Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak kad svega toga uzrok, što je sve zazid'o, Tebe pomnim, duši mojej vozljubljena Vido, Sreća, velim, u slobodi čovjeka počiva, A sloboda u ostenu razumnome živa.
ja želit, zvati, Preka da me smakne što skorije; Znam da ljubve žrtvu oplakati, Ožalit i neće ono čije: Sama ni pak vozljubljena moja.