Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad su ga uveli Volkovu učinilo mu se da je uveden u potpunu tamu. U to vreme, rosijsko poslanstvo bilo je stvorilo sistem i formulu za
Isakovič na to reče, grubo: Ja tako, a Vi kako oćete! Ich so. Ihro Hochwohlgeboren wie Sie wollen!“ Volkovu je trebalo uvek nekoliko trenutaka, da razume Pavlov nemecki jezik, a kad razumede, pomisli da se taj oficir jako
Ni traga kod Isakoviča nije bilo više njegovom ranijem oduševljenju, i poniznosti, prema Volkovu. Volkov ga je začuđeno posmatrao.
To je, reče Kajzerling Volkovu, projekat, fantazmagorija, jednog mistika! (Kajzerling prvo reče „Mystikers“, a posle dodade „mystificateur“.
) Pavle ni jedno, ni drugo, nije razumeo. Kajzerling se, zatim, sve više obraćao Volkovu, i reče da mu sve to miriše, ili na veliku nesreću, ili prevaru.
Vasilije buni narod i na venecijanskoj teritoriji, a to je zabrinulo i venecijanskog ambasadora, u Beču. Okrenuvši se Volkovu, upita da se i njemu, iz izveštaja baruna Aša, nije činilo toliko ludo, sve to, kao sad? Gore je nego što je mislio.
Kad Pavle izusti to, Kajzerling se trže, kao da ga je opario. Viknu Volkovu da mu zove premijer‑sekretara Černjeva, čim oni odu. Zatim priđe sasvim blizu Pavlu.
On, Agagijanijan, služio je verno Rusima u Carigradu, i doživeo da mu Turci istrebe svu familiju. Služio je i Volkovu u Beču, pa šta je dočekao? Volkov ga je jako razočarao. Sinoć – prvi put otkad se znaju – udario ga je štapom.
Agagijanijan mu tad, prvi put, reče da je on Volkovu, tajno, i menjač dukata, i tumač, parafrast, i pismonoša, pa i pezevenk.
Isakoviči su se, razume se, raspitivali i o rosijskoj ambasadi i rosijskom ambasadoru. Pavle im je onda pričao o Volkovu. Veli, sekund‑sekretar grofa Kajzerlinga, u Beču, obećao im je da će naselje njihovo biti zajedničko.
Isakoviči su se na to, u Temišvaru, zgledali kao u čudu. Đurđe onda reče Pavlu, a što ne reče Volkovu, na to, da oni, Srbi, znaju da je to sve lepo i krasno, ali da su međedu, dok ga navukoše na krušku, iščupali uvo.
Kajzerling je ovoga puta primio Isakoviča milostivo. Odmah ga je poznao, kaže, kao starog poznanika. Rekao je Volkovu i Isakoviču da mogu sesti. Volkov je na to seo, iza Pavla, u rukama sa puno papira.