Upotreba reči vrat u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ reče prota mećući petrahilj na vrat. A ustvari nije tako bilo. Naš kikindski prota je toliko bogat da bi mogao na ovako oskudnoj godini i pedeset

— To je, veli, činio i dok je đak bio. Put mu je preko Lipara, a on torbicu o vrat, pa, lepo, preko Orašja, hajd’ u Sremčev branik. O, viđala sam ja njega!

Obradović, Dositej - BASNE

” — ovo se svaki dan čuje, a malo ko pametniji biva. „Proklet čas kad sam to rekao!“; „Da sam vrat slomio kad sam na taj put pošao!” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto?

” „Niko mu je od mene neće bolje čuvati”, odgovori kurjak. I tako pođu. Pri osvitku upazi kurjak da je psu oguljen vrat. Pita ga šta to znači. „Ništa, ne pitaj.” — „Ta kaži istom, neka znam, svašto je dobro znaši.

„Ništa, ne pitaj.” — „Ta kaži istom, neka znam, svašto je dobro znaši.”— „Prekodan vežu me lancem za vrat, a obnoć puštaju me slobodna.” „Šta to reče, jađan! Lancem za vrat?

”— „Prekodan vežu me lancem za vrat, a obnoć puštaju me slobodna.” „Šta to reče, jađan! Lancem za vrat? Dakle načast ti tvoja gospodska hrana, ja se tome nisam naučio.

i onda kad sam iz Hopova utekao, ili po kamenitoj planini Vučjaku za Jariće vodicu svetiti, nego da mi taki dođe na vrat.

Bolje je i ozlobljenije gdikoje i obidu pretrpiti, negoli veću bedu sebi na vrat privlačiti. „Dva lešnika orahu su vojska”, veli poslovica.

i upita ga da mu kaže ako zna, je li vrabac živ ili mrtav, s namjerenijem: ako reče da je živ, da ga nama' stisne za vrat i pokaže mrtva.

Neki reku da ih privežu starešini na vrat ili za rep da mu zveče i čine poštenje. Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme

Naposledak, padnu na to umišljenije da ih domaćem mačku privežu na vrat; al' evo nevolje: neće niko na se da primi ovu čudnovatu ekspediciju.

Miševi nisu posmjejanija dostojni zato što nisu jošt mač|ku praporce na vrat obesili, nego što su se o njima nevozmožnom delu sovještavali.

zao, podaj mu samo vlast u šake, pak eto ti Nerona i Kaligule zajedno, koji su želili da sav narod rimski samo jedan vrat ima, da im se s jednim udarcem sve glave smlate.

” Onda i petao, čineći se pun radosti, vikne: „O slatkih vestiu veselih glasova!” Pruži vrat i poizdigne glavu, kao da nešto iz daleka vidi: „Evo i naših pasa gdi uprav ovamo trče, i nose nam novine mira!” „Pasa!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

ĐAVO NA SELU 1. Spavam na tavanu štale, u crnoj noći, u slami Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće krošnje šljiva Dole diše moj vranac, vran

5. Puče kičma zmiji koju mi je brat čvrsto kao uže vezao o vrat i sa grane pljusnuh u pun krvi čun. Bežim. Rog me goni, sačekuje kljun, i u bekstvu, mučen ko lednički cvet,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Zaista morao sam vrlo mlad biti, jer kad su me hteli popiti, vrlo sam se bio uplašio, a osobito kad su me za vrat u̓vatili i oltaru poveli, jer onaj jedan đakon što me je vodio reče mi polako od šale: ,,Reci zbogom beli svete, sad

ljevu, odma Fočić sva tri metne u aps (kneza Aleksu, kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se zove lisica, koje je Fočić sa sobom doneo.

U Žičkom Polju pobiju se, gde je Karađorđa tane u vrat udarilo, no svilena marama nije dala probiti; te se Karađorđe ukloni pod Vidojevicu.

noć snim ja, gde idem lepo na nogama, ali moja glava odsečena, i ja je nosim u rukama, pa se seti̓ da je metem na vrat ne bi li prirasla, i metu̓ je, pritiskujem odozgo, ne bole me, ali neće da priraste, skinem opet i držim u obema

skinem opet i držim u obema rukama, a idem; opet lepo je upravim da ne bi brada nakrivo ostala, i opet metnem na vrat gdi je i bila, pritisnem, a ona priraste. Pita me jedan koji je blizo mene i gledi: „Priraste ti?” veli.

je bila osečena glava i u rukama sam nosio — to je što sam otišao u Turke, odneo je sam u rukama; što prvi put meta̓ vrat, pritiskiva̓ i ne može da priraste — to je ono što nas prvi put Turci izvedoše, pak se ne promenismo, no me Turci

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Roga je strašna stvar! Ova se ovako gradi: oseče se račvasto drvo, ali se gleda da vrat može taman stati između onih račava; onaj kraj u dnu račava ostavi se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše

račava; onaj kraj u dnu račava ostavi se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše napremase, uglavi se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad se živinče ne izvuče odatle lako.

Kad se na volove ili krave udari da ne čine štetu, onda im se to obesi o vrat: duži kraj visi niz grudi a račve su za vratom, i tada se zove klečka.

Kad ima šta videti! Đaci udarili učiteljevu ćuranu malu rogu na vrat. Siromah ćuran zapurio se, mučio se da smakne, pa sve otresa vratom i brblja, a roga se okreće unaokolo...

Ćurke se sletele, pa pućkaju i kljuju u rogu — hoće da mu skinu, ali sve promašuju te mimo rogu ćurana u go vrat. Kad mu, valjda, dodija muka, a on ti zaokupi ćurke tući, one opet njega...

Kad tamo, a Đura i Spasoje deljaju nekakvo drvo i grade nešto. Nešto mere jedan drugome vrat iverom, pa opet mere na onome drvetu, a smeju se da popucaju od smeha. Sima hajde te k njima: — Šta vi to deljate?

s repićima; te — tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidžadetu pa puši iz čibuka; te — uzima mito; a već nos, glavu, vrat, trbuh, i noge nemoj ni spominjati! To načine da te bog sačuva i sakloni... Načine od zdrava i čitava čoveka nakaradu!

— Jesam, gospodine! — odgovori pandur smahnuv levom rukom fes s kićankom do ramena za vrat. — I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola.

— Eto kakav ti je taj tvoj krasni Sreja! — Otkud moj? — Pa ti si mi ga i natentao na vrat. — Zar? A ko li ono prvi pomenu da bi dobro bilo najmiti ga... ja ili ti? — Ono jes'... ali, opet, i ti si malo kriv.

Pop Vujica stade nasred vinograda, skide čitu i metnu je na jedan čokot, odmota petrahilj i natače na vrat, otvori trebnik i stade čitati molitvu... Pop Vujica je često čitao molitve kad mu se desi kaka nedaća u mâlu njegovom.

I evo ovde sam najtanji (tu Marjan pokaza prstom svoj zamašan vrat), ako vije samo uprkos naredio da se to dete u naš potes zakopa! — Jes', gospodin-popo duše mi!

Ja ću to sve s Marjanom... Šta ću, gospodine, siromah čovek... Ej, bog ih ubio, kud i to da mi još natovare na vrat! Malo mi je zar moje nužde i nevolje!... — okupi Simica jadikovati.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I učini mu se kako priđe neko i nadenese se nada nj; neka ledena ruka uhvati ga za vrat i steže... On oseti kako ga ta ruka sve više i više steže: kako hladni prsti utanjaju sve više i više u oblinu njegovoga

Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne... Ali ga Marinko stiže i uhvati za vrat. — Pre bi od munje pobegao nego od mene! — reče on i pogleda Lazara strašnim pogledom... Lazar se predade sudbini...

— Što? — upitaše svi. — Zato što je tamo Stanko. Nastade tajac... Sve obamre. Kruška oseti kao da ga neko uhvati za vrat. — Stanko?!... — Jeste, Stanko sa družinom. Puna kuća hajduka!... Tamo je i pop, i kmet...

Ja te molim!... Turčin ćutaše. — Živa zgoda da ih pohvatamo, dragi aga! Samo da pružiš ruku, pa si ih već spopao za vrat! Pomisli, bolan, ko god naiđe i čuje diviće se tvojoj kuraži i tvojoj pameti!... Reč je učinila svoje.

„Poznaješ li me?!...” — „Jok, biva!” „Ja tebe poznajem, Kruško!” — reče mu taj čovek, pa mu priđe, uhvati ga za vrat i diže kao perce kakvo... On se koprcao, otimao — ne pomaže.

On se koprcao, otimao — ne pomaže. Ona strašna ruka stegla vrat kao što menđeli stežu ono što među njih padne... Izgubi i glas, ruke mu se uzeše...

Pa smače s ramena zobnicu, u kojoj mu behu knjige i krst, skide kapu, metnu epitrahilj na vrat. Svi poskidaše kape. Ivan se prekrsti i celiva krst.

On je drhtao kao prut. Stanko mu priđe. — Idi! — reče on. — Idi, naći ćemo se!... Kad te je moj babo na vrat uzeo, onda ti danas neću ništa. Lazar se okrete i ode iz avlije... On nije video kud je išao.

— Ti nećeš ići!... Ja te molim, ne idi!... Sutra, prekosutra... Kad hoćeš idi, samo danas ne!... I on se obesi ocu o vrat... Ivan odusta od namere, samo da bi ga umirio. — Dobro! — reče on. — Ali sutra ću se računati s onim matorim!...

I on se maši prvi Marinka, te mu odreši ruke, ali u isti mah od pojasa napravi omču, pa mu je natače na vrat. — Tako... A sad, ustaj!... Onaj strašan pogled diže Marinka. On je blenuo sad u jednog, sad u drugog.

Stanko pruži pušku na nj. — Stoj!... Da se nisi maknuo!... Šta tražiš ti ovde?... I priđe, uhvati ga za vrat, pa mu priteže glavu zemlji.

Desnom rukom poteže belokorac, i u koji mah oštro sečivo zari u debeli vrat Mujagin, u taj par vrisnu šešana iz turske ordije... Stanko se samo uvi, ali mu leva ruka diže uvis glavu Mujaginu...

Dučić, Jovan - PESME

Oni udariše veselo kao tri nova časovnika. PRIČA O JAKOM Na jednom istom lancu, čvrsto vezani za ruke i za vrat, bila su dva robijaša, jedan jaki i jedan slabi.

Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da ne bi video na koju će stranu ona otići. O vrat mu je obesila jedan svoj lažni đerdan i poslala ga u grad da kaže mudracu: da ona služi zakonima prirode a ne zakonima

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ili se to meni samo tako činilo? Da vidim: — More, šta ti je danas? On se poče vrteti, pruživši najpre vrat i krećući ramenima; pa posle poče izdizati ruke kao što čini čovek kad ga svrbe leđa, ili ga steže haljina pod pazuhom.

Anoka nju gde stigne, Petrija nju za vrat i u čelo. I mesec kao da je nadigao one njegove obrve. — Petrija, srce moje, ja ću da umrem!

Ne zna se da l' njemu više drkću ruke, il' Anoci srce. Obrisa je svojim ubrusom. Obesi joj đerdan o vrat: Sve ona sirota! Al' ja vam kažem, pazite što sam vam i sinoć kazao: „Ko je i u čem uvredi bog ga ubio!” *** Ljudi!

Popu se odsjekoše noge. Spopade petrahilj, namače ga na vrat pa stade čitati „molitvu od krvotečenija”. — Sve zalud! Ona otvori još jednom oči.

ostavljam vama na amanet... Bog vam, a duša vam! Kum Ninko ispruži vrat, hraknu malo, pa reče: — Gledaćemo ga kao svoje!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa, koga

— Službenica! — odgovori Jula i pokloni mu se onako kako se obično frajle sa sela klanjaju, to jest izvuče malo vrat k’o kornjača.

Aćime, Aćime! Ne uzimaj mladu ženu, ne uzimaj sebi bedu na vrat, Aćime, magarče Aćime, nije to za tebekana, ta kadašnji si ti čovek!

A tako isto i nataroševica pohitala je, obukavši se na vrat na nos, gđi Gécinici kasirki, i gđi apotekarici, da vidi da li su ove čule što od svega ovoga; pa ako su čule, da

i krilo ih od one nesnosne kontrole koju je bog svakom mladom zaljubljenom stvoru, u licu njegovih roditelja, natovario na vrat.

Zaboleće ga vrat gledajući povazdan tako u visinu, ali neće svoga brka omastiti. To je ostavljeno za ukućane, a ponekad i za vertepaše

!... Eto, pre tri meseca kad su onom Néci ukrali konje, pa malo im što su odveli konje, neg’ mu još metli ular na vrat, pa otišli s konjima, a njega ostavili k’o nikog njegovog; a on kad se probudio, jedva su ga ukućani kurtalisali oni’

! — He, — veli Arkadija, pa trlja onako smireno popovski ruke i uvlači snebivljivo vrat, — učio sam, gospodine, kakve sam mog’o... Učio sam, te još kako učio!

Frajlice,... gospodin-Pero... službenica! — veli frau Gabriela i odlazi žurno. — Idi dođavola; vrat skrjala! — veli, gledajući za njom, ljutito gđa Persa.

Nego nika komadara i bećaruša! — Jesi, točio si! Poznajem ja! A veliš: »šljivovica«, a?... ubila bi te u vrat. — A što da točim, i kome da točim, kad sam jedva i ono popio što mi je od dobre volje dato?! »Točio«! ...

« s takvim glasom i izrazom na licu kao da joj je najveća gusenica pala za vrat, i pusti se naglo iz kola, pa ode kao oparena s opuštenim rukama, kao kad mokrih ruku čovek traži peškir.

Ali svatovi navališe, i ona morade da produži: O vrat’ se, nevo, vrat’ se — Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Bila je suva, kao spečena a još mlada. I da joj nije bio spreda jako narastao vrat, guša, bila bi i lepa. Pa i ovako, kad se poveže šamijom, prebaci je preko vrata, te joj se ne vidi ta narasla guša,

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gospođa Cifrićka je tako namestila Ljubi pod glavu da Peršunović i gospođa Persa na vrat na nos odu kući, samo da se sa Ljubom ne sastanu.

— Fatermerder — ja ga nikad ne bi’ nosio. Ne može čovek u njemu vrat micati, pa ni zato ga ne bi nosio što tako gadno ime ima, jer fatermerder znači oceubica.

Šta mislite, dok malo obraz uredim i druge haljine navučem! Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja. Ode u drugu sobu, svuče se, pa na ogledalu obraz doteruje; zatim obuče drugu haljinu, metne lanac na

Ode u drugu sobu, svuče se, pa na ogledalu obraz doteruje; zatim obuče drugu haljinu, metne lanac na vrat, brazletne, prstenje, pa onda ode u veliku sobu i stane sasvim obučena pred ogledalo. Tu namešta usta.

Mici je malo žao, boji se da nije berberin skrhao vrat ili nogu, a s druge strane misli se: o tome će se pripovedati što je Marko njoj za ljubav učinio.

Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi. Vrat’ se, vrat’ se srcu mom, raširenim rukama te iščekujem.

Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi. Vrat’ se, vrat’ se srcu mom, raširenim rukama te iščekujem.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Krećite napred! Prolazite napred! Na razmrskanoj glavi sa licem okrenutim zemlji, belio se širok snažan vrat ispod krvlju ulepljene, crne i kudrave kose.

Afrika

Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom gleda u njin odbles i prelamanje na vodi.

Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa

Bio je povijen i imao vrat uvučen u ramena. Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta.

Ovo je potpuno jedna druga rasa. Visoke, atletske, širokih ramena i ratničkih ruku, žene imaju vrat kao tamni stub, a cela lubanja je neobično kupasta kao u egipatskih statua.

U snu sam se setio da sam glavu priklonio na grudi i da su mi donji deo potiljka i vrat tako izloženi suncu. Ja ne znam ukoliko ekvatorski zraci uistinu ubijaju; pričali su mi da je bilo ljudi koji su

Libanac, bled od hladnoće i tuge, držao je ruke u džepovima i vrat u remenima. Jedini sam ja ležao smešno nasred puta, na postelji, sa stočićem kraj nje, kao da je neka oluja odnela celu

“ Prelazimo. Negro se stidi i ide poizdalje za nama. Gleda kao životinja iskosa. Njegov snažni vrat plamti na suncu. Ja se uistinu grdno zabavljam ovim svojim smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ti si onu Ezopovu lisicu što viči: „Cili mili, kir Janja!“ A ovamo mu metiš štranga za vrat. JUCA: Zaboga, ali šta imate sad opet protiv mene? JANjA: Što imam, anatemata, što imam?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Činilo mu se da vidi njihove nozdre, duguljaste, unutra crvene, njihov dugačak vrat i mršave čeljusti. Njihov vrat, što ide uvis, iz grebena.

Činilo mu se da vidi njihove nozdre, duguljaste, unutra crvene, njihov dugačak vrat i mršave čeljusti. Njihov vrat, što ide uvis, iz grebena. Činilo mu se da vidi njihovu glavu, njihove tanke vlasi i rep, dug i pun.

Varvari je šešir, slamni, bio pao s glave, za vrat, tako da se činilo kao da joj neka kotarica sa cvećem visi, na vrpci.

Mislile su da je mučen u zatvoru. Prva mu priđe, sa suzama u očima, Đurđeva žena, Ana, koja mu se obisnu o vrat i poljubi ga, kao što sestre ljube.

Hoće da je vidi na svom samrtnom času, kraj sebe. Morali su da mu meću pijavice za vrat. Proklinjao je dan, kad je Isakoviče upoznao. Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao!

Kad se udavala, bila je to visoka, stasita, devojka, sa teškom, tamnom, kosom, oko glave, koja joj je spadala za vrat. Kurjuci su joj imali boju crnih zmija. Imala je lice belo, kao u Turkinje u haremu, a lepo, kao u bule.

Kad bi Sunce zašlo, ili kad bi kola zašla u neki šumarak, njena bi se kosa, razlivena niz vrat, činila kao neka crna, divlja, griva.

A treba se čuvati konja kome štrči uvo napred, a drugo zaostaje – kao veštice. Najbolje je obratiti pažnju na vrat u konja!

Najbolje je obratiti pažnju na vrat u konja! Vrat, u telesnoj konstrukciji konja, igra onu važnu ulogu koju, u konstrukciji telesnog sastava žena, igraju – da izvini

Treba paziti, reče Božič, kad se konj kupuje, da nema debeo vrat. To mu jako otežava glavu. Takvi konji ne vrede mnogo i rano crkavaju.

Njen otac ga je zatekao, jedne kišne noći na njenom prozoru, pa ga je, sa merdevina, strovalio, ali Andreas nije vrat skrhao. Ona se udala za njega i živeli su, tako sretno, tako lepo.

Pao joj je na grudi. Pavle je hteo da vikne, ali ga je ona već obuhvatila, kao da ima vrat labuda, i pritisnula ga je uz peć, hladnu, i plavu.

Teodosije - ŽITIJA

Jer znam, što moliš u Boga daće ti se. Ovaj prišavši sa suzama obisnu se o vrat njegov, i reče: — Pre se ja, tebi pripadajući, molim, gospodine oče, da kao što sam se za života tvoga, okriljen toplim

A Stefan, videvši od bezumlja nesavitljivi železni vrat njegov i kako dovodi mnoštvo naroda protiv njega, nedoumicom bivaše odasvud stešnjen, napusti da traži svaku ljudsku

odmah otac ka Gospodu otide, a mati razumede cina svojega, osetivši da pomišlja otići, i kao svaka mati obisnu mu se o vrat i plačući govaraše: „Ne ostavljaj mater svoju, čedo, smiluj se na udovištvo moje, sažali se na sirotstvo sestre svoje,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Glava, vrat i ruke su ukrašeni nizovima od đinđuva. Bogatije mlade nose tzv. venčani tepeluk. To je kao kapa od novca, sa žutim

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Još kao dijete došao s planete! Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena.

Zbog toga je bio veoma zle volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica u tijelu i svaka misao u mozgu.

— upita jedan mladi miš. Miš prorok zamisli se duboko, duboko, pa odgovori: — Mački treba objesiti o vrat zvonce, pa ćete je uvijek čuti kad vam dolazi u goste. — Tako je, tako! — zagraja čitava skupština.

— Tako je, tako! — zagraja čitava skupština. — Deder, braćo miševi, ko će mačkama zvonce o vrat vješati? — upita onaj ćoravi miš.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bile su to rupe veličine pesnice, a žuto-zelena kornjača batrgala se po sobi izvlačeći i uvlačeći svoj naborani vrat. - To su uradili miševi!

ono što će jednoga dana biti roman Slobodana Galca, ona bi se prikučila maltene na pet santimetara i, ispruživši vrat kao u starice, buljila u mene.

- Ako budemo imali decu, Rašida, obećaj mi da im nećeš navući na vrat nekakvog druga direktora! Obećaj mi da to nećeš učiniti, Rašida!

A ipak će ona jednoga dana biti zbrčkana i rožnata kao Gretin vrat! Osetih kako mi se utroba grči i sažaljenje za samoga sebe.

Svet neće sesti na neko mesto zbog toga. - Misliš? - šapnula je a onda mi se obesila o vrat izjavljujući da sam genijalan. Zeleni zečevi!

— rekoh. — To o samoubistvu. To. Jesi li zaista hteo da mi se skineš s vrata, bitango? Rekoh da nisam hteo. Njegov vrat je izuzetno prijatno mesto. Bio sam na krovu i okliznuo se. To je sve.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

čoveka, neg’ mladog vetropirovića, koji ništ’ nema osim ono malo dućanca prazna, pa ako bankrotira, da joj dođe kći na vrat. Ja sam pobedu održao, a devojka vrati prsten Miloradoviću, koji posle naskoro od žalosti za Sofijom umre.

Kosa mu se spustila u gustim svilenim burmama na čelo i uz vrat, pa mati i sestra Lenka rado bi se, prstima u njoj spletajući, igrale i milovale. Već Šamika ide u školu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, ču, jer tolika još tišina bila je pred kućom.

I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo. Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da

Čim je uzjahao, vrativši svoju ćerčicu, sav umor od poslednjih neprospavanih noći, od spremanja i jahanja, sede mu kao za vrat, na konja.

Mada joj nije bilo do pesme, i mada beše uplakana, pila je i pevala. Skrivala se sa mužem i ljubila mu vrat, grudi, usta, uši. Aranđel Isakovič, sasušen i žut, proživeo je to nekoliko nedelja kao u paklu.

Nisu ga se ticala upravo ni ta njegova deca, koju je hteo da mu natovari na vrat. I on mu to i reče. Što se tiče snahe, i ona je Aranđelu Isakoviču bila sad dosadna.

Nek skrha vrat sa konjem tamo negde u Italiji, ali pri tom uopšte nek ne misli da se to njega, kao brata, nešto tiče. To mu je rekao.

Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat, puštala je da mu se kraj vrata provlače, klize, previjaju kao zmije.

I kao što je ona previjala se u grčevima, od žudi za mužem, ljubeći mu grudi, vrat i uši, bezumno i pokorno, želela je sad da vidi kako će nju ljubiti njegov brat, savijajući se nad njenim rukama, kolenima

na postelji, i ruke i zube svoga devera, i njegovu retku bradu, ču njegov smeh i obuhvati rukama uplašenim njegov tanak vrat.

Pod levim ramenom beše natakla kitu cveća. Vrat joj je bio sav naboran, a na levoj strani razgolićenih grudi, videla joj se duga, modra, tanka, krivudava žila.

Puževi su im padali za vrat i lepili im se uz obraze i ruke, kad su spavali. U mesečini, posle ponoći, morali su da leže nepomično, da se ne bi

Ukopani u zemlju, oni su noću lelekali uz gusle, poduprvši leđima zemlju iskopanog jarka, koja im je ronila za vrat, a spustivši noge u baru, među trskom, po kojoj su skakale žabe Pevali su, jer mnogi izgiboše i jer se mnogi

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Lužnici i Nišavi smatraju da malo dete ne valja ljubiti za vrat, „da ne bude ljuto (srdito)“. Dete, beleži Miodragović, ne valja ljubiti ni u tabane, „jer neće prohodati“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Amijevim živcima poput pelivana — da bi čas kasnije izmislili nekakav blesavi vic, pa su se cerekali dok se njemu kočio vrat od gledanja iskosa u devojku koju je izabrao, plašeći se da mu ne klisne u sasvim drugi kraj sale, gde bi lov bio

— Ne boj se. mala... — režao joj je momak u vrat i uho. Ne otimaj se! Biće ti fino! Nijedna se još nije požalila... — Pustite me, molim vas! — šaputala je.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

- Vuci se pa uzmi od moga, ali nemoj sve! (Privezuje nanovo kecelju.) Pa kad ideš, idi ljudski. Vrat ispravi, šta si se pogurila kao baba. Kad dođu, iznećeš slatko i rakiju; starog poljubi u ruku.

Kaži mi kako mi možeš u oči pogledati? MUŽ: Da ga đavo nosi, i koji te je doneo na moj vrat! ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo.

ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo. ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi!

Milićević, Vuk - Bespuće

lice, puno ponizne i pretjerane ljubaznosti; njegovi gvozdeni i čvrsti pokreti omekšavali su, njegov jak, kosmat vrat, inače vazda uspravljen, pogibao se; uza sve to što je bio tvrdica, on nije žalio da, svakom prilikom, počasti i

zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni usjevi.

Izgubiću i ovo malo pameti. — I predade se svojoj sudbini, misleći da izbije malog Ilicu što mu je ovog objesio o vrat. On već pomišljaše da se s njim zavadi i tražaše samo koju riječ.

Radičević, Branko - PESME

O kako je lep!“ Reče dete, pa upusti, Uteče mu tica lepa, A mačka se za njom spusti Pa je za vrat jadnu ščepa. „Jao mamo, udavi je, Odnese mi ticu, jao! Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo, jao, jao!

57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na me upraljene, Oči dole govoridu mene: Živi sretno, pa ne tuži više — Anđeli me sretno udomiše.

Ta sve je, vele, u njegaka dično, Sve u njeg' jedno uz drugo je slično: Uz vrat viteški ona kosa duga, Uz oko sjajno ona tija tuga.

pa to oko živo U njega upre mlada bojažljivo, A on je sluša, osmenut se ćaše, Al' brzo smisli, pa dar dovataše, O vrat ga veša i spušta u nedra, Pa ljubnu zlato posred čela vedra.

18. Ti zapeva od Miloša Što Muratu za vrat stade, Spomenu mu druga loša, Prokle Vuka što izdade. Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade, sram te budi! 19.

stiže, vidi ručka pusta, Milo mu je, oblizuje usta; Već dokroči, ha da prvog lati, Al' se trže i gori obrati... Vrat' se nazad, vrati, mrki vuče, Ne boj mi se, taj te ne utuče!

(8) Ja znam, brate, šta bi reći teo Još je lepše njeno oko drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti blago O, ona je sa neba anđeo I lepša kaži da je draga

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bacam se u ćošak po one naše najduže grablje, a stari samardžija polako ispravlja noge, ispravlja leđa, vrat i okreće se djedu, sjedećivom i začuđenom. — Nas dva odosmo, a ti čuvaj kazan, staro mlinarsko kljuse.

Šta će kukavni tuđi sluga, svak samo gleda kako će ga šakom za vrat, a jedan je samo benasti Rade Ćopić, pa udario u školanje da mu se sprda selo.

Pjevanje je momački posao, a oženjen čovjek — jaram na vrat pa tegli i ćuti. Oprobao djed najprije da se posavjetuje sa svojim rođakom Savom, poznatim lopovom i zgubidanom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Karika je gotovo ovalna i celom površinom obrađena ornamentom stilizovane lozice u koju su smeštene rozete! Vrat prstena je takođe ornamentisan, a na glavi prstena nalazi se stilizovana predstava lava u hodu!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Imao je veliku, duguljastu glavu sa mesnatim ćoškastim licem, debelim ustima i sivim, okruglim, bez izraza očima, jak vrat sa kratkim, napregnutim žilama. Beše kratkih ruku, debelih nogu sa vrlo velikim, punim, stopalama...

Gustu plavu kosu nikad ne mogaše dobro očešljati već se uvek ona dizaše ispod maramice i u neredu pokrivaše joj ceo vrat i male, sitne, pripijene uši. Usta joj behu mala i tanka, k’o paricom prorezana, oči svetle, tihe i čiste...

Jednom rukom držaše ga za podbradak, a drugom poče maramicom brisati mu lice, vrat i grudi iz kojih je bila silna jara... Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj a sve mu se bliže i bliže primicaše.

Pogledah ti u lice i tek tada videh kako ti je ono puno, čisto i svetlo; kako ti se vrat očistio od malja; podbradak se ispunio i zaokruglio, a na jagodicama izbila jedra, nežna rumen.

Prodade im sve njive i vinograde. On se propi, propade — uzedoše ga dušmani na vrat! Sad je krijumčar. Po nedelju dana doma ne dolazi niti što donosi...

U tom poče ona da se previja i grči. Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje. Jedna baba mi priđe i blago reče: — Iziđi sine, da ne gledaš. — A što?

i starim šamijama, ispod kojih su padale njene prosede kose u uvojcima niz lice joj, a lice joj ćoškasto i smežurano, vrat izdužen, smežuran, grudi crne, gole...

u takođe novom i do grla zakopčanom mintanu iz koga je virila čista, bela košulja, te mu njegov mek, izbolovan vrat nežno obavijala... Ošišan, obrijan i obučen u tom stajaćem odelu, izgledaše kao da će na pričest, u crkvu.

U noći, spram sveće, bio je još oštrija, koščatija lica, sa širokim, upalim ramenima. Samo su mu oči bile crne, vrat dug, jak i valjda od skorog brijanja videle su se mu jače žile. Bio je namršten, ljut.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao

meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati, te se neće moći s paunicama razgovarati.

Nesretni sluga tako i učini: kad izađu na jezero, on nađe zgodu, pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav.

Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu

Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica; kako dođu, osam padnu u jezero, a

— Ja nijesam, nego da nije Grbo više nas? — reče žena. Odmah kralj skoči s postelje pa na tavan, te Grbu za vrat. Kralj se malo začudi pa reče: — Tu si, lopove, sad si mi zap'o šaka! — pa s njim dolje.

On reče caru: — Kad on neće tu kožu tebi da dâ, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da učini što ne može biti. I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam

Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.

a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna

sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačka pa vrapca za vrat!

Jednom se, tako, digne car da ide u lov, a sinčić mu obisne o vrat i udari još jače u plač. Caru to bude vrlo žao, pa namisli da se radi djeteta oženi ponovo, a ta druga žena neka čuva

pa sa stvarima krenu u vodenicu, i gledajući kako gori kuća svete se: — Oho, oho, neka, neka, vala mu skrhasmo vrat! Utom dođu u vodenicu. Taman oni seli i to govore, a Ugursuz iz stvari te na vrata: — Dobro veče, Ćoso!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao. Tamo merdevine leže, oće čovek vrat preko nji da slomije, ali je preče sobu prati, nego koješta spremati. SOFIJA: Ti si kazao da ti jošt trebaju.

SOFIJA: Zaboravio si onu poslovicu o stolici? MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat! SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi?

SOFIJA: Ta ja i ne mogu dobiti nagradu. MAKSIM: Dobićeš, vrag da te nosi, i onoga, koji te je doneo na moj vrat! (Odlazi.) SOFIJA (smešeći se, Nikoli i kumu): Radite li i vi tako? KUM: Ja bi radio, ali ne pomaže.

VELIMIR (izvali se na stolicu): Tako nose Francuzi. STANIJA: Francuzi, i Francuzi dojdoše Beogradu na vrat. Kuku, ko će ga još pokvariti? VELIMIR: A koji je narod prosvješteniji od francuskog?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ni dva dana nema od kad si došla, pa već si mi se popela na glavu. Ubio Bog i onoga koji te je doveo na moj vrat! Ali zna on šta radi, žao mu je da mi i jedan sat, jedan minut prođe u miru bez jeda. PERSIDA (O, bože, bože!

STEVAN, PREĐAŠNE STEVAN: Milostiva gospoja... SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu. STEVAN: Meni jošt nije niko glavu rascopao.

Pomagajte! (Tuče se po glavi.) TRIFIĆ: Ova je s uma sišla! STEVAN: Pijana je. SULTANA: Opio se ti i vrat slomio! (Trifiću.) Slepče, zar me ne poznaješ?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

vanile, čokolade i citrona, mešano; oni što su stajali tik uz tebe u trolejbusu koji je bio poluprazan i piljili ti u vrat i u grudi kad se nagneš malčice napred, i oni što su zviždali za tobom, i oni drugi što su pod ruku vodili ugojene

bila teška oko dva vagona žive vage, sve neke kao snežne kule od vate „cik-cak“, sve neke jelke čije iglice padaju za vrat, a priča nikakva; trubijanović --- kao Deda Mraz našao siroto dete bez ikog svog pa mu organizovao šou, i ono se

Tu počesmo da se grlimo i ljubimo, da skačemo i da se „slikamo“ u snegu, da trpamo jedni drugima grudve za vrat — koji je to bio provod!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

II Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja: o vrat mi grlen laste brišu krila u sunovratu. Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Prenu se Pijevac, istegnu vrat, progunđa glasno: „Stao mi sat!“ — pa klepnu krilom i kukuriknu, u samo uvo Mačkovo viknu: „O, kukurriku, zorrice

“ Ognjena vila smeška se tužno i reče tiho u pozni sat: „I ove želje uzalud behu, vaša im svađa slomila vrat.“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren.

“ On ujki kaže vesela lica: „Ja sam ti konjska podmornica!“ Pred samu zimu zamumla medo, pospano češuć debeli vrat: „Spavati valja do februara, navij mi, Savo, budilnik sat.“ Zmijskome caru večito zima, prašumu sanja i crnce neke.

! Jel trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka. Žirafu jednu boli nam vrat, a to je — drugi i treći sprat.

Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo! Ovoga, bogme, ne čeka brat, inače — ode vrat!“ Pobeže vujo, al gledaj čuda, sada se medo javi: „Kakva je ovo ponoćna luda, neki budalaš pravi?

OGLAS PSA ŽUĆE Evo vam jedne ponude vruće Trišinog džukca, skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek bude poveća ona, može od vola, kita il slona.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi — I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. SUMORNI DAN Kiša sipi...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Hrabro sam podneo smrt, no kakva je u tome vrlina? Ostade vrat moj ko suvi panj u polju. Preteča, rekoše mi, no smrću sam i reč svoju pretekao, a zar je vrlina to sa rečima

ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na

kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju dosta je slušao naše kukumavke izgoreše mu nokti od silnih sveća i vrat mu je pridavljen od peškira koje vezujemo oko hrasta ništa mu naše temenanje ne prija on nema gušobolju ni šugu te

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat. Dugo me ljubila, pa me onda uhvati za ruku, da me isprati.

— Onda se grohotom nasmeja i udari me po ramenu, da ja poleteh na vrat svog konja. — Je li, ne bi se ljutio? Izgleda mi da je pomisao na žene olakšavala sve tegobe ovoga marša.

Neki konji plivaju i nečije ruke se očajno hvataju za vrat i grivu, ali životinja stresa ljude, koji se u samrtnome strahu hvataju za noge životinja i svi skupa tonu.

Prednji vozari se naginju na desnu stranu i svom snagom naležu na vrat dešnjaka, menjajući tako pravac iz mesta, dok su se zadnjaci kretali na jednu stranu i zanosili gotovo do uličnih jarkova.

Najzad udahnu duboko pa, onako narogušen, zađe iza leđa devojke, stavi joj levu šaku na vrat i poče velikim prstom desne ruke udarati. Kao pravi lekar.

Kroz škripu seljačkih kola čujemo kako pljušti kiša, jesenja kiša, pa nam hladne kapljice silaze niz vrat, kao da nam se u telo zmije uvlače. Naiđe kapetan Jovan i poče da nam razlaže situaciju.

vrzine i, kada je vepar bio prema njemu, iskoči, jednom rukom ga ščepa za njušku da ne ciči, a drugom mu zabije kamu u vrat. Drugi prihvate odmah vepra i bace ga na prednjak... Sve se svršilo za deset sekundi.

Snage nemam ni ruku da dignem, telo se klati i ja naslonih glavu na vrat konja... I kao da uzlećem na neku visinu njišem se, kao da me neko ljuljuška... Prijatno je...

Razmišljam čime bih mogao da rasteram san. I u tom premišljanju opet naslonim glavu na vrat konja, ali sada mu prebacim ruke preko vrata i prikopčam prste... Neko me je drmusao... Prva je misao bila: komandant!

Prebacih se na lestvice, okrenem se leđima zidu i navaljam bure na vrat, te ga jedva spustih na zemlju. — Ajde, molim te, otkotrljaj ga iza kuće, i baka će te častiti.

ali konj učini nekoliko krupnih skokova, kao da nabija zemlju, i stade, kao ukopan, na samoj obali, te najahah na njegov vrat. Komandant je već okrenuo svoga konja i čeka da i ja preskočim...

Nesvesno zategoh dizgine, dok Gruja protrča i viknu da bežimo levo. Opustih dizgine, konj opruži vrat. U trku naletesmo na živu ogradu, konj poklecnu, ja se odvojih od sedla i, kao bačen, tresnuh sa one strane ograde o

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On je to zapeo da prosveti naše selo, te nam natovario na vrat dva učitelja. Starac se uzvrpolji, uzdahnu duboko, kao da mu otkidaju parčeta živa tela, pa kroz plač prošuška: — Ovo

se prema suncu prelivaše u neko crvenilo, stade ih štipati za oči, stade se uvlačiti u nos, u uši, stade padati za vrat, na glavu, po licu, svuda... Jedva iziđoše i dahnuše slobodno.

Njemu baš nemoj zube pokazivati, onome znaš... nego onako niz dlaku. Laži ga polako dok ne uhvatiš za vrat, pa onda o zemlju. Ja, bratiću, tako je to. A ti se ne boj, što se tiče... — More šta ti je, koga imam da se bojim...

se rukom za plot da bi prekoračio baru, a ruka klizi po mokrom i hladnom drvetu ; streseš se od te nezgode, a za vrat ti padne čitav pljusak sa kakve otomboljene šljivove grane, koja se presamitila preko prošća.

Otvori oči, čudeći se ovom pozivu, pa odjednom, kao da mu poskakaše mnogo mravi za vrat, stade se otresati rukama i nešto mucati. — Imam posla... ovaj... Velja!...

A ti opet idi te praštaj i moli. Ej što nisam ja mlađi, pa da vidiš čuda!... Sve bi je ’vako pesnicom, pa za vrat... — Kud je otišla? prošapta Gojko kao iz groba, gledajući i sad nesvesno i drhćući delim telom sve jače.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Premeštali smo je, sa desna, na levo, na leđa, o vrat, pa smo je najzad kao dete na krilu nosili, i gledali zabezeknuto, kao da smo ga mi rodili.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A Eva bi ih brala, brala, zadevala ih u kosu, plela od njih vence i njima obvijala glavu i vrat i bedra svoja pa ih davala i mužu. I oni bi se zajedno radovali cveću i radovali se životu, hvaleći Boga.

Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas uleti u uvo, čas u oko, ili ga pecne u obraz, u vrat, čas pokuša da mu uđe u nos. Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Šef naredi te mi na brzu ruku metuše dve-tri zvezde, jednu lentu; tri-četiri ordena obesiše mi o vrat, nekoliko prikačiše na kaput a, sem toga, dometnuše još dvaestak raznih medalja i spomenica. — Tako, brate!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A mi, grešni, ne odlikujući se Sokratovim strpljenjem, ručamo na vrat na nos, pa beži u mehanu. Za nama se sipa čitav grad psovke, te se time u nekoliko i opšti mir remeti, ali na kraju

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Neznam, gospodine, ni čitati ni pisati! — Hm! Dakle ne znaš? A znaš li ti ko sam ja, kad se turim nekome na vrat; je si li čuo, more, to?! — Kako da nijesmo čuli, gospodine!? Čuli smo sve.

— Tašula, gumari! Jedno posluženje za džabe za gospodin-učitelj Sreta; poskoro, vrat da skršiš! — Eh, samo kad ti se dopada! Uostalom, istina se samo tiranima ne dopada.

— More, je l’ sam mu se ja samo jednom počeo penjati za vrat, neće ga on majci dugo kapetanovati, ni Purko pandurisati!

užasno mrzeli; nije im se nikako to dopadalo što se on toliko puta nedeljno brije, pa čak, čapkun jedan, izbrijava i vrat da se sve svetli kao da ga je slaninom namazao! »He, moj soldo«, vele seljaci, »nećemo tako!

— E, dobro, eto, daj ti sto pedest dinara, a resto ćemo pokupiti. — U beli svet tam’ krše si vrat od ugursuzlak, pa sag, koj će da plaća taj kalabalak — gazda Đorđe iz Prudelj da go plaća!

Od ono doba se Mića ugojio i užirio, pa mu je ka’ potesan malo; stegao mu vrat pa se sav oznojio, a crveni se kao vampir.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Blista srebro, seva zlato, sve krcato, sve bogato. A biseri a biseri — to već niko ne izmeri! Sudopera vrat svoj krivi: Bože, al se ovde živi!

Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu. Sinoć se umio, vrat isprao I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde se, kao što

Sad u nebo, a sad nadole! (Gledajući, vrat sam ušinô, I srce me, zbog zmije, zabole.) O, strašna orlušino! Gde li je samo iščačka? Šta je: smuk ili poskok?

Krave, telad, bikove i volove U kamionima kao roblje sprovode! A ja mislim na užasne bolove Vola, kad oštar nož vrat mu probode... Naravoučenije Čovek kom su vo i krava puko sredstvo Kao zver je zabrazdio u mesojedstvo!

Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče. Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče. U ponoć, Mesec obasjava selo. Zec se, u šumi, podvlači pod kamen.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Pogibosmo ovđe čekajući, nestade ni arča u torbice, a duhana nesta u toboce; vrat iskrivih uz polje gledeći da ako se niz njeg' pomolite.

Bili ovo đeca poslovala? Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što treba ne znamo.

Ovde ljudsko zapire poznanje. Vuk na ovcu svoje pravo ima kâ tirjanin na slaba čovjeka. Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k pozvaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Od nemirna sna i glavobolje počinju joj bivati tupa. Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja. Ruke i vrat bi joj drhtali, da bi joj glava dolazila teška a snaga joj sva izlomljena.

— Hajde nameštaj, Magdo! — I produži jednako da se skida, razvezuje šamije, da joj lice i pun vrat sa modrinama, gde je jače bilo stegnuto, bivaju sasvim slobodni; da skida anterije, jeleke i pojase, te da joj se

— I bacajući se sinu o vrat i ljubeći ga strasno produžavala bi. — A sad u zdravlju i sreći da mi sutra dočekate slatki i mili praznik!

vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj, zbog toga što se beše mnogo sagla, padoše pletenice niz vrat, te joj se sva snaga, onako presavijenoj, poče da ocrtava.

Najposle nađe to. Izvadi veliku, gustu nizu sve od samih dubla, svako zrno od po pet dukata. Sam joj veza o vrat nizu, koja je bila toliko puna i dugačka, da joj zlato svojom žutinom pokri cela prsa.

Oko vrata uzdignuta jaka nežno i meko milovala joj je vrat. Penjući se tom uskom ulicom i približavajući se amamu i onom ćošku za koji su morale da zađu i odatle pravo čaršijom

Jedino što se ispod toga vela videlo kako joj blješti grlo, vrat i podbradak sa ustima. j Usta joj se nikako nisu mogla da smire. Jednako je gutala pljuvačku.

teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje, te da se ispod njih sasvim jasno pomalja svež i ružičast, kao naliven vrat. A taj njen vrat njega, Marka, čisto u teme, u mozak bije i seče.

A taj njen vrat njega, Marka, čisto u teme, u mozak bije i seče. I ne mogući više izdržati da je gleda kako dvori, sve služi, i da se

Vide kako on ispred nje, čisto se poturujući, ide, a ispod temena beli se njegov kratak, širok vrat. Ali kada vide kako se on uputi pravo njenom | sopčetu, ona se sa osmehom doseti šta hoće.

I to tako strasno, ludo, da se Sofki vrat, vratne žile od takvoga njegovoga glasa ukočiše i sva ona poče da trne. I zaista to bi, jer on, nadnoseći se nad nju,

— Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!... I govorim njemu: „Pusti me, gazdo, pusti da ja Ahmetu stanem za vrat, da ja s njime svršim, da mu ja krv loknem!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ljudi, pošto posjedaše, stadoše puniti čibuke. Joka se prislonila uz brata, zagrlila mu vrat jednom rukom. Toliko ga željna bješe.

cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom licu, pa ta rumen sađe i optoči joj vrat. „E bruke naše!“ reče ona dižući se. „Da ovo ko vidi?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

koje se upotrebljavaju kao unapred spremljeni klišei — fraze (S méne pa na uštap, s brda s dola, s neba pa u rebra, na vrat na nos, na jedvite jade, itd.). Pretežan oblik govornih izraza je rečenica o čijem značaju za jezik uopšte prof.

tela (Izgubiti glavu, Čuvati kao oči u glavi, Ima više dugova nego kose na glavi, Vući koga za nos, Skrhati kome vrat itd.).

— Lijepa riječ gvozdena vrata otvara. — Gora je rana od jezika, neg’ li od mača. — Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa. — Hitar budi što čuti, ali tih govoriti.

— Jamac i šteta kô nokat i meso. — U povratku dobijanja nema. — Zaludu mi je biser, kad mi vrat otkida. — Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe.

Već ti udri uprav u mog dragog Petra glavu; u glavne žile, u vrat, — u vratne žile, u ruke, — u ručne žile, u noge, — u nožne žile, u srce, — u srčane žile!

od Sane, niti gore od Strane, ni u zemlju od ploče, ni u nebo od drače, već se popeo na jedan veliki hrast pa ulomio vrat; niz hrast letio, pa u kamiš uletio i u luli noge prekrstio — i tu mu široko mjesto bilo!...

(Grebeni za grebenanje vune) 70 — Dve se vladike vuku za kike? (Grebeni) 71 — Dvije koze, jedan vrat, / i taj jedan prorezat? (Bisage) 72 — Dok se mati rodi, / sin po kući hodi?

(Na kolenu) 274 — Zašto ljudi vinograd kopaju? (Jer ga ne mogu orati) 275 — Zašto ljude vešaju? (Za vrat) 276 — Zašto čovek ide? (Što ne može da leti) 277 — Zašto čovek ima dva uha a jedan jezik?

Za klobuk dobije zamašnu perjanicu pietlova perja. Kuhačice objese mu o vrat na kanapu probušen suh sir i niz (grovaču) ošapa (kalanih usušenih jabukah) i napirenih, pak usušenih crievah.

— Još sam, dušo, vrat iskrivio, gledajući džamu i pendžeru! Ta bojiš li se boga velikoga što sam vrat iskrivio, a mogu nam i djeca biti

— Još sam, dušo, vrat iskrivio, gledajući džamu i pendžeru! Ta bojiš li se boga velikoga što sam vrat iskrivio, a mogu nam i djeca biti krivovrata! Der mi siđi sa čardaka svoga na avlijska vrata!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i vide, šta je. Onda Turčin potrči, na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš! Ero uzjao konja, pa otišao bez traga, a Turčin savije šipke, pa pješice k ženi.

meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: „Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati te se ne će moći s paunicama razgovarati.

” Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu pa jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav.

Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu

Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on od- | mah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu u jezero a

” Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedp. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.

od nega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna u

sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna u jedan put postane mačak pa vrapca za vrat. 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI.

” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao

On reče caru: „Kad on ne će tu kožu tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da učini što ne može biti.” I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam

otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Jadno ždrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda otide a vrata se na košari za njim zatvore kao što su i

Kad podobro umakne, a ona pojede dva sirca odmah, a treći natakne na vrat, pa onda pođe dalje. Idući tako sukobi se s vukom, koji joj je ždrijebe ujio, a vuk kad vidi u nje sirac zapita je

Sveti Sava - SABRANA DELA

i smerno učini tri metanija pred Svetom Bogorodicom i ključeve neka uzme svojim rukama, zatim igumanu prikloni svoj vrat i od njega rečeni blagoslov primi. A koji nemaju ključeve, svetu ikonu celivaju.

A milostinje i vera da ne ostavljaju vas, privežite ih o svoj vrat i napišite na tablici srdaca svojih, i naći ćete blagodat. I pomišljajte dobro pred Bogom i ljudima.

(Priče 8, 32-34, 9, 6-11) I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti

Stanković, Borisav - JOVČA

Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Mnogo bi[h] puta pošao tražiti kakvu razvalinu i pešteru; no, kako bi k večeru bilo, a ja ti beži na-vrat-na-nos u manastir.

Tresavica, kako mi uzjaše za vrat, nipošto celu jesen i zimu neće da me se prođe, no svaki treći dan eto ti nje. O prazniku voskresenija na Stanjevići

idem kojekud lekcije davati, kao da sam svemu Beču dužan, i sve pogledam, kad na desno, kad na levo, da me ko za vrat ne ščepa i ne vikne: daj plati što si dužan! Pak da me dlanovi ne svrbu? Čudim se što mi koža s mirom na leđi stoji!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!... Bakonja, vrat slomija, oćeš li se ikad okaniti galijotstva, oćeš li se ikad pameti dozvati?... Bakonja, grom te ubija!

zemlje i baci je nada se, te sleti tica i poče trčati nezgrapnijem dugim nogama, a kako trči, povija joj se tanki vrat i na glavi mala perjanica. Od njekuda pritrčaše k njoj njekakve sive i kusaste kokoši, koje činjahu: gr-grgr-gr.

je vukao konope iza orgulja, a fra-Tetka, kuckajući po zupcima, tapkao je nogama da ih zgrije, vrtio je glavom da mu se vrat ne ukočanji, a kad god mogaše ugrabiti, prinosio je šake ustima da duva u njih.

Iz kukulje, činjaše se da je Mačku vrat još duži, a one mačje oči — zbog kojih i dobi nadimak — još mačkastije. Bakonja se začudi kako to nije još odmah vidio,

Bakonja se jedva oslobodi iz sestrina zagrljaja, pa tek vidje da mu je i zet s njima. Ovaj opet htjede da mu se o vrat objesi, ali mu se Bakonja izmače, pa otkloni podalje oca i sve ostale, koji jednako grajahu.

Barica iskoči iz kuće. Oboje mu se objesiše o vrat i zasuše pozdravima i pitanjima. Barica istrča pred dvorište, pa sta dozivati Roka, a da i drugi čuju veseli glas

Gunjića nije imala, te, kako je plela, viđahu joj se bijele mišice u širokijem rukavima od košulje, a i vrat od korijena bijaše gô. Na nogama imaše crvene čarape u otvorenijem mestvama.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Otvori: približi suton kose Da put otkrivam — taj vrat Po kom ću da lutam s dva prsta. Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Drhti i nejasno oseća: mora nešto. Seti se Tole: „Muški“, viknula je. Takav glas ima samo kad mu grize vrat u onom svom ludilu. „Muški, muški“, zadavila se. Za njim kroz nezatvorena vrata ulete i vetar u kuću.

One muklo lupiše. Mijat mu priđe sa svećom, bojeći se da ih ne razbije. Đorđe dunu u sveću i napipa vrat. Nekoliko puta pade u sneg dok se dovuče do kuće. Već sviće. Simka s Mokrim licem još uvek stoji oslonjena uz naćve.

Simka s Mokrim licem još uvek stoji oslonjena uz naćve. Đorđe joj priđe, zagleda se u lice, umorom izduženo, pa u vrat i grudi. — Znam ja kakve žene često menjaju košulje — promumla i, opuštene glave, s mukom sede pored ognjišta.

Cik-cak! Zgađen, Đorđe gurnu sto na njega, a ovaj pobeže pod susedni sto. Kafedžija Ika pritrča, uhvati ga za vrat i, kao mačku, izbaci kroz vrata njegovu vrisku, duže postaja na otvorenim vratima, pa, uplašen, priđe Đorđu: — Prolazi

su opet ljudi, varoški oklamiši i čankolizi, kelneraj vodoravno stoji, lampa pravo, uvis dimi, teška glava žulji mu vrat; Đorđe dolazi sebi: u kafani je, mnogo je pio, obrukao se, muka mu je... — Iko, sve isteraj napolje.

— Jednjak si mi prekinuo. Sav mi je vrat modar — jedna izgovori vojnik, pa iz sve snage poče da ga udara kundakom u rebra, terajući ga ka Aćimu.

Iz kafane, dućana i radnji istrčavaju ludi da ga vide, i šapatom dovikuju komšije. Aćim još više ukruti vrat, čovek je, nije ni lopov ni mečka, a oni su smrdljive kaputlije što žive od seljačkog znoja i grbače, pokvarene ćifte,

I mladu ženu ima! A ti pevaš, a? — napipa mu gusle, ščepa ih i baci za vrata. Pevaš, mišiću pogani! — steže mu vrat, trese ga i hoće glavu o zid da mu slupa. Od straha, Mijat se ne brani. Gudiš u pustoj kući.

Ne mogu više.“ Tola je prišao i seo podale od nje. Ne razmišljajući, ona mu se primakla: „Kakva su ti leđa! Pa vrat... Tolika snaga...“, rukom mu prošla po znojavom potiljku i zadržala je na golom ramenu u iscepanoj košulji.

Čije je? Povlačeći čarapu, njeni prsti dodirnuše mu listove. Naježi se. Ti prsti su i tuđu nogu i tuđi vrat milovali. A ipak, iako ne bi hteo, sasvim jasno oseća da je voli. I To što je u njoj.

Čovek nije ni travka pa da može i od najljućeg kosača poslednje kolence da skrije i opet pod suncem da izduži vrat. Mrtvaci su otrovali zemlju, pa je sada jalovaci gaze. To hoću da kažem tebi što ti ona noćas postaje majka.

Kao Đorđe. Nećeš! S Mržnjom mu je lomila vrat. Njemu se učini da čuje Đorđeve korake, pa napregnu svu snagu i iščupa se. „Nisi me ni pomilovao. I ti si čovek!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Biće od tebe najlepši, najbrži galeb na sva tri mora! Mladunac je jeo neumorno i sporo, ali je stalno istezao vrat i krila kao da vežba letenje. Ostale su njegovi pokušaji nagonili na gromoglasan smeh. — Gle letača!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Između njega i života počinjala je ona tanka a opasna pukotina. Oslonjen konju o vrat još je, u sebi, osećao mladost a telo ga je već izdavalo.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Al' stani, šta to jekće? K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vrat'ma kucnu neko Zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: Ulazi!

A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi... I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V.

Ne dajte suzi da joj s oka leti; Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mr'jeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg' ova mesečina bela!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

oblik polučila po pravednoj nad njome razrazi: crna lica, roge i repove, mnogima se rasklopila usta, a mnogima za vrat obrnula, jošt izroda svakoga gadnosti.

Popa, Vasko - KORA

legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto oko samoće Slepa stopala Sabijaju mu vrat U kameni trbuh Podzemni laktovi Teraju mu korenje U crnicu neba Dignuta pseća noga Ruga mu se Prekuvanim

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Jedan od njih je svdočanstvo Plutarhovo. On saopštava: „Nemoj, dražjaši, da nam obesiš o vrat parnicu zbog bezverja kao što je to nekad učinio Kleantes, pozivajući celu Grčku da optuži Aristarha Samnićanina zbog

Sastojala se iz jedne male peći na kojoj je bila smeštena jedna retorta. Imala je dugačak vrat u obliku cevi savijene spočetka nadole, a pri njenom kraju uvis.

Tada se opet setiše zakupaca poreza. Komisija za likvidaciju njihovog zakupa bi pozvana da dovrši svoj obračun na vrat na nos. Nije dala očekivani rezultat.

Tim sredstvom on tumači očigledna prilagođavanja živih stvorova na prilike u kojima žive, na primer, vrat žirafin, koji se izdužio da bi joj omogućio da obrsti lišće sa visokih stabala“.

vrste, ostadoše u životu samo oni koje je priroda naročito obdarila, a od žirafa samo one individue koje su imale duži vrat, jer on ih je osposobljavao da brste lišće do one visine koju druge ne mogoše dosegnuti svojim vratom.

To prirodno odabiranje vršilo se od kolena na koleno dok žirafa ne dobi svoj današnji oblik pri kojem njen dugi vrat ipak nema više pršljenova no što ih ima, na primer vrat slona.

koleno dok žirafa ne dobi svoj današnji oblik pri kojem njen dugi vrat ipak nema više pršljenova no što ih ima, na primer vrat slona. „Ono što čovek u svojim torovima u kokošarnicima čini u malom, vrši priroda u velikoj svojoj bašti u velikom.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Onda je onaj čovek, na samom uglu ulice, hitrim i vičnim jednim gestom namakao onu kružnu žicu o vrat strašno zbunjenoj životinji, pa je nekako trijumfalno odigao uvis od zemlje, nad kojom se ona očajno koprcala, sve dokle

Mehaničkim jednim gestom on prikopča ono poslednje, prebijeno nadvoje, dugme na kaputu, podiže jaku da sakrije go vrat, crn i prljav od krvavog blata, pa se još jednom okrete i pogleda onu mračnožutu i memljivu zgradetinu za sobom.

Oslobodio se već sasvim, crvene mu se i uši i vrat i sva glava, i znoj ga uveliko stao oblivati, ali se on i ne obazire, ništa ga se već ne tiče, i samo gleda da mu koja

Kosa mu razbarušena, kragna mokra i izgužvana, „mašlija“ otišla za vrat, prsluk je raskopčao, pobesneo je sasvim Jaćim Medenica, nema mu pomoći.

Kancelarija, menica, kuća, zar ti je to život? Ja, evo kako, odmah ću da vam kažem, ja, veli, više volim omču o vrat nego menicu da regulišem. Menica, to ti je bolje pušku pa se ubi.

je nekoliko puta klimnuo glavom, zatim odgurnuo torbu na leđa (iz torbe je virilo perje praziluka), onda se počešao za vrat. „No, ajde, ajde,“ podsticao ga predsednik, „ajde vazdan.

Izvadim moju kesu, gospodin predsednik, cigaru duvan da zapalim, ama kesa prazna. Ehe, počešem se za vrat pa kažem: Imaš, kažem, komšija Sreto, jednu cigaru da mi daš, usta da zasladim?

zaglibila negde na Kosovu, i gazda Mladen Popović, njen komandir, inače trgovac iz Niša, i ne pomišlja valjda da krha vrat po ovom kijametu. Kako su, danas, divne te noći, prospavane „pod vedrim nebom“ — kako se kaže u ratnoj službi!

Ulazi, dakle, gazda Srećko, čovek visoka i jedinstveno impozantna i „delikatna“ stasa. Kosa mu duga, vrat obrijan. Čohane mu čakšire sa turom do listova, pa kad ide valja mu se i trese za njim ona turovina; onda morav fes, pa

— Gazda-Iko, — veli, a ispružio vrat i glavu napred kao da se u jaram potura, i drži onaj galantirani brijač u krvavoj ruci. — Ene, šta to, more, uradi?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

za te jedne noći probdjevene u zabitnom gnijezdu šćućurenom pod stijenom surog, golog masiva koji je zajahao za vrat našem mjestu, stiješnjenom na uskoj traci zemljišta između njega i divljačnog mora.

Tačno je vidim i danas: u haljini od crnog baršuna, s kosom na potiljku začešljanom uzgor tako da joj je otkrivala uši i vrat. Činila mi se prekrasna; ponosno sam je držao za ruku.

Prije nego bi počeo svirati, dugo je namještao violinu na ključnoj kosti, istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom.

Pa onda opet dizao violinu, i iznova istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom, oprobavao podbratkom. I tako više puta redom.

biva s ljudskim tvorevinama: ljudi stvore nešto, često s neiskazanim trudom i žrtvama — i odmah im to nešto zasjedne za vrat, i podvikne: ja sam gospodar! Čovjek nosi u sebi nekakve svoje ideje, zanosne, težnje, stremljenja, šimere.

Došlo bi mi najednom da se nasmijem, da rastjeram rukom, da joj zadignem kosu na potiljku, da je poljubim u vrat. Ali se ne bih nasmijao, ne bih rastjerao rukom, ne bih joj zadigao kosu na potiljku.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Besposlica! Kakvo venčanje... — reče Vujo. Za svaku ludost da navlačiš bedu na vrat. — Ako je za tebe besposlica, za mene nije — upade mu Stanka oštro u reč.

— Ako li se oni još više naljute za to ? — Ne smiju, bogme! Svakomu je tanak vrat. »Sad bi mi valjao pobratim. Šta li je sa njim, jadnikom?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

meščić, kojim se vatra piri, pa mu reče: — Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom samo malo duni za vrat, pa će zaspati te se neće moći s paunicama razgovarati.

Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica.

Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu

Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica.

Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao

dana dođe lisica do onog mjesta gdje su njenog pobratima ubili i bacili u grabu, te uzede njegovu glavu, metnu je na vrat, kad on oživi. Trže se i reče: — O bože, kako sam slatko bio zaspao!

On reče caru: — Kad on neće tu kožu tebi da dâ, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da učini što ne može biti. I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam

Onda čoek uzme torbu s travom, te objesi o vrat, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore.

Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.

a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna

sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačak pa vrapca za vrat. GRBO I KRALj ĐAVOLSKI Bila tri brata, pa najmlađemu lijevo rame bilo više od desnog te ga zvali Grbom.

tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu, i na kojoj strani vidiš svjetlosti, na onu baci kamenje, pa ćemo onamo ići. Vrat ga posluša, pa uze tri kamena i ispe se na vrh jele, gleda na svaku stranu, pa kad ne viđe nigđe ništa, siđe dolje i

Petković, Vladislav Dis - PESME

U njoj će sve biti milo i veselo! I toplo, i ljupko k'o uzglavlje njeno — Kao kosa, usta, vrat, grudi i telo. 1905. IZ KNjIGE “REČI” Nema više dana, ni noći, ni stvari Gde ne vidim tebe, tvoj usamljen lik I

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite vrat.

majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite vrat.

Rekao mi je da me inače neće spasti ni svi anđeli na nebu i da ću konačno slomiti vrat. Dva meseca odmora u uspavljujućoj atmosferi Idvora, bila je za mene prava blagodet.

Njegovo čelo bilo je ogromno, a mišićav vrat i ogromni grudni koš potpuno su odgovarali tako velikoj umnoj glavi. Ruke i noge bile su mu male i lepo uobličene, a

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Marko je ščepi za glavu i potegne k sebi, pa je vuče prema sanduku. Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je! Naći ćeš je u sanduku, — govorio joj podmuklim glasom od srdžbe.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ama, zar ti misliš, boga ti, da ja celu našu familiju uzmem na vrat? VASA (vadi jednu cedulju): Pa i nema nas baš tako mnogo.

Nek uđe! ANKA (ode). ŽIVKA (gleda po sobi): Ju, ju, ju, i gde ću da je primim u ovom vašaru? Skrhala vrat dabogda i kad joj je palo na pamet da dođe.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

jako maljavi svi, pa i Marko; što i Marko i sin mu Tomča imaju „izbačene, jake vilice”, ruke „kratke, maljave”, „zdepast vrat sa niskim čelom” i „sa izvučenim, visokim potiljkom” - sve je to samo pripremljena slika koju valja staviti u pokret.

]. Obilazila ga je hodom svojim snažnim [. . . ]. Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat [. . . ]. Grudi svoje prinosila mu je tako blizu [. . . ].

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Skrši vrat, protestantu ni jedan! — poluljutito odgovori pobožni Čemerikić, pa natuče na prst desne ruke veliki kapetanov prsten —

Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu. koja se kočoperi i uzimlje svijet na vrat, a nema je ni koliko dobar turski vilajet. Čuješ li, mrzim je!

I od rakije i od novoga osenjavanja. Obema rukama se osloni o kolena, vrat podavi, zape i podiže, dižući uza se i oklembešenu izbezumljenu Bogdanu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ao slone, ao slone, Ti bi drukče svirô, Da se nisi tako na vrat Na nos civ’lizirô. Šta će sada? Sad će valjda Da se slonski javi. A on, šuviks, repom u vis Pa stoji na glavi.

A sad pleća... ta su slaba, Teret ih je izmučio — Neka pleća budu jača, Pa ma teret manji bio. Više pleća vrat se diže... Nek’ pojede mnogo sármâ! A da sarme bolje prođu, Ne bilo mu s polja jarma!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao. FEMA: Da si vrat slomio, kad si takva nesreća! SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi nemojte ljutiti, nego molim,

SARA: Šarmant! JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam koji sam! FEMA: Misliš ti da je on gurbijan kao ti? JOVAN: Ajde, vidićemo.

POZORIJE Z. MITAR, PREĐAŠNE FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.) MITAR: Bogati, Femo, došao sam da te pitam šta si poludila, te praviš komendije po kući.

Krakov, Stanislav - KRILA

Ali je Ivon gledala u ranjenika. — Volim tvoj vrat jer je tako mrk i snažan, i tvoje kukove jer su uski, i mršave članke...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom gleda u njin odbles i prelamanje na vodi.

Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa

Bio je povijen i imao vrat uvučen u ramena. Lica skoro sublimnog od tragičnosti. Oči ogromne, svetle, raširene od straha, usta od uveta do uveta.

Ovo je potpuno jedna druga rasa. Visoke, atletske, širokih ramena i ratničkih ruku, žene imaju vrat kao tamni stub, a cela lubanja je neobično kupasta kao u egipatskih statua.

U snu sam se setio da sam glavu priklonio na grudi i da su mi donji deo potiljka i vrat tako izloženi suncu. Ja ne znam ukoliko ekvatorski zraci uistinu ubijaju; pričali su mi da je bilo ljudi koji su

Libanac, bled od hladnoće i tuge, držao je ruke u džepovima i vrat u remenima. Jedini sam ja ležao smešno nasred puta, na postelji, sa stočićem kraj nje, kao da je neka oluja odnela celu

“ Prelazimo. Negro se stidi i ide poizdalje za nama. Gleda kao životinja iskosa. Njegov snažni vrat plamti na suncu. Ja se uistinu grdno zabavljam ovim svojim smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?... Il’ ako misliš Prosijak da će bolje pristati, Ti torbu o vrat, štaku pod paz’o, Pa putuj, brale!... Samo pohitaj!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Hej, divlji i ponosni sine Kavkaza, zar ovde ostavi kosti! A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa... Evo opet jedne krvave gomile, naređali se kao snoplje.

Ali Moskov je pobedio. Vrli kavkaski gorštaci, posle duge i junačke borbe, podlegli su. Što nije htelo da savije svoj vrat pod ruski jaram — to je napustilo svoja popaljena ognjišta i iselilo se iz svoje postojbine.

Ona je vrbovala Bugare, tvoju braću i komšije, i preseljavala ih u Rusiju, a amo je slala tebi na vrat Čerkeze. Prognani iz domovine, goli i potrveni, Čerkezi su postali beskućnici, probisveti, skitnice; od junačkih

bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke, vrat ispružio a glavu malko pognuo napred, kao ono čovek kad čeka da ga pop miroše ili pokropi vodicom — pa tako stoji i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ako bih ovako pošao, možemo još lako da upropastimo naš uspeh, da nas odbiju i najašu nam za vrat.“ „Ali komandant Istočne vojske traži...“ „Bog gospod da traži.“ Tras... Neko zatvori telefon.

Zlu ne trebalo. Ležim potrbuške, a bajonet sam stavio ispred sebe, da mi njegov vrh dodiruje vrat. Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili.

Bili su Rusi: Sergije, taj Fjodor i njihova tri ordonansa, podoficira. Sergije dohvati konja za vrat, i kao kad deca igraju „anidžajes“, skoči mu preko glave i polete „Fikusu“ u zagrljaj.

Svi skinuli bluze i zasukali rukave, da se jasno raspoznaje linija dokle su opaljeni od sunca lice i vrat. Njihove oči su mutne, jezik kao da je podaduo, svaki govori za sebe, i smeju se glasno jedan drugom.

- Uostalom, danas smo svi jednaki. Branimo otadžbinu. Pogledao sam ga u vrat, i pade mi u oči veliki ožiljak. Zar mu nije dosta — senu mi kroz glavu.

— govorili su odlučno vojnici. Komandir se obrati meni: — Sad nastaje vaš posao. Mogu oni lako da nam najašu za vrat. Vi ćete biti na objavnici. Sa komandirima baterija držaćete otvorenu vezu preko telefona.

— Molim, molim — nasmeja se Dragiša i pogleda Luku ispod oka. Luka steže Dragišu za vrat. — Šalim se. Mi odavno nismo imali koga da „zavitlavamo“ pa smo i toga željni. Stiže li jednom u Rim?

Lice joj je bilo bez ijedne pege, što je inače čest slučaj kod osoba sa crvenom kosom. Vrat joj mlečne beline, a prsti tanki i dugački. I Poleta je isto tako lepa, ali više plavuša.

Sa svih strana je sevalo, grmelo, gruvalo... Sa šlema je curio potočić vode i slivao se niz leđa i vrat. Osećali smo vlagu po telu, i jeza nas poduhvatala.

Front je zanemeo. Počeo je i neki vetar da duva. Čitavi mlazevi kiše naletali su nam na lice i cedili se niz vrat... Ah, da mi je sada onaj kožni džak! — mislio sam na onoga vojnika koji se držao za konjski rep.

Od neprekidnog cimanja već nas i vrat zaboleo. Ali nismo još daleko. Podilazimo pod crkvicu. Šofer potera auto uz jednu uzbrdicu, skrete naglo nalevo,

Pri izlasku iz auta vetar je duvao toliko snažno da nam je krajeve naših mantila nabacivao na vrat. Okretali smo se u mestu i saginjali da bismo se zakopčali. — Da li ovako uvek duva? — Gotovo uvek.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju

nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju pranu; S jedne strane leži žezal obmotan u cv'jeće, S druge — s biljem kotarica, koje

(Kukavice sinja! Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na vrat i velikog vraga.

Ja t' ne ostavljam vesla; Odgoni talase duh. Morski različan gad sve pokraj mene Pliva; uzdiže vrat; čeljust otvara; Grozno skrežeće zubi! Al! me progutat ne sme.

Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom! Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu. Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se.

treba, Kad zora svane, sav će svet već znati Tko milost želi, tko l’ prokletstvo neba, Jer Muratu nogom ću za vrat stati Da ne ždere nasilstvom srpskog hleba, I srce mu rasporit sa handžarom, To zaklinjem se pred svetim oltarom!

i svake miline, I sam mora Pariz kapu pred njime skinut, Ali krvna ima dva dušmana, vetar i kišu, Ti su mu seli za vrat, pa mu ne dadu dahnut. Prestane l’ pevat vetar, to počne plakati kiša: Eol i Pluvije tu knezuju redom navek.

Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet. O, vrag’ se, nevo, vrat’ se! Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj!

O, vrag’ se, nevo, vrat’ se! Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze s vriskom tare I život kune svoj?

Zar tamo, kud si pošla, Zar sunce lepše sija? Il’ cveće lepše klija? O vrat se, snahice! Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo! — objesi se Mijo o vrat jednom đendaru, pa stade plakati. Teško li je gledati, brate si moj slatki, kad star insan plače!

Bojić, Milutin - PESME

Aj, čupao bih ti usne, vrat i oči, Smrvljenu do smrti zasuo te blatom, Na nadgrobnoj tvojoj urezao ploči Grifosa praćena keruvimskim jatom;

Zašto niste jesen dana strli Biser pićem iz zmijskoga pakla Kap poslednju srčući, dok grli Vrat vam ona što nas s neba smakla?

XXIX Hodite opet, moje noći mile, Noći lutanja i vinskoga dima, Prezreo sam vas, kô boce od lima Kad njene ruke o vrat mi se svile. Tad drugo vino usne su mi pile Zenice njene. I videh u njima Svu čar, o kojoj tek se privid ima.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

A ja samo biram. (Tobož vadi iz rešeta jedno lice.) „'Ajde, golube, najpre tebe!” Stegnem ga za vrat, a on samo kmekne kao jare. Mora da prizna, iako mu se ne priznaje. — „Jesi li ti sumnjivo lice?

ŽIKA: Kolicina su? JOSA: Ima ih tako pet-šest. ŽIKA: Uh! Da bog sačuva, navikao se ovaj svet da se obesi vlasti o vrat, pa to ti je! Pušćaj! JOSA (odlazi). II MILISAV, ŽIKA MILISAV (koji je otvorio fascikulu, dreši je polako).

Nastasijević, Momčilo - PESME

Da prespava se, da pretegli u Boga dan. Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik. Nasušje daniku u jaram vrat. Doteturava noćna noga stan. Krotina stari žulj teretu se potura. Silazi niz prozore dan.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije vidi temenjača.

I samo da baba ili mati što ne pomisle, pogurenije bi išao, jače bi mu štrčao tanak vrat sa šupljinom moždane kičme, jače bi saginjao glavu, da samo izgleda ozbiljniji, temeljitiji.

Kako bi, jeknuv iz sveg srca, pao, skljokao se ispod česme, pružio vrat, glavu, ruke, kolena pod vodu da ga ona zapljuskuje, poliva, hladi, kameni!

Ćutala je. Zaklopila se nad razbojem sa rukama na čelu. Ramena i vrat joj videlo se kako se tresu. I sa strane, ispod pazuha, videlo se kako joj se prsa tresu i odozgo sa lica idu, lete

ga, a oči joj, njene crne oči, pocrvenele od plača, trepavice došle još crnje, vlažne, mokre, a usta joj, podbradak, vrat sve to vrelo umrljano suzama. Mladen se osmehnu. — Zašto? Zato što si luda. Što misliš da se sve jede što leti.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. obično kroz 40 dana (Karadžić, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; GZM, 6, 1894, 670); ili joj se b. l. veša o vrat ili o desnu ruku (SEZ, 17, 72), ili joj se ušiva u kapu (ŽSS, 194), ili je njime mažu kroz 7 dana posle porođaja (SEZ,

, 296). Najviše se u narodnoj medicini upotrebljuje b. lišće: ono se oblaže na prsi i vrat detetu koje pati od glista (GZM, 12, 1900, 138; 151); na glavu bolesniku od zapaljenja mozga (SEZ, 13, 377); na leđa

Kroz takav venac muze se mleko od ovaca (TRĐ, 1. s.). Čobanin meće najboljoj ovci na vrat venac od lekovitog bilja, među kojim na prvom mestu od z. (Karadžić, 1, 1899, 273). Korenčić od z.

Kukuta (glavobolno zelje; svinjavac; vodena mrkva; mišje zelje, Šulek). Kod gušobolje obavija se bolesniku vrat k. isprženom na zejtinu (ŽSS, 277). KUPINA Brombeere (rubuѕ frutіcoѕuѕ).

na gutu ‹= krajnike› (ŽSS, 274), na prišt (Karadžić, 3, 1901, 169; SEZ, 19, 227), i (sa slaninom i petroleumom) na vrat kod bolesti »žabe« = difterija (SEZ, 19, 221). P. se leči konj od gonturaća (da bi se naterao da kašlje, ib., 333).

može da posluži i kao amajlija. Tri zrna p., zajedno sa malo strašila, treba da zaveže u krpicu čisto dete i obesi o vrat, kao amajliju, detetu koje ima napade »frašta« (ZNŽOJS, 7, 172).

№ 22; veštičina kosa, Bolte—Polívka, 1, 554; SEZ, 41, 1927, 505; 507), i zato, kad hoće da ga utamane, nabace mu na vrat zamku od r. i tako odvuku u reku (SEZ, 40, 260).

može i da spreči pojavu bolesti, i toga radi, u Srbiji i Crnoj Gori, mazali su volovima i kravama na Todorovu subotu »vrat i grudi kuvanim kukuruzom, pasuljem i belim lukom« (GEM, 37, 1974, 167). P.

Debela je »kao ruka i meka«, »na njoj se raspoznaju delovi, kao glava, vrat, ruke, noge, oči«, ponekad »liči na čoveka s decom«, pa je zato ovde zovu: raskov s̓ s decu, ali ne raste osim u

Ćipiko, Ivo - Pauci

Dođe mu odjednom da se čudi što je ne ščepa za vrat, kad mu bijaše na dohvatu; valjala bi mu, — osjeća se čio kao igda. A ne može k svojoj trudnoj ženi kad bi on htjeo...

— Baš kao i tamo! — prihvati živo Ivo. — A putova — gdje se makneš da vrat skrhaš, a u po — ljeta vode ni kapi ... — Ma, čovječe, —prekine ga don Frane, kovni su novci; nijesu ni općinski, ni

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

smo nasluhivati kakva je njena lepota, ali oči ipak ne govore muškarcu ništa, ne kažu kakve su sisice, kakva bedra, vrat i noge. Oko toga sam se celo popodne gložio s Pipcem i Kirčom.

za slavom, ali ostaje tu nešto što svako opravdanje čini odvratnim: ja sam ipak, zajedno sa ostalim, namakao omču na vrat ovome čoveku i izbio mu busen ispod nogu.

imućni ljudi govorili kako je Brzan lud i kako je posvojče nečastivog koji mu je davno, još u detinjstvu, zabio očnjake u vrat i srknuo malo krvi otrovavši mu je pri tom svojom pljuvačkom, dotle je sirotinja terala svoje, izmišljajući budalaste

Pod temenom mi je meko, sve mi uranja u mekotu njezine kože, jer više nema ni one lanene tkanine, već mi kosa i vrat leže na njenom golom bedru.

Ali je odjednom u toj momčini sazdanoj da satire konje među butinama, lomi vrat bikovima i kičme medvedima, proradi la duša. Tačno tako — duša, rekao bih čak — tanana duša.

Mogli su produžiti svoj besmisleni razgovor. No on je vratio. Zahvatio je šakom vodu i sasuo joj za vrat. Ona je vrisnula, ciknula, ponovo kikotanje i smeh, kao da je ova zemlja naglo opustela i niko drugi osim njih dvoje nije

Ilić, Vojislav J. - PESME

žeže, kipti znoj, Po kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši čibuk svoj I ćuteć gleda na talase, Pruživši dugi, crni vrat, Dok blizu njega mirno pase S bosanskom robom verni hat.

A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo, maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi I kipta dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. 1886. (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?

“ I poče da strašno psuje. Podmigujući vazda, Ćata je stajao smeten, kako ga već Gospod sazda, Dok za vrat puče mu šamar... Šubara pade mu s glave, I sad nastade prizor pogibli i bitke prave!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Meni nešto škljocnu u glavi, moj spri zalaja, skoči na plen i zgrabi ga za vrat. Upalio sam svetlost. Bilo je sat i po iza ponoći.

fraka, belim svilenim prslukom, iz čijeg isečka kipte nežne čipke kao produženje ogrlice koja mu se usko priljubila uz vrat; zmijast i dugačak zlatan lanac obilazi mu oko ovratnika, pa ide kroz jednu zlatnu agrafu, koja pridržava oba njegova

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Kako ga je raširila! O, kako je lep!“ Reče dete pa upusti, Uteče mu tica lepa. A mačka se za njim spusti Pa je za vrat jadnu ščepa. „Jao, mama, udavi je, Odnese mi ticu,jao! Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo… Jao … jao!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ćeramide stoje tako nahereno i slobodno viseći, da čisto prete da padnu za vrat. Niže kapije, od nekadašnjih ambarova i štala stoje izvaljeni duvarovi, plotovi, sa ispucalim i izvučenim, razbacanim

Na prsima sahat sa lancem. Sa fesom na glavi. Vidi se da prilikom šišanja već brije vrat. SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Izvlačio je batine Rista, i dizala je ruku na njega samo majka. Majstor Kosta zarije prste u vrat i obraze i beži. Postepeno oslabiše živci, i on tek tresne makazama o tezgu ili zalupi neku fijoku koju su momci

Kad progovori, kad zapeva, tice zaćute i slušaju ga... Vidim, uvijate vrat, velite: nije to glavno i najvažnije. I nije. Ali Srba dobro uči! I pametan je... kad hoće.

čizme, jahaće pantalone na dugim pravim nogama fino se uborale, kao sneg bela košulja raskopčana i otkriva divan vrat, glava zavaljena, kosa leprša, drzak i samouveren smej izbacuje bele zube, a raširene ruke se povijaju kao dve tanke

Dakle, okani se uzroka, nego dohvati posledicu za vrat, i, ako se igda može, promeni ugao života... Kaži onom Mimiću da beži recimo u Braziliju, daleko od Austrije — smeje

Stari je ličio malo na Kineza: glava velika, kose malo, vrat mnogo tanak, oči bez trepavica, ruke male, sitne, jednako u pokretu. Jeste, ne zna čovek našta će mu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.« Sad, ljubezni čitatelji, i vi koje ste mi često vile i ale na vrat šiljale, mile čitatelnice, vi ništa pravednije ne možete zaktevati nego da vam ja spasenije ove naše irojkinje, kao

Njegova su pleća bila široka i mužestvena, i budući da je vrat pokratak imao, to se činjaše da njegova od čitave stope sostojeća se glava između ramena kao usađena stoji.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I kad još na toj stazi zamislite sve one silne prepone, nameštene i udešene isključivo zato da trkač skrha vrat? Zar vam, na primer, izvlačenje korena ne predstavlja već prvu strahovitu preponu na toj trkačkoj stazi?

Ne možeš ni jedno pravilo da naučiš a da ti ne natovari na vrat i a, b, s. I onda, razume se, ako i naučiš glavno pravilo, Ti se moraš skrhati, ili na a, ili na b, ili na s, tako da

ne bi li to, kada bih govorio o svakome predmetu posebice, natovarilo i meni i čitaocima jednu mnogo veću opasnost na vrat.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Luki zaigraše muskuli na vilicama. Stiže trgovca, dohvati ga snažno za vrat i uvuče u radnju. Zatim, lupkajući ga korbačem po ramenu govorio je naglašavajući svaku reč: — Ja sam, prijatelju,

Izgleda mi da glava lakše podnosi hladnoću. Ali odnekud, iz onoga granja, kao da mi neko duva za vrat. Zatiskujem rupu šatorskim krilom. Sada opet osećam kako mi ulazi hladan vazduh u rukav.

Kao da se konj saplete, ali ga Kosta uzdrža. Voda podiđe do sedla, a on prebaci noge konju na vrat... Odahnusmo kada opazismo da voda opada te konj pođe brže ka obali. Tada kretosmo i mi...

Nailazila je pešadija. Vojnici su se svlačili goli, pa su odelo i spremu vezivali o vrat, a oni, zagrljeni po dvadesetorica, nailazili su u hladnu vodu.

— Izvidnice — reče neko. Drhtava jeza prožima lude. Nastade mučna tišina. Komandant spusti durbin niz vrat, podbočio se rukama, obuhvatio zubima donju usnu i napregnuto iščekuje. Čuje se glas: — Alo, šesta?...

Konj je brektao. Pod drugim prilikama zažalio bih, ali sad mu još jače zarih mamuze. Njegov vrat se beleo od pene. Čulo se ujednačeno udaranje kopita o tvrdu zemlju. Topal vazduh me je zapljuskivao po licu.

Razapeli su ih iza kuća, da bi se zaklonili od onih sa položaja. Kod prvih kuća zaustavih konja. On izduži vrat, da bih mu opustio dizgine.

Čuo sam kako se razleže topot konjskih kopita i tresak topova. Prva zaprega kao da mi je najahala za vrat pa me ne pušta ni stopu dalje. Moj se konj saplete. Jedva ga uzdržah. Hladan znoj me probi.

Komandir je polegao, a ruke prislonio na vrat konju. — Gde me vodiš? — Donji Požar. Pred nama se ukaza selo Bidža-Mahala. — Tuku li ovaj prostor? — Ne znam...

Gospoda mu milog! — udari se komandir po čelu, da mu se šlem obesi o vrat. — Vidiš li šta si uradio. Očajan i zbunjen sjahao sam i stajao pognute glave.

Uplašio sam se od samoga sebe. Očne beonjače bile su žute kao limun, pa vrat... grudi takođe. Kapetan Milija, koga su zvali „Aždaja“, priđe važan mome krevetu, i dohvati za ruku kao da mi

Ovog našeg probode drugi Bugarin nekako kroz vrat, te ga prekolje. Toga Bugarina udari neki naš vojnik kundakom, čime li, pa mu spljeska pola glave...

Petrović, Rastko - PESME

Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu! Mor-dolamu, crna hata besna svata, ah Koštano Mnogočisna, mnogolepa,

Ne svojom mržnjom: oboje nebo mrzi, Planina nas, dolina kičevska, i grlo to, i gnjat; I sve to biće ropac moj: grlo to, vrat! proklet! Proklet!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Baš je budala! Svoje zlatno jajašce ostavio da po planinčini vrat lomi! I ko zna koliko dugo! Sav drhteći od umora sede Vedran, i ne gledajući gde seda: na mekano je uvek sedao.

Zaboravi me i neka ti je srećan put! — Da bi prikrila zbunjenost, pognu Zlatokosa tanani vrat i prezrivo se nasmeja, ali mladića ni to ne odvrati: — Kako da odem? Reč sam dao: smejaće mi se ljudi. — Pa dobro!

Kada joj Marijan s čamcem priđe, jedva je još mogla peraja da pokrene. — Ne brini, Srebrenka! — dotače dečak moćni vrat ribe i gledajući je pravo u oči preseče nožem mrežu. Kakav li vrtlog sad nastade!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.

Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva! GRKLjAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva.

Šantić, Aleksa - PESME

Planu more, posta kô crvena svila. Pogorješe jedra, sve zasja! I lukom Plovio je labud, a zora je bila Obgrlila vrat mu ružičastom rukom. 1911.

Ne dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Napokon dođem na zadnja vrata i stupam. Na izlaz vrata — o bože, ko tu stoji! To beše draga, što je na vrat'ma bila, Na usnama joj bol, na čelu brige tama; Da nazad idem, znake mi rukom daje.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

kao da se odigrava pred našim očima: U grlo upravo njega Odisej pogodi str'jelom, i rt strijele odmah kroz mekani kroz vrat mu prođe, da stranu klone Antinoj, iz ruku mu ispadne kupa kada ga zgodi Odisej, iz nozdrva debeo mlaz mu trgne

Ne da Turčin glavu ukinuti, ne da svoje ruke ištetiti, no se brani s onom polovinom: polovinu na vrat naturaše, i svojega vrata zaklonjaše, i banovu sablju oštrpkuje, sve otkida po komat i komat.

— sa šta, brate, ode u hajduke? Kakva tebe oćera nevolja vrat lomiti, po gori hoditi, po hajduci, po lošu zanatu, a pod starost, kad ti nije vrime?

delija; presrete ih Novaković Grujo, ljubi pašu u skut i u ruku, on Grujicu među oči čarne, pa govori Milutinu knezu: „Vrat' se, kneže, s mojim delijama, te im podaj gospodsku večeru; ja ti neću ništa večerati!

Za njim trči Mijat harambaša: „Pobratime, Daničiću Vide, vrat’ se amo, nemoj ludovati! Ti se prođi bijela Lijevna, ne osta mi bolji u družini!

Tad viknuše Turci Lijevnjani: „Vrat’ se amo, bosanska delijo! Odbaci ti Ture Malagića i odskoči skokom junačkijem!“ Kad to začu Daničiću Vide, povrati se

“ Sustiže ga nakraj polja ravna, udari ga mačem na dovatu, do ramena ods’ječe mu glavu, pa on viče slugu Šaban-agu: „Vrat’ se natrag, slugo Šaban-aga, te ti skidaj Njegošević-Mata, tvrda vjera: ništa tebi neću“.

A to Rade i sluša i gleda, pa u sobu k njemu uletio, za večerom agu uvatio, uvati ga za vrat do ramena, istrže mu glavu iz ramena; pa uvati Bećiraginicu, pa poteže klince iz njedara, udara ih pod noktove

Kad kaduna r’ječi razumjela, još je jadna u toj misli stala, jeka stade konja oko dvora. Tad pobježe Hasanaginica — da vrat lomi kule niz pendžere. Za njom trče dv’je ćere djevojke: „Vrati nam se, mila majko naša!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Iznenada Mačak se trže i viknu: — Jao! — Šta je?! — prepade se Jovanče. — Jao, nešto me ubode za vrat! U-uh, što boli... Jao, jao, evo ga mili niz leđa!

Pećina odjeknu kao da neko lupi daskom o dasku. — Što se sad smiješ? — Aha-ha, pa to ti je kaplja s tavanice pala za vrat! — Ma ne može biti! — dahnu s olakšanjem Lazar i pipnu se za „ubodeno“mjesto. — E jest, vjere mi.

opasačima, ularima, šibama, bičevima; za ovaj posao dobra je neka podugačka ruka da malog odmetnika zgrabi za vrat. — Ja ću onda, znači, morati ponijeti jedne veće ljestve, merdevine — povika Stričev djed Aleksa.

mi pobacali oružje iz ruku i neprijatelju otvorili put u zemlju, možemo onda pustiti da nam svaka švapska šuša sjedne za vrat. — Ti nijesi bacio pušku! — sad već nešto veselije namignu dječak. — Pazi, a otkuda ti to znaš? — bleknu Nikoletina.

Sve je bliže, sve veći, sve strašniji, sve niže leti. — Eto ga pravo za vrat! — dahnu poljar u praznovjernu strahu, pa natuče šešir i stuče u žbunje poput zeca.

trenutaka ćutke i zamuklo posmatrao, pa kad vidje da je i Lunjino lice mokro i sjajno, on zagnjuri lice pod kujin vrat i poče glasno da jeca. — Ode naša škola, naša draga školica! — promuca rastuženo poljar Lijan roneći krupne suze.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj vrat žrnov kamen, i potonuću u morskoj pučini.

« Doču Juda od njih taj čemerni mu razgovor od sveštenika židovskih. Ode pod jedno drvo, od jada zavrze se za vrat svojim pojasom, te se obesi i udavi se. Posle vrlo se nadu i raspade se.

Tako ga je bila stegnula i istančala kano ruku, mašajući mu se pod vrat da ga progrize. Kad videše mnoge oružate ljude, utišaše se od borenja. Stade car, gle, de što se čini!

DEČIJE IGRE Ta reci mi dok nisam rekao; čim smo bolji od dece kalašaste, skačući po sokaci i vrat lomeći, praveći babutke i iz blata kolibe?

bube smrt se prilučuje, kome pak od velike strave i uplaši se odašta il' se što zgrozi, il' vrlo se zaceni smejući se, vrat li mu se zavrne, poludi li, il' se vrlo razljuti, preko mere li se zabrine i nestane ga, štono su pagubne to smrti.

a kano svoju kćercu miluje, i ka na sluškinju misao na nju nosi i ka devojku je čuva, kano bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se, kano sveštenik oprašta i kano ovca kolje se,

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari, ali ga ostavi, kad uplašeni Pote uvuče vrat i glavu kao kornjača da bi izbegao drugi šamar koji očekivaše.

i dužna da mu pomogne, jer ona mu je, mišljaše on, onom svojom proševinom svu tu bruku i nevolju i natovarila na vrat.

jer ili je bila plašljiva, ili brbljiva, ili zaljubljena u Manu, ša će raditi za sebe i svoju korist: obesiće mu se o vrat i upotrebiti događaj u svoju korist, ili tako nešto učiniti što bi upropastilo ovu ovako lepo zamišljenu stvar.

„Nesreća drta!“ grdile su ga ma’alske žene, „što si dom ne sedi, veće se krši vrat po čiflaci, a po kuću, sokak i ma’alu mu se taraf—taraf čini!