Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha. Starac se pridiže sa svoga mesta, uze voštanicu što beše prilepljena uza zid i zapali. Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara.
— Sveću! — viknu Krstivoj. Jelica mu dodade upaljenu voštanicu, a on je metnu u ruke materine... Međutim, duša već beše ostavila trošno telo u kome je počivala...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
od bola, razvuče lice, trže se jednom i onda kao da se osmjehnu i kao da otvori malo ruku, kad joj Ikonija turi u nju voštanicu. Kad ašov izvisi gomilu zemlje više popadije, mahnu pop rukom na nas, i mi odosmo njegovoj kući, a on osta sam na grobu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čiči zadrhtaše vilice i pođoše mu suze na oči... On se ubrisa širokim rukavom od košulje, pa brzo dohvati voštanicu, prekrsti se pobožno, upali je i stavi na Gojkove grudi...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U ćeliji bješe mračno. Starac se sagnuo, dohvatio glavnju sa ognjišta pa propirio te zapalio voštanicu. Bijaše to visok čovjek, sijede brade do pasa, okošt ali ne suh.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle dugoga čitanja, otac Simeon, držeći u rukama voštanicu, obrte se mladencima: — Hajde za mnom! — reče im, pa se okrenu i pođe oko stola, pevušeći neku pesmu kroz nos.
A on se zaturio u kolima, nakrenuo se u stranu i naslonio leđa na Mitra, podigao jednu ruku, u kojoj drži kitu cveća i voštanicu, pa gleda u gomile naroda besmisleno, pijano... Ruke mu vezane, ali ovlaš, te njima slobodno kreće i maše narodu...
Pokaj se bar sad, pred ovim grobom... — govori mu popa uzbuđenim glasom. On prenosi voštanicu i cveće u levu ruku, krsti se desnom i smerno se saginje pred krstom, pa ga celiva...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
a njoj je samo dobri Bog mogao zapaliti tu samrtničku voštanicu... ima Boga, i ima čuda, narode, i Bog gleda sirotinju... a ja, da sam im'o rezervu svećica, bogami bi joj zapalio, i