Kostić, Laza - PESME
pesme naše pripev nam je on; i da mu nije duha med nama, pomolili bi molitvom se tom pokojnih duša caru zadušnom nek volan primi našu starinu, nek daruje predusretan mu dar, od nebeskoga gusle javora.
I s paklom bi se volan borio toliku ko je strast pokorio: al' žešći za te mora biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan: taj stan ti je u
se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i bolan, njime se pita, njime se truje, od njega mače plamene kuje!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tad je sjeo za volan (vidio sam ga iskosa, kroz obrisano staklo pod niskim krovom), i stao naizmjenice upirati nogama u pedale, ovlašno
iskosa, kroz obrisano staklo pod niskim krovom), i stao naizmjenice upirati nogama u pedale, ovlašno kretati amo-tamo volan, onako „nasuho”; pri tom je skupio usne: upotpunjavao je iluziju imitujući šum motora.
vozit ćemo nešto polaganije! I tako, posjedali su u kola, Viktor je sjeo za volan, pripalio cigaru, i cigara nije još ni dogorjela, a već su bili tu... Ali gdje je Zvonko? Uvijek on nekud šmugne!
Ni njemu, ni njemu, on je očekivao gore, mnogo gore... Smještaju se u kola. Viktor sjeda za volan, pripaljuje novu cigaru, namješta zeleni šeširić, zeleni šeširić s runolistom, uvlači u kola i posljednju nogu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
advokata za patente i predsednika Američke telefonske i telegrafske kompanije upitao u jednom razgovoru da li bi bio volan da mi preproda moj pronalazak. - Da, odgovorio je - ali samo ako kupite i čitavu kompaniju uz njega.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Peli smo se sve više. Šofer je neprestano menjao brzine, davao gas, okretao naglo volan, dok smo se mi naginjali levo, ili desno. Iza jednog brda nicalo je drugo, još više, obraslo bukovom šumom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Lupam glavu i pokušavam da mu objasnim, ali ne dovrših, a Mića nanovo zapita: — Zašto drži ono? — mislio je na volan. — Eto... upravlja njime... — A zašto upravlja?
Šofer uspori brzinu i Mića iskoristi priliku da dohvati za volan. Englez morade da zaustavi i tom prilikom obrati se Mići: — Do you want to drіve?1 — Hoću ono — i pokaza trubu.
Duševno sam klonuo i bespomoćno stežem ruke. Požalio sam se šoferu. Ali šta mi on može pomoći, kad mu je preča briga volan... A Solun je daleko. Iako sam među ljudima, osetio sam samoću i bilo mi je žao što sam napustio osmatračnicu.