓ijama svaki toliko popišite, da su svagda gotovi sa oružjem, opancima i rubom i sve što vojniku treba. Vi knezovi, kad ja poručim, koji ne dođe s vojskom, u njegovu glavu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
KUDELjNICI 7 O ODBEGLU ROBU 9 O MEROPAHU 10 O HIJERARHIJI 11 ZA SEBRA 13 ZA SVRGNUTE 14 ZA ZEMLjU KUDA VOJSKA PROĐE 15 O VOJNIKU 17 ZA VOJNIČKA GROBLjA 19 ZA ONE KOJI SU HRABRI SAMO KAD GINU 21 ZA JERES 23 ZA POSLEDNjE DANE 25 ZA SMRTOMRSCE 27 ZA
O VOJNIKU Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi od
Ako se grane na hrastu slome i odreši se vezano uže, da se grešnom vojniku tome u srce gađa zrnom puščanim. Ako li anđeli šaku pruže i zaklone mu prsa njome, da mu se obe ruke odseku, i da se
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je zaneseno skakao u krugu. Kada se dim razišao, na trgu je ležalo pet mrtvih igrača.
Matavulj, Simo - USKOK
— Neka joj je sa srećom — reče vladika i izvadi iz špaga dva talijera; jedan dade Krcunu, kao što će svakojem vojniku na kraju roka, drugi dodade, rekavši: — Podaj joj ovo malo poklona od moje strane i pozdravi dobra starca Mrguda i
Sremac, Stevan - PROZA
vojnik, ja vojnik, stari »jeger«, pa se to slaže kao stikovi u pesmi, i liči, priko, da ja tebi nazdravljam kako drugu, vojniku i vrsnom poštaru, koji si ti poštansku struku na jedan, reći, visok stepen uzdigao u otečestvu našem, da se sada
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Dobro, ja ću sad poslati po nj — reče car, i ode u svoju sobu te obuče lovačko ođelo vr' carskoga i vrati se vojniku, đe bijaše još mnogo ostale gospode.
Pod jednim kotlom bijaše malo žeravi, pod drugim više, a pod trećim najviše. — Vidiš li, — reče mačka vojniku — pod ova tri kotla valja da ložiš; pod onaj što je poda nj malo žeravi, pomalo loži; pod onaj što je više, malo više; a
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
O! Čarli — kako to zvuči irski! (Odlomak iz ljubavnog pisma naše junakinje Vojniku Mišelinu, V. P. 313). „...i mogu ti reći da te varam u ogromnim količinama s jednim O! Čarlijem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Stani, marvo... Zaustavi! — naredi kapetan odsečno vojniku na straži. — Gde ste zapeli? — U komandu — usudi se jedan da odgovori. — A gde ti je komanda? — Valjevo...
— A gde ti je komanda? — Valjevo... — Budalo jedna, pa kud si navro za Veles?... Teraj to napolje! — naredi vojniku. — Kad bude vreme, javiće se. Šta je?... Za tebe ne važi naredba? — obrati se meni.
Tada mu priđoh. — A, ti si taj... Vidim ja da mi jedan nedostaje. — Onda se obrati jednome vojniku: — Vodi podnarednika kod rukovaoca da mu dâ odelo i ostalu spremu.
— Ide kô marva i ne gleda gde gazi — govorio je sav crven u licu, pa se opet obrati vojniku: — Jesi li razumeo? Onda mi priča kako je određen da sa vojnicima donese slamu za prostirku i da se ja ne brinem, on
Onda naredi da jedan vojnik ostane pored konja dok ne lipše. Uzjahujući, dobaci vojniku da ne zaboravi potkovice. Makar štogod. Puk je stigao u Valjevo u prvi sumrak.
— Ama, bogati — povika veselo i skoči. — Čekaj, čoveče, da pojedemo ovo... — Znaš, interesuje me! — onda se obrati vojniku: — A je li veliki? — Rundov ovoliki. — Čuvajte ga tamo da ne pobegne, evo sad ću i ja. — Šta spremaš to?
— Slušaj!... Da cucnemo i mi njega sada — veli Dušan, i obrati se dežurnome vojniku: — Probudi komandanta. Ne potraja dugo, a iz zemunice iziđe komandant potpuno obučen i zakopčan.
A kada poručnik ostade sam, škripnu zubima, promrmlja nešto ljutito, i obrati se strogim glasom prvom vojniku: — Zovi mi baterijskog narednika! Zabolelo ga je najviše ono: o svemu treba ja da vodim računa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
dva vojnika ispadoše iz sedla, jednome osta noga u uzengiji; seljak koji je zažalio što je pečat mali pođe da pomogne vojniku, da mu izvuče nogu iz uzengije, ali ga Tola toljagom zaustavi i vrati. — I ovu vojsku Vodiš na narod! Sram te bilo!
Vojnici ga zbunjeno gledaju, pa, psujući mu žensku decu, priđoše mrtvom vojniku. Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sutradan ispratio sam ga za Suboticu, odakle mi je, dva meseca docnije poslao po vojniku jedno dosta opširno pismo, iz koga sam saznao ponešto o njegovom raspoloženju koje nikad ne bih mogao očekivati.
Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom bugarašu... — Vi?
Ali, pre negoli što čujete ovu istinitu pričicu o malom, hrabrom i plemenitom vojniku, želim da unapred upamtite šta je o hrabrosti kazao čuveni Francuz La Rošfuko, koji je i sam učestvovao u ratu i bio
Tada ču naređenje: — Ponesite zatvarače i povlačite se! On izvuče zatvarače, predade ih prvom vojniku do sebe, pa zastade i usred borbe zamisli se.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
vodom pade ničice i, prilegom, halapljivo srknu nekoliko gucaja, pa se naglo okrete, te u strahu hvata pogled srpskom vojniku Milivoju, koji nad njim stoji s puškom o ramenu. —Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se... Pij!
Krakov, Stanislav - KRILA
Zavoji se nude, ali i smeh sa njima. Opasnost je prošla. Zalutali metak odbio je samo vrh od nosa ovome vojniku. Kuršumi počeše sve brži, češći, a gore na vrhu kao naljućeni cvetali su u zraku jedan za drugim beli oblačci dima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku. On me dohvati za ruku i gotovo iznese. „Ura!“ Ura!“ — razleže se kroz oblake. A svuda unaokolo mrtvi, mrtvi.
Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke. Onako, sa zabodenom puškom u leđima okrete se dva puta oko sebe i tresnu na zemlju.
Neko jauče. Pred onom ogradom ležao je moj vodni oficir razbijene lobanje i prosutog mozga. Jednome vojniku iz vrata kulja krv. Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života.
— već da sebi oduzmem život. Jedva sam se setio. — Skini bajonet! — rekoh vojniku. On mi ga dade gledajući me šta ću da radim sa njim. Nisam mu kazao pravi razlog, već onako...
— Hajde, pretrčavajte, redom! — rekoh onom vojniku do sebe. „Odvili su mi se uvijači. Da ih prvo zavežem“ — reče mi. „Ja ću“ — reče Žarko, regrut.
Preko dana se odmaraju. Petorici je dozvoljeno da se svuku, a ostali su u punoj ratnoj spremi. — Onda se obrati jednom vojniku: — Kako se sad osećaš? Vojnik ustade. — Malo mi trne rame. Ali, dobro je...
— E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja. — Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku. U dvorištu se čula larma. Neko je pitao užurbano: — Jesu li ovde?
— Odmah! — on se okrete jednome vojniku: — Reci potporučniku Ćiriću da naredi pokret. Začu se komanda: — Na svoja mesta!... Jaši!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ono snažno, zdravo telo ne priliči monahu. Priliči vojniku i oraču, ali nikako ne i monahu. Dimitrije Pomogao sam mu da skine prtljag s konja.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
klobuk od šarene artije, nauči ga halbrehts-halblinks, koje je sam u soldačiji primio, jednim slovom, o svemu što je vojniku znati nužno, opstojatelno mu ponjatije da. Naš Roman sad tek nađe element svoga života.
— Dosta, ja dam sebi odseći uši, i tek sad primetim kakva je ludost kad zemljedelja zavidi vojniku, ovaj trgovcu, trgovac hudožniku, jednim slovom, kad čovek nije sa svojom sudbinom zadovoljan.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Odista je to lepa i pohvalna pojava: koliko ovakvi propisi daju slobodne inicijative vojniku. Inače, to vežbanje za pozdravljanje ne spada u teška vežbanja u vojsci, pa ipak su mene pojedini propisi bunili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali svaka čast našem vojniku. Ispunili su svoju dužnost do poslednjega daha. Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih.
Ipak ga zamolih da mi da jednoga vojnika. — Đurašine, viđide bogati tamo za stan — reče jednom vojniku. Prođoh kroz onaj narod, ali kada iziđoh na ulicu, Đurašina nigde ne beše. Vratio sam se ponovo.
Ađutant puka se vraća otuda i saopštava da je donesen peksimit. Komandiri odrediše ljude za prijem. Svakome vojniku je dat po jedan peksimit. Bili su to pravilni kvadrati, s prsta debeli, neke smese, tvrde kao kamen.
ali ovako... — otpoče opet blagajnik. Kapetan Dušan ga prekide: — Vi to govorite o onom vojniku koji je danas umro?... A, pope, tu ćeš se zlo provesti. — More, hajd ne pričaj... — Uveravam te...
Svakom je vojniku dato obojeno jaje, a kao predovoljstvo dobili su i vino. I, posle toliko vremena, razleže se pesma: Višnjičica rod
— zapita potpukovnik Petar. — Štab diviziona, gospodine potpukovniče. — Vodi me tamo! — obrati se jednome vojniku. Ovaj predade svome drugu konje koje je držao, i pođe žurno ispred nas. Nedaleko vojnik zastade. — Morate sjahati.
Na ulazu u poljanu zaprege se rasprštaše, jureći svojim topovima i karama. Grrr-u! — Stoj! — viknuh jednome vojniku, koji je jahao i vodio još jednog osedlanog konja. On se trenutno zbuni i uspori. Dohvatio sam slobodnog konja za uzdu.
Dohvatili smo telefone da obavestimo komandante pešačkih pukova. A oni će na nekoji način dostaviti vest i poslednjem vojniku na objavnici. Zaboravili smo i na umor i na žeđ.
Petrović, Rastko - PESME
Molim se Gospodu, svom glasu, ovoj čaši, Za prijatelja, mrava, magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji jaše; Iz ove skrušenosti, svem, što je dlana svetla, Molim se, ne izgovarajući to čudno ime njino, Da ne sputam im
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
veoma: I teško se kneže dodvorio tlačiti — gaziti timar — poljsko imanje, dobro koje su turski sultani davali odličnom vojniku uz uslov da na svakih 3000 aspri godišnjeg dohotka daje po jednog konjanika i da sam ide u rat; odaja, soba tipnica —