Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sused mi je bio sa leva grof Hojos, sekretar guvernera, a sa desna barun Vranicani, velemožni činovnik Lučkog poglavarstva.
Bio je mešavina lepo vaspitanog mondena i stidljivog mladoženje. Vranicani je bio čovek ogroman, ogromnih stopala, sa licem rimskih imperatora i crnim, tužnim, očima, klovnova.
Mornare su, sa pristaništa, prosto bacali u motorne čamce, tako da sam mislio da će pokrhati i ruke i noge. Vranicani je tvrdio da im ništa neće biti i da će sve to zaboraviti, kad se ispavaju.
Tu se do zore orila pesma („Oj, jablane, širi grane!“). Vranicani se ljutio što sam toliko oduševljen balkanskim ratovima, ali oduševljeni su bili, sa mnom, i radnici, i nosači, i ribari
Svi smo se nadali boljem, socijalnom položaju među narodima, posle tih pobeda. Vranicani je u tim vojnicima i oficirima video samo vojnike i oficire jednog kralja, opančara.
Veli, tako treba dočekati rođenje Hristovo. Iako nije trpeo Srbe, Vranicani je mene trpeo. Valjda zato što sam voleo da mi priča o Hrvatskoj i Zagorju, o Novom i Senju.