Obradović, Dositej - BASNE
Tele, videći to, reče pastiru: „Sad mi pravo kaži: ne voliš li mene koji ti nisam kadar onaku štetu učiniti! — „Rasti ti brže i ojačaj, — odgovori mu pastir, — pak se nimalo ti
da ti znaš kako je meni sad dobro, i ti bi želio biti kao ja! Odisej: Kakva ti je to pamet, Grile! Voliš svinjčetom biti i u tom smradnom i zgadnom blatu se valjati, nego slovesnim čovekom i u svom otečestvu s ljudma i u
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
stani!... Ona stade. — Je li, Jelice? Pravo mi kaži: ili voliš mene ili njega? Ona se zarumene i obori glavu. — Ti znaš — prošaputa. — A za njega ne mariš? — Ne marim. — Nimalo?
— Evo ti ručka! — reče on. — Skuvao sam ti malo gra s ribom. Ja znam da ti to voliš. Pa metnu jelo preda nj. Aleksa halapljivo dokopa lonac. Prijatan miris riblji zagolica mu nos.
Nad nama je nebo naoblačeno, i ja vidim ovo malo vedrine!... A volim vedrinu!... Stanko, voliš li ti vedrinu? — Tako je, Zavrzane! Ti imaš pravo! Svakog trenutka se mogu oči sklopiti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
da se trže iz nekog sna, pljesnu se rukama i okrete se meni, oštro me gledajući u oči: — Ali naopako, da ti otkud ne voliš Đorđa, pa da stoga ne uzimaš nju?!...
nastavi: Čisto sam gladna ovoga vazduha — E, pečem ja kavu za tebe — reče Ikonija — Znam ja, ti si se povarošančila. Voliš ti bijelu kavu! U to dođe i pop iz gradine.
— Odmah si se rasrdio! — Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s tobom cmakam! Ja hoću rad! Ili me voliš ili ne voliš! Jedno ili drugo! Neću tanjir od dva lica. Ne volim ljude koji što hoće ne mogu, a što mogu neće.
— Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s tobom cmakam! Ja hoću rad! Ili me voliš ili ne voliš! Jedno ili drugo! Neću tanjir od dva lica. Ne volim ljude koji što hoće ne mogu, a što mogu neće. Ili — ili ...
— Ja mahnuh ravnodušno glavom. — Mišo, — govori mi ona plašljivo — ti ne voliš Nemce. Ja se malo zbunih: — Kako da ti odgovorim?... da! Ja ih ne volim.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— reče birtašica iznenađena, i ostavlja peglajz u čudu. — Još on probira! — ... nego ti tako; uvek voliš da me cveliš... ja te još bog zna kako falim prid gospodin-popom kako si vredna i dobra...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
njenu bujnu plavu kosu gledao u one bezazlene i pametne oči i mislio: „Ti divno, milo stvorenje, ti zaista znaš da voliš.
Teodosije - ŽITIJA
Sva, dakle, zemaljska dobra za koja znaš u nas su tvojim molitvama. Ako koje od njih voliš, donećemo ti! A sveti će njima: — Nijedno od onoga što se sada u nas nalazi ne želim, samo kada bi se mogla naći
Sve, dakle, što voliš da moliš od mene, nije ti zabranjeno, sine moj, rekavši, a prestani da me prisiljavaš da dam ono što mi nije lako dati,
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe
Nušić, Branislav - POKOJNIK
mi vi, gospodine Novakoviću, odgovorite: volite li valjalstvo ili vaših pet stotina hiljada, ili recimo ti, zete, voliš li valjalstvo ili...(Uzdrži se.) Ili ti, Anto, 'ajde' reci ti: voliš li valjalstvo ili godinu dana robije? 'Ajd' reci?
(Uzdrži se.) Ili ti, Anto, 'ajde' reci ti: voliš li valjalstvo ili godinu dana robije? 'Ajd' reci? LjUBOMIR: Odista, težak, vrlo težak položaj. SPASOJE: Težak, dabome.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- zastajao sam pred samim sobom. Nisi li ti zaljubljen u Nedu? Hteo bi da jesi, ali nisi, Slobodane Galac! Da voliš nju, uvek bi se osećao kao svinja pred samim sobom, jer anđeli nisu za ovaj svet.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Od mene, već imaš prsten, evo ti jedan od matere; ako si voleo i poštovao mater, ako poštuješ i voliš mene, to nek’ ti bude zaloga, da kad na nj pogledaš, da se opomeneš tvoje matere i mene, i da ćeš ono činiti što smo mi
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kroz obruč ili točak od kola i zanjiše ga tri puta prema istoku, onda ona tri puta, stojeći na pragu, upita porodilju: „Voliš li sunce, ja li mesec?“, a porodilja, skrivena iza vrata, svaki put odgovori: „Sunce.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Eh, ti! Ni sa kim. – Reci, nisam ljubomoran… – Znam da nisi — reče devojka.— Jer me ne voliš. – Žuži, Žuži! Tako saznah da se zove Žuži. Nisam razumeo ni reči od njihovog razgovora, ali sam znao o čemu se radi.
Plava satenska mašna viri sada okružena obojenim frizurama, lošom šminkom, i podočnjacima. »Voliš li tatu? Reci teti, kako se zoveš, srce? Šta ti lepo recituješ! Najbolje na svetu, keve mi!
»S tim još nije, znači, gotovo!« pomisli, ne bez osećanja poraza. — Azra, Azra, Azra! —Još voliš da ponavljaš moje ime? —Bila si jedina Azra u čitavoj školi. — reče. Stvarno, kako si? Kako su tvoji?
— Kako je slatka! — reče sa gađenjem. — Koliko joj je godina? —Devet — odgovori majka. —Koga više voliš — upita nervozno — mamu ili tatu? Dete je nepoverljivo ćutalo. —Kaži: oboje! — reče otac. —U koji razred ideš?
Milićević, Vuk - Bespuće
— Nemoj da me koriš. Ja znam što ti hoćeš da kažeš. Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše.
Sremac, Stevan - PROZA
»Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!«, a ona mu otima i ciči: »Jovo, ako me voliš, ne lupaj fine čaše; to je prezent od kuma!
»Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!«, a ona mu otima i ciči: »Jovo, ako me voliš, ne lupaj fine čaše; to je prezent od kuma!« — »A, od »kuma« veliš, znam ja i tebe i toga tvoga kuma!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nek uperi, džile, na Moskvu, pa će im oboma biti vruće crne kave koliko voliš. Zacenut od prikrivena smijeha, Miloš krenu dalje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A? — promucao bi on. Ali to a ne beše čisto, već neka sredina između a i i. — Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o. A i sam popa tome se slatko smejao.
I po nekad sama Toda dođe do njega, metne mu svoju ručicu na rame, i smešeći se, pita ga: — Voliš li me? A on siromah muca i krije pogled od nje. — Kaži, ili sad ću da se naljutim?
Širi ruke, gleda je netremice i nija se. — E dobro — rekla bi Toda — kad me toliko voliš, a ti odmah da se ošišaš i obriješ. Nemoj da te vidim prljava i neobrijana, jer te neću više voleti.
— Ih, Dimitrijo! — veli ona — koga ću!... Eto, koga mi ti izabereš! Hoćeš li? — ’Oću, ’oću — a ’oćeš li i tad da me voliš? — Te još kako Dimitrijo! Tada, kad se udam, kupiću Ti nove čakšire, mintan, šajkaču i crvene opanke... — Ej, ej!
da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam... da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć... Hoćeš li?
Pustio sam je. Ali od jada nogom gurnuh moju testiju i razbih je. — Ne boj se. Znam ja da ti mene ne voliš, nego... — počeo sam da gunđam odmičući se od nje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
No Baš-Čelik odmah to dozna, pa potrči i carevića stigne pa povadi strijelu i poviče: — Voliš li — veli — da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?
— Drage volje, živi deset godina kad voliš! — reče bog. Čovjek se opet prokašlja n pristupi: — Gospode, — progovori — daj meni tih dvadeset godina koje pas
— E, — reče sad sveti Sava đavolu — pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš. Videći đavo silna pera u luka prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji.
Sad sveti Sava upita đavola: — Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu? A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Javi se deda, tvome se pismu nadam. Iskreno reci: olovkom kako vladam? Vrede li čemu sličice ove moje? Voliš li cveće? Jesu li čiste boje?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pobeda tamni, a porazu nema kraja i ti koji voliš večna dejstva klečanjem svojim postade zvezda i uzgred, odrubiše ti krunu nasred raja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Pa jest, ti voliš da gustiraš. TRIFUN: Pa da gustiram, dabome! PROKA: Ostavi, boga ti, Trifuna, neka gustira; nego reci ti nama,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom: »Voliš li još kog', sem mene?« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe.
Badava, opet ovako bolje: sam si gosa i kadija; što ne voliš da trpiš — ne moraš... — E jest, mislio je dalje, ali se i meni sprema takav kolač! I ko zna kako će mi biti?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Hoću ja! — i sva srećna, jer zna koliko ga time izneneđuje, smešeći se, poče da mu se unosi u lice. — Hoćeš i voliš?
I gušeći se poče da je moli: — Kaži, kaži... Nije istina, nije istina da zaista, istinski, ti voliš sve nas. I nju obuze neka vrsta ludila, lude razdraženosti, gledajući toliku njegovu ljubav.
Pandurović, Sima - PESME
I ti opet nikad nećeš znati šta si, Ni dokle će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène, Dok jeziva kiša postelju ti kvasi, Gde se najzad lêže, i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
No Baš-Čelik odmah to dozna, pa potrči i carevića stigne pa povadi strijelu i poviče: „Voliš li“ veli „da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?
E reče sad sveti Sava đavolu: „Pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš.“ Videći đavo silna pera u luka prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji.
Sad sveti Sava upita đavola: „Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu?“ a đavo odgovori: „Vala ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Problem će nam biti samo stan. Ali i tu se može nešto učiniti. Pa svi da se skupimo, kako i voliš. Dovešću mlađu sestru na školovanje, tetku da nam kuva, ujnu da čuva decu, bratanca da se zaposli u pivari.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Napipao je kesu, prstima gnječio dukate, a oni su bežali i pevušavo cičali. I sada ga voliš više nego mene, i sada, i sada, uz rukav gunja pela se pšenica, kroz košulju su ga bockale hladne i sitne bobice, pod
“ Likovao je nad plenom pod šapama, tako malim, jadnim, koprcavim plenom. „Ja?“ „Ti što jedino na svetu voliš sebe. Jedino sebe voliš. A sinove voliš kao što se vole brzi konji... kad su najbrži u selu.
„Ja?“ „Ti što jedino na svetu voliš sebe. Jedino sebe voliš. A sinove voliš kao što se vole brzi konji... kad su najbrži u selu. Voliš ih samo ako ti drugi zavide na njima.
„Ja?“ „Ti što jedino na svetu voliš sebe. Jedino sebe voliš. A sinove voliš kao što se vole brzi konji... kad su najbrži u selu. Voliš ih samo ako ti drugi zavide na njima.
Jedino sebe voliš. A sinove voliš kao što se vole brzi konji... kad su najbrži u selu. Voliš ih samo ako ti drugi zavide na njima. Ako ti cela Srbija zavidi na njima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ - Deteta sklonost kušaše svog; „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il' voliš ata misirskog? „Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Slušaj, ti samo tako govoriš, a tu otadžbinu ti voliš više nego i ja i mnogi drugi, to svi znamo. — Nije istina. Ja je ne volim kao ovi ovde oko nas.
A ja, ja ću je voleti samo onda ako me je zadužila, u tome je stvar. — Voliš je ti, voliš, znam ja, i dokazao si. — Ama nije istina, kažem ti. Ja je ne volim pošto-poto, po svaku cenu.
A ja, ja ću je voleti samo onda ako me je zadužila, u tome je stvar. — Voliš je ti, voliš, znam ja, i dokazao si. — Ama nije istina, kažem ti. Ja je ne volim pošto-poto, po svaku cenu.
Nikad, celoga svoga života, nikad nisam bila tako srećna — gušila se upijajući se u njegove oči. — Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce?
— Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce? Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve?
— Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce? Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve?
— Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce? Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve? Bože, kako čudno, kako ja volim sve ... ovako ...
— Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce? Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve? Bože, kako čudno, kako ja volim sve ... ovako ... tako ...
A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce? Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve? Bože, kako čudno, kako ja volim sve ... ovako ... tako ...
On ustade, uze je za ruku: — Mila, voliš li me, 'ajde brzo reci mi koliko me voliš? — Ti znaš, pa zašto me pitaš sad?
On ustade, uze je za ruku: — Mila, voliš li me, 'ajde brzo reci mi koliko me voliš? — Ti znaš, pa zašto me pitaš sad? — Tako pitam; srećan sam da uvek o tome slušam. — Dobro, volim te ...
Bože moj, to prođe, tako najedanput naiđe i prođe. Eto sad te opet volim onako. — A zašto, zašto me voliš? — Zašto? Bezbroj puta rekla sam ti zašto. Njeno se lice ponova razvedri.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad bi Maja, na ono navadno zapitkivanje: „koga voliš, mamu ili tatu?” odgovarala: — tatu koliko i mamu, mamu koliko i tatu! — kratko sam presijecao: — „ne, Maja!
Golać, proleter u suštini... Buniš se? No dobro, dobro, neka ti bude! Recimo onda, lumpenproleter, ako tako voliš? Ionako, za mene, između proletera i lumpenproletera sva je razlika više-manje u tome što onaj poslednji od toga ne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
No Baš-Čelik odmah to dozna, pa potrči i carevića stigne, pa povadi strijele i poviče: — Voliš li — veli — da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?
— E, — reče sad sveti Sava đavolu — pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš. Videći đavo silna pera u luka, prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji.
Sad sveti Sava upita đavola: — Šta voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu? A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.
— Drage volje, živi deset, kad voliš, — reče bog. Čovjek se opet prokašlja i pristupi: — Gospode, — progovori on — daj meni tih dvadeset godina koje pas
Čovjek odgovori: — Ja bih htio, ako bi se pogodili. — Onda upita siromaška: — Ili voliš sa alalom tri dukata, ili sa aramom šest dukata?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zašto i ti, srce, ostarelo nisi! Ti i danas voliš, kao nekad što si, Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto, K'o u mlade dane, k'o u prvo leto.
Ti i danas voliš kao nekad što si. Ti i danas tražiš borbe i života, I sa istim žarom ustaješ i padaš, Bez roptanja, mržnje, nit se ikom
Ti i danas tražiš borbe i života. Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa I osećaj da sam suviše se nad'o Da je jad najveći srce uvek mlado.
Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa I osećaj da sam suviše se nad'o Da je jad najveći srce uvek mlado. Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Nismo te mi terali da je uzmeš. Ti si uvek govorio da je voliš. ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su?
Zamisli, dobićeš klasu! I eto, vidiš, imaš da biraš šta više voliš: ženu ili klasu? ČEDA: Ja bih najviše voleo ženu s klasom. VASA: Rotkve tebi strugane, ti hoćeš lubendinju?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1893. BABIN SAVET Ako voliš jaja jesti, Ne smeš klati koke svoje. Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako? — Jest, tako je!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Skaži šta su sprva bile srpskih gora vile, Poj što voliš, samo nam poj, — ta hoćeš li, Mile! Miloje Ja milujem vsegda pjesne, ja milujem mladež, No ljubov je štekotljiva, svoj
se ljubi, sve zagrlja, za drugo ne mari; Poj tainstva čijeg nibud zavjeta ljubnoga, Hoćeš moga, sad izberi, ili voliš tvoga. Miloje Obeć'o sam, zaljubljeni, pjesnu sam vam dužan, — Čovek ničij, svoga slova valja da je sužan.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ČETVRTA POJAVA Knez Đurđe, Staniša i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu! Evo ti vodim moju željicu, Mog milog brata — moga Stanišu! JELISAVETA: Moga devera?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Govori.) I to te se ne tiče! ANĐA: Pa šta me se onda tiče? MARICA: Evo ovo! (Čita.) „Zato, ako me odista voliš, ti odmah kreni na put. Dođi ovamo i kad stigneš, odsedni u hotel-Evropi, ali nemoj izlaziti nigde u varoš.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ma'ni ti to, striče, — veli Rade mirno, već neka ona reče kome voli. I upita sestru: — Cvijeto, kome voliš? Voliš li Radivoju? Curin poplašen pogled pade na Radivoja. —Hoćeš li poći s njime? — priupita Rade. —Hoću!
— Ma'ni ti to, striče, — veli Rade mirno, već neka ona reče kome voli. I upita sestru: — Cvijeto, kome voliš? Voliš li Radivoju? Curin poplašen pogled pade na Radivoja. —Hoćeš li poći s njime? — priupita Rade. —Hoću!
Djevojka ne odgovori. — A Petar? — priupita on. — Nemojte mi o njemu govoriti! — umilnim glasom odgovori. — Još ga voliš? — Dok budem živa. — Onda zašto dolaziš k meni? — opazi on zajedljivim glasom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA Sad znam zašto je plakala. Plakala je zbog tebe, zbog svog brata. Znala je koliko me ti voliš, a ovamo vidi kako ja nikad tebe ne spominjem. MIRON (ustaje, tronuto prilazi Tašani): Ostavi to, Tašana, ja sam kriv.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške »maslarke«, što znamo da ih voliš, a evo i jabuke. Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno.
STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca, mater, kuću! Hajde! Konji čekaju. Jedan za mene, drugi za tebe!
KOŠTANA (odlučno, zlovoljno): Neću! Zašta, kuda da bežim? STOJAN (posrće k njoj i vadi nož): Zar me ti ne voliš? KOŠTANA (uplašena, moli): Ne, Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! Nemoj! Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (Krši ruke.
Šantić, Aleksa - PESME
2 Iz mojih suza niču Mnogi cvetovi sjajni, A hor se slavuja stvara Od uzdisaja tajni'. Pa ako voliš me, draga, Sve cveće nek je tvoje, I pod prozorom tvojim Nek hor slavuja poje.
Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta ti sve bene voliš, i vidaš benaste bole. * Tako se zove u okolici Mostara jedna vrsta divlje patke (prim. prev.).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sam sade na Goleč-planini, da te vidim u carevoj vojsci, poznao bih tebe i đogina, i tvojega hrta Karamana, koga voliš nego dobra đoga? Znaš li, bane od malene Banjske?
Ili voliš carstvu nebeskome? Ili voliš carstvu zemaljskome? Ako voliš carstvu zemaljskome, sedlaj konje, priteži kolane!
Ili voliš carstvu nebeskome? Ili voliš carstvu zemaljskome? Ako voliš carstvu zemaljskome, sedlaj konje, priteži kolane!
Ili voliš carstvu nebeskome? Ili voliš carstvu zemaljskome? Ako voliš carstvu zemaljskome, sedlaj konje, priteži kolane!
Vitezovi, sablje pripasujte, pa u Turke juriš učinite: sva će turska izginuti vojska! Ako l' voliš carstvu nebeskome, a ti sakroj na Kosovu crkvu, ne vodi joj temelj od mermera, već od čiste svile i skerleta, pa
Ta neka te turski car ne paše!“ Pa otide gospođi u dvore, pa gospođu privati za ruku: „O Jelice, gospođo razumna, ili voliš sa mnom poginuti, il' Turčinu biti ljuba verna?
Sad ti biraj, mila moja sejo! Kaži bratu za kog voliš poći“. Seja bratu tiho odgovara: „Voljan budi, moj rođeni brate!
Kojoum smrtjom hoćeš ginut? izberi si najvoljenju, tj. kojom smrću hoćeš da pogineš? Izaberi onu koju najviše voliš. Čini mene posaditi, tj. zapovedi da me posade. Zapovidal car delijam’, tri stotine janičarom, Turkom vitezovom, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eh, ona, s onim velikim očurdama! — sad već blaže progunđa Stric. — Uplašila bi zmaja. — Pa ipak je ti voliš — napasno zaškilji Jovanče. Stric buknu kao vatra i razvika se: — Ih, zar nju, Ciganku!
Jovanče se netremice zagleda u njezine uplakane sjajne oči i upitno nadiže obrve: — Zar ni mene ne voliš? Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu. — Ti si nešto drugo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SERVIJANI Brate, pravo mi, bez šale kaži, s kojim imenom voliš se nazivati? Gospodskim sinom, ili od sluškinje kopilanom? Hristjani se robljem i irajom ne nazivlju!
Prah šakami fućarati pod nebo. O zlu mudri, a o dobru ludi. Ako ti mudri po ćudi ne kazuje, mahneš ga se i voliš mahnitu verovati. Jedan čovek vilajeta ne može zaustegnuti.