Obradović, Dositej - BASNE
„Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.
Zaisto (bez hvale), ja po višoj časti volim više slušati nego govoriti, ali bih opet volio u manastiru Krupi s ćuskijom kamenje krčiti, kaono sam i onda kad sam iz Hopova utekao, ili po kamenitoj planini
Hoće da ga ize, ne može, nije za jelo. Tada počne govoriti: „Šteta, ovaka lepa stvar, a ništa ne valja! Volio bih ja naći jedno zrno ječma nego hiljadu ovakih blistajućih kamenja.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
donosi mi ribe drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi̓ volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem. Dolazi mi danjom i pop Galonja mačvanski. Vidim kako Mačvani dogone drva i travu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja ti velim, dok ti samo vidiš kakvi su ljudi ti Crnobarci — neće ti pasti na um da nas ostaviš. — Ja bih se volio razumrijeti ovdje s vama!... — Zbogom, dragi aga! Kruška mu pruži ruku: — Zbogom, Ivo, brate!...
Neka se oni, brate, igraju sa svojim glavama, a ne s našim!... Mrze Turke!... Pa, lepo, niko ih i ne voli!... Ko ih volio, u kući mu bili!... Zar ti misliš da ja oblećem oko Turaka što su mi šili?...
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd! Pre bi, čini mi se, dušu ispustiti volio, nego ijednu krajcaru izdati. No dobar je moj genij. Ili ću ja dostići što želim, ili će se Janja drugojače okretati!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Eto, u takvoj samoći živeo je čiča Trišo, i zato ne treba da se čudite zašto je toliko volio svog jedinog druga, mačka Tošu, i zašto se tako teško odlučivao da ga baci u rijeku.
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika ga je nagovarao da se zakaluđeri, te da ostane s njim dovijeka, ali Ivo nije volio nositi mantije. Kad se poslije propasti Mletačke republike, za vrijeme bezvlašća, vladika poče spremati da s vojskom
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje. Volio je sići s kola i ući peške u varoš nego da ga sjajno vuku. ZELENIĆKA: Je li to sve istina zaboga?
cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jošt plate što je volio pobeći nego ostati pod Madžarima. SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava.
Milićević, Vuk - Bespuće
Čitav dan se drmao kolima, slušao pričanja razgovornog kočijaša, koji je više volio da priča nego da ošine male i mršave konje koji su sporo odmicali, braneći se dugačkim repovima od muva.
I u jednom trenutku zastrijepio je od nečega. Dugo mu je trebalo od Zagreba do kuće, dugo, ali on bi volio da put još traje, da se još vozi negdje daleko u noći, da zamišlja, i nehotice, svoju kuću osvijetljenu, punu
Milan je to osjećao, ne buneći se nikad protiv oštrih bratovljevih riječi koje su padale češće, i poštovao i volio u njemu brata koji je stariji i pametniji.
Gavre Đaković ne sjećaše se da ga je iko volio, osim žene i djece mu, ali svi su strepili pred njim i bojali ga se. On je dobro znao da ga mrze i da ga se boje; njemu
On je mrzio da ga netko uznemiruje, on je volio da ostane sam u sobi, hučući kako će mu „ajduci“ potamaniti i isjeći šumu za svih trideset i nekoliko godina kako je
On se ne sjećaše da je volio ikada u svome životu, volio na onaj način kako je on ljubav zamišljao, i čekao je, s nestrpljenjem, dok se osjećaše mlađi,
On se ne sjećaše da je volio ikada u svome životu, volio na onaj način kako je on ljubav zamišljao, i čekao je, s nestrpljenjem, dok se osjećaše mlađi, da to vrijeme dođe;
Gavre Đaković odbijaše uvijek njegove pozive, jer nije volio da se upoznaje s novim ljudima i da odgovara na njihova radoznala pitanja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nije ga čak volio ni u ruke uzeti bojeći se da ga na neki način ne obesveti i ne uprlja. Djedov rođak Sava, stari lopov i nikakva vjera,
— Bi, brate, evo ti je. — Šta će ti to? — sumnjičavo se ispriječi — Eto, volio bi da imam. — Konjsku ikonu, a? — Vabi je, vala, kako hoćeš, ali meni je draga.
Nikad s njima nijesam volio ići. Kuda te samo đavo nadari da ga učiš očenaše? Eto ti, baš ti to i treba. Zar bi meni, na priliku, palo na um da ti
— E, volio bih da sam na Čavlinovu mjestu neg da je moja butum Lika i Krbava! — othukivao je uzbunjeni Dane Desnica, zakrećući oči
— Eh, gdje me ona banda iz kuće prikova uz ovaj zid, pa ni mrdnuti ne mogu! — otpuhnu Jovaš. — A baš bih se volio malčice umiješati u onaj gužvanjac, da onoj svojoj budalini Mikanu pokažem kako se tuče.
Neki naš kukavelj, Krajišnik. Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on volio orahe, živa ljudska duša.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovde da umrem nego tamo. Potom ga kralj odvede u jednu sobu i zatvori.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Kaži mi, tako ti boga, vitla li tvoja kojekud? NIKOLA: To ne; ali, ako oćeš da znaš, volio bi da je i takva. MAKSIM: E gle, šta ovaj budali! More, gdi si vidio da žena treba da je đavo?
MAKSIM: Hej, hej, srećan si ti čovek, to ja znam! NIKOLA: Šta ću, da je malo oštrija, volio bi. MAKSIM: Ne znaš što govoriš. „Oštrija“ — dođi ovoj mojoj, pak će ti presesti i oštrina i ljutina.
SOFIJA: Braca Niko, i vi kanda niste zadovoljni s brakom? NIKOLA: Volio bi da je Maga kao ti. SOFIJA: A vi, kume? KUM: I ja bih volio, da je kao vi. SOFIJA: A ti, Makso?
NIKOLA: Volio bi da je Maga kao ti. SOFIJA: A vi, kume? KUM: I ja bih volio, da je kao vi. SOFIJA: A ti, Makso? MAKSIM: Meni peva sreća. SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan.
Pređe nego što bi od toga odstupio, volio bi biti jezičnik, ili suncozvezdo-vatro-ljudo itd. počitatelj. PUTNIK (uplašen sedne, za sebe): To su strašne stvari.
Ja bi volio kad bi mi što o Srbiji pripovedili, pa da idem tražiti kakvu gostilnicu. DOKTOR: Jeste li bili u Vitlehemu?
ŠALjIVAC (podigne broširu): Da vidimo. DOKTOR: Ja bi volio obitavati S. Bartelemu, ili Nikomediju ili Betlehem, nego s kojekakim pokvarenim ljudma imati posla.
Pa ako se od toga ne pomogne, onda pokažite vaše hudožestvo. PUTNIK: Ja bi upravo i volio kad bi se on od čega drugog izlečio; jer, ako je moj lek i izvestan, opet se bolesnik posle toga nekako čudno oseća.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
„Abije,“ kažem, „poneže“ i druge slavenske reči, kojima ćemo osvedočiti moj karakter. MITA: Ah, ja bi volio sad gurabije nego sve karaktere na svetu! (Odlaze.) 2. (Soba kod Marka.
ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim. No zasada dosta, evo mi bedintera. 9.
O tom su, kaže, sve francuske i španske novine govorile. MARKO: Čudo veliko. Kad bi hoteo kod nas ostati, volio bi nego bogzna šta. JELICA: O, tatice! On ako i ostane, neće iz drugog uzroka nego zbog mene. MARKO: Gledaj ti nje!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zbogom školo, zbogom vragolijo, ipak sam te beskrajno volio!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A ti otuda, stari Malenica,jadan, što si umukao? Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja? Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti. A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?
se dâ uškopiti, zagrozi se i zatrese, kao da ga groznica spopadne, pak odgovori krsteći se: „Bog sa mnom, gospodine! Volio bi[h] da mi se uši odrežu, nego da me uškope.
kaluđera koliko i[h] je, samo da ne ištu i ne prosjače; ali nas s tim sramote i lepo su već dodijali, da bi čovek volio viditi Tatarina nego kaluđera! Arhim[andrit]: „Muči, boga ti, gospodaru Malenica, jer od tebe će zaludu iskati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zato sam tu istu opalsku zamagljenost volio i u čašama s mastikom, koja se u ljetna popodneva posluživala uz crnu kavu u toj blagovaonici.
A vjerovatno sam najviše zbog mastike volio i bakinog brata, otmjenog starog gospodina iz porodice što se prije više decenija doselila preko mora, koji je, uz
To me je povređivalo i boljelo; u sebi sam joj prebacivao nešto kao nevjernost. U tim časovima volio sam je neveselim žarom, a prema rutavom brđaninu osjećao sam jetku suparničku mržnju.
Do vraga, što tamo više čekaju!” Eto, to je bio moj prvi učitelj. Pa ipak, i pored svega toga, ja sam ga ne samo volio nego i duboko cijenio.
Zašto je plakao? Ko zna! Možda ga je neko izrugao pred ženom koju je drhtavo volio. Možda je tog popodneva otpušten iz službe: na otpusnom aktu napisali su mu: „reduciran zbog nesposobnosti”, sasvim
Trijem je oko nas putovao smirenim ritmom svojih lukova uvirući neumorno sam u se, kao prsten. Kao vječnost. Volio sam ga. On me učio počecima latinskoga i spremao za prelazak u gimnaziju u gradu.
Kad bi me u četiri sata u zoru probudio telegram koji mi to javlja, priznajem, ja bih lično volio da je samo pola miliona ali da je telegram stigao u devet ujutro. A tako je i sa svime drugim na području ocjećaja.
— Možda je sve to za tvoju prirodu previše sitno, previše tričavo. Ti bi vjerovatno volio malo širi potez, zar ne? — Naprotiv!
— Što? — U tajnosti piše pjesme i šalje ih pod šifrom raznim časopisima. Vjerujem da bi volio da mu bar jedna od tih pjesmica „ugleda svijetla” nego ma šta na svijetu.
Pomišljao sam: ima pravo; možda je to opća muškaračka crta. Ali smjesta sam otklanjao tu laku obranu. Nikad nisam volio ništa jeftino, pa ni jeftina umirenja savjesti. Uzdahnuo bih, gledajući u se.
Volja je za mene bila nešto što pripada u red stvari mog djeda. A to već a priori nisam volio. (No nisu li nam možda želje dane baš kao kazna zato što nemamo volje?
Svak bira ono što voli; neko voli snagu volje, a neko cigare. General je postupio onako očevidno zato što je volio volju nego cigaru: u protivnom slučaju bi bio izabrao cigare. Pa uprav tako postupam i ja! Tako sam mislio onda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovđe da umrem nego tamo. Potom ta kralj odvede u drugu sobu i zatvori.
Ovu višnju sam najbolje volio i najviše timario, pa mi se ona osušila — je l̓ je to pravo? Sinko, ja tražim pravdu po sokaku, i zato mlatim s
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PRVI TURČIN: Ja je, sirotu, ne bih mogao tako mučiti. DRUGI TURČIN: Ja bih je volio ubiti... Gle kako je preblijedila, rekao bih: sad će izdahnuti. TREĆI TURČIN: Ćuti, Suljo!... No, babo, šta si videla?.
ĆERIM: Riječi mu u pameti bilježim, a mukom mi se grudi trzaju, kao da sam ćezapa srknuo... Jaramaz olju!... A volio bih ga živa peći, nego iz zlatna fildžana jeminkavu srkati. HASAN: Živa il’ mrtva, Vezir ga sutra mora imati...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Njemu je koristilo što je Niko još iz mladosti volio Radi nego ostalima bratučedima, i znao je tu Nikinu ljubav da upotrebi u zadnjem času.
On ga je još od djetinstva od srca volio. Njegovo obično nasmijano lice imalo je u sebi nešto primitivna, privlačiva. —Hoćete li se vratiti?
— povika debeli trgovac. — Opet me zovu, a znadu da ne mogu u ničem popustiti. Moj otac u tom je čudnovat; volio bi izgubit hiljadu forinti nego pustit' novčić... 'Ajdemo! — reče bezbrižno. — Dakle, kako ćemo?
Ivo gleda u njeno noću zakriljeno lice i časom premišlja o njenoj prirodi, pa je upita: — Je l te Petar volio, ko ti njega? — Zar ja znam!? On nije govorija ka vi. I nasamo malo smo se sastajali.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Jer nju ovaku, u ovoj formi uzeti, volio bi smrt. Da je života liši? — no ja tragedije više ne pišem. Da moli kakvog volšebnika da je u drugu figuru pretvori?
Šantić, Aleksa - PESME
Pa ako voliš me, draga, Sve cveće nek je tvoje, I pod prozorom tvojim Nek hor slavuja poje. 3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu
3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu mednu, onu slatku, čednu, Jer je ona
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dugonogi Stric, koji je došao zajedno s Nikolicom, zavidljivo uzdahnu: . — Eh, kad bi mene neko tako volio! A mene svako pseto, čim me spazi, odmah drž za nogu, za tur, za taban, gdje prije stigne.
— Nemojte da to hvatanje prođe bez mene. — I mene da zovnete — viknu kolar. — Bogme bih i ja volio da se tu nađem — reče Majkel Ćulibrk, Nikov otac.
— Ja sam negda iz kuće u školu bježao toliko sam volio svog učitelja Stojana. — I ja sam tako u školu bježao dok je tamo bila naša učiteljica Lana!
Zar sam nekog više volio nego nju? Koga, reci mi? Lunja se još više pribi uza nj i protepa: — Otkud ja znam, ta ti uvijek samo ćutiš.
— Da, ćutao sam — priznade dječak. — Tebe je moj drug volio pa zato... Lunja se trže, uvrijeđena i ljuta: — Niko mene više ne voli, nit ja koga!