Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
No, ništa, ništa; šta je, tu je! Moglo je biti i gore! — izvinjava gospodin popa svoje ovčice. — He, he... deca... vragovi. Šta znate!? Džak buva, he, he!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ogromnih peći i livnica gvožđa, iz kojih su istrčavali radnici da ih vide, odeveni u kože, garavi i opaljeni, crni kao vragovi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
499. ¹²¹ Opširnije o demonima dece: Trebješanin, Ž., „Demoni dece i odbrana od njih u verovanju Srba, u: Čudovišta i vragovi, Gradac, 73—75, Čačak 1986— 1987, s. 168—173. ¹²² Milosavljević, S. M., isto, s. 95; Đorđević, T. R.
Kpetanović Ljubušak, M., Narodno blago, Svjetlost, Sarajevo 1986. Kapler, K., „Pojam čudovišta“, Čudovišta i vragovi (Gradac, 73—75), Čačak 1986—1987. Karadžić, V. S., Život i običaji naroda srpskoga, Prosveta—Nolit, Beograd 1987.
Trebješanin, Ž., „Demoni dece i odbrana od njih u verovanju Srba“, Čudovišta i vragovi (Gradac, 73—75), Čačak 1986—1987. Trebješanin, Ž.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dodija se arambaši čekajući, pa poče sam sobom: — Kuđ su se đeli oni vragovi?! Idem ja da viđu šta rade u podrumu — ...
Ovaj ima menđele; ovaj je jači od svije nas! I vragovi se razbjegnu kuđ kamo. Zatim dozovu mačku i reku joj da kakogođ na lijepe pregovori vojnika da im iziće iz kuće.
Pandurović, Sima - PESME
A izgubljeni dobri tragovi; Kobni ples smrti vode vragovi Pred licem nove, gole Istine. RAVNODUŠNA PESMA Čovek se, katkad, povuče u samoću, Zbog starosti, umora, il’
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bolest ti kuću razorila! Vile te odnele! (ženska kletva u Vojvodini). Vilice ti se skamenile! Vragovi te na rogovima rastezali! Vrane ti se na veselje kupile! Gavranovi ti oči ispijali! Gvozdene opanke nosio! (tj.
2 Pitala šaljiva đevojka babu: — Hoćeš li, bako, i ti s nama večeras u kolo? — He, moj sinko, kad su se tvoji vragovi rađali, moji su u kolu skakali. 3 Pitala unučad babu: — Zašto, bako, plačeš?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
boga, niti ga je bog htio u raj ni u pakao metnuti, nego ga postavi da čuva stražu među rajem i paklom, kuda najviše vragovi prolaze, da se s njima konaba i tuče, i da ga pakleni dim neprestano kolje.
Mi smo tu samo obdan: čim sunce počine, mi idemo van, a vragovi unutra. Da i jedan od nas ostane u gradu, toga bi vragovi rastrgali. Mali im reče: — A hoću li ja smjeti prenoćiti?
Mi smo tu samo obdan: čim sunce počine, mi idemo van, a vragovi unutra. Da i jedan od nas ostane u gradu, toga bi vragovi rastrgali. Mali im reče: — A hoću li ja smjeti prenoćiti?
Bogme se vragovi stanu rogušiti, a kad on vidi da bi se tukli, izvadi onu košulju pa reče: „Udri, košuljo!“ a ona zada pa udride po
“ a ona zada pa udride po onijem vragovima. Onda ga vragovi stanu moliti i zaklinjati da prestane, ali on ni brige što se oni krive.
Kad oni to čuju, dadu mu najposlije zapis, a on reče košulji da prestane, i ona prestane, a vragovi se poberu i odu. U tome i noć prođe, a kad svane dan, al̓ eto ti naroda sve na rulje u grad, pa kad vide maloga, začude
Zato vas mi i koljemo, da prokleti svijet vaše kože kao vragovi ne rasteže i komada; a đe biste milije i lasnije nego vašoj braći u vruću trbuhu!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ama gde ga nađe? — Našli ljudi u Novakovićevoj kući na onom mestu, gde se obično bacaju stare hartije. — E, jeste vragovi. No da ti pričam dalje: Z avgusta 1875 biše izbori skupštinski i ispadoše ne može biti nepovoljnije po vladu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Kod Šida (u Sremu) spominje se jedan izvestan b., na kome ima najviše vila (іbіd.
Ali je v. ipak imala izvesno svoje ugledno mesto u religiji. Na njoj vole da sede vile (»jer na to drveće vragovi ne smeju«, ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Ima i pojedinih svetih primeraka.
On u sebi ima veliku spasonosnu snagu. Na j. grane vole vile sedati, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Vila na j. spominje se u pesmi (Vuk, 1, 225).
Na l. grane rado sedaju vile, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116; upor. i GZM 6, 370). S druge strane, na kojoj bi se l. našla imela, pod tom l.
Po drugom, uglavnom suprotnom verovanju, na t. vole sedati vile, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 116; 167). Tako je sasvim prirodno da t. može biti spasonosna. Pod njom leči se groznica.