Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Verovatno je bio gost nekog kongresa ili simpozijuma. Bili su to vrlo fini, učtivi ljudi. Rus je stojećki pijuckao votku, Amerikanac — tomato-đus.
A evo je, živa i relativno zdrava, kaže kelneru bifea »Šansa« na Tašmajdanu: – Molim vas jednu votku sa švepsom i malo limuna'? – Mogu li još jedan krug, maaaaaaama? – Možeš, srce, ako pre toga pojedeš breskvu!
I on — već mrtav. Stari Lujika. »Oh, bože, nacvrcaću se«, misli sigurna žena i kaže: — Molim vas još jednu votku i novi limun — šveps ne treba da donosite! Hvala. »I uopšte, kakvo je ovo vreme?
« »Nije moguće da sam već klimakterična«, misli, »jesam li zaista već ugradila klima-uređaje!« – Još jednu votku, molim vas — kaže kelneru — ili, ne, bolje donesite odmah dve, da ne pešačite...
Žena je stavila tri kocke leda u čašu i usula votku. Čekala je da se piće ohladi, zbacila cipele s nogu i legla u duboku fotelju. Čovek poče da prazni pepeljare.
Ali, ne! Malograđani! Ostarićemo, uzdržavajući se! Uostalom, već smo i ostarili. Očččččččajno! I prestani da piješ tu votku! – Ostavi me na miru! — reče ona. – Ja tebe? – Koliko sam samo čekala ovu večeru!
Zamisli, siđem u dragstor po cigarete i naletim na »Labudovo jezero«! To je bila orgija. I ostavi već jedanput tu votku! Mnogo piješ u poslednje vreme... – Zar pijem? – Oduvek sam tvrdio da ne podnosiš alkohol!
Hoćeš? – Čovek je posluša i pope se na sobni bicikl za mršavljenje. – Žena nasu novu votku u čašu. Čovek poče da okreće pedale, sve brže i brže.
Žena je popila još jednu votku s ledom, svukla se i legla u postelju. – Zašto ne dođeš? — upita ga. – Ne mogu da spavam! — reče on.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stari Ruzvelt sedi u paralitičarskim kolicima. Stari Josif naliva starom Čerčilu staru votku ukočenom rukom, a levi brk mu se neprestano trza udesno. Oni upravo dele svet.