Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegovi voktmajsteri, međutim – koje je bio u Mahali ostavio – bili su se sad okupili oko njega, da mu ispričaju šta se desilo.
Temišvar je bio blizu. A razoružani su. Trebalo je hvatati ubicu, predati ubicu, a trčati Engelshofenu. Njegovi voktmajsteri, međutim, čvrsti, strogi, i u snu, privedoše mu, tu, kod đerma, pri ulazu u Mahalu, i ubičinu ženu.
Bila je bosa. On se onda u snu prodera na nju: da kaže šta bi. A njegovi voktmajsteri počeše da viču: Kazuj nadležestemu, gde je, šta učini, Peja? A ona mirno reče da ne zna, pa dodade: Nisam JA Peja!
Otkud štuc u Zekoviča? Na to mu čak i voktmajsteri doviknuše da su oružje krili u ognjištima, a olovo u nedrima žena. Da ga je uvek bilo u njih i da će ga uvek biti.
Oberkomandant u Kijevu, Kostjurin, naredio je da se saslušaju, ne samo Rakišič, i lajtnanti, nego čak i voktmajsteri. Pri kraju proleća, zatim, Rakišič je dobio odštetu, za sve, što je njegov transport pretrpeo.
Tako je i bilo. A zajmili su od njega ne samo lajtnanti, nego i voktmajsteri. Prošao je kroz Hungariju u najvećem neredu. Bilo je tuča, otimanja, silovanja, kud god je prošao.