Obradović, Dositej - BASNE
Finiks i golubovi 186 134 Guska vozgorđena 188 135 Svinja i hrast 189 136 Konj i zolje 191 137 Stara klisura i vrapci 193 138 Lisica i poda 195 139 Orlić i sova 197 140 Bik i jelen 199 141 Magarac i Ezop 200 142 Bakarna statua 202 143
137 Stara klisura i vrapci U jednoj staroj klisuretini obitavaše sila vrabaca, koji se tu plođahu. Gospodar mesta dâ je razvaliti, i na tom
Kad se ova nova zdanija savrše, sakupe se opet vrapci, tražeći svoja prva obitavališta i stanke, no užasnu se kad ne nađu one pređašnje razvaline i rupe, i među sosobom
Bež'mo, braćo, odavde; načast onome ko ga je tako načinio kad je take pameti!”| Naravoučenije Puštaj neka vrapci ovako govore, njima to prolazi i pristoji, jer su oni pravi vrapci, od njih ništa drugo nije za ožidavanje.
”| Naravoučenije Puštaj neka vrapci ovako govore, njima to prolazi i pristoji, jer su oni pravi vrapci, od njih ništa drugo nije za ožidavanje.
nije nego sujeverije i krivo predrasuždenije, kad čovek što utverždava ili odriče ne znajući zašto, baš kao ovi naši vrapci.
mesta vozdviže učilišta, fabrike, hospitale i ovim podobna opštepolezna zdanija, ne mareći šta zanovetaju i mumlaju vrapci i sovuljage.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il na grobu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Samo će nestašni i bezobrazni vrapci ostati i posle Mitrovadana u svojim, letošnjim, kvartirima. Cvrkutaće ispod strehe, gložiće se i kavdžiće sa korisnim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve su to bile samo neke bube oko njega, neki mravi nasred njegovog puta, neki vrapci u prašini, koji ostaju iza njega. Žene su stvorenja božija, koja misle samo na sebe i svog švalera, a nemaju suza nad
Dok ona izdiše, umorna, posle ljubavi, u postelji, vidi njega, kako na stolu sedi, i kako se smeje. Kao da su vrapci. Jest, katkad joj se čini da on nju kao neku vrabicu voli. On voli, kao vrapci. Zato ona ne može da rodi.
Kao da su vrapci. Jest, katkad joj se čini da on nju kao neku vrabicu voli. On voli, kao vrapci. Zato ona ne može da rodi.
Petar je sad pričao da mu je žena u drugom stanju, kao da je to novost, koju svi na svetu, pa i vrapci na krovu, treba da čuju. A na njegovoj ženi se videlo, da joj to nije milo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu! Lakomisleni vrapci uzeše se kleti da nikad u životu nisu vidjeli džak s mačkom, a da su ga, kažu, i vidjeli, oni bi mu, bogme, pokazali
— Jedan kradljivi mačak tri carevine?! —zagrajaše vrapci. — Ta za tu bi se cijenu dobile, možda, i dvije oke prosa i još koja konoplje pride.
! —zagrajaše vrapci. — Ta za tu bi se cijenu dobile, možda, i dvije oke prosa i još koja konoplje pride. Bezazleni vrapci ipak utješiše čiča-Trišu cvrkućući da je mačak „živ-živ“, a uveče priprijetiše svojoj djeci: — Pazite dobro, čim
— Živ živ! — pitali su vrapci. — Živ, živ, jakako! — šepurio se Žućo. — Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijuče:
pred mlinom, bilo je uzdaha da su šumjele sve okolne vrbe i jele, toliko pričanja da o tome i danas brbljaju svrake i vrapci. U čast mačkova povratka, čiča Trišo priredio je veliku gozbu i na nju pozvao krčmara Vinka Šljivića.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Između pragova dve crvene bube izvodile su svoju ljubavnu igru, a na žicama punim brujanja čučali su vrapci. Proteglih noge i prstima dodirnuh glatku vrelinu šina. Svi moji mišići bili su napregnuti i očekivali su nešto.
Rašidin brat, konačno, nije sedeo na ušima i mogu da budem spokojan: to o nama cvrkuću već i vrapci na rampi. Klatareći nogama, Vesna je lepila svojim šašavim zečevima otpale repove i uši.
Milićević, Vuk - Bespuće
sijeno i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa nataknutim zobnicama, dok im se kokoši, pilići i vrapci vrzu ispod nogu; u krčmi grajali kirijaši, pijući rakiju.
Sremac, Stevan - PROZA
«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!« ljuti se seljanka, pa ga grdi i ne osvrćući se na nj.
«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!« ljuti se seljanka, pa ga grdi i ne osvrćući se na nj.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sad se i ja prenem i osluškujem. Negdje u blizini grebe po krovu gola grana, čuju se i vrapci, a u niziji, dolinom rječice Japre, putuje razliven ujednačen huk najavljujući još jaču mećavu. — Čuješ li, dušo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Te Božić došao do Skoplja, sad je u Preševu, pa u Bilači, i sve bliže i bliže k nama. Na verigama osušeni vrapci već se troše. Cipele s „kopčama“, mintan od jumbasme i šajkača od vojničkih šinjela odavno su gotovi i čekaju me.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
“ Vječno su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog
Začuđen Ćosa tužno je rekȏ „Bogme sam zalud pogaču čekȏ, opet ću, jadan, ostati gladan!“ „Uzdaj se u nas!“ — vrapci će nato, pa na put krenu čitavo jato.
Prebrali vrapci sa mnogo volje živicu svaku, šumu i polje i, evo, svaki u kljunu nosi poneko zrno dobrome Ćosi. Zrnce po zrnce kaplje
Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san. Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Od dvorišta pregrađena tarabama, zelenila se i pružala čak iza kuće njihova bašta. Pod strejama čevrljali su vrapci. Iz komšiluka čulo se takođe spremanje za sutrašnji dan: tresenje ćilimova, ponjava, lupa i ribanje tepsija i sahana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Velika drveta dugo rastu, ali za čas padnu. — Mala sjekira veliki dub povali. — Sokolove pojedoše vrapci. — Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju. — Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju.
— Bogu na glas, nama na čast! Potrudila se i starosvatica, te dovukla i na konji i na volovi, ne bi mogli ni vrapci pozobati, ni guske popasti! Šta ja znam što je?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako bi se lekcije svršile, skupila bi se na čopore dečica oko mene, kako isti vrapci na proso, ko će pre sa mnom govoriti; svi bi me učili i nastavljali.
Ćosić, Dobrica - KORENI
pored obale i jedne i druge Morave, stešnjen vrzinama, provlači se kroz pola i šumarice, u jesen krupna rosa, čavke i vrapci kite trnje i drveće, put se propinje kroz retka sela i ređe buljuke dućana i mehana, put nedeljama traje do Zemuna,
Imaš i pravo. Seljaci, beslovesni, nek jedu kuršume. — Idi, zovi mi Simku! — Iz Srbije će i vrapci pobeći. Ljudi će mesištem sasvim da usmrde zemlju. Za Nikolom krckaju tavanske stube. I tog će gada najuriti iz kuće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu. Ovo je Zemlja Plavih vetrova. Ovde su vrapci plavi, ali moje vreme izmiče: uzmi pregršt semenki i idi, mnogo je bolesnih i nesrećnih na svetu...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
“ Glas mu se ne čuje, ali vrapci i golubovi sa krovova i krošnji u jatima sleću na pločnik, sa Saborne crkve počinje da odbija podne a vetar sve jače
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kako se teško gegaju i šiču guske po vrućoj kaldrmi, a u hladu bosa i goluždrava deca igraju piljaka i čavrljaju kao i vrapci pod strejama. Pa drema, klima glavom i mlatara nogama.
kapele od crvenih i sivih kocki, sa dugim lenjirastim prozorima i šupljim krstovima po kojima se jure i čavrljaju vrapci, osam drvenih svećarnica i cvećarnica plehom pokrivenih i prirodnim i veštačkim vencima načičkanih, radile su od jutra
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ČIPČIJA SVOJEGA AGU 273 RAJA VJERUJE I NE VJERUJE (TURČINU) 274 VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA 275 NIJESU TURCI VRAPCI 276 ĆERA TURE KRALjEVIĆA MARKA 277 POBRATIMI 278 O BRINjSKOM GRADU 279 POMAŽEM TI SPRDATI 280 HERO I CAR 281 HERO PLAĆA
— Vala, Vlaše, i ja — kad mu suda nema. NIJESU TURCI VRAPCI Došao Dalmatinac u tursku kavanu. Jedan Turčin pjevao uz gusle, pa u pjesmi sjekao srpske junake.
— Ma, Isukrsta ti, nasuo dosta gmize, pa se na sve strane rasprštila. — Bolan, nijesu Turci vrapci, — reći će mu opet Turčin. — Bogme, ni junačke glave bundeve, — odgovori Dalmatinac.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
da vam je plitak mozak, jer kad bi se i vi sad onako obukli kao što se vaš ded nosio, šta mislite, da l’ bi vam se i vrapci smejali?“ Moja lepa frajlice, žao mi je što ste mene radi ta vaša mala ustanca zaoštrili.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće! Rajnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Volimo svoje bližnje i raduje nas kad su veseli i zadovoljeni, lepo je to videti kad se sjate kao vrapci oko čega zabavnog te zagrgolji smeh mesto siktavog režanja, no opet nam nije prijatno da baš nas dva služimo tu za
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo. I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora. 1883.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći. O zlatoje proleće! Rejnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ta mani, molim te lepo! Ima kod mene i leba i pečenja i za đavola. Vodićeš ti moju sermiju. Ta i vrapci su kod mene besni što su siti. A ti ćeš gospođa da budeš, da se u karucama vozaš i da zapovedaš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Deca su ćutala i pratila svaki moj pokret. Jedva se setih da ih sklonim od kiše, i oni se kao prokisli vrapci šćućuriše ispod jedne strehe. Uviđala su deca da nešto nije u redu, te su ćutala, bojeći se da me ne naljute.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Utom stiže Kraljeviću Marko, pak potrže sablju od bedrice, i okupi Murata vezira: pobjegoše po polju delije, kao vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata vezira i rusu mu odsiječe glavu, a od mladih dvanaest delija on načini dvadest i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
celom kućom je odmah ovladao neki dremež i carstvovala neka svečana nedeljna tišina, jer kad hadžija spava, ne smeju ni vrapci ispod krova dživdžakati.