Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti.
i ponesite — reče; — ja odo̓ polako, a vi kad me stignete, pitajte se sa mnom kao sa nepoznatim čovekom, da moji vozari ne poznadu da smo se ugovarali, a tako i vašim vozarima kažite” — i ode.
” — Voze naši vozari pobrzo, i ugledamo Živkovića na Dunavu i sustignemo — jerbo njegovi ne voze. Kad blizu budemo, pozdravimo jedni druge
Radičević, Branko - PESME
Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena! Uz obalu lađa priturena, A u lađi vozari laguni, Ta sve oni ubavi majmuni, Vesla njima drvo odabrano, Pobratime, to jerje tanano, Krma beše debela jerina,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa to onako... kao da smo na seljačkom vašaru... a?... Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred...
Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari, koji dugo nisu jahali. — Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin.
U štali su zveckale alke i uzengije, čuo se potmuli bat nogu i rzanje konja. Mučili se vozari da razmrse one silne kaiševe, da pronađu kraj uzdama i zaprežnicama, gurali se između konja, onda podizali kamute, kroz
Oblio je znoj i ljude i konje. Tek tada komandir dade voljno. Ali vozari nisu ravnomerno šljapnuli konje po vratu, te opet pade komanda: „mirno“, zatim „voljno“, opet „mirno“, i naposletku
Podnaredniče, udari svakome po pet batina. I grčila su se tela, stiskali zubi, ali ćuteći otrpeše vozari po pet udaraca. Malo pogureni, vraćali su se u stroj, gledajući tupo preda se. Ostali su zastrašeno posmatrali scenu.
Ostali su zastrašeno posmatrali scenu. A sutradan, na maršu, vozari su na svakom zastanku brisali oči i grudi u konja.
Tišinu njenu narušavali su rzanje konja i zveket lanaca... Istok se belasao kada su poslužioci podizali šatore, a vozari natakli kamute konjima. Potom su kuvari podelili ručak i tačno u četiri časa krenuli smo.
— Razumem. Onda potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i nastavi tišim glasom: — Vozari izmešali kamute, onome nestalo ćebe — on se okrete podnaredniku Živojinu. — Još noćas da se ćebe nađe. Gde znaš...
— Razumem! — A to je samo zato što se gospoda podnarednici prvi zavuku pod šatore i tamo smrdljaju, dok će vozari još malo da okačinju kamute na plotove...
Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se kroz noć. Pred zoru naiđe neka magla i zahladne.
Ali komandant je razapeo šator na najkaljavijem mestu, tačno prema sredini diviziona, kako to pravilo službe naređuje. Vozari su još vodali konje, kad ispade Tanasije i saopšti vojnicima da se sa brežuljka, gde nema žagora, čuju pucnji topova.
Silazili smo lagano provlačeći se uskim putem, oivičenim paviti i kupinom. Čelo baterije naglo zastade, te vozari najahaše. Posmatrajući sa visine konja, videlo se kako vojnici nešto sklanjaju s puta.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
; „že“ znači: jest itd. Sunce bješe odskočilo tri koplja kad stigoše ka rijeci. Stipan i vozari na svu muku uvedoše konja u splatu, jer se propinjao i bacao zadnjim nogama. „Koji mu je vrag jutros!?“ — veli fra-Brne.
fukaru i njihove prugaste plave pantalone, pak im obrnu leđa, a kad brodić uljeznu u pristanić, on iskoči kao vižle. Vozari izvedoše Brnu, pa legoše pod rakitu. Stric i sinovac pođoše mučeći kroz dubravu.
krajevi, seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir, crkva, orgulje, mlin, vinjag, dobro jelo, paprika u vinu... U potonju Bakonja snijevaše sve ljepše i ljepše.
Za njima Balegan, i on primi dukat. Za kuvarom čestitaše: mlinar Boban, kovač Trtak, konjušar Stipan, pak vozari Beljan i Dundak, a najzad govedar. Fra-Pirija kolendisa, koga više koga manje, prema godinama službovanja.
A Boban je brao lijep novac od fratara za ribu. A kad Bukara ne trebahu ni mlinar ni kovač, onda ga odista trebahu vozari, da vuče splatu, u kojoj oni sjeđahu smijući se i pušeći. Pa ga trebahu svakog časa Balegan i đaci, a uveče govedar.
Tetka, Srdar, Mačak, Bujas i Butre, a ostadoše u manastiru: Naćvar, Duvalo, Blitvar, kuvar i Bakonja, a od slugu samo vozari, jer o berbi zatvarahu se mlin i vinjag.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sunce doći neće dane da ozari, Da zastali život pokrene na bolje, I zemlju koju su poveli vozari, Neutešno mali i bolesne volje.
Krakov, Stanislav - KRILA
koji su jednako pružali ruku, pa su bežali na ulicu, duž kojih su Turci gonili veselu magarad, i jahali engleski vozari na gojaznim mazgama. Nebo je bilo zapaljeno, a prodavci novina su pevali nešto o novoj vladi.
Automobil ih je nosio prašljivim putem kroz barake n logore. Teška zelena kola se tresla i engleski vozari su pozdravljali odsečno kratkim bičevima. U Mikri su stovarili hranu sa brodova. Zaliv je bio pun dimnjaka i jarbola.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pazite, ovde je most! — skrenu mi pažnju starac. Zaustavio sam bateriju, da vidim može li se proći. Čujem gde vozari viču pozadi „Stoj“ — da ne bi naleteli jedni na druge. Sjahao sam. Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo.
— Čekajte... Kad baterija poleti, poslužioci koji sede na topovima, neka viču: ura! Pošto je put uzan, vozari su prvo ispregli konje. Potom su poslužioci rukama okretali vozove. Sve je bilo gotovo za pet minuta.
Ali kako smo bili pod njegovim okom, to ipak naredim da vozari izvedu konje. Taman sam uzeo spisak, kada se vozari u konjušnici uzmuvaše i odmah dođe kaplar pa mi izjavi da nema
Ali kako smo bili pod njegovim okom, to ipak naredim da vozari izvedu konje. Taman sam uzeo spisak, kada se vozari u konjušnici uzmuvaše i odmah dođe kaplar pa mi izjavi da nema jednoga konja, i to baš onoga koji stoji vezan pred
U ljudi nije bilo više daha ... Dok jedan vod zastane, da bi izišao drugi, zaspali i vozari i poslužioci. Aleksandar je prvo molio, onda tukao, najzad malaksao i on.
Ljudi i konji se uznemirili od treska gromova. A kad sevne, gotovo obnevidimo, neki vozari zastaju, te na njih najašu oni pozadnji. Naša kontrola je bila isključena. Ljudi su bili prepušteni sami sebi...
— Spasavajte se! — viknem, pa potrčimo svi nizbrdo. Naiđosmo i na pobijenu zapregu prednjaka. Vozari su ležali mrtvi između konja. Jedan prednjak bio je preturen. Za nama pripucaše.
Sa lica umornih ljudi kapao je znoj. A na vojnicima puna ratna sprema. Odnekud navalili i rojevi muva... Vozari privodili zaprege. Osedlani konji čekali. U susednom logoru pešadijska truba zasvira „zbor“.
Tutanj se razlegao, prednjaci topova i kara su odskakali, vozari su mahali bičevima, a okolo je kovitlao oblak prašine. Naleteše pored mene. Kosa mi se diže.
Pred nama je bila kamena ograda. Baterija sto-oj! Baterija sto-oj! — komandovao je kapetan Lazar. Vozari nas sateraše uza sam zid. Otuda su naletali novi vozovi, ne videći prepreku, i napravi se nezamisliva gužva.
A-ha! Hoće to, hoće. Sva je sreća što je između vozova bilo veliko odstojanje, te su vozari mogli blagovremeno da se zaustave. Inače bi u istoriju ušlo kako je bitka izgubljena zbog jednog kučeta.
Na jednom savijutku komandir se okrete da vidi idu li svi vozovi. Zadnjaci su odskakali i glave vojnika su treskale. Vozari se izdizali sa sedla, kao da su sedeli na opruzi. Negde na začelju podigla se velika prašina.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
IZ POTAJE TRČANjEM PRIBLIŽAVA SE SMRT Kakono kad u lađi vozeći se dumendžija i vozari spavaju lađa samovoljno plava, — kud je vetar okreće, tuda i hodi, ama gdegod u kraj i sama se pribije ako i ševrda
I što da čini prisedeći tu na dumenu krmitelj, kako da se boči s morem i sa zabunjeni vozari? I bez štete, lasno [kako bi] upraljao s galijom, te bi je oslobodio s dvostruke halovine nalogne?
Jerno preko širina nedobro je voziti se s umorni od nešta prvom vozari. Iznemažu im ruke. Dok se malo i ne poodmore da pak budu freški ka novi mladi i jaki momci i mogu se na dalekom