Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Po telu konoplja, Vazduh dubok do zvezde Danice, nad glavom mi šýme voštanice, Po grobu mi jabuke bubnjaju. PITALICE Šta radite glasnici Skupljamo vojsku Šta radite kovači Kujemo mačeve Šta
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bolesniku nešto senu u očima, ali samo za trenutak, pa se ugasi... Zapališe sveću i tutnuše mu u ruku, i bledi plamen voštanice obasja posvećeno lice, što se osmehivaše. — Svršio je!... — reče popa i skide kapu.
— Da je malo videla! — reče. Surep se maši pasa i iza silaja izvuče veliki kolut voštanice. Pritrča vatri i zapali je, pa prinese ranjeniku. Zavrzan otvori oči i gleda oko sebe. Baba se naže nada nj.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷⁰ Njoj je takođe zabranjeno i da ide na pogreb, da ne bi rodila mrtvo dete. Trudna žena ne valja ni da pali voštanice za dušu pokojnika, a ne valja ni da gleda u prazan grob, jer će dete celog svog veka „biti bledo i bolešljivo“.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Samo se vilice ponekad zatresu i opet se okamene... A Gojkove oči gledaju... gledaju preko uzdrhtala plamička voštanice i čini joj se da govore. Jest, eno... vidi se jasno...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „U mlađupnicu.“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše. Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!“ reče vladika.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kafanski prijatelji stoje oko Anđelkovog groba. Pada kiša. Svi drže zapaljene voštanice i otvorene kišobrane.) IKONIJA: Veseli Anđelko, Bog da mu dušu prosti! CMILjA: Noliki čovek, pun života!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ništa, brate... Šta je tebi?... — Čekaj, sad ćeš videti šta mi je — reče Đurica, pa izvadi iz jeleka kotur žute voštanice, kresnu palidrvce i upali sveću. Zatim izvadi jednu iglu n nadnese je nad plamen.
Zanese se i zaspa odmah... ... Šta je ovo ?... Gle, mrak... tamno, tu robno... u sobi svetluca plamičak žute voštanice, a oko njega tamno, nejasno... U ušima zuji, začuje se poneki veseo uzvik, zazveče čaše... ali gde je to, gde to biva...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali časom nađe se opkoljen gomilom „braće” svih škola: svi drže debele voštanice u ruci, prete i zamahuju... Marko potraži očima curu.
Kad najednom, iznebuha, probi redove litije mlad čovek u plavoj tunici, bez voštanice u ruci, pa se približi otraga nadohvat Marku i, ne rekavši reči, ispruži ruku ispod tunike, zamahne snagom golemim
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Gvozdene osovine, debele kao noga u butini, stoje previjene kao meke voštanice; debele čamove grede raščešljane u tanka vlakna kao povesmo kudelje; točkovi, skliznuv sa šine, zarili se u nasip i
Ćipiko, Ivo - Pauci
— prihvati navlaš osorljivo sudac i obrati se sudbenome poslužitelju koji je na vratima stajao da užeže pred raspelom voštanice. Poslužitelj užeže; blijedi plamičak drhti i blijedi u punoj svjetlosti dana. Svi se digoše.
— promuca stariji, — i čisto mu zamire riječ na ustima kad pogleda u krst između dvije voštanice. — Ala, dignite tri prsta! — naređuje sudan. — Mi se nećemo kleti! — reče stariji odlučno. — Nećemo za živu glavu!
A šapatljiva noć tajanstveno glasa se, miriše — traži milovanja! Dođe pred crkvu. Miris tamjana i voštanice i kihot raštrkane djece trže ga iz snatrenja; pomisli da pričeka, da vidi litiju.
Iza muških navrve ženskinje. Litija lagano se oko seoca kreće, i za sobom ostavlja miris tamjana. Modrušasti plamen voštanice zalijeće se u prostor, plane i zamire. Ivo stoji na mjestu i gleda za litijom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
opkoljen kaljugom, u memljivoj ćeliji, Dorotej podbuo od vlage, slutim vrlo bolestan, loman, izmožden, gleda u plamičak voštanice koja dogoreva u svećnjaku.