Obradović, Dositej - BASNE
Podobne su vozduhu i vodi, koje, zato što se svud i lasno imati mogu, ne čine se ot kakve cene, a u samoj vešti najnužnije su i najpolezni
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli: „Mnje za svagda prijatno sedit na vozduhu proletnom. Proletnji vetar je tako umilan. A Sunce, nas ljude, tako lepo grije; kako nas lepo grije!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Samo da možemo. LEPRŠIĆ: He, he! A šta kažu graničari i braća naša Hrvati? Razneće i u vozduhu. Pak jošt dok otpadnu od nji Slovaci, dok se sojuzimo s Česima, Moravcima, Poljacima!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Na pijaci svetoga Spiridona stoji u vozduhu od samog dijamanta načinjeni horizont, to jest sunce, mesec i zvezde. Tamo se nikada ne pale uveče fenjeri, kao po
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
blagodarenije bogu, počinje utoljavati se i umirivati, ne vara me više s sujetnima nadeždama, niti me čini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje zlatno vreme što mi jošte ostaje, u moju vlast, i predaje mene meni samomu.
Ovo je po volji božjej namerenije jestestva, ne samo pri ljud’ ma, nego i pri svemu šta živi po vozduhu, na zemlji i u vodi.
Kažu za nekakva mitarstva, po vozduhu, tri velika, a trideset mala; da je i nji[h] toliko, mlogo bi i[h] bilo, al’ opet bi se ko nadao da će se kadgod
Otac nebesni. Pogledajte na ptičice po vozduhu. Ko i[h] [h]rani i ko i[h] odeva? Blagi promisal oca nebesnoga!” Ovu knjigu čitajući, premudri Sokrat, večna slava
mi, [h]oće li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira, da ima veštica, da ima vračarica i po vozduhu mitarstva? [H]oće li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varoši i sela zakopavati?
Kako bi mu ko kazao da je ta i ta ikona čudotvorna, on bi pitao: „Stoji li ona sama sobom na vozduhu ili je prikovata, prilepljena za zid ili o ekser privešena?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
su dignuti prestoli od topaza i zračna rubina - rad angelah prvoprestolnijeh; nad prestolom svakojijem stoji na vozduhu jedno kolo sjajno, kako što je kolo Saturnovo, te se vije i te zrake lije.
Mene li se stidi čestvovati kojino sam mogućijem slovom šar veliki neba blaženoga utvrdio na lakom vozduhu? kojino sam okean vozdušni nasijao sjajnim ostrovima i vjenča ih svetim magnetizmom te pogledom jedan drugog drži?
Dugački se rede legioni na poljane neba prostranoga s obadvije strane naporedu; drugi stoje ka mase oblačne na vozduhu, k boju pripravljeni.
Na hiljade udvoji se vide po vozduhu i po ravninama, bez velike mješanije masah. Koplja, mači i plamene str'jele angelskom su krvlju obojeni; manji, viši
Biće ona vodom izobilna, cijela će biti zasjejana raznog roda proizrastjenijem; na nju će se životne porode, u vozduhu, vodi i na suho, razne rasut u izobiliju: tu će biti tihijeh porodah, a biti će isto grabljivijeh i otrovna gada
luče sunca životvornim vidom rastjenija roda svakojega na povrhnost zemnu izmamiše; uzmilješe stada životnijeh po vozduhu, zemlji i vodama. U čas slovom mogućijem tvorca zemlja dobi hitro tečenije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lastavice ran vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit. O zlatoje proleće!
Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće! Rajnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela.
Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja. Sni!
u cvetku Slatka voća za jeseno doba, A kad tamo — ono ni crvenjka: Vetar mu je plodotvorni prašak Raspirio širom po vozduhu; Što težaku mesto triest zrna Jednim klasom jedva deset plaćaš: Kiša ga je ubila u cvetu; Što semena plugom
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Lastavice ran' vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit. O zlatoje proleće!
Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće! Rejnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela.