Jakšić, Đura - PROZA
Godina šeset druga beše mršava prethodnica strahovitoj šeset trećoj godini... Beše to kao ono crna vrana što nad mrtvom lešinom najpre grakne, da joj posle, podmuklo ćuteći, meso razdire...
Kosa seda, a pre tri godine beše vrana. Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili uloviti il’ ne
Obradović, Dositej - BASNE
Magarac i njegov gospodar 50 40 Magarac koji promenjuje gospodare 51 41 Magarac i konj oficirski 52 42 Magarac, vrana i ovčar 53 43 Magarac idola noseći 54 44 Magarac u lavovoj koži 55 45 Magarac, petao i lav 56 46 Magarac i žabe 57 47
Lisica onjuši meso, pritrči pod drevo, i počne hvaliti vrana govoreći: „Mili bože, krasne ptičice! Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!
Jednim slovom, ako je samo trudoljubiv, pametan i pošten, on je blažen čovek na zemlji.| 42 Magarac, vrana i ovčar Magarac s ranjenim leđma pasaše na livadi među ovcami. Doleti mu vrana na leđa i počne mu kljucati ranu.
| 42 Magarac, vrana i ovčar Magarac s ranjenim leđma pasaše na livadi među ovcami. Doleti mu vrana na leđa i počne mu kljucati ranu. Magarac se stane bacati nogami, bežati po livadi i drečati.
Kurjak, odnekuda na to smatrajući, rekne: „O, jadni mi kurjaci, nesrećni li smo ti na svetu! Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”.
usladi nam proleće pojanjem svojim, izleže svoje piliće i othrani, i svak voli jednoga slavuja čuti da poje nego hiljadu vrana i svraka. Ove će krakati i kreketati koliko ti drago, ali pojati neće nikada, ako će jošt toliko živiti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pod plamenim nebom na obali Rajne kiše su pojele groblje do kostiju. Na Aleksander placu jato vrana gosti se na ruskom oficiru. A Grk iz Turske u Sibiru sanja da koprivu nađe u tanjiru.
Nit jesen leči, nit rana srasta, svi su me redom klali i jeli, vrana na suvom kosturu hrasta dobiće mozak moj u šlemu, kao u zdeli. z.
MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM Šta je ono što preleće Dunav? Šaran, koji ima vranina krila, il vrana, koja ima šaranov rep?
Dok kišu protkiva susnežica, i vuk, riba i vrana kreću na nas, u lov, beskućnima u vejavici, Trojeručice, Tvoj treći dlan neka nam bude krov!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kako od onda žito dobro rađa, ovce se blizne, rojevi ne beže. Kako je nestalo gusenica, vrana i čavaka što zatiru voće i useve. Kako sad nema ni plamenjače, ni poplave, ni grada, ni suše.
— Vala, jakako! — veli čiča Mirko. — Da se smirimo jednom! — dodaje Ćebo promuklo. — Nego gde ćemo naći vrana, nepočišćena konja i vode adžijazme? — upita Mirko. — Bogami, jest! — reče Purko. — To će nam trebati.
— upita Mirko. — Bogami, jest! — reče Purko. — To će nam trebati. — Adžijazme imam ja — reče Ćebo — ali vrana konja? — Imam ja nekog vrančića — reče čiča Mirko — ali je počišćen... A tvoj vranac, Purko, i ti imaš jednog?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ama ja sam tebi sto puta kazao da mi ne popuješ i da mi ne sliniš bez nevolje! Nije meni, valjda, vrana popila pamet, da mi treba žena tutor! Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ni jedna vrana nije preletela, preko Temišvara, dok je Garsuli odmotavao pismeno. Na daskama paviljona, koji je bio istesan u predvečer
Pa zar ja da se osramotim i molim Venecijana i avstrijskog škopca? Je li ti je, Petre, vrana mozak popila? Njegov bratučed, dok je Pavle govorio, preblede, i bio je bled kao krpa. Osmejkivao se ljuto.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Šta mislite, deco, gde spava vrana? - upitao je, a oštri dečji glasovi počeli su da seckaju tišinu na rezance. Ona mala još je mlatarala nogom po vodi,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pojako grbav, poveći nos, oči velike crne, jaki brkovi i obrve, kosa vrana, gusta, cela glava kao da je u Mesopotamiji iznikla, impozantna, no bi trebalo da je za nju znatna dužina ostalog tela,
Kao god vrana kad oseća miris kakve strvine. Lepo ga ukopaju, metnu ga u grob s desne strane pokraj pokojne gospođe Soke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veliko jato vrana mora da je proletelo odnekuda, jer njihovo graktanje ispuni noć i poče da se diže u visine. I tek što je, onako trgnut
Nad ritinama i vrbacima počelo je da se vedri i kraj kola začuše se prve ševe. Vidik je bio pun jata vrana i sve više svetao od bezmernih, ravnih poplava i bara.
Kas kopita, škripu točkova, dečji glas, u koji se spuštahu i klik ševa i graktanje vrana, slušao je kao kroz san, koji ga je mešao sa kišovitim oblacima što su se sve više isparavali, jer je iza njih bilo,
pod velikim kandilima, a na dnu dvorišta, iza drveća, zvonik od balvana, na kome se, u visini, beše naselilo nekoliko vrana. Za zvonikom visilo je čudno, dugo uže, palo po zemlji kao klupče neke bele i debele zmije.
Sneg beše napadao do kolena, zavejao gole grane i stabla drveća. U sivom obzorju graktala su jata vrana. Na mesečini, pojavljivahu se čopori vukova.
Nije mogao da spava od graktanja vrana. Konji su mu crkavali od zime. I šta još? Čuo je da se u logoru zapovednika govorilo da će, u proleće, kući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁹⁰ Zapravo, u našem narodu veruje se da zla sila ne napada zlu silu, po onoj narodnoj „Vrana vrani oči ne vadi“, a kako su i Turci predstavnici htonskog sveta, to onda deci koja nose njihova imena demonska bića
medveda, srna, jelena, ovaca, koza, konja, govedi, kokoši, golubova, senica, prepelica, kukavica, jarebica, svraka, vrana, čavaka, slavuja, kraguja...
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
bude gladnih putnika iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se liši svešteničkog čina i pogna da se kao vrana od njive do njive tuđe skita.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do 1870. To je bilo doba kada je, po rečima jednog ruskog pisca, »Rus nematerijalist bio bela vrana«. Od Rusa to se prenosi i kod Srba, i Svetozar Marković smatra kao jedan od glavnih svojih zadataka da vrši propagandu
Radičević, Branko - PESME
“ To je bio, dragi, tvoj — Blago meni, da si moj! 2. En' odunda buči trka, Svaki svoga konja žuri, Koji vrana, koji mrka, Al' pred svima jedan juri, To je, dragi, zeka tvoj — Blago meni, da si moj. 3.
53. Ja viđe dragu kao za života Što je ona umiljata bila: Kosa vrana sada se milota Kao i pre po zracima vila, Snežna lica i sad je belota Kao i pre na me smehe lila, Smehe lila, na
„Da to je ona, ja se ne varam! O kako lepo vrana kosa leti! Naslonila je krasnu svoju glavu Na ruku, belu kao Alpa sneg, Al' obraz vidit ja ne mogu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ispadao je tako bijela vrana koja diže graju u nedoba, beskorisno, da mu se svak smije i čudi. Mlin je, na primjer, za djeda oduvijek bio kao neko
Djed Rade bio je dobrodušno i čestito seosko momče, prava bijela vrana među pustopašnom i raspojasnom gomilom svojih vršnjaka, ličkih spadala i lopova od svake ruke.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva. Grakne vrana: Svileuva. Ravno polje tajnu zgreva. Zvek oružja: Koceljeva. Od uroka glog me čuva. Pršti fitilj: Svileuva.
A sve potom što se čuje munja palcem potpisuje. ČUDO U GLAVAČIĆIMA To što vrana s koca gače, To se neko čudo glasi. Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi.
oktobra 1705, ruskom poslaniku u Beču І Jablan-pera, rit do rita. Jato vrana sa rakita. U zev Kuće raščlanjene mahovina s crepa blene. Tmurno tone pridev zime u okrnjak mesečine.
II VISARION RAČANIN: RAČOM O POSTU ČASNOM Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak, plamenak trave da mi svetli tmuša. Ni hladov hladak ni od vlakna vlačak a gladan što sam, to me đavo kuša.
Kraj glogov-trna kukurek i svlačak. U lanjske Cveti uvire mi duša. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak, plamenak trave da mi svetli tmuša. Kolebljiv hodim - u jedinstvu trodel. Tegotu svoju uvijam u rondel.
Okrepi, Bože, makar dušin podbel... U doba posta Hristos je maslačak. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak. PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA U crkvi lipe lipov bog se svetli, a družba pčela, prilježno, u srhu, imanje
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit dana, prošla je, važna i teška, grakćući, — gospođa vrana. A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka.
Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana. Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!
Silazi sunce, senke se duže, čuje se graja pospanih vrana, sova se javi, spušta se veče, lagano, tiho, bez padobrana.
Pseto pešice kaska, čovek na konju lepom, vrana krilima maše, a štuka vesla repom. U gradu Strmoglavcu čudan je vašar jako, prodavac, kupac, roba — sve ti je
“ Oko kineskog zmaja buljuk se dece plete, a on za dinar — za dva izvodi vatromete. Na zidu čuči vrana, važna, sjajnoga vrata, poučno klima glavom, ženama u dlan gata.
“ Od toga dana delija stara izgubi slavu mudrog lekara, ruga se danas i vrana s koca kakav je lekar Joca. Čak je i krišom, niz mutnu reku, pustio apoteku.
Zdravo! Izvini!“ Sutradan poštar, delija znana, donosi vesti s afričkih strana, šalju mi, kaže, dečaka vrana. „Ovo je, druže, u pismu vele, najbolji dečak Afrike cele crnci vam listom uspeha žele.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
što su kraj puta otomboljile svoje tanke i neobično duge prutaste grančice, ponameštale se dugorepe svrake i po neka vrana, opustile krila, otvorile kljunove, pa samo dahću.
I ako je dan, vladaše velika tišina u celom selu; tek po negde zalaje besposlen pas, ili grakne vrana, tražeći hrane pod ovim gustim belim pokrivačem.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.
196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan. Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin Petre, varadinski ban!
Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš, zemlji gospodar: Da si
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
haljine u ćebe, a daske i nogare ujedno, i kreće se i odlazi na nova mesta sa starom svojom pameću, i kao ono ona vrana iz one basne, ostavlja on staro ukaljano gnjezdo i ide u novo da i njega ukalja, a odatle će opet tako dalje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svu noć je mrak čekô odušku Sabijen u kotlinu kao u pušku Da se, s osvitom jesenjeg dana, Rasprsne u jato krilatih vrana.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kako bi im zapâ, da te mogu, glavu bi ti onaj čas posjekli al' ti živu ruke savezali, da te muče, da srce naslade. Vrana vrani oči ne izvadi; brat je Turčin svud jedan drugome. Nego udri dokle mahat možeš, a ne žali ništa na svijetu!
Pandurović, Sima - PESME
će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Iz svega toga useli im se u dušu mržnja prema postojećem redu i težnja za popravkom. To im je uselio grof Pavle (bijela vrana u svome jatu). A što se tiče znanja, to su prebirali ponaelak ali postojano i dobro složeno od „čike“.
Što ga preostani to je žućelo i kapalo samo na zemlju. Jata vrana i gavranova gakahu po pustijem poljima i po sivijem golijetima. Divlje patke i vranji padahu po močvarama.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
čovekove naročito se porede sa onim životinjskim (Vredan kao pčela, Lukav kao lisica, Brljiv kao ćure, Kradljiv kao vrana, Radi kao krtica itd.). Uspela poređenja nalazimo i u zakletvama (Tako se ne savio kao srp!
Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde. Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris.
Provukao se kao pas kroz rosu. Radi kao krtica. Raširio se kao žaba na vodi. Retko kao bela vrana. Sed kao ovca. Siromah kao crkveni miš. Slabo kao svračiji mozak. Slobodan kao ptica (na grani).
Šuti kao mramor. B) SUPROTNA Batli kô bjeli zec. Bijeli se kao tava na snijegu. Boji ga se kao vrana skeledžije. Boji ga se kô nakovanj čekića. Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje.
! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — kazuje vrana gavranu na razbojištu, pokazujući leševe, a gavran joj na to odgovara: Ja skraja! Ja skraja! Ja s kraja!
— Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi. — Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. — Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva.
— Dok je čovek zdrav, i voda mu je slatka. — Došlo vrijeme da se more u rijeku davi. — Đe je vrana izlegla sokola? — Đe nema krvi, nema ni mlijeka. — Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla.
— Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu. — Ne budi svakoj ptici kobac! — Ne može jedna vrana na sto kolaca. — Nekome i gvožđa plutaju, a nekom i pluta tonu. — Nema loja u rogovima, ni pameti u brkovima.
Najmio se zao u gorega, Žlje ga hrani a gore mu radi. Nikad zao na gorega neće; Vrana vrani očiju ne vadi. 5) ŠTA JE NAJGORE Sindžir gvožđe muka je velika, Dȁ velika muka na junaka; Tavnica je gora od
Dok đevojka, dur đevojka; Kad nevjesta, baš ni smjesta. Đegod ruča siv — zelen sokole, Tu i vrana more večerati. Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema.
Duva preko jarebica, preko prepelica, preko kukavica! Preko vrana, svraka, čanaka, vivaka, slavuja, vrabaca!... Duva vetar! Duva vetar!
— Nemoj, ujo, plakati: Danas, sutra Vidov-dan, Pa ćemo te ženiti: Svraka plete čarape — Oće’ kuma da bude; Vrana pere košulje — ’Oće dever da bude; Miš prepasa kecelju — ’Oće kuvar da bude. Gledi mačak s tavana.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
izgubila po zapovijesti tvoje bezbožne žene, nego traži u vojsci crna konja bez biljega, bijelu bedeviju bez biljega, ata vrana prijed nejahana i ždrebnu kobilu, i od svakoga uzmi po tri dlake repne, izgori na oganj, pa onijem prahom pospi rane
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Noga bi da krene — al joj santa ne da. U belu me neku pustinju sakrili. Pokatkad kraj mene crna vrana sine I ja zurim u nju prljav od beline. U MAGLI Magla vlada svetom (il se sprema). Od nje se više odvojiti neću.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da je Simka tu, grdio bi je. — Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća.
Ne umem da ti ispričam, ali vadim“, govorio mi je otac i rukama mlatarao po mraku. „I tele, i prase, i zec, i vrana, i kukavica poznaju svoju majku. Kad god se sretnu, ljube se. Svojim očima sam To gledao.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— seti se carica jedne stare vrane, i plesnu rukama. Bez uspeha! Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji! — seti se jedan od dvorana. Ko zna da li je i živa? — Neka se izvidi!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na visokim topolama vide se jata pokislih vrana. Gledam ja Ivana Ilića, vidim, velika ga tuga obuzela. Prilazim ja, ali me on i ne opaža.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Između ostalog, pročuo sam se kao jedinstveni šampion u hvatanju vrana u našem kraju. Način na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan.
Otišao bih u šumu, sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov. Obično bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana dolepršala do mene u šiblje.
Na taj način bih uhvatio onoliko vrana koliko sam želeo. Ali jednom prilikom dogodilo se nešto što me je nateralo da ih počnem poštovati.
Ali jednom prilikom dogodilo se nešto što me je nateralo da ih počnem poštovati. Uhvatio sam divan par vrana i pošao sam kući sa prijateljem. Na izlazu iz šume sjatilo se hiljadu vrana, dižući užasnu graju.
Uhvatio sam divan par vrana i pošao sam kući sa prijateljem. Na izlazu iz šume sjatilo se hiljadu vrana, dižući užasnu graju. Kroz nekoliko minuta ptice stadoše da nas gone i ubrzo nas opkoliše.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Navalila sila, uočili silnici, uzavreli po šumama i drumovima arnautski razbojnici. Vrana vrani oči ne vadi: arnautske buljugbaše ne okreću puške na svoje, turske vlasti kao da žele da se tako produžuje.
Miljković, Branko - PESME
Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
vsja, ti i moja „Ruža“. A kad su Sergiju objasnili koja je to „Ruža“, on naredi da se dovede njegov konj. Vrana kobila, krupnih, zakrvavljenih očiju, podavila sapi i gazi oprezno.
Brana savetuje „Fikusu“ da konjima komanduje „mirno“. Ali „Fikus“ ga i ne sluša, već gleda kako se izvlači vrana kobila... Kao da odahnu. — No, izvuče se... Zamalo da nam „prima marka“, Pera „Šefrek“, ostane u rupi.
Za njim je jurio na zekanu Sima „Jarebica“, onda Sergije, pa Fjodor. A za njima vrana kobila bez jahača. Za časak su se našli pred varoškim kućama. Ali ordonansu nije rečeno gde je cilj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1843. Nikola Borojević NEMARNOM ČOVEKU Neka gače ili peva Vrana, slavuj ili ševa, Neka kudi ili hvali Duh veliki ili mali, Što je bolje, što je gore, Hlebac svoj il’ tuđe kore,
umesto strašila na slamu meteš, da vrane rasteruje, ali i tu ne bi bio od velike koristi, jer se kaže: da siromaku ni vrana ne svrće s puta!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
bi rukama slabine, okrenuo bi se prema torovima, oko kojih se razlijegaše jeziva piska orlova i studeno graktanje vrana i gavranova, pa bi kao upola jauknuo: — O vi crni vrani i orlovi, najedite se, nauživajte se, i napijte se krvi moje
Bojić, Milutin - PESME
Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih maskarada, A čini nam se da zderasmo maske. Razlupali smo bogove i gordi Slušamo golih reči
BAJKA O ŽENI Ljubičastom parom diše Zemlja sana, Modri su čempresi sagli glave tužno, Vrh mrtvoga mora krikne koja vrana, U zlatnome bakru tone sunce južno.
(1916) XXXIII Igra pustim grobljem težak dah bagrenja, A dva stara vrana na crkvenom krovu Grakću kô da mrtve iz grobnice zovu. I ču se gromor kô lomnjava stenja.
Nastasijević, Momčilo - PESME
No udahni mandragore, kô celov opija. PESMA ŽENA U MAHANAIMU Šumo Efraima, gde kobnih vrana let, Pobrali s grana strašni plod što visio, Tvoj plod, rukom što zgnječili: krvavi plod Za jedan celov moj daće mi
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(erotičan) način, žene pomažu rad na njivi ispunjavajući propisane dužnosti u kući: na primer, »ne vrte vretenom, da vrana ne vrti seme u njivu«; ne daju ništa iz kuće (ni ono što je pozajmljeno); ako mese, ne dodiruju ništa crno; na sofru ne
Ćipiko, Ivo - Pauci
Domalo prispije i Rade, sjede uz vatru i veli: — Ne bi đavo popa Vrana stigao! Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih!
Radu prođe i divljenje i jeza; glas ne odgovara ugojenoj prilici: tanak je i nerazgovjetan i na mahove ga izdaje; u popa Vrana ljepši je i snažniji nego u starješine mu.
Izišavši iz crkve, hodajući po gradu, čudio se što ga pop Vrana čini da dangubi i baca ga u nerazložiti trošak i brigu, kad ovaj pop, što ga ispovjedi, plahovitiji je od njega: činjaše
Zar će radi mene sudac njemu ištetiti hatora? A, da, vrana vrani ne kopa očiju!” Ipak veli sucu: — Dao sam mu dvije kvarte, a poslije davao sam mu ostalo, ali ne htjede doći po
I, gladeći mu debelu ruku, smijala se onim svodi razuzdanim smijehom koji popa Vrana jača i dava mu nade da će ga ipak Maša jednom zavoljeti.
Oprosti mi! — Bog da nam prosti! — reče u plaču Maša k krene niz crkvu. Popa—Vrana, gledajući za njom, suze obliše prekrsti se i još dugo, klečeći i moleći se bogu, ostade u ispovjednici. ...
Radin advokat opominje svoga kolegu da se drži stvari. U ovome poslu nema posla pop Vrana kao pastir povjerenih mu ovaca, već smatra se od suda kao svaki drugi smrtnik.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Eto tako. Ako mu bude bolje! Vrana vrani oči ne vadi. Dimitrije Da brojim razbojnike?! Da čučim na vrhu Kule i da zveram po predelu?
Licemeri ovi se poređali oko moje postenje plačevnih lica kao nizovi crnih vrana, meškolje se u teskobnoj odaji, ulaze i izlaze na vrhovima prstiju, pogledaju se da bi jedan kod drugoga, ako već ne
Dimitrije „Ovde, ovde!“, uzviknuo je Matija, poskočio i graknuo kao vrana. Bio je oduševljen. Odmah je izvadio iz torbe bradvu, prileteo steni, zamahnuo i udario. Sečivo je lako ušlo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U opusteli, tihi dô A suro nebo suze lije, Dosadno, mirno teče dan...
Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na
“ Na ognjene svoje oči Sad natuče šapku s čela, Pa se izvi kao strela I sa vrana konja skoči! Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini.
Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana. Al' je panu snažna volja, A ljubavne muke teške, I Ljubecki jurnu peške Kao
A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sebična nisam; jedan Bog zna da nisam. Imanje ovo čuvam kao oči u glavi, a poješće ga 'ala i vrana; ja sam se na njemu samo hranila, ali što sam pojela to sam zaradila... Nikakvu radost mi ne da Bog, ne dadu ni ljudi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako jednoga dana, odlete u nebo više nego ikada. Nije ni opazio da se pod njim kao zlokobna krila vrana — gomilaju oblaci. Izbi brz i žestok pljusak.
Šantić, Aleksa - PESME
I kunem se, što je đula i behara, Sve bi svojim licem zastidila Mara, — Pa još kosa meka, ona kosa vrana Bi mehlemom bila i najljućih rana!...
Mjesec gori... Prah se diže Kô pramenje magle guste. No gle! Junak samac nije, Za njim sjedi cura neka; Vrana joj se kosa vije Kô prosuta svila meka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Protiv te zapovesti pobunilo se celo njeno biće. Ali kako da pomiri nesrećnu braću koja su se ljuto zavadila „oko vrana konja i sokola“?
poskoči na lagane noge, opasuje mukadem-pojasa, a pinjale ostre za pojasa, i tu britku sablju pripasuje, a sve vrana konja pogleduje. U to doba bane pristasao.
On izdade čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga“. 21 SLUGA MILUTIN Dolećeše dva vrana gavrana od Kosova polja širokoga, i padoše na bijelu kulu, baš na kulu slavnoga Lazara; jedan grakće, drugi
“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana gavrana, otkuda ste jutros polećeli? Nijeste li od polja Kosova?
nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana gavrana, otkuda ste jutros polećeli? Nijeste li od polja Kosova? Viđeste li dvije silne vojske?
Viđeste li dvije silne vojske? Jesu li se vojske udarile? Čija li je vojska zadobila?“ Al' govore dva vrana gavrana: „Oj, boga nam, carice Milice, mi smo jutros od Kosova ravna, viđeli smo dvije silne vojske; vojske su se juče
I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila. Kad ujutru danak osvanuo, ali lete dva vrana gavrana: krvava im krila do ramena, na kljunove b'jela pjena trgla; oni nose ruku od junaka (i na ruci burma
O malo se braća zavadiše, da oko šta, veće ni oko šta: oko vrana konja i sokola; Dmitar ište konja starješinstvo, vrana konja i siva sokola, Bogdan njemu ne da ni jednoga.
O malo se braća zavadiše, da oko šta, veće ni oko šta: oko vrana konja i sokola; Dmitar ište konja starješinstvo, vrana konja i siva sokola, Bogdan njemu ne da ni jednoga.
Al̓ ne sluša zlosretna đevojka. Viknu jednom, pa ga ne doviknu; drugom viknu, doke ga doviknu. Maksim vrana konja povrnuo, osluškuje šta će besjediti, a đevojka grdno progovori: „O Maksime, nemala te majka!
Kad to začu dijete Maksime, to Maksimu vrlo za jad bilo, — vrana konja natrag pripovrnu, opasa ga trostrukom kandžijom: puče koža konju po sapima, a pokapa krvca po kopiti; no mu ljuto
Al’ da vidiš i čuda i fale, kakva dara taste zetu daje! Gizdava mu poklonio vranca, vrana konja, brate, bez biljege, a na vrancu čultan do koljena: čisti skerlet zlatom izvezeni, zlatne kite biju po
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
„Reponje“se začuđeno zgledaše. Stričev djed Aleksa graknu kao vrana: — Pa moj unuk svaki dan porani još prije sunca. — I moj Đoko uvijek odjuri trkom, sve se za njim prašina diže —
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
nije s raskida za kakav dobar krkanluk pa još kad je i muftaluk, — pa se to nekako složi, ujduriše mu se to nekako... Vrana vrani oči ne vadi... Teško sirotinji!