Dučić, Jovan - PESME
Tu se vlažne senke pružaju i puze; Sve vonja na duge molitve i suze. Mir je nem i leden. Sama bdi madona. Tako neutešna tvoja ljubav.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
moje jednine, što se kotrlja, odskače, tumba, sva u mutljagu stvarnosti mučne, čija se brlja oceća svukud - vonja po tragu vizija lepih, s kojih tek prska, s brègova plavih, šljiva - a srpska.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Vrućina kao u paklu, a osim svega, rakija vonja i davi svojom smrdljivom atmosferom. Otvoriše se vrata i putnik jedan, mladić, uđe u krčmu, a za njim uleti svež noćni
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pa sam stoga na kraj i utekâ, e blizu njih ne bih osvanuo. Evo vidiš kako smo daleko, i opeta ona teška vonja od nekrsti ovde zaudara. MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN.
Bojić, Milutin - PESME
Još neusahla krv kopni i vonja, Sveži mrtvaci ćuvikom se jate; Kraljević seda na krvava konja I kliču trube, da mu razmah prate. Ograšja ćute.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izgleda čeka da ja umrem pa da se onda vrati. Tek onda bi on zavladao manastirom i mogao bi da radi što mu je vonja. Došao bi, užurbao se oko moje sahrane, ćuteći mudro dok se to ne obavi. A onda bi nastupio sa svojim otkrovenjem.
A ja sve nešto mislim da je njemu ipak teže nego meni. Ovde jeste neprijatno kraj sve te lažne tuge i užeglog vonja na strvinu, ali je makar suvo.
Napusti zakratko svoje plavetne dveri i siđi u ovu našu jazbinu. Ako ti se nos odvikao od ljudskog vonja pa će ti se u trbuhu uzburkati muka od oštrih mirisa Dorotejevog bilja i rakije, Matijinog svežeg maltera i boja i od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A ta vonja je najčešće bila zla. Bog je puštao moriju i uništavao čitave porodice, bog je dopuštao užasne zločine, bog je radost
Zašto? Zato što je takva njegova vonja, zato što su ljudi nešto skrivili, zato što je njihov praotac Adam okusio od nekakvog zabranjenog ploda.
Ako je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom korišću.
Nju ne uzima u obzir ni Konstantin Filozof. Po njemu, božja vonja je jedini uzrok tragediji: „I u prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu.