Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
gomile kostiju, a starina Petrak već se mota oko razvaljena samara i zapitkuje djeda: — Koja će ono godina biti vašem Vrančiću? — A što ti sad to treba? — čudi se djed. — Četvrta, peta, ne znam ni ja. — Kako šta mi treba! — diže glavu Petrak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Majka će ti ujaka ženiti, I tebe će u svatove zvati Kada stanu ujaka ženiti, Na dori će divojku prositi; Na vrančiću svatove kupiti, Na zelenku divojku dovesti: Ako dođu konji igrajući, Vesela će biti nam divojka; Ako dođu konji
Čudne laži, da je bog ubije! 6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju bijelome, Pa eto ga moru na planiku; Dade mu se nešto pogledati: Morem trče dva pečena zeca, Ćeraju ga dva
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jedno jutro bješe poranio uz klisuru tvrda Kačanika, al’ eto ti Muse Kesedžije, na vrančiću noge prekrstio, topuzinu baca u oblake, dočekuje u bijele ruke.
No pogledaj, mila snaho moja! No pogledaj poljem pred svatove: štono junak na konju vrančiću bojno koplje nosi u rukama, zlatan sjaje na plećima štitak, a kraste mu lice nagrdile, iza krasta lice pocrnjelo, ono ti
Al' eto ti Grčića Manojla, i on vodi kićene svatove, ponajprvi ide pred družinom na vrančiću konju kosatome, buzdovana pokraj sebe njija, pa ga baca junak pod oblake, a u desnu dočekuje ruku, i ovako tanko
svate i nosi đevojku, te on zađe u klisuru tvrdu, u klisuru tvrda Kačanika, ponajprvi ide pred družinom na vrančiću konju kosatome, na vrancu je noge prekrstio, pa udara u sitnu tamburu, uz tamburu tanko popijeva: „Mlav-planino i
Za njima je do pet konjanika, sve u crnoj čohi vedeničkoj, sve u crnu, na vranijem konjma, a naprijed junak na vrančiću, crnih, Mujo, do ramena brka, panuli mu po malim puškama, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest
Pa da vidiš, moj brate Mujaga! Što je mlado Vlašče uz kočije na vrančiću konju od mejdana, on ne ima brade ni brkova, a levši je od svake đevojke. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
Što za njima do pet konjanika, sve u crnu, na vranijem konjma, ono ti je sve pet Mrkonjića; što je napr’jed junak na vrančiću, crni brci pali do pušaka, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove
Što je mlado momče uz kočije na vrančiću konju od mejdana, a ne ima brade ni brkova, a ljevši je od svake đevojke, ono ti je đever uz đevojku, ono ti je kurvino