Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trandafil nije Pavlu ispričao to jasno. Ponavljao je samo da mu je ženu odveo kalfa u komšiluku, Brkič, vragolan. Veliki vragolan. A nije znao kako je to Brkič udesio.
Ponavljao je samo da mu je ženu odveo kalfa u komšiluku, Brkič, vragolan. Veliki vragolan. A nije znao kako je to Brkič udesio.
Sedi, kaže, uveče uz sveću i ponavlja da je Brkič veliki vragolan. Uspavljuje decu i pere im pelene, svojeručno, a ne može da zaspi ni u zoru.
moralu, pričao je sad, o brakolomnici, gospoži Femki, Trandafilki, srdačno, rado: Jeste luda, Futoškinja i po, a onaj vragolan Brkič uspeo je da je obrlati, kao ajgir ćoru, ali se eto vratila, ipak, deci i mužu, pa će sad opet živeti lepo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
, s druge pismo K., znači „Sofronije Kirić“. Vragolan taj moler, namalao ga da desni prst pruža na gospođu Soku, koja je do njega, pa onda u celoj njegovoj dužini, sa
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
krugova mlađih naraštaja javljaju se novi listovi, satirični ili književni, koji razvajaju i primenjuju nove ideje, kao Vragolan (1871—1872), Vrzino kolo (1872. do 1874) i mali književni časopis Preodnica (1873—1874).
Radičević, Branko - PESME
1843, 5. dek. VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan Što kroz goru viri. A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma
9. decembra ujutru VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan, Što kroz grane viri. A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Br. Radičević VIII VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je ka'no lepi dan, Što kroz goru viri. A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma
Šantić, Aleksa - PESME
je grli svim žarom grudi, Sad je drvenjak plam vreo; Sanjač se budi, bled mu lik rudi, I stidni posve je smeo. Vragolan vila opi ga cela, Tiho po glavi spusti mu bela Svoj beli dragulja veo.