Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
To je lepo, vrlo lepo od volšebnice, ali mi joj ni najmanje nećemo blagodariti na toj njenoj poslugi, budući nam je otela viteza i so tim nam preti povest
Pomenute od ovako silne volšebnice izgovorene reči, pritom mložestvo neprijatelja, moralo je, naravno, osobito dejstvovati na voobraženije od prirode
Na koju gođ stranu pogledi, sve je strano i njemu nepoznato. On u ovom magnoveniju zaboravi i na Burjama i na volšebnice; ništa drugo radio nije nego »kuda« vikao, i ništa drugo čuo nije nego planinama ječeći odziv: kuda?