Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
prskriveni finom, gotovo neprimetnom prašinom, starci čekaju svojih pet minuta, onaj čas kada neko od zanesenih vozača prebrzo uđe u krivinu i izgubi vlast nad kolima.
Ko bi u tim ljudima uvaljanim u zelenkasti mulj mogao da prepozna domaločas ledena, sigurna u sebe i svoj uspeh, lica vozača koji su se upravo spremali da zaborave ovaj kratki letnji prizor: starce na niskom kamenom zidu usred dosadnog i
– Kako stoji sa privatnim prenoćištem? – Ovde ti niko ne izdaje sobe. Nismo turističko mesto. Poneki od vozača ostane da stražari pokraj kola i čeka pomoć, a onda diže ruke od svega i odlazi natrag, kući.
pa u svoj taksi, a onda najluđom brzinom kroz zatvorene semafore, za dlaku ispred smrti, svom veštinom profesionalnog vozača sve dalje i dalje, pa sasvim daleko.
Radičević, Branko - PESME
ako ona prema ovi stena Potegnula sve svoje bude sile, O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ njima je telo Sa kojim vrtlog penući se igra.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bebironi ufuravaju u modu! A zatim ponosno seda na ono sedište pokraj vozača iznad koga piše REZERVISANO ZA RATNE VOJNE INVALIDE! Što jest, jest, dugo smo se rastajali...