Upotreba reči volje u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I ti si carski čovek... a mi skotovi, koje ćeš ti samo radi jedne volje na robiju goniti!?...“ Nije sve ni izgovorio, siromah, a komesar viknu: „Buntovnik!..

Obradović, Dositej - BASNE

i što je najužasnije: sveti i hristjanski z a k o n, ustanovljavati i praviti, ovo je uprav protiv božjeg namjerenija, volje i blagoslova, protiv bogosozdanoga jestestva, |protiv svake iskrice pameti i razuma, na umaljenije, istrebljenije i na

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

zato opet sastavi ovu ulemu, i dođite da me molite; ja ću se ljutiti i vikati na vas; naposletku ja ću vas kao preko volje poslušati, da ne idemo preko Drine; ali u tvoju glavu, ako kome Turčinu kažeš da sam ti ja povladio”.

Tako, i bez moje dobre volje, odem sa Čupićem na Drinu. Posla on svoje ljude, i dođoše ona četiri bega, koje kao reum (ili bošnjački: taoce) u naš

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eno, poznajem ga po razgovoru, kako je veseo i dobre volje. Nikad ga nisam video tako dobrovoljna!... Po drugim selima, naljute ga, najedi se, pa je povazdan turoban.

— Vala, Dašo, nema ni onakog vinograda u tri kapetanije... Hoćeš mi ga ustupiti, vere ti? — Drage volje, gospodine, samo da mi se dokopati... — Hm, i ti još — samo da ti se dokopati!?

— prošaputa Mato i okrete naviše stazom kući svojoj... Ako si koji put nešto turoban i zle volje, a ti samo svrati — osobito ako to bude zimi i kad je kaka žestoka mećava — u kafanu »Kod petla«.

— 'Oćeš, 'oćeš Srejo! — kuraži ga Boroje. — Ti si čovek vredan — poznat ovde kod nas. Svak će te drage volje uzeti u kuću — Boga mi jes' — prihvati Golub — valjanu čoveku lasno je naći i najma i rada.

— Jes', jes', pravo imate — potvrđuje Pupavac. — Vi ćete me već i u tome poučiti kako da se vladam. — S drage volje... Dobro bi bilo da joj najpre ponudite .kakav poklon, tako, kakav dobar prsten ili iglu dijamantsku... — Hoću...

— Pa 'ajd ponesite n jedno burence majstor Stojanu, neka ga opravi. Ide blagdan — trebaće mi. — Drage volje, ponećemo — reče Nikola. Kapetan ih isprati s burencetom čak do kola.

pojesti neko jelo osoj — mesto koje leži u hladovini otoič — malopre ošvanjio — osramotio se ošljarenje — rad bez volje, izbegavanje posla, magarčenje Pajanta — pomoćna greda, greda o koju se vešaju stvari palamar — debeo konopac, kojim

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On je dotle voleo Stanka više nego oba brata; a otada Stanko mu poče izlaziti iz volje. I što se Stanko više družio s Jelicom, on ga je više mrzio. A kad se ovaj poče i šaliti — on ga omrznu sasvim...

I izidoše mu oba iz volje. Čudio se samo kako je mogao voleti takve sebičnjake!... Osećao je kako je u pravu da i on na svoju ruku radi.

On nju voli. Grjehota je rastaviti one što se vole!... A... najposlije, zar si ti jednom učinio nješto preko svoje volje?... Ivan obori glavu. Videlo se na njemu kako se bori sam sa sobom.

Ti nam vrati štap, a mi ćemo ga opet dati tebi. — Nemoj, more! Prođi ga se! Zar ne vidiš da je pust?... On nema volje da ja kmetujem... Pa lepo, i ne moram! Naposletku, dosta sam i kmetovao... — Onda, znaj Jovo, šta nam se sprema!...

— Kao patka! — A ronac? — Kao riba! — Umeš li poginuti? — Kad god to dragom bogu vola bude!... Bez njegove volje ne umem, ali umem ubiti!... — Onda te primam!... Eto, samo su takvi bili primani u Zekinu četu.

O, bog s nama!... Ama, jesi ti pri sebi, ženska glavo!... A što da se ne smejem!... Naradio sam se do mile volje!... Narodio sam, s tobom, punu kuću čeljadi, pa sve zdravo i veselo, pa viđeno i čuveno; pa ostao častan među ljudima i

— Pa da vidiš, i nas je bilo dosta... Došao Đorđe, pa Luka, pa Stojan, pa Jakov... Ala ih se natukosmo, do mile volje!... Ja mislim da im skoro neće pasti na um da Drinu prelaze!... To je bio strašan lom, koji se ne da ni opričati!...

— Vojko i Petronije!... A... oni taj posao znaju!... — Alal im vera! Nastade vesele. Jelo se i pilo do mile volje. Jedini Stanko beše nešto setan međ družinom. — Šta je, Stanko? — upita Zavrzan veoma razdragan i veseo.

Jednom sađaše Stanko sa Zekom pred kolebom. Oko njih beše čitav život, jer se šalilo i smejalo do mile volje. I Zeka je bio raspoložen. Samo Stanko beše već nekoliko dana oborio glavu. — Ama šta je tebi, pobratime?

Srce mu je lupalo. Neka laka drhtavica obuzimaše snagu njegovu. Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako... stegao vilice i naturio osmejak na lice... Sve beše spremno.

— Onda, braćo... — reče — da se oprostimo!... Ljudi smo, pa smo mogli zgrešiti jedan drugom. Neko je nekome, i preko volje, štogod nažao učinio... Reda je, braćo, i da to nismo učinili, da se bratski izgrlimo i oprostimo!...

Dučić, Jovan - PESME

Tako taj mali artista ispreda žudno iz svojih grudi, iz srca, iz bolnog i maglovitog sna i volje za stvaranjem. On u svoje tkivo utkiva končiće što se izvijaju iz tankih glasova sa gnezda...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

povrh njih — tek sam, velim, odškrinuo vrata, a neki zatvarač koji osećam da je unutra, u meni, htede ih protiv moje volje i silom zalupiti i ostaviti me napolju. Ja junački otvorim širom i stupim slobodno unutra. Ali ne umem da koračim.

Uđe on, a kao da mu se nabrala koža oko levog oka. Nešto je dobre volje. Kako uđe, izvadi sahat iza pojasa, kao sanćim da vidi koliko je. — Zar si povratio?... — trže se.

Samo još da vidim šta će selo reći. A u selu ko smije reći što protiv vladičine volje i riječi? Nijesu se dugo prepirali. Seljaci se šćućuriše, samo ih srce boli, ali što mora biti — mora!

— A ima li u vas klavira? — pitaše me. — Naravno da ima — rekoh ja, bez ikake volje za dalji razgovor. — Opet ludo pitanje — reče ona — Svirate li vi u što, ako smem pitati? Đavo ga znao šta mi bi!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno. Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama.

— Post’o si razgovoran nešto noćas, a? Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija.

— Hoćete l’ dozvoliti da vas malo odmenim? — pita putnik. — O, molim... zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati.

— O molim! Kakva pažnja! Zdrage volje! — reče g. Pera i pokloni se učtivo. — Dakle, izvol’te, da se krenemo! — veli pop Spira, i uputiše se iz porte.

Bio je užasna lenjština i čmavalica. Po njemu su se slobodno mogli ne samo pacovi nego i miševi do mile volje šetati i trčkarati, on je samo sebe sklanjao. Pacova se bojao, a miševe opet izgleda da je bagatelisao.

Jer ja mislim da nam ni sad nećete odbiti poziv na »jauzn«. — O, s drage volje, s drage volje! Samo ako, to jest, gospodin Pera pristane — veli gđa Sida, a u taj par došla joj gđa Persa sva zelena.

Jer ja mislim da nam ni sad nećete odbiti poziv na »jauzn«. — O, s drage volje, s drage volje! Samo ako, to jest, gospodin Pera pristane — veli gđa Sida, a u taj par došla joj gđa Persa sva zelena.

Na njemu je često frajla Melanija ždroncala neke arije. Kad je pop Ćira dobre volje bio, on je uživao u svirci, pa ma to bile i švapske arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije

bal; a Jula je znala od švapskih igara samo nekakvu šotiš-polku i neki tajč, koji joj je mama, kad je bila dobre volje, pod dudom pokazivala. Na bal je išla od godine do godine, o Sv. Savi, a na balu je uvek bila malerozna.

I na posletku, Juca je bila skromna i bogobojažljiva devojka, koja nije imala svoje volje, i koja je sve slušala u kući, i oca zvala: táta, a mater máma.

— Ja ću vas moliti za ovu treću knjigu za moju Julu — pohita gđa Sida. — O, s drage volje — veli Pera. — Ako su na nemecki napisane — veli gđa Persa — onda će bolje biti da je pošljete Melaniji; ona zdravo

nadali su se da neće ni poslednji put biti; a posle, i jedan i drugi pop bili su posle ručka uvek miroljubivi i dobre volje, zato su i posle ove scene produžili — k’o da ništa nije ni bilo — da piju i da se razgovaraju o ekonomiji.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Popa, ako je dobre volje, prišao bi, prepojao bi mu ih, on bi ga tad ljubio u ruku, metanisao za njim; a ako nije dobre volje, ne bi ni gledao,

Popa, ako je dobre volje, prišao bi, prepojao bi mu ih, on bi ga tad ljubio u ruku, metanisao za njim; a ako nije dobre volje, ne bi ni gledao, već bi drugima prepojavao koji mu plaćaju.

Po tome bi se poznavalo da je on hadžija dobre volje kad bi, dolazeći u kuću, ne išao pravo gore, na gornji boj, u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana kako obično

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Već su se prilično upoznali. — Kažite mi iskreno, gospodine Ružičiću, što ću vas pitati. — Drage volje. — Da li ste vi u frajla-Julku zaljubljeni? Ružičić se smeje. — Al’ kažite mi, molim vas.

— Može biti, samo molim, rad sam i ja sa Ljubom jednu reč nasamo prosloviti. — S drage volje. Svi odu u drugu sobu, samo ostanu Čekmedžijić i čika-Gavra. Ljuba kaže čika-Gavri da je zadovoljan.

— Ako boga znate, otsecite te nokte, jer to Ljuba strašno mrzi; ako primeti, može i odustati! — E, drage volje, otseći ću.

Jefta Ćirković ima sostojanije te Alku i preko njene volje zadobije. Volji se materinoj mora povinovati devojka. Sad je Alka — Ćirkovićka, a Mica — Rogozićka.

Ona mora umreti, ako udovoljstva ne dobije. I Rogozić, na peru snažan a spram volje ženine slab muž, privoli se da protiv rođene sestre parnicu podigne. Sad je za Svilokosića položaj težak.

— Amin, nek tako bude, mada si samo za jednu godinu od mene stariji. Činiću ove što je do volje tvoje, — reče Milivoj ponizno. — To je šarmantno, to mi se dopada! Tako ćete i meni, i sebi, i Marku obraz osvetlati.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje! — Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić.

Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor. — Posmatrao sam zalazak sunčev. Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta.

A posle, kad se i to jednom svrši, otići kući, odmoriti se do mile volje? zadovoljiti i umiriti ljubljenu ženu, ispijati svu onu neviđenu cpećy što mu je obećava i nudi to divno stvorenje što

Ponekad, onako ustajalog i nepomičnog, obuzimao bi ga neki svež, silan i okrepljujući talas volje za kretanjem i baš onim istim radom i kretanjem tamo u bateriji, želja za onim bujnim, punim opasnosti, snage i rizika,

Zato se odrediše odeljenja. Ova odeljenja, idući nogu pred nogu, iznurena i bez volje, pređoše jednu rečicu, pa pođoše mileći uz breg, strm kao zid.

Afrika

Tako se razočarano vraćam kući. Jutro studeno toliko da se, sasvim preko volje, prelivam hladnom vodom. Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj

Bio sam neprijatno iznenađen kada sam, i protiv svoje volje morao videti koliko je taj čovek zapušten. Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga

Ako koji od crnih slugu, njegovih (on ima samo marmitona), mojih ili Mejovih, ne posluša odmah, ili ne sa dovoljno dobre volje, N. ga ne ošamari kao što bi bilo koji drugi belac, već ga besno i naglo ujeda za ruku, leđa, mišicu.

Posle večere idem sam u šetnju, gubim put, nalazim ga, zabavljam se tako do mile volje. Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe. Sve je radosno što je sunce najzad otišlo.

Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

KATICA: Vi me s otim obespokojavate, no ja znam da neće ni on protiv moje volje baš tako postupati. MIŠIĆ: Zaista, škoda bi i bilo, vaša mladost, vaša lepota... KATICA: Ja sam nesrećna!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Engelshofen se svega toga gadio i, kad je seo, uza zid, na jednu klupu, nije imao nimalo volje da pomaže Garsuliju. Kad su iz zatvora izvedeni zatvorenici, okrenuo je glavu i nastavio da odbija guste dimove na

On je bio pristao da se ona vrati ocu, a da li će sa njim u Rosiju, stoji joj od volje, kao kapa Jusufu. Volj ti piti, volj ti kapu kupiti!

Ili su vesti iz budućnosti, koja nam se sprema, bez našeg znanja, protiv naše volje i sasvim drugačija, nego što se očekivala. Ta igra dana i noći u našem životu stalna je, do smrti, i uvek se ponavlja.

Iako je ono, što se među njima bilo desilo, došlo, po njenoj volji, čak i protiv njegove volje, Isakovič je osećao da su oni, sad, vezani, i teški pred Bogom, ako ne pred ljudima, kao da su lancima vezani.

Iako pojma o tim stvarima nije imao, iako je sve to kupovao, preko volje, tek da bi im nešto doneo, on se trudio da im se, izdaleka, umili, jer ih je on u daljinu kretao.

Među doseljenicima bilo je, kraj sve dobre volje Kostjurinove, mnogo bede, mnogo nezadovoljnika, mnogo prolivenih suza.

jedan za sve, i svi za jednoga izjavljujemo, da tražimo, da ostanemo vojnici i radi našeg imena i časti, ni najmanje volje nemamo, da odbacimo od sebe pušku, i postanemo paori!

Neka, kaže, sačekaju, da se svi smire, na svom naselju, pa neka se posle, do mile volje, kolju, i igraju iz kola kučke, u Mirgorodu.

Imperatori austrijski – da bi ih iz Turske primamili u Hrvatsku – pisali su im da će im predati, i drage volje darovati, svakom posebice, prema zasluzi, koliko se osvoji polja, kotara i kaštela, kao zasluženu nagradu!

koračao tako oholo, sigurno, znajući šta hoće, i kud je pošao, bio je sad, kad je, eto, bio, u Kijevu – slabe volje, bez nade, a zbunjen toliko, da je sve češće mucao. Nije rečenice više završavao.

Isakovič se, u međuvremenu, u Kijevu, bio sasvim izgubio, unesrećio – ličio je na čoveka koji više nema svoje volje. Izgubio je bio volju i da ode u Budim, kod Božičke, i da vidi, još jednom, Teklu, i da ode svojoj familiji, na naselje,

Zato se rodio. Niko nije još svoju sudbu izbegao, a život nije naručen, nego je to, što nas snalazi, bez naše volje, i ne onako, kako bismo želeli. Živimo, plačemo, smejemo se, kad kako.

Teodosije - ŽITIJA

jedan dan ne bih hteo posle ovoga ovde ostati, da me se kako slastoljublje ovoga sveta ne bi kosnulo, i da protiv moje volje ne odvuče dušu moju od takve ljubavi prema anđelskom životu, kao što učiš, oče. Hteo bih bežati, a puta ne znam.

I kada su blagorodni, koji su dopratili svetoga, već odlazili kući, mnogi od njih ostadoše u manastiru i protiv volje prepodobnoga, koji nije hteo da ožalosti siva samodršca, a oni k njemu govorahu: — Kod tebe, u zemaljskoj vojsci, prvo

Pa da je i hteo olakšanjem da posluži utrobi, bolest bi ga i protiv njegove volje sprečavala. I tako sav život njegov beše post.

zapovesti očeve, i govorio je da je uzrok njegove nepokornosti nagovaranje i podstrekavanje od vlastele, a ne od svoje volje. I svi protivnici, videći bratski život u zajedničkoj ljubavi, pristupahu k njima s ljubavlju.

A ovo mu se dogodi zbog nesmerne volje i gordoga vrata njegova, i zbog velikog nemilosrđa prema ljudima, koji su sazdani isto kao i on, i zbog nepoštovanja

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Retke su inertne prirode. Sve se više javljaju ličnosti velike volje. Strani posmatrač imao bi utisak da svi napreduju sa neukrotljivom upornošću i žilavošću.

Vrlo se čvrsto drže onoga što smatraju za pravično i dobro. Zbog njihove nesalomljive volje smatraju ih za vrlo tvrdoglave: nazivaju ih „tvrde bošnjačke glave“.

Iz ove vrlo stare istorije treba zapamtiti jednu činjenicu, a to je pojava ličnosti izvanredno jake volje, koje su takoreći u sebi skupljale volju cele mase, uvek bezizrazne i nekretne.

Izgleda, da su i danas bugarski političari obdareni većom jačinom volje nego političari ostalih južnoslovenskih tipova.

I dok kod ostalih Južnih Slovena ljudi jake volje imaju često demokratsko, pa čak i demagoško, držanje, bugarske političke vođe su uvek samovlasne (aurokrate).

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Zbog toga je bio veoma zle volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica u tijelu i svaka misao

— Mrnjau — frnjau — krnjau, mene još voli moj čiča Trišo i primiće me drage volje natrag! Hajdemo Šarove! — A možda mene neće primiti? — zabrinu se Šarov. — Kako da neće! — povika Tošo.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ište Skamenjen je u blaženom grču Da nije možda trudan Da li će roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Devojke su imale sjajne i napregnute oči... Očekivale su herojstvo, ali ja nisam imao volje da izigravam heroja. Onaj se još znojio po temenu i po tome sam znao da se plaši.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom.

Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom. Opet je upita: „Hoćeš li, Sofija, poći od slobodne volje za gospodara Sofronija Kirića? On je čovek uredan, imućan, kod njega ćeš dobro živeti.

Čula si od mene kako je sa prvom bolesnom dobro živeo, kako ne bi s tobom“? — Od slobodne volje, — odgovori Sofija. Onda joj ja pružim ruku, a materi kažem da bude odma’ sutra prsten, da ne treba nikakovi’

Doduše, Pera je rad bio i dalje ići u školu, za trgovinu nije imao volje, ali očina volja bila je preča. No ukoliko je više Pera bio prenebregnut, utoliko većma je, opet, mati želela sve to

Gospodar Sofra je ostareo, tako isto i gospođa Soka. Nije ni čudo. Lenka se udala za jednog sudca, protiv očine volje, koji je hteo za Profita. Profit je drugu uzeo. Takvog zeta neće dobiti.

Neka ga neka putuje. Gospodar Sofra donde uređuje kod kuće, ali dosta bez volje; samo to ga jedno drži, da je rad Šamiku još za svog života u kućevnom redu videti. Slabo kud ide, ode Krečaru i Čamči.

— Našto ti toliko? — Imam veliku baštu — smeši se i pali lulu. — Ti si, Pero, nešto dobre volje! — A zašt’ da ne budem dobre volje? Ja ću vami svima trgovcima i bakalima i mom ocu pokazati šta sam kadar.

— Imam veliku baštu — smeši se i pali lulu. — Ti si, Pero, nešto dobre volje! — A zašt’ da ne budem dobre volje? Ja ću vami svima trgovcima i bakalima i mom ocu pokazati šta sam kadar. Za pet godina moram se obogatiti.

Meni je milo. Ja poznajem vašeg oca i njegovu kuću, ja bi’ vam drage volje dao moju kćer, vi ste fini gospodin, no samo jedno fali. — Šta to može biti? — Šamika pobledi.

— zapita ga urednik. — Nešto malo. — Napišite ovom gospodinu nadgrobne stihove, dobro će vam platiti. — S drage volje, samo pre podne imam posla. — Molim da budete danas moj gost kod „Bele lađe”. — Drago će mi biti.

Nagrada je dvanaest dukata. — S drage volje, al’ morate do sutra čekati. — Ma do sutra. — E sad, gospodine, idem odma’ na posao, da ne gubimo vreme.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile volje ih ljubeći i tukući, oni sad nisu išli da traže žene.

Otpasavši sablju, okrenut svojim oficirima, ponavljao je češće, sve bolje i bolje volje: „Kakvi ljudi, kakvi kosmati ljudi...

I ova preljuba, i ovo uživanje sa jednim novim i drukčijim muškarcem, krišom, došlo je bez njene volje, po njinoj volji, neumitno.

Tako je jedne noći, bez volje i želje da se bije, Isakovič, u velikom logoru, razbudio svoje oficire i naredio im da tiho probude vojnike, koji su

Tamo će, najposle, biti zadovoljan, ležeći poleđuške i pevajući do mile volje. Ustreba li mu vina, imaće i vina, a kad koja okrugla seljanka prođe, podmetnuće joj svoju monašku toljagu, tako da se

Da su se njih dvoje, eto, razišli, rastali, bez ikakve moći i volje i bez glasa. Ona je bila tamo, on ovde. Kao što su kopite odbacivale blato, i kola i točkovi odbacivali kapljice, što

Kad udari kiša, oni pođoše bosi, dobre volje i veseli, tražeći da se ide i noću, ali put im je bio određen i oni su morali mnogo da dangube po varošicama

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Proricanje može da se vrši na osnovu nekih znamenja koja se spontano, mimo volje onoga koji gata, javljaju. Tako, na primer, smatra se da ako devojka lomi posuđe u kući, brzo će se udati.

Najveća tragedija je kada dobri ljudi, bez namere i protiv svoje volje, ureknu upravo onu osobu koju jako vole (na primer: roditelji decu, prijatelj prijatelja, draga dragog itd.

(Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br.

ako ne i više, narod je na osnovu svog teškog iskustva mogao da vidi kako prirodne i društvene stihije, mimo i protiv volje čoveka, poništavaju njegove napore i usmeravaju njegov život u neželjenom smeru.

na tok zbivanja u vlastitom životu, odnosno da su čovekovi napori uzaludni jer njegovim životom, mimo i protiv njegove volje, upravlja neizbežna sudbina.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

otvorenom knjigom života što je blistala, šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

i po godine pa da se stvar izgladi i da se opet sretnemo u filmu »Ljubav po podne«, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer je pokojni Gari (Kuper) bio lafčina i nije pravio pitanje. Te zime zbog male Odri upropastih svoj zimski kaput.

krompir, sitno seckanu šargarepu; proždirala palačinke, uživajući u zalogajima što su klizili prema želucu i protiv volje joj činili zadovoljstvo; prisiljavali je da prestane misliti na bol, da se uspava i opusti, da gotovo zaboravi gde se

— Ja ih izazivala? — Znate, u ovim krajevima još se veruje da nijedna žena ne može biti silovana protiv svoje volje. A i tužilac i sudije su iz ovog kraja, znate. — Kako to mislite?

Matavulj, Simo - USKOK

— Uđi, gospodine — reče knez. — Dom je božji i tvoj. Što imamo, dijelićemo! Hljeba i soli biće, a najviše dobre volje i ljubavi, koja se podijeliti ne može! Na sred prostrane suhote plamaše velika vatra. Pod bijaše zastrt slamom.

najveću dobrotu? — Što mogu drage volje! — reče Savo. Janko izjavi želju da piše sestri; kaza mu svoje sumnje o pošti i svoju nasnovu, kako bi mogao doći do

Ako bih sa ovo malo svoga znanja i mnogo predanosti i dobre volje mogao vam služiti, bio bih zaista srećan! — I ja bih bio zadovoljan da ostanete uz mene — povrnu vladika.

Starac bješe neobično dobre volje, jer mu iz svijeh plemena dolažahu glasovi da se mir utvrđuje, da se narod pokorava sudovima, da su dobri biljezi e će

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ona su iracionalna protiv svoje volje. Deca bi da se što pre iščupaju iz detinjstva, da se otrgnu iz stanja zavisnosti i robovanja, da im se stvari i pojave

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo! NANČIKA: Iz drage volje. LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Novaković, pun dobre volje i namera, otpočne rad u prilično velikim razmerama. Prelaženje Kurcbekove štamparije u srpske ruke pozdravljeno je kao

Ali puna i prava vlada njegova započinje posle smrti carice matere, od 1780. Jaka duha i volje, odlučan da bude onako kako on misli da treba da bude, on je stavio sebi u zadatak da preporodi staru i začmalu

Naročito na njega utiče Šeler, koji je hteo biti klasičar, ali koji je i preko svoje volje skliznuo u romantizam. Taj nemački uticaj preovlađivao je, i on se sav podaje njemu.

Ne osećajući volje za kaluđerski čin, ode u Zadar, na učiteljsku školu, koju svrši 1871. Zatim, učiteljuje po srpskim selima severne

pisaca ostala mu je široka čovečanska simpatija za sve što živi i trpi, sklonost da naročito proučava ljude slabe volje, »započete a nedovršene ljude«, kako veli Turgenjev, navika da u pojedinostima i opširno raščlanjava razna stanja svesti i

Ali izbor njegovih prevoda pokazuje da nije uspeo da razvije svoj književni ukus. Uopšte, on je imao mnogo više dobre volje i vrednoće no stvarnog književnog talenta.

po idejama, osećanjima i obliku, bunila je mnoge ukorenjene predrasude, i retko je koji pesnik dočekan sa toliko zle volje i podsmeha.

Težak, sumoran ton, bolno istraživanje u dubinama ljudske duše, slikanje obolelih stanja volje i pomućene svesti, odlikuje prve radove mladoga pisca.

Milićević, Vuk - Bespuće

On mahnu rukom i odbi. Nije osjećao ni najmanje volje za igru. Uze Simplicissimus koji je redovno čitao. Nije bio raspoložen za čitanje i baci ga na stranu.

Neki dan, jednom nespretnom kretnjom oborio je slučajno jednu malu sliku. On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi, obješeni na zidove i zatvoreni u okvire, počeše da smetaju ? — i zgledao se u nju.

Milan je zato imao tako mnogo volje, a za ostale stvari nije pokazivao osobitog dara, brat nije imao razloga da se protivi i pustio mu da radi što hoće.

sobom kočijaša, svega zamotanog u biljce, sa rupcem preko ušiju, sa bijelim vunenim rukavicama kao čarape, kako preko volje drži uzde po kojima se hvata snijeg i ne diže bič na konje.

I kasnije niko niti imađaše volje niti se usuđivaše da ga tuži. On je ostao uvijek isti, silan i jak, da pokazuje svoju snagu i da lomi svoj bijes na

blatnjave vode koja zalijeva kaljave drumove; bilo je u tome svemu mnogo jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko mrtve noći i zamrzlog jutra i dana koji je kunjao.

I kad je najmanje to očekivao, kad je najmanje osjećao za to volje, kad je možda bio napola raskrstio sa životom, kad osjećaše da će to možda unijeti u njegov život više nesreće nego

— I privinu je čvršće k sebi. Ona mu se ropski pokori, bez volje i bez radosti. — Vi volite ovu u vašoj kući, — kaza ona ponovo, odlazeći, umornim i turobnijim glasom nego prije, bez

I ona ga posmatraše, radeći preko volje svoj posao, na stolici pored sebe, gdje puši cigaretu za cigaretom, igra se s dimom i dobaci joj po koju ravnodušnu

Sremac, Stevan - PROZA

A posle, pogodan mu je bio još valjda i stoga što ga je mogao do mile volje tovariti pred društvom. Jer Jova je bio šaljivčina, voleo je da zadeva; pa kad se zadeva sa Srbinom, onda biva

— A, ja?! O molim... molim... naravno, s drage volje, što ne? — reče g. Paja malo tanjim i tišim glasom, pa uze preturati »puslice«, s jednoga na drugi kraj tanjira.

Jova nije mnogo pisao kod kuće; kod kuće je više čitao ili pomagao Kaji u kujni, kad je ova bila dobre volje, i zato mu pisaći pribor i nije bio bogzna kakav.

Radičević, Branko - PESME

Tebeka divna odonud nestade, A majka mene tvom zlotvoru dade! Ti znaš da beše protiv moje volje. Ne glaj me tako, oh ubi me bolje!

izvan sebe: „Tog i tog nema, al' nije ni trebe, Kako je, da je, ne mož' biti bolje, Jer sad premišljat više nije volje“, — Pa uze tabak i pisati stade, Napisa brzo i mladićim' dade; Još njima reče: „Bolje umret tako, Neg tužnim srcem

“ 72. Junak kanda nema volje, Jer ne stište ruku njenu; Da li misli na što bolje? Da l' na ćerku nje ljuvenu? Tries i šes majci leta — To zaista

Al' zaludu, sunce granu veće, No mu lovu niotkuda sreće! Reče junak: „Da grdne nevolje!“ Al' je opet zato dobre volje. Ta ču li me, pobratime mio, Ko veseo tuna ne bi bio? Tako jutro, take okoline. Ko tu ne bi skakô od miline?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo — to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodređen opis: „Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako — i jest i nije.

Posljednji najmenik koga je djed primio protiv stričeve volje bio je neki Rade s Brdara. Upao je u našu kuću jednom oko podne, bježeći pred proljetnjim pljuskom, i čim je prekoračio

A kad je bio štogod zle volje, samo bi kiselo premjerio uštogljenog Amerikanca, gvirnuo u malu sliku kralja Aleksandra, zadjevenu u ćošak Vilsonova

Kakvo ime i da daš ovoj izgubljenoj plitici zavjetrine, bez glasa i pokreta, kad u njoj nemaš volje ni usta da otvoriš.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A i sam popa tome se slatko smejao. Kad je dobre volje on ga zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta; popadija pak da će mu tad

Posle venčanja opet je bilo veselja. Jelo se, pilo, prosipalo do mile volje. Ali tek u noć nastade prava svadba. Dimitrija se opet opi.

— Opet zaćuta Mita. Ubrzo ustadoh i ja. Oprostih se i odoh, ostavivši ih same, da bi se njih dvojica do mile volje narazgovarali i presedeli noć. IV Posle, u nevreme, pre večernje, oglasi ga zvono. Umre on, Mita.

Jedva je čekala da dođe subota, kakav praznik i da mu iziđe na grob, iznese za dušu, i sita, do mile volje, da se naplače. Cele je nedelje bila mirna.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

svu pšenicu, zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag. — To reče stara jarčekanja i ode.

djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavle, možeš ostati pa tu živjeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.

— Gospode, — reći će pas — kad mi je život tako nemiran, može li biti da živim samo deset godina? — Drage volje, živi deset godina kad voliš! — reče bog.

Hadžija na to pristane drage volje i reče da mu neće ništa za čuvanje naplatiti, a još mu i to reče da on ima i od drugijeh ljudi novaca na ostavi.

On joj onda obeća da neće nikome ništa kazivati nego da će joj drage volje učiniti ljubav što će ga moliti, samo ako bi mogao.

Hadžija kad to čuje jedva dočeka i reče da će joj tu ljubav drage volje učiniti, i da joj neće ništa čuvarine uzeti. U to isto vrijeme dođe i onaj hamal, pa zaište od hadžije da mu da one

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Kako ti je volja. MAKSIM: Ali nećeš ni ti. SOFIJA: Ja moram. MAKSIM: Preko moje volje? SOFIJA: Tvoju volju znam kad treba slušati, ali ovde nemaš pravo. (Ej, braca Jevreme, sad da si mi!

(Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.) MAKSIM: Eto, kume, čovek mora i preko svoje volje da fali svoje čudo. KUM: Bre, lako je tebi, ali kako ću ja? Pak jošt dok čuje da sam svedočanstvo dao.

Posle podne da se skupimo: ja, Mara i Leposava, pa dođite i vi s društvom da probamo. MILAN: Iz drage volje. LjUBA: Za danas neka ostane pisanje. MILAN: Kako je vaša volja, i tako je skupština u Čitalištu.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jednostavno, da sam kakva izafektirana guska, intelektualka ili nešto slično, mogao bi sa mnom da se prepireš do mile volje oko, na primer, Kafke. Od kuhinje bismo napravili nešto kao debatni klub i sve bi bilo O.K.

Tako njegovo bekstvo u drogu načisto propada. Ali što jes, jes, mogli smo do mile volje da mažnjavamo tvrdo kuvana jaja, to je istina. Prvi dan nekako i prođe, ali drugi!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Vidim sebe - već ubicu! gde se hvatam, preko volje, u đavolje kolo riđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Vi ćete mi, znam, najbolje protolkovati moći, ako nisam zudrіnglіch. ALEKSA: O, iz drage volje. JELICA (otide u drugu sobu). ALEKSA: Ne da mi vrag mira! nego oću i francuski da znam.

JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu. Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac! ALEKSA: Ako je inače prilika dobra.

Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac! ALEKSA: Ako je inače prilika dobra.

Ne znate li vi da je Karl Mor ljubio Amaliju i preko volje očine? Sad vidim da vaša zakletva nije tako tvrda kao drugi heldova.

No gospodin će (na Marka) sve učiniti. MARKO: Sve, iz drage volje. JELICA: I jošt ste ungerührt? Ah, sam Sije nije mogao takav biti kad je pisao Rodina.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Prebrali vrapci sa mnogo volje živicu svaku, šumu i polje i, evo, svaki u kljunu nosi poneko zrno dobrome Ćosi. Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna i za

Ja sam pijevac Mamuzar, kokošiju sviju car, al sam sada sasvim star; htjede gazda da me kolje, ne dadoh se drage volje, izmakoh mu već iz ruke, pa pobjegoh u hajduke.

Po pustom drumu sena puže, prekorno šapće: „Ej, Ćiro, druže, da nisi bio tako zle volje, bilo bi bolje. Ja bih te čuvo, u svojoj seni. Je l tako, reci?! A sad se, bogme, na suncu peci.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Usreći mi čedo moje Po dobroti volje Tvoje”. I Gospod je saslušao Molbu bedne majke te, Anđela mu čistog dao, Da nad njima večno gre; Da ga mučnom stazom

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

da se suvišni polet u zemlji smanji I posle dekade ovog zanata on postade plotski mudrac mršav i sveo, pun gvozdene volje.

vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju dosta je slušao naše kukumavke izgoreše mu

bilo pod mojom upravom Nije zabrljali su moji pomoćnici ja sam davao razloge za optimizam i pokazao sam mnogo dobre volje vidite kako je mračan ovaj završni bog uz njega može samo da se masturbira pa zašto ste ga slušali?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TRIFUN: A, to nikad! AGATON: Ama, ne kažem ja da bi ti to uradio od tvoje volje, ali znaš već kako je; kad imaš keca u rukama, šteta je propustiti priliku.

predati na staranje i čuvanje tom I tom advokatu, kojega sam i testamentom označio za staraoca i izvršioca moje poslednje volje.” SVI (negoduju).

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

PREKO SAVE Opet sitni mirnodopski poslovi. Obuka se obavljala bez volje, jer smo stalno u iščekivanju velikih događaja.

Očajan iziđoh iz sobe. Sem saznanja da sam izgubio oca, uviđao sam kako su me ljudi lišili svake volje i bez potrebe ugušuju i moja intimna osećanja.

Radili smo preko volje. Naučili vojnici da pale granate, te je i njima smešno sada kada škljocaju praznim zatvaračima. Najzad... kad se mora.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka. Ali šta je ovo te niko ne dovodi decu od svoje volje ? — Naučeni su. Do sad su učitelji upisivali samo po desetinu novih, tek da imaju i prvi razred...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

uroka; spolja je obično napisano: “Mašallah“ (na arapskom, a znači: ono što Bog hoće - to i biva - sve zavisi od božje volje); stavlja se konju oko vrata, a vezivali su je i ljudi za mišicu dilberika (dilberka) dragana, miljenica, lepotica

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Nisam verovao da ću moći ponova da nađem volje, i novca, za svršavanje studija na univerzitetu. Obijam zato pragove Komande mesta i molim da me prime, za

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica. Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je stvorio — stvorio dobro.

Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana. Sva je priroda dobre volje bila: Blag povetarac s mora, od Karmila, Ječmenim poljem talase je kreto I obraze mu laskavo obleto...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— I pojavi se Mesija? — upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Zna on sve dužnosti prema zemlji, pa samo da mu je Bog dao junačnije srce — čuda bi počinio. Ovako, i on ide bez volje ili, još bolje, od nevolje.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde. Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde,

Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde. Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova

i zove se Tašula, ali seljaci ga obično zovu Zac naročito kad hoće da ga naljute, a zovu ga i Kićo kad su dobre volje. Nosi dugu anteriju a preko nje pripasao malu kecelju od plava porketa.

mu se tom prilikom nekako omakla iz ruku grčka bandera za koju se hteo uhvatiti, i on, nemajući kud, reče: »S drage volje!« Pre petnaest godina došao je amo i tu i ostao.

GLAVA SEDMA Iz koje će čitatelji lepo, jasno i razgovetno videti kako je Sreta, poznavajući mu karakter, i bez svoje volje, prosto silom okolnosti i logikom događaja, morao neminovno doći u sukob s opštinskom i sreskom vlašću.

I samo malo volje, umešnosti i, što je najglavnije, istrajnosti — i Sretini napori biće krunisani uspehom. A što se ovako promučio, to

Odslužio je tri roka, pa se vratio natrag u selo. Ne zna se da li je morao, ili je od svoje volje izašao iz kasarne. Neki vele da se vratio »u civile« zato što su ga mnogi mlađi pretekli (sve neki štiglici sa tankim

!« GLAVA POSLEDNjA Koja je izrađena na brzu ruku i u kojoj je pisac i protiv svoje volje morao da prekine pripovetku, koja se možda i čitaocima učinila duga.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Izmeđ sunca i reke začne se spletka: Sunce je dobre volje, a voda mrzla i jetka. Noćas je poginula zima, bez pucnja, bez metka, I vrabac, po krovu, već se bezbrižno šetka.

vidi, gde je usnulo polje, Belu zastavu sna na toplom dimnjaku istaknu, I spavaju, zajedno sa železničarima, do mile volje.

Izišla je i ona dva puta na bojno polje, Poznati su joj i veći ratni pohodi, Čak je i pucala, al reda radi, bez volje, Pazeći da nekog slučajno ne pogodi.

Stari pušač budući zle volje, Zapali u besu, celo duvansko polje. Kada povuče prvi dim Pomisliš: eno strašnog požara!

(A gde je mesec danju — ko može da odgovori?) Putnik koji dugo putuje, stane I, skoro preko volje, prilegne da se odmori.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Igra delfina po površini vode sa jedne i druge strane broda davala je neke zabave onima koji nisu imali volje čitati ili zavirivati u sve kutove broda.

Rakić, Milan - PESME

Vuče bedno kljuse sipljivo i romo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo. Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o.

Ja sam ko Mazepa, Privezan na konju, u dubokoj noći, Što gleda za stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čovek je sasvim bio osamljen, sasvim ograđen kućom i zidovima, i mogao se osećati potpuno slobodan, i do mile volje ostavljen samom sebi.

I zato Sofka, pored svega što je znala da ne treba da se žuri, da treba polako da ide, ipak, i protiv svoje volje, poče da ide brzo, gotovo je devera ona vodila a ne on nju.

Na užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše.

hteli da se time pred njom kao otkupe za sve ono što je njoj njihov Marko, možda, na žao učinio, a bez njihove krivice i volje. Možda je i sasvim unesrećio, zarobio, ubio, što ju je doveo ovamo, kod njih.

Pandurović, Sima - PESME

Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.

Prošlo je, prošlo sve. I sunce žali Rastanak moj sa bolom, i bez volje, Snagu i nežnost što su tužno pali Neprežaljeni, bez zamene bolje.

mi jedino znamo Da nam zbog nje biva i gore i bolje; Da smo, i kraj našeg razuma, još samo Igračka trošna njene krute volje; Da nad nama ona suvereno vlada, Bilo da nas nešto boli il’ veseli; Jer je uvek tako kako ona želi U trenutku

O, kako trunu bedni dani naši U opštoj vlazi što i mene tače, Pri posrtanju napora i volje, Sumraku nada. Ali očaj naš će Velike bune biti plodno polje, A ovaj trulež nepovratno pašće.

Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!) Da se borim, dragi moj, za nešto bolje. Posvećujem svoje misli sada Bogu, I

Prvo snage, volje, poleta, veselja, Zatim nade, vere, ljubavi, obmâna, I najzad drugova, starih prijatelja, Nestaje k’o magle zorom

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ona gospoda i gospođe rukovaše se s njim isto preko volje, djevojka ga samo poglednu, ali jednijem pogledom iskaza mu toliko ljubavi i žalosti.

Grof Vencel, ne samo što se nije htio griješiti te izbavljati sina, no da opere ljagu, ćaše ga drage volje svojim rukama zadaviti toga „izroda, odmetnika, antikrista koga je Pšenel otrovao“ — kako je on govorio.

“ „Bogme, serdar bi održao vjeru, ali brastvenici se protive. Rekli su mi u oči: nećemo!... Đevojka bi, iako preko volje, poslušala oca.“ „A taj Kićun, poslao te k meni, što li?“ „Ne on, Gospodaru... Šta on zna, ne zna ni da putem hodi...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Lenu težaku miši seme izjedu. — O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise. — Ništa nije bolje od dobre volje. — Kad je volje, i zlo ide na bolje. — S trudom išta, a bez truda baš ništa. — Pregaocu bog daje mahove.

— O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise. — Ništa nije bolje od dobre volje. — Kad je volje, i zlo ide na bolje. — S trudom išta, a bez truda baš ništa. — Pregaocu bog daje mahove.

Pomogao nam Bog i sv. Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv. Trojica iz svake muke izbavila; do volje dobavila, a dala nam ruku pomoći, pa nam ne mogo niko odmoći — Zdrav si, brate, koji si prema meni, a u zdravlje našeg

Daj, Bože, našemu bratu domaćinu svega do volje a brez nevolje: kruha, vina, meda, mlijeka, srebra, zlata i svakoga dobra od tebe, Gospodine, poslata; ponajviše

Zdravo bio! A ti, stari svate, dragi brate, zdrav bio, u lulu sjedio, kroz kamiš noge pružio, košulju zapio! Volje ti je, pobro, da se opiješ, nego da groznicu dobiješ! Domaćine, pijan se valjao! Jesi li se već rasuo od veselja?!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Onda ga sin zapita: „Možemo li noćiti | ovde?” A otac mu odgovori: „Drage volje, ali imamo veselje 80 u kući, a nemamo mnogo soba, pa će vam prosti ljudi zaglušati i vikom dosađivati.

” — „A vama šta je?” upita kaluđer ona tri sina. „Mi roditelja svojijeh nijesmo šćeli slušati, nego protivu njihove volje sve drukčije radili, a ne pokajali se.

Onda reče žena devojčici: „Ćerko! da ti legnem plavom na krilo da me malo poišteš.” A ona joj odgovori: „Drage volje, majko.” I tako žena legne devojci glavom na krilo, pa je onda zapita od kuda su njih dvoje.

Sveti Sava - SABRANA DELA

stradaju njega radi i mnoge muke trpe kako bi savršene vence primili na nebesima, raspinjući se živi, odričući se svoje volje, koljući se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko

Pored toga, presecamo i izbor volje, kao što kod mnogih iskorenjujemo nesitost i učimo vas da malim i potrebnim budete zadovoljni, a ujedno vam ovde pletem

Još dok je iguman živ treba izabrati izabranog. Ako u jedno steče se saglasnost volje, da vam se ne protivi iguman, a idući za vama, još više ću čuvati vašu objedinjenu volju i jednu odluku.

Ako se i bratija ne povinuje u ispitivanju učinjenog, da se osudi, ili ako bratija bez njegove volje radi, to i na njih uz prednju zapovest i ovo prilažemo. Besprekornom sudiji, savesti izobličitelju, vaistinu neće pobeći.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Moja tvrdoglavica zla je bila i opaka, sam ispovedam, premda nije proishodila iz zle volje i srca, nego iz nerazumija, nerasudija i sujeverja; niti sam ja mogao inače mis|liti, predstavljajući sebi da ja

koješta ženama i devojkama Nemicama i Vla[h]injama, povazdan bi se s njima šalili i smejali, niti bi kad imali volje što svetinjsko slušati; na ovi način počeo sam se bio kao zaboravljati.

Nije li ovo uprav protiv božje volje, sledovatelno protiv svakoga pametnoga zakona, vozbranjavati da se ljudi na božji svet plode i rađaju i boga slave i

— imućnost, blagostanje blagourežden — dobro uređen blagouhanije — miris blagohotan — dobroćudan, dobre volje blagočestije — pobožnost, blagost, milo srđe blagočin — smeran, smiren bo-jer bogatac — bogataš bogopodan —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje. Kušmelj življaše ponajbolje među svojima, a bijaše odijeljen od braće.

Nadâ sam se daće mi Brne. Sad ne znam šta da radim! Ja ću se jopeta navratiti poslin podne, te... ako bude bolje volje kad se ispava!... Žalokanj ti sam šta nisam poslušâ Baricu! Ona me odma slala, prije nego je Jurić dâ zlato!

Poslije podne, kao što sunce rasprši maglu, tako bi on snagom svoje volje razvedrio svoju glavu, te znađaše da šmigne neopažen preko vode.

Fra-Tetka je drage volje pristao da mu Bakonja ukroćuje zazorljivog mladog „bilca“, kojega bješe kupio od njekog dužnika fra-Brnina...

— Šta učini, duovniče, ako boga znaš — reče Stojan smijući se preko volje. — Ti kô iz šale dobaci, a vjere mi, ti bi daleko prebacio.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

On se tukao a drugi su ginuli. Nije imao ni volje ni vremena da misli o tome (izgleda da je onaj zmaj u njemu otklanjao svako osećanje), morao je, u zamahu, uvek napred.

Uveče, vraćaju se kući u opušten aprilski suton, Stojan korača umorno i uzgred, kao bez volje, pita Petra kako mu je danas išlo.

Hodanje u ritama nije bilo nikakva nova uloga, jer ni za kakvu ulogu više nije imao ni snage ni volje. Vratio se da ispuni dužnost; kakvu, nije znao.

Rasla je otuda što je, sve češće, opažao da Vuk, pun strašne volje, uopšte ne čuje druge. S njim je bio strpljiv, ali je Višnjić uzalud tražio, iza tog strpljenja, onu bliskost koju je

je zapazio ruski putopisac Bantiš-Kamenski, kuvaju razne kaše, a Dositej, iako mažen kao nikada do tada, baš nije imao volje da okusi i od tog prepitanija.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ja sam k'o Mazela, Privezan na konju u dubokoj noći, Što gleda za Stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći, Satrven i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na

Vranče! ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo; Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.

Al' ozgo vedro nebo, A u meni nasmejana duša, Ismejaše mi tugu, Te ni kraj najbolje volje Ne mogoh otkriti smrt U prirodi.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Hitrost mu je i lukavstvo dato samo teke da je člen dostojni na zemaljski sajam nesmisleni; volje mu je osnov položena na krilima nepostojanosti; želja mu je strastih užasnijeh pobuditelj, rukovođa sl'jepi; zloća,

Bi li smjela zabunjena duša pretrć okov smrtne tjelesine bez sveštene volje stvoritelja, po prostoru lećet nebesnome, tražit prvo, blaženo žilište, tražit sudbu svoga padenija?

rečem: „Duh nijedan opšteg stvoritelja bez sile se ne bi soglasio jaram nosit smrtnoga okova; ko bi igda s dobre volje htio bezumnoga poželjet meteža, đe zlo gnusno svagda toržestvuje, đe svak zname od razdora nosi, đe gnjiloća duše

blizu sveštenog odiha: himni svete slave počinuše i grmljave slatkijeh muzikah; legioni u duge redove sa poretkom volje svemoguće - svaki k svome letijaše miru te mu ga je Gospod slave silne naznačio za vječno blaženstvo.

Čovjek volje ostaje svobodne ka svi drugi besmrtni duhovi; njegova će duševna tablica s obje strane biti načertana s dva sasvijem

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ništa mi neće biti poklonjeno, ali će zavisiti od mojih sposobnosti, moje volje i istrajnosti da li ću se ikad uspeti, dostojan, na ovaj ponositi grad.

„Znam. I još nešto više. Rodio se u Sankt Galenu, sa dvadeset godina prešao je, protiv volje svojih roditelja, u katolicizam, promenivši svoje ime Habakuk u Paul, i postao jezuita. Bio je odličan matematičar“.

Tu su bila, kao i danas, različita tumačenja moguća pa se na tom polju moglo prepirati do mile volje. Četiri pune godine morao je Njutn da odgovara na napade i pobija zamerke svojih protivnika kojima stigoše u pomoć

Pored toga moj muž je pre četiri godine, a preko svoje volje, postavljen za direktora Akademije. Kao takav ima da se stara ne samo za sve publikacije Akademijine, konkurse za

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku, bio dobre volje. Sad naprotiv: maločas sumoran i snužden menjam se za tren oka i evo me veselog. Je l' te, prosto neverovatno?

Bez svake volje za razgovor, moj uvređeni drug i ja pokušasmo da spavamo. Ali pokušaj ovaj, bar što se mene tiče, osta uzaludan, jer

Nemojte me zvati: druže. — A ti, brajko, kad nemaš ni volje ni ideala, skrsti ruke kao što si skrstio, trpi, škripi zubima i gledaj šta se radi — odgovori mu krezubi student,

šeširiću od slame, dugačkom mekintošu, lica ozarena srećom i u onoj miloj uzbuđenosti koja čini da čoveku i pritiv volje oči zavodne. — Kad lako skoči na snažna prsa Nikolina, on je ponese izlazu, ka kolima koja su čekala.

I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući.

— Tu je već more! — Gde li ćemo posle?! Ali divizijar, stari vojnik, zakopčan, nema volje ni da nagovesti. I oficiri srču i ćute.

klasni drug pukovnikov, a „na zdravo“ ga zaboleo taban, pa ga čitavu godinu dana gadno sprečava da se, pored najbolje volje, vrati na „Dobro polje“.

Uzgred napominje da je vrlo načitan i strani izrazi naviru mu tako reći protiv volje. — Kažem ti, boga ti, stidno, pa pored nju sramujem se i sam.

Užasnut, ja nisam smeo ni vrisnuti. Ja čak nisam mogao verovati da to može biti tako, silom, protiv moje volje. Ne znam ni kako je tada izgledalo moje jadno lice, ali ono, što sam video na drugom kraju vitla, bilo je užasno.

pokretima, mahao rukama, išao uzdignute glave, i tako ulivao neko naročito, čarobno raspoloženje i nekakav čudan polet volje.

da izbrišu kao da ne postoji, te da ga smatraju za druga, onako ravnopravno, i kao čoveka pred kojim se može do mile volje šaliti i smejati. Ali to nikako nije bilo moguće, i baš zato što je to nemoguće bilo, mučilo je g.

kad se vratim, posle zamornoga posla, meni se srce cepa kad te gledam utučenu, slomljenu, snuždenu, kao da i nemaš više volje da živiš. Tako više ne sme biti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ležao je nepomičan. Njegovi su se udovi katkad pokretali bez njegove volje, nesuvislo, kao kod sitnog djeteta. Ali zbog tog stanja kao da nije mnogo trpio.

Osjećaj je na njima ili zatomljivan, ili pretjerivan, ali uvijek krivotvoreno. Tek u snu, kad je iskopčana poluga volje, kad je naše tijelo bez obrane, prepušteno na milost i nemilost okrutnosti tuđeg oka i tuđe radoznalosti, obezoružano

tobože nešto dogoditi, toliko da bih ga obmanuo pa da me ne napusti, kao što obmanjujemo dijete koje smo protiv njegove volje izveli u šetnju. A onda bih mu opet za daljih pet ili deset poglavlja bajao što mi samo od sebe navire na usta.

— I tako, narazgovarao bih se sa zemljakom do mile volje, pa i preko nje, napričao bi mi o svemu i svačemu, pa i o stvarima koje su me sasvim osrednje zanimale, koje sam slušao

Samo, on je to bio svojom krivicom, dok je nekad vitka trgovačka kći koja se protiv volje roditelja za nj udala bila posredna, i tim nevinija, žrtva umjetnosti. Moj je učitelj imao jednu sitnu nedaću.

rekli „crno” — samo je tehnički modalitet, puki diverziv u igri sila, ukršteni transmisioni remen u mehanici naturanja volje.

slobodi odraslih, a koja se često ne uobličava ni u čem boljem nego u tome da pođu u slastičarnicu i da se do mile volje zajaze slatkišima, ili naprosto iz nestrpljenja da obuku duge hlače, kod Mate kao da je nicala zato da bi što prije

Čak i oni koji su otklanjali utjehu poslednje pričesti nisu htjeli da se odreknu zadovoljstva posljednje volje. Jedan od njih, već sasvim krezub i gotovo slijep, sa zastarjelom neprozirnom bionom na oba oka, pokazao se osobito

Sa klatna zaljuljanog iznad naših glava otkinu se, kao preko volje, najprije jedan otkucaj, pa za njim drugi, i treći. Starac se skruši.

” Metodička večernja gimnastika volje, istjerivanje kompleksâ pomoću „svjesne autosugestije”... — Ti se smiješ. A znaš li da se ja takvih ljudi pomalo bojim!

Nalazili su da mu to odlično uspijeva. A on kao da se toga sjetio, pa je strani akcenat još i od svoje volje pojačavao. Imitovao je čovek sam sebe, ponešto pri tom pregoneći. Žrtva za umjetnost, kao i svaka druga.

Ispitujete te potankosti pa vas kasnije deprimira! Zašto to radite? — Moram, sestrice, moram. Nije od dobre volje!... Kažite mi: što je rekao profesor? — Uskliknuo je: „O, o, nije tako loše! Vrag nije tako crn kako smo mislili!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Iznajpre mu je to bio posao od nevolje, jer nemađaše volje za rad, a ne beše druga načina da se iskobelja iz sirotinje. Posle, kad svojim oštrim i pronicljivim umom oceni svet i

već kazao na samo da on mora tebe slušati kao harambašu, i čemu se god ti usprotiviš, da on ne sme raditi protiv tvoje volje. Pa sad otvori oči. Uči se od njega, jer je vešt, pusnik; ali mu ne daj da kolje i seče.

— Sad ću ja njoj kazati, pa će biti manja od trunke«. — Ti znaš kako prolaze oni, koji rade protiv moje volje... Eno ti Mata i Vuja! ... — reče on i pogleda kakav su utisak učinile njegove strašne reči.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš, i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavde, možeš ostati pa tu življeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.

— pa on njeg, al̓ pošteno, oparmači i ode. Udri i opet traži. Odio, brodio, i opet se već natukô do mile volje, dok nije došô na niko čudno ostrvo, a na tom nika šarena ledina od cvića.

Kad smo bili u putu, ja zaištem u derviša jedna tovar para, a on mi ga drage volje dade. Meni se to učini malo, pa zaiskah u njega još jedan tovar para, a on mi i drugi dade.

— Gospode, — reći će pas — kad mi je život tako nemiran, može li biti da živim samo deset godina? — Drage volje, živi deset, kad voliš, — reče bog.

car zapovijedi da donesu jedan tanjir živa ugljevlja, a jedan dukata; da ogleda čini li to dijete iz ludosti ili od svoje volje. — Ako — veli — bude dijete ludo, ono će potrčati s rukama i za ugljevlje; ako li ne bude, ono će za dukate.

On je posluša i ubere jedan košic od najboljih smokava. Evo ga k caru, a car bio već ručao, a od dobre volje, pa reče Heru: — Aferim, Hero, sjedi sprama mene.

Petković, Vladislav Dis - PESME

To je onaj život, gde sam pao i ja Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.

I ja plakah tada. Ne beše mi bolje. I ostadoh tako u kolevci tužnoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu

I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''.

Sve mi se čini nemam volje svoje; Stvari i ljudi sad postoje za me. Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame.

Je li to starost i volje i vere, Il' umor dubok, miran i bez leka, Kom ne znam uzrok, prostora i mere? Il' sam ja izraz truleži mog veka, Koja

doći neće dane da ozari, Da zastali život pokrene na bolje, I zemlju koju su poveli vozari, Neutešno mali i bolesne volje.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bilo mi je dvanaestak godina kada sam uspeo snagom volje da odagnam sliku iz svoje mašte ali nikada nisam mogao da kontrolišem bleske svetlosti na koje sam već skrenuo pažnju.

Morao sam sakupiti svu snagu volje da prođem ispod mosta ili neke građevine, jer bih prolazeći osetio neverovatan pritisak na lobanju.

polako je postala moja druga priroda i dovela me konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali on je to uradio i imao je uspeha. Jedino što sam pouzdano znao to je, da nije bilo čoveka koji bi mogao sa više volje toliko trčati i tragati za poslom kao što samja to radio.

Ispričao sam mu tada šta sam osećao pri prvom susretu sa ovim gradom. Bio je dobre volje pa je primetio: “Kakva šteta što niste podlegli prvom utisku crkvenih zvona u Baltimoru; možda biste danas bili

Naravno ako ima volje da radi. Da, mladi Amerikanac, mislio sam, može sve to uraditi, dok evropski mladić to ne može.

Svako veče sastajali smo se u njegovom vrtu i tu smo do mile volje razgovarali. Bio je to vrlo govorljiv čovek, ćelave glave, crvenog nosa, koji je svaki čas šmrkao burmuticu kao da u

Linkolnove besmrtne reči: ”zlobe ni prema kome, dobre volje za sve”, za večita vremena potsećaće svet na idealizam duše američkog naroda, koji se borio da očuva američku uniju.

Moje oslabljeno srce izdržalo je šok, ali su mi nervi popustili. Prvi put sam u životu shvatio smisao snage volje. Shvatio sam ga jer sam znao da više nije bilo one duševne snage koju sam uvek osećao.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Za jutrenju založiše se hlebom i napiše se siti nalevaša. Bijaše im pun bardak dobre volje ponudio neki od težaka. O ručanoj dobi pribraše prosušenih, nagnjilih maslina; prismočiše s hlebom, da ne bude sasvim

—Eto, ne prikupih ni za prevoz! —Pa kako ćeš? upita je preko volje neki iz društva. —Ta pustiće me, neće gledati na malo! —A—ja, vidi se da si nevješta. Nećeš ti danas kući!

—Ja ti se radujem, — reče joj gospođica, kad se Cvijeta, postiđena, iz kuhinje vratila, i nasmija se preko volje, kao da joj zavidi na tolikoj sreći. —Lijepo ti je izašlo, da! — pomilova je i gospodarica.

Pa onda tugu zamijeni nadošla osjetljivost. Dođe joj neprijatno na parobrodu, zaželi se kraja, i preko volje nazire skladnost okoliša pored koga parobrod plovi.

Isprvice sjede i ćute, dok se Spasoje sjeti te donese večeru. Zalažu se polagano, kao preko volje, a Spasoje se svaki čas diže da posluži mušterije.

— govori joj on u očitoj uzbuđenosti koju zalud nastoji da sakrije. —Što da se tužim? Od svoje sam volje došla, — odgovori ona, i silom se nasmije. — Uvijek je bolje amo nego kod nas... Vidiš, dobiva se prilično...

Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?....

još jače osjetila bi kad bi morala da prigne glavu pod tuđu zapovijed, kad bi morala da sluša gospodara i preko svoje volje.

Pri toj pomisli, nešto unutarnje silno je potiskuje da pobjegne, da se oslobodi od nametnute joj tuđe volje, i čisto snebiva se pred tolikim svijetom, i čudi se kako je mogla da ostavi svoj školj.

— Pusti me! — odgovori mu ona preko volje i ne diže se. —Uđi u kuću, sve je pripravno! — govori joj on. —Pusti me...

sve grđe osjeća težinu braka, i uviđa sve jasnije da se prevarila; kajući se, krivi samu sebe: nije slušala svoje volje, već je uzela čovjeka, jer to i druge seoske djevojke rade, — i tako je sagriješila proti samoj sebi...

Zar ne, stara? Antica ne odgovori, a stari Andrija, odloživši vrč, pogleda je kao preko volje, pa, sporazumjevši se očima sa starom, reče: —Pusti ga neka govori!... Proći će mu....

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ovde, dakle, nije dovoljno ako jedino polazimo od uopštenih dobrih namera i gole dobre volje prema drugim, bližim i daljim susedima po kulturi, nego se prema njima treba okrenuti i zbog dubokih interesa sopstvene

Ali nijedan trop ovde nije plod čiste pesnikove volje i svaki od njih saodređuju slike koje naš jezik i naša kultura pamte.

Ali i ovde posle reči grane zapinje. Ovakvo čitanje ne zavisi samo od naše volje, nego uglavnom od sklopa ovoga stiha, koji je pesnik možda nehotično a možda i hotimično učinio dvosmislenim.

u celoj našoj novijoj poeziji: pošto je pred nama u doslovnome smislu novi vid poetske komunikacije, mi smo i mimo volje prinuđeni da se u većoj meri dotičemo samih osnova književnoga opštenja – sam nas analitički objekat na to navodi.

kritički tekstovi, onda ponajpre pada u oči određen unutarnji patos koji je njegove iskaze, čak i iznad lične i trenutne volje, nosio i usmeravao u jednome pravcu.

čekaju delatnike „nesnađenih“ naroda i ometaju ih da ostvare optimum svojih namera, kao i neizbežan višak neodustajne volje i žrtvovanja koje se mora podneti za postizanje svoga do kraja neizglednog cilja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

stoga što osnovni, dramatični napon nastajee poglavito između pojedinca i porodice, koja je stavljena ponad njegove volje.

joj u jednom času ta veza dopre do svesti: „Na užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše”.

njihov unutarnji život uglavnom satkan od čulnog iskustva i bogatog opažanja, od strasti i emocija, i od priliva i odliva volje.

junakinje, a njih ima u priličnoj meri, vezani su za odsutnog oca, jer i njena kao i majčina sudbina zavisi od njegove volje. A, opet, ono što o ocu može saznati, osobito o njegovim nejasnim namerama, poglavito saznaje preko majke.

To oduzimanje volje junakove počevši od detinjstva - zapravo poništavanje njegove lične volje pod pritiskom babinog porodičnog autoriteta -

To oduzimanje volje junakove počevši od detinjstva - zapravo poništavanje njegove lične volje pod pritiskom babinog porodičnog autoriteta - ide u red najzanimljivijih pojava koje kod Stankovića nalazimo.

Građen iz jakih ali protivrečnih težnji, između čula i volje, osećanja i dužnosti, Sofkin je lik zahvaljujući upravo tome i dobio na psihološkoj dubini.

bolest na smrt, njegovo tiho umiranje, paralelno se daje ili, bolje reći, metonimički se povezuje s gubljenjem lične volje pod pritiskom očevog autoriteta.

on ih postepeno suzbija do te mere da se umiranje junakovo može shvatiti i kao književno preslikavanje unutarnjeg gubitka volje.

Ali i njihov izbor i njihova upotreba nisu slobodni, i mnogo manje zavise od slobodne piščeve volje nego što bi se na prvi pogled reklo.

Različan stepen narušavanja jednog i/ili drugog ograničenja zavisi od piščeve volje i izabranog oblika pripovedanja. Međutim, u načelu je sam opis složeniji i umetničkim informacijama bogatiji kad se u

Ima jedno krasno mesto gde se, nasuprot Vukovoj podaničkoj zavisnosti od tuđe volje, naglašava vanredna tananost njegovih čula: „Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

To se pita i na to se Odgovara i nagađa. Jedni ’vako, drugi ’nako — I bez dobre volje nije — Al’ se vidi e se hoće Nešto treće da odbije.

davô, To je vino kaluđersko autonomno pravo; Zato ću ti nazdraviti s punim srcem želja: Da ti Bog da sreće, zdravlja, volje i veselja!

Pa drage volje, — vo precje nemam, Šta više na to davno se spremam. Ja se ne bojim studeni tvoje, Ta glava j’ moja već tvoje boje

Omladino draga, budi dobre volje: Ti nam budi jaka, ti nam budi lepa. A da budeš lepa, moraš biti vedra, A da budeš jaka, čuvaj se procepa.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA (uplašeno): Ah! RUŽIČIĆ: Jošt su i zemnorodni u mojim rukama. Od moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u skakavca, u slepa miša, u guštera, ili sasvim vam život uzeti. EVICA: Zaboga!

FEMA: (O, iz drage volje, ako zapovedate). SARA: (Ružičiću, koji se međutim pustio u misli): Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi

Miljković, Branko - PESME

čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje nužnosti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Savetuje plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce Koje se javlja na

svoj put i njegovu istinu Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju A ona bez milosti

vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja.

Krakov, Stanislav - KRILA

U komande, depoe i Afriku. Miju su i protiv njegove volje odneli za Bizertu. Otputovao je velikim sanitetskim brodom, koji je danju širio ogromne crvene krstove na belome telu,

Petrović, Rastko - AFRIKA

Tako se razočarano vraćam kući. Jutro studeno toliko da se, sasvim preko volje, prelivam hladnom vodom. Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj

Bio sam neprijatno iznenađen kada sam, i protiv svoje volje morao videti koliko je taj čovek zapušten. Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga

Ako koji od crnih slugu, njegovih (on ima samo marmitona), mojih ili Mejovih, ne posluša odmah, ili ne sa dovoljno dobre volje, N. ga ne ošamari kao što bi bilo koji drugi belac, već ga besno i naglo ujeda za ruku, leđa, mišicu.

Posle večere idem sam u šetnju, gubim put, nalazim ga, zabavljam se tako do mile volje. Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe. Sve je radosno što je sunce najzad otišlo.

Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Baš kao što mu zemlju radimo: Od svakog ploda njemu trećinu, Il’ polovinu ječma, pšenice; Oblѝzni l’ ovca, od volje mu je, Može uzeti oba jagnjeta! Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!...

„Pa eto, vid’te!... Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao?

Da i ja mognem veziru kazati... STANA: Jedinac mi je ovde doveden... PRVI TURČIN: Baš od svoje volje slabo ko u grad dohodi... STANA: Pa tu je bačen na dno tamnice...

ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati! ĆERIM: Ja ću mu ponuditi, pa neka bira: od volje mu je nož, a lisica! A ne htjedne li se s lisicom rukovati, handžar mi mora cjelivati!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

On je preko volje uzet u vojsku on je protiv svoje volje doteran u rat, on je ovde poginuo a ne zna zašto. On nije imao nikakav interes u tome da ostavi svoju kuću, da dođe

20 jan. sklopljen je »nov« kabinet, a 24 jan. to novo čiča Danilovo »ministarstvo pomirljivosti i dobre volje« dođe prvi put u skupštinu.

podnosio kišu interpelacija i sve bombe koje cy iz skupštine sipale protiv njegovoga ministarstva »pomirljivosti i dobre volje«, pa se onda najedanput starac nakostreši i razagna skupštinu. Ako se ne varam baš 13 marta skupština bi raspuštena.

Uzmimo na priliku vašu Rusiju. Grade li se u njoj zakoni s pitanjem naroda? Jesu li vaši izraz narodne volje? Ali da vam ne bude krivo ja ću evo uzeti i Srbiju. Ona nije apsolutna država kao Turska i vaša Rusija.

Ali naš, parlamentarizam tako je jadan da naši zakoni jedva za koju dlaku da su više izraz narodne volje no na priliku zakoni apsolutne Turske i Rusije.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije,

Kakvo carstvo!? Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Znate šta mi kaže: ,Ja dve godine nisam sišao sa položaja. Razboleo sam se. Uputili su me ovde i protivu moje volje. Ako vam se ne sviđam, ja odoh i bez dozvole na front. Meni je i tamo dobro.

No, bratja Rusi ostavili svoju rodnuju zemlju po svojej volje... čtobi pomoć nam Sjerbam... svojim bratjam... Da zdravstv... — on štucnu. — Na zdravlje! — upade Brana „Maher“.

Kada odmakosmo malo, progovori komandir, kao više za sebe. — Sasvim... I mi ne idemo od dobre volje, već što moramo. Zaustavili smo se iza jedne stene da se odmorimo.

— Neka spuste puške. — Kad vidim dno čaše — odgovara Bora. I preko volje ispili su vino iz velikih čaša do dna. — Tako...

On zaćuta za momenat, a zatim poče govoriti bez volje, o važnijim događajima. — Sišao sam do Subotske. Tu sednem na malu železnicu i stignem u Vertekop, gde pređosmo na

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Pozno se kaju, Mentora lišeni! Namisli tverdo, verno, pa sveršuj to. Bez posvednevne krepke volje K celi s’ ne dolazi! Beži vreme! Premudrost večna upravlja vselenom!

Ljudi su vesnici, nosci toga! To ako umu ceniti, polzovat Se njim, onda su božije volje, pa I sile snaslednici. Teško Tome bezdejstvije kom je slatko!

I zakletvu održati; Al’ ako se ipak zgodi Te se kako izbezumim, Il’ se udam preko volje, I ti mi se onda javiš U po prve moje noći, Evo tvrdu reč ti dajem Da ć’ ostavit mladoženju I kud hoćeš s tobom

Dušo moja, Cvet-devojče, Budi samo dobre volje, Svetla sofra na nas čeka: Za sofrom je car-Stefane Sa Roksandom iz Leđana, To su, dušo, kumovi nam; Do njih sedi

Budi samo dobre volje. Za prvu je noć najbolja Koja traje noć najduže, A u mojoj domovini Nigda nije zore vidit.” Sad se pet’o

O, zar može i hod slatko govorit tako? Hoće l’ -neće l’ ide; na stranu očice glede; Cena je prava u tom što se bez volje hoće. O, ti neuko srce, o srce draže od zlata, Kraj tebe cenu gubi najlepši alem kamen.

Sad ti klanjam se do zemlje, priznajem ti divnu krasotu, I pred svetom, evo, skidam ti, bane, kapu. Istina, volje svoje si, i po svom ćefu koračaš, Sad si duži, a sad s’ šake se javljaš kraći; Sad razmahneš nogom k’o rodski t’

Nikad ona tako ne bjaše mila. Nikad nije moja tom snagom buktila želja. Nikad ne bjaše tako lišena volje ona. Kad pogledi oko u oko, srce topi se; Oko vrata smesta pali bi jedno drugom.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Milost je, deco, ovo njegova, Ovo oružje i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da okitimo ovo prestolje Slobode skupe, sinjeg kamena, Čalmama belim, golim

Ali osveta Ni trenut više nema vremena... KAP. ĐURAŠKO (stane pred vrata): Dovde, a dalje ne! Vi izvršnici volje paklene — Pakô je vaš!... A raj je ovo moj!

Bojić, Milutin - PESME

Ah, živeti možda nekad beše sreća! On bi sad da spava, za vekove spava. Život mre. On sanja. I bez volje, sveže Javljaju se slike iz mladosti rane, Onda kad je Amor još širio mreže I otrovne strele slao na sve strane.

Jauk golih grana mrtve iz sna budi: Kikoće se vreme u večitoj smeni. Sve tutnji u snazi napregnute volje, Krši se i pišti i seva i para, Razjaren se orkan s nebesima kolje, Polusmrznut Neptun s Adom razgovara.

Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast. A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ali i više od toga, Domentijan je izraziti tumač istorije kao više, nebeske volje. Stoga je po njemu istorija važnija od pojedinca, čak kad je on, kao njegov Sava, dat od Boga.

Dragutin, iako je prestupom prema ocu oskrnavio srpski presto, nije negativan junak; on se iskreno kaje i snagom svoje volje stiče poštovanje (1317).

Ovaj izbor u punoj slobodi lične volje vrhunsko ostvarenje dobija u podvigu Miloša Obilića, u izvršenju zaveta koji je dao svome knezu.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Jer sada njega nema. Nema od koga da se stide, ustručavaju. Mogu sada bez njega da se vesele do mile volje, veselo, srećno... [Jedina Mladenova pesma:] San me mori, san me lomi. Zaspati ne mogu...

I, da bi oni bili što pre slobodni, uvek je i preko volje rano legao, gasio sveću, činio se da spava, da bi mogli onda mati mu, brat, snaha da odu u novu kuću i tamo,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, ali kad je saznala da je b. potreban da bi se metnuo pored jednog poginulog Srbina, dala ga je drage volje besplatno. B. je božji cvet; prvo se u bašti poseje on, pa tek onda drugo cveće (Brastvo, 9—10, 1902, 442).

da prođu, jer će ih ono u sebi zadržati; trn na taj način može i da privuče demone, i veže ih za sebe i protiv njihove volje; i zato veštice, kada polaze na zborište, pošto se namažu mašću, govore poznatu formulu: ni o trn ni o grm, već tu i

Ćipiko, Ivo - Pauci

A jelo se i pilo do mile volje. Kod poslednjih čaša vina čisto se zaboravilo, pijući ih, ispiti ih za pokoj duše Nikine.

—Napijmo se, — veli Rade, — pa da napojim kobilu. Jedno do drugoga polegoše na zemlju i prilegom napiše se do volje. Rade, napojivši kobilu, satjera je uzbrdicom; gleda časom za njom, pa, okrenuvši se Maši, veli joj da sjedne.

Rade sluša svoga advokata i čisto se stidi: žao mu što se upleo bez svoje volje u gospodske posle i, ne sačekavši osude, ode iz suda.

Ta još pokojni otac u grobu nije se ni raspao !... — I zgrozi se, i trga ga velika neiskazana bol... — Drage volje podmetnuo bih gospodaru svoja leđa, — pomisli, prolazeći preko svojih zemalja, što leže u sumornome podzimnjenu danu

— De, vidi, Rade, — zamoli — ima li zla u njoj? Rade se nasmija preko volje: — Odavno već ja ne vjerujem u gatke! — odgovori zamišljen. —Ne valja tako, Rade, nisu to gatke, svjetuje stara.

Položivši ispite zrelosti, osjeti jaču neodoljivu volju i čežnju za životom. Protiv očeve volje svuče pitomačke haljine. Čestit, nadahnut najljepšim mislima, otputovao je iz svoga vrletnoga kraja da se upiše na

Razgovarali su talijanski. Piero ga pristavi. Bijahu i to Dalmatinci. Dok posrkaše kavu, razgovarahu onako preko volje. — Oprkti, Ivo, — reče mu Piero. — Naša je navika da svako po podne učinimo jednu partiju na karte. Možeš i ti doći!

Pa zašto ga od svega toga otrgoše, protiv njegove volje? Sve to bijaše izgubljeno, a da ništa nije dobio u zamjenu. On pusti maha svomu nagnuću, i pitaše sama sebe: „Čemu sve

E da, greš iz našega Z...! Ma uranio si, još nijesu počele smokve! —Ti si uvijek dobre volje, — opazi Ivo. — A vi što dolazite izdaleka, pogospodite se, pa samo važno... — Pusti, pusti! — trže se Ivo.

On na prvi mah ne odgovori, zagleda se časom u njih pa onda reče: — Ljeto je... Svu bih noć drage volje lutao selom i poljem. —Vjerujem, a ko ne bi, ko je lastan! —To nije teško. —Čini vam se, — mirno će mlađi.

Osušila im se usta, pa im se ne da govoriti. Jedva nakon nekoliko vremena javi se Jure k'o preko volje: — Svrnimo ovim puteljkom — i pokaza na nj kretom glave. — Obać' ćemo moj sad, a i vruće je!

Sjeti se namrgođena očeva lica, svojih nedovršenih nauka, tuđe volje i svega onoga što ga je kao zla kob već od rođenja gonilo i uvijek bilo proti njegovih prostih želja.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

podnosio dugo vreme na Kuli, to vreme bez rata, šugavo, dosadno promicanje dana u lenčarenju i zaludnom rasipanju snage i volje. Rat mu je bio odvratan, ali mir još odvratniji, omrzao je kretanje, ali još više nepokretnost.

telom i duhom, među njima je nadmoćan kao div među patuljcima, pokazujući im kako su oni samo bedni izvršioci jedne više volje. U Prohorovom raspeću otkrio sam i mnogo čega drugog. Hristova glava je lepa, muževna.

On neće zavladati snagom svoga nevelikog razuma no snagom volje. On nema razumevanja niti samilosti, surov je i žestok. Zna za jedan put. Ostali za njega ne postoje.

Tako sam i ja protiv svoje volje, iako osećam odvratnost prema radu i pokretu, morao da ih sledim. Računao sam, sasvim pogrešno, da će se momci brzo

šta tu ima da se uči, sve što je potrebno da činimo mi to i činimo, živimo, a za učenje kako treba živeti nemamo ni volje ni vremena. Zovem te da te kao starog prijatelja smestim ovde kraj sebe, da se lepo raskomotiš kao čovek.

Možda smo ja, ona i koplje postali utom trenu troglava neka neman koju je protiv naše volje poslala na njih dvoje opaka sila — sudbina, bog ili Đavo, slepa i ravnodušna poput ove nepogode.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Čim Amor u selo stiže, nasmejan i dobre volje, Istera svinju i prasce i pođe na ravno polje. Ljubavnoj zabuni celoj, koju je s nasladom sejô, On se je, razdragan

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Manimo se, dakle, školskih knjiga i učiteljovanja! Za takav posao više volje nemam, a Vi, draga prijateljice, niste, sa Vašim bujnim temperamentom, više za skamiju.

„S toga, po jednoglasnoj sinodalnoj odluci, izjavljujemo drage volje ovim našim čestitim pismom naročitu pohvalu i zahvalnost Vašoj Velikoučenosti za takvu prosvećenu i korisnu saradnju

Vrlo komplikovani i vrlo skloni kvaru. Mi onda ne bismo imali svoje slobodne volje, ne bismo imali svoje „ja“, jer bismo bili samo točkovi jedne velike mašine, u kojoj bismo se okretali onako kako ju

Pojam naše slobodne volje ne može, izgleda, da se pomiri sa kompleksom onih, još nepoznatih zakona o kojima sam govorio, a iz kojih izvire pojam

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje selo, Budi mi veselo! U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

A šta bi počela? Isto to još jedared... Jedna sudbina za jednog čoveka... nikuda iz kože, i od Božje volje... Samo da su ona deca druga, moglo bi se s njima pevati, s mladosti...

je li bila ona jedna reč koju u momentu nužde uvek nađu jaki ljudi, oni što uspostavljaju svoje volje, ali probijaju ujedno i vrata na nekom oslobođenju koje i onoj drugoj strani godi.

Leksa je zadivljala. Materi je pomagala u domaćem poslu, ali bez volje. Nju je razapinjalo nešto drugo. Po nekom muški jakom nagonu osećala je ona nekadašnji rang Vlaovića, i skoro prezirala

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Tog su mnenija i mesečne žene. Ali muževi u mesecu imaju leka da tajne svoji žena i preko njiove volje dokuče. »Molim, g. sočinitelj, bi li se mogao taj lek dokučiti?« »Šta će ti lek? Zar si ti doktor?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Da je kod profesora bilo malo dobre volje, oni bi baš u tome, što nikad ne odgovaram na ono o čemu me pitaju, zapazili kod mene izvestan politički talenat, ali

Kreću se blesavo, rasejana pogleda, bez volje su i bez apetita i po cele noći, od mrkla mraka pa do rane zore, oni u snu šapuću: falo fererі falѕum u tango tetіgі

indiferentno, ali je meni potreban jedan takav dokaz, a taj dokaz mogli bi mi vi dati, ako uložite samo malo dobre volje. — Ne razumem? — Razumećete. Jeste li već izjavili ljubav mojoj ženi? — Ali...

Ja: Mogu vam reći da sam ja u stvari pomišljao na to da celu stvar odložim na duže vreme, ali stvar se, i protiv moje volje, drugače svršila. Novinar: Zanima me jako taj detalj. Bi li bili tako ljubazni da mi ga ispričate? Ja: Zašto ne!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Neki se kolebaju, pođu, drugi ih sretnu i onda se vrate. Iznureni telom, izmučeni duševnim kolebanjima, lišeni tako volje, idu mrzovoljno, osluškujući neprestano šta se oko njih govori. Komore se uveliko osipaju.

1 — Hoću ono — i pokaza trubu. — O, some along!2 Svirao je Mića do mile volje... Ali smo već ulazili u Krf, te ga nanovo stavih na koleno i naskoro se zaustavismo na pristaništu.

Pri svakoj eksploziji trzao sam se. Ali noge su odmicale napred, bez moje volje, gonjene nekim podsvesnim osećanjem dužnosti.

Petrović, Rastko - PESME

Budimo hajka! Evo druma po kom gazimo puk ljudi, na konjima smo, mladci smo, stupamo krepki gvožđa volje: osvrnem li vam lice, na njemu osmeh, tuga i ćudi, ali upravljenom u napred značenje mora da je čudno bolje; beli se drum

uzviknuće neki. Hvala Bogu! odgovoriću im ja; u naturalizmu, ne pesimizma i napetosti, no oslobođene volje za neposrednost i lepotu!

Sednem li na stolicu prazan, bez volje, Zagledan kako kvase vlažni dlanovi rublje: Postelja zalud čeka da iznuri još bolje Život moj, zavist joj i

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ljutito mašući repom riba se izgubi iza stene, a Sedefna ruža se obrati meduzama. Ali, meduze nisu imale ni volje, ni vremena za priče o Gornjem svetu.

Šantić, Aleksa - PESME

Moj susjede mirni, nek blagoslov Duha Uvijek te prati da si dobre volje. Samo, ja te molim, odsad lupaj bolje, Jer ogluhnuh, brate, na obadva uha. 1910.

12 Ne ljubiš me, ne ljubiš me, No to mene malo kolje Pogledam li lik tvoj samo, Ja sam kô kralj dobre volje. Ti me mrziš, posve mrziš Tako tvoje usne zbore: No daj da ih ljubim samo Pa me mrzi i još gore.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

preterana suša ili kiša, bolest i zdravlje, bogatstvo i siromaštvo, dobro i zlo, sve je to za njih bilo delo božje volje. A ta vonja je najčešće bila zla.

bi joj umro muž, ona bi s velikom mukom podizala decu, „na preslicu i desnicu ruku“, ili bi se preudavala protiv svoje volje i umirala od žalosti za ostavljenim porodom.

“ Ljuba njemu tiho odgovara: „Gospodaru, Jakšiću Bogdane, govor', dušo, što god ti je drago, još ti nisam volje pokvarila, a ni sad ti pokvariti neću“.

Bratac seju ne šće poslušati, već je dade preko volje njene, za Mustafu starca od Novoga. Kad Mustafa ode svome dvoru, kupi svate da vodi đevojku, i pozivlje od Udbinje

4 Voljan, budi, care, na besjedi. tj. budi dobre volje prema onome što ću reći. Kad dođemo iz lova planine, tj. iz lova iz planine (iz izostavljeno zbog stiha).

1683, kad su Turci zaratili protiv Austrije, pobegao je iz Zadra i pridružio se Iliji Mitroviću (koji je, protiv volje mletačkih vlasti, započeo borbe s Turcima). „Od 1684. ponovo je bio u mletačkoj službi, u Boki.. Poginuo je oko 7.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Najzad je mali Nikolica morao prvi da siće u zemunicu i tek se onda Žuja drage volje spustila za njim. Onda je mališan brzo izišao napolje, a za njim su dječaci izvukli stepenice.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja! Bojim se s pameću kojuno sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga imenovati i dozivati ga dužan

krila, i svuda, celopametljivo proletanjem vilajetskim svačiji život promotri, da proznaš poslove čovečaske, svoje im volje ovdašnje. Pak sećanjem se zgledni i na tvoje ti iz mladosti prve poslove, jesu li za koju poštenu hvalu dičnu pristali ..

I do vaše volje svašta ćete imati jesti i piti i u svakoj mirosti ćete poživiti i boraviti na vašoj zemlji. Niti ćete se od koga

Ti da patiš ako je nekriva krv. Nismo te na to nudili, niti te je ko silom nagonio. Sam si od svoje volje došao i pitao što bismo ti dali da nam ga izdaš. A što sad više tražiš?

Boga o tomu i njegova mu ugodnika, te i obojica begova veliku ljubav imadoše s Maksimom so to dobine i navreše, te i bez volje mu, na silu postaviše ga vlaškim onde arhiepiskopom. Pak po nekom vremenu Radul beg ode k Bogu.

Ja sveštenomu redu koji su se ljudskoga meteža odrekli i Bogu su se na službu sami od svoje im volje obrekli, krošto da šaraju dvostruka se puta držeći Bogu i vragu služeći?

Gde bi se veliki boljari od volje mu svega svoga dobra mu, leponošenja i huzura pometnuo, te za prosjaka bos podnoseći svaku tugu i nevolju, pretucajući

iz crkovna prigovora na lepo je govoreno i moljeno se, a i pak se molim, da nikako od vas nijedan koji no s drage volje ovde dolazite na crkovno pravilo, i radi ste sebi primati crkovni i božiji po dušu i po telo vam za poštenje dobri nauk.

Toga rad ako nam je i vrlo siromašna s prinosom ova duhovna sofra, i tako oskudljivo, što je da je, s drage volje neskriveno ni zatajano što, ama sve na sredu iznosimo pred vas.

Idi ugotovljenoj svetoj mi crkvi, k mojoj iz volje mi miloj polati, k častnoj nevesti! Otidi nasamo k njojzi, te u uši progovori toj slovesnoj senici, zgotovi mi sa

se na meni te tvoje reči izvršile, kad sam ja devojka, i za muža ne znam, nit' sam s kim venčata, niti mi je ko tome volje a ni koje želje imam. Ja sam raba moga mi stvoritelja.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od mlađih — ipak je tih dana dobre volje. Bio je stari ašik. U mnogim pesmama je spevan s mnogim, sad već čestitim i primernim matronama, staricama.

se Mane — nije niko bio, samo one, samo ženske, a one ne smeju od muških ništa da kažu, a mogu se smejati do mile volje, — to toliko...