Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uskoro ih je, sve više, pokrivala prašina, sa puta, koji je sad išao sred dolina i naseljenih mesta. Pojavi se i rumen voćaka duž puta. A prolazili su i kroz neke zaseoke, gde su psi lajali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa brda pak, i to najviše osetiše, dopirao je miris voćaka, tolikih voćaka koliko ih, kod njih doma, nikada na jednom mestu ne beše.
Sa brda pak, i to najviše osetiše, dopirao je miris voćaka, tolikih voćaka koliko ih, kod njih doma, nikada na jednom mestu ne beše.
kojima su nisko treperile ševe i, obišavši pogledom predstraže, opkope i bedeme, vide na dnu vidika red bagremova i voćaka, pred nekim zaseokom, pomisliv da svakako tamo vise.
Obešeni o stabla voćaka, blizu zemlje, gde su se račvale grane, visili su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem na
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Veseo jesenji vjetar kovitlao je po vazduhu lišće, slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud, naduvane košulje i zalepršanih gaća — ihaj-haj!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i tela. I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje.
Tako se putniku neka sumorna mesta u Češkoj javljaju iz prošlosti, u smehu i opadanju cvetova, sa voćaka što dišu. A neka ognjem opržena i nasmejana sela u Provansi, uvijena bedom, uzaludnošću i dosadom koja guši.
Tek tad sine vazduh u rasuti prah, kroz rešetke srebrne tvojih rebara, da nam osvetli povorku voćaka, što idu i zru, da mogu svenuti. BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda! Duva preko rodnih voćaka, preko groznih vinograda! Duva preko korenitih kukuruza, preko tankih konopalja, preko klastih ječmova!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kalem, kalam (reč arapska, v. Lokotѕch, № 1023, primljena od Turaka), navrt. Kalemljenje voćaka smatra naš narod »kao pobožan i čaroban posao« (BV, 10, 1895, 90). Kalem se prima samo »čistom« čoveku (ŽSS, 96).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
baru žute i prljave vodurine iz koje su virili vrhovi krovova njihovih kuća, rogadže vrhova sena, pocrnele krošnje voćaka. Voda je dremala, lenja i nepomična, iznad plodne vratimljske zemlje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nekad je bilo mnogo lepih voćaka u našem vrtu, sada ih je samo još nekoliko. Da otpočnemo naš obilazak sa onim dedom imanja koji je služio poljoprivredi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bilo je proleće; groblje ucvetalo od cveća baštenskog, ali naročito od ucvalih voćaka. — Evo vam, pod ovom velikom šljivom, to su grobovi ono četvoro dece...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ehe, baš takav i treba za ovu pustopašnu dječurliju. Poznato je da poljari, čuvari polja, livada, usjeva i voćaka vječito ratuju s djecom.
Vija ih štapom oko živica i plotova i prijeti: — Kožu ću vam odrati, čim vas ukebam! Juri poljar djecu i s tuđih voćaka, iz vinograda, brani im da love ribu (jer on je, donekle, i čuvar ribolova), a kad bi čobančićima palo na um da love i
— Siroti dječaci, nastradaće kao vo u kupusu. Da se on sam nadmudruje s dječacima, da ih progoni i juri s tuđih voćaka, iz bašta i oko potoka, to mu je bilo sasvim prirodno i na mjestu.