Upotreba reči vratima u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

temelj jadnih koliba u svome besnilu raznesu, onda će biti jevtina nadnica, onda će bedan seljak gologlav stajati na vratima čaršilije, moliće za milost, za jedno parče hleba, a gazda će mu dati... Ali će mu svaki zalogaj zagorčati.

Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima kancelarijskim, i sednem do nje. Ona mi ne puštaše ruke iz svojih uvelih ručica, milovaše je i ljubljaše, umiljavajući se,

Njihovo srce beše tvrđe od gvozdenih brava na vratima njihovih koševa i ambareva... „Zar skitnicama i beskućnicima da izdamo našu hranu“, rekoše, „a naša deca da gladuju!...

Eno, gledaj kako goveda skapavaju od gladi: tako će i sirotinja padati pred vratima nemilostivih bogataša“. Oko Svetog Ilije, već si video bleda i iznurena lica gde tumaraju, gladna, po sokacima.

petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim korakom vratima. Kad je bio pred nama, mi se obojica poklonismo i priđemo ruci da celujemo...

Noć je... Poneki starac samo kašlje u svojoj jadnoj kolibici, a napolju pred vratima pseto reži... To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!... Samo ljubav i mrzost stražare...

Onda priđe streji i turi u suvu krovinu upola raspaljeno seno; posle se privuče vratima, izvadi konopče, priveza jedan kraj za drvenu kvaku, a drugi za jedan direk tako pažljivo da je Stojna, koja nije još

— Dobro, gospodine... — veli kapetanova senka. — Drugi niko nije pred vratima?... — Tu je i kmet Radovan iz Planinca, sa još nekim ljudima. Doveli jedno momče. Vele da je zapalio kuću svome tutoru.

Osam je sahati izbilo. Planinčani stoje u hodniku pred vratima one sobe u kojoj članovi mađistrata drže svoje sednice... Tu je Nikola Belić sa svojom Stojnom, tu Marko Ćosić.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

i ne ogreješ, I niko toliko moćan da mu ne pomogneš, I niko toliko tuđin da ga ostaviš u nevremenu pred vratima.

Zaslepljen, digoh pogled s tanjira, preko stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

svega da reknem 10 puta ili malo nešto više na godinu, a ono kako klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se podavi, i ko pre uđe, žena ili čovek, taj napred i stoji.

” Mi mlađi popovi uredimo, i kako klepalo udari i narod u crkvu povrvi, a mi po jedan stanemo na vratima, i ljude propuštamo redom, starije napred, a žene vraćamo da idu na druga, zapadna vrata u prepratu svoju.

̓Odi sedi u sneg pa ćeš videti šta je”. — Ja se izgovaram, da ako sam otvorio furunu, ja sam baš na vratima spavao, pa opet sam fala Bogu zdrav. — A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Utom uđe u kafanu jedan robijaš od onih kojima je skinuto gvožđe, pa slušaju pri policiji gdegod; pred vratima, vidi se kroz staklo na sredi, stoji žandarm. Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe.

Advokat iziđe u salu i mahnuv rukom na jednog momka na vratima, reče: — Pustite ga! Vrata se otvoriše i uđe jedan čovek u turskim haljinama.

Bilo je već prevalilo po noći. Učitelj Nikola umoran, spava uveliko. Dok stade lupa na vratima školskim. Lupa — rekao bi, sad će vrata istaviti. Skoči Nikola olako bunovan i viknu. — Ko je to? — Naši smo!

Sve se to načeti oko njega, puna vodenica, pa još i pred vratima. Priča on njima, a oni se čude, mašu glavom, uzvikuju: — Ih, brate, zaboga! — E čuda, ljudi! — O, bog s nama!

sva... I gospodin ministar, umoran od velikog i teškog posla, zaspa kao zaklan... Na jedan mah — du, du, du! na vratima; lupa neko goropadno. Gospodin ministar đipi s kreveta, protrlja malo oči, pa viknu: — Ko je? — Ja sam. — Ko si ti?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Marinko probudi jednog pandura, reče mu da javi subaši da je našao onog čoveka i doveo ga. Pandur priđe vratima i taman ih otvori a iz sobe se začu subašin glas: — Dođe li Marinko? — Došao je... I doveo nekoga.

— Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho? — Jeste. — Nek dođe. Meho uđe u odaju. — Kad si ti vidjeo onog Aleksinog čapkuna?

Stanko pređe moštanicu... Ispod njega su jurili talasi. Stade na vratima i zakuca, ali ne dobi odgovora. On viknu: — Ej, domaćine! Niko se ne odziva... Samo talasi huče... — Domaćine!

Marinko preblede i reč mu zasta u grlu. I Kruška staješe preneražen, ali brzo dođe k sebi te polete vratima. — Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo.

Beličast dim vio se na badžu i išao pravo k nebu, kao čista duša pravednikova. Nogić zakuca na vratima. Ukućani se izbudiše čim razabraše njegov glas. Dočekaše ih da veselije biti ne može...

Srećo moja!... I najedanput starac zaneme. Pogled mu se ukoči i zasta na samim vratima... Svi se okretoše i pogledaše. Jedna prilika zamače. i izgubi se međ debelim hrastovima... — Šta je? ... Ko to bi?

On mu okrete leđa. — Možeš ići. — Dobro! — reče Jova i pođe vratima. — Ali sutra ne igraj se glavom... — Dobro... I kad se vrata za njim zatvoriše, Turčin se spusti na divan, upravo

— reče Ivan. — Kazaće kad je majku za sisu ujeo!... Ja ti jamčim! Kruška udari dlan o dlan i pandur se javi na vratima. — Idi, Meho, pa mi zovni Aleksu Aleksića. Pošto Meho ode, on se okrete Ivanu i Marinku. — Jeste li sigurni?

— ciknu on. — Ako bog hoće — ništa!... — Meho!... Aso!... Ibro!... Panduri se pojaviše na vratima. — Odvucite ovog matorog psa u podrum. Aleksa beše miran, kad mu oni priđoše, i samo reče: — Nemojte me vući.

Ali se ne smede maći... Kuća se napuni dimom i stade ga gušiti... On pojuri vratima, ali ga snažna ruka Zekina baci unutra kao kakvu torbicu...

Dučić, Jovan - PESME

Sad opet kucam na tim vratima Sa kojih pođoh; opet vapijem, Klica života nepovratima, Na prvom vrelu da se napijem! Da strela s drugog kopna

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

jedva čekao da ga nađem, pa sam posle pristajao i da ga pratim čak i po njegovim vizitama, i da ga čekam i pred tuđim vratima. Dao sam se maltretisati i njegovim latinskim rečima i rečenicama. Šta ću? Voleo sam ga, pa sam sve podnosio!

— i ja poskočih vratima. Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i suha ručica ispreči preda mnom. — Kad joj pogledah u oči,

” I opet: „Bože, ama ubij onog Zelenbaća!” Ne misleći ništa, obučem se i iziđem iz sobe. I nehotično pođem vratima od velike sobe, ali se očas trgoh, jer osetih kako me majka dohvati za ruku.

Ona se vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za njom — ne znam šta da mislim. Onda se nanovo prišunjam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz

Na jednoj stolici za stolom, leđima okrenut vratima, sedi moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa se ne miče.

Za njom se diže i sestra. Kao kaki dusi! Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje. Ja skočih pa i sam pođoh na vrata.

Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom. Na vratima koja vode u avliju stoji napisano obligatno „Srećna nova godina”, itd., i ispod toga „Italija!

Malo posle raziđe se dim, i mi ga ugledasmo kako preskoči preko grede koja se pušaše na patosu, pa pođe vratima. — Vodu na vrata! Obarajte grede! — čuje se dreka sa svih strana. Čitav oblak od vode sasu se na zid gdje su vrata.

Ti znaš da ona nije u onim godinama u kojima se „provodi ljubav”, stoji celu noć pred avlijskim vratima i čeka se „ljubavnik”, pa se posle cmaka dok ne udari krv na nos, a ne dajući sebi nikakva računa pod bogom.

Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah. — Ta penjite se! — vikah ja smejući se. — Zar vas nije stid?

24 — Tolьko, požaluйsta, kolotite kakь slѣvduetь.25 Ostali smo u sobi samo mi ljudi. I Maks pođe k vratima. Ja ga stigoh kad beše uhvatio za kvaku. Uhvatim ga za ruku i izvučem do sred sobe. — Kuda ćeš, ti? — rekoh mu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle krštenja ide kući detinjoj, gde ga poziva otac na ručak. Na vratima ga dočekuje Neca gologlav i malo postiđen, poljubi ga u ruku, pa samo veli: »He, šta znate gospodin-popo, grešni smo

Pa i sam pop Spira u oltaru (jer je njegova čreda bila) začudi se kad ču neki nov nepoznat mu glas, pa priđe severnim vratima na oltaru i proviri kroz njih da vidi ko je to. Tako se novi učitelj predstavio na večernji svojim budućim sugrađanima.

Domaćin i gost se zaustaviše na avlijskim vratima pa se nešto razgovaraju. Dok se oni razgovaraju, imaće prilike čitalac da razgleda avliju.

pukao glas da je došao davno očekivani novi učitelj, a i Erža, pop-Ćirina sluškinja, koja je stajala baš u taj par na vratima i pratila svojim lojanim očima Lacka kišbirova, najmlađeg i po starosti i po godinama službe kišbirova, videla je lepo

— Ti ćeš, Sido, tamo; ja ovde, a Juca tamo bliže vratima; ona će svaki čas ustajati. Posedaše svi pošto se prekrstiše.

Adije! — reče i poljubiše se i rastadoše. Gđa Gabriela udari u Kabaničarski sokak. Na avlijskim vratima zateče Pelu, Leke kabaničara ženu, nešto ljutu, gde grdi šegrte. — Da se niste i vi tukli s kim gođ?

— E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju! — viknu iznenađeno. — Ju, ta šta vam je; umal’ niste ljosnuli! — Ju, »hozl«, grom ih spalio!

On (tj. Arkadija) bio je tamo pred vratima, i čuo i prisustvovao samo dok su se svađali, a čim je čuo neku lupu u sobi, on je pobegao na zvonaru, da ne bi bio u

Kad ga uze na kola, prekrsti se još jedared onako mahinalno, videći gđu Sidu kako se krsti na vratima, pa se krenu pop-Ćirinoj kući i stade pred kapiju.

Pa i sam Eržin hulanerski kaplar, koga su zvali »Šecko-jedno«, koji je već poodavno džonjao u mraku na avlijskim vratima, i kome je u njegovom Konjičkom pravilu stajalo da hulaner treba neustrašivo da dočeka bar deset bâka (pešaka), — i on

I koga da prvo sretne na vratima kao svedoka svega toga, nego opet onu fatalnu frau-Cvečkenmajerku!!! — Jesus-Marija! — viknu zaprepašćeno

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— I pokazuje na crkvu. I zaista, od svega što naprosi, ništa ne uzima. Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima. Ispočetka klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on

Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima. Ispočetka klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče: hleba, brašna, pustili ga te oni posle

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

” — bila mu je lozinka. III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera.

Kako je frajla Marta sa kanabeta đipila, otrči k vratima, pa tek što je kazala: „Molim, izvolite se malo pretrpeti”, istrči napolje. Sreća njena što su firange spuštene bile!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A čim je ona zamakla, na vratima se pojavila neka druga žena, visoka, lepa i dražesna figura pa je lako pozdravila glavom ne gledajući ni u koga i

Dole po suvoj, peskovitoj zemlji, odnekud baš ispod njegovog poljskog kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih, na prvi pogled i nevidljivih, mrava.

Pa se ona tanka kolona, dokle god se dobro ne zagleda, činila kao da mili u jednom istom pravcu, tamo ka vratima. Ali je Jurišić na to bio obratio naročitu pažnju i uočio: da se ona crna kolonica upravo komeša i izmotava na jednom

to pa se muči i krivo mu je što se ta kolona jednom već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda se njemu čini da treba i mora da bude smisao i cilj onoga pokreta.

Afrika

Slikam ga pored vratnica od teškog vajanog drveta, kojima se ulazi u dvor. Na vratima su izrezani fetiši: krokodil, kornjača i zmija.

Ne bojte se. — Ne, ne bojim se, — odgovorih mu postiđen i pođoh natrag po hartije. Zveri više nije bilo na vratima. Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo.

Neki Arapin, koji čuči u dokolici na vratima, zgranjava se da dečaci uopšte i pitaju mogu li ja ući, te najenergičnije objavljuje: da se to ne može, ne može i nikako

Ovde su tri ćelije u jednom redu a četvrta je preko puta. Sve četiri su sa rešetkama na teškim gvozdenim vratima. Prostranije su, možda malo svetlije i više, u njima se može i ispraviti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Niti da ušore svoja sela. Zato je u pomenutim, crnim, putničkim kolima, iz Beča, osvanuo, u Temišvaru, pred vratima Engelshofena, oberkrigskomisar Garsuli, i tu je ova priča počela.

Sa četiri debela kaiša. Ali je bio, za tolike ljude, ujedno i crna sudbina. Garsuli se bio zaustavio pred vratima Engelshofena, među starim topovima i piramidama topovskih đuladi, ali je bio otišao na jutrenje u crkvu kapucina.

Ko zna šta će izmisliti sutra.“ Engelshofen je, međutim, bio viknuo svog husara, koji mu je dremao pred vratima. Naredio mu je da siđe dole do kancelarija i da kaže da će oberkomisar doći u zatvor, da vizitira.

Oficiri, oko topova, bili su u nedoumici šta da rade, da li da stoje tu, u vratima, ili da iziđu na ledinu, sa topovima.

Tek kad se na njegovim vratima počeše skidati lokoti, on se trže i ču kako neko udara metlom, po miševima, i kako škripi brava na spoljnim, gvozdenim,

počeše skidati lokoti, on se trže i ču kako neko udara metlom, po miševima, i kako škripi brava na spoljnim, gvozdenim, vratima. Odmah zatim ukazaše se fenjeri profoza, koji je bio došao sa kovačem i dva husara.

Kirasir je zatim sa profozom potpisao nekoliko papira, a zatim je pošao vratima. Pavle mu onda doviknu da želi da se tuži zbog arišta i da traži da ga izvedu pred Garsulija, a ako to neće, onda pred

Na nebu je bila ostala samo poslednja kriška Meseca. Kirasir je bio razmestio svoje husare da spavaju na vratima. Tercini je bio veseo, te noći, i smejao se Isakoviču, iz glasa.

Ako Isakovič, kaže, učini samo korak, dva, prema vratima, ubiće ga iz pištolja, kao psa. Pavle je pričao da mu onda reče da hoće se pokoriti, kao što smo i dužni, carskoj

Kapetan je bio smešten u prizemlju. U prizemlju je bila i jedna izba, iz koje je zaudaralo, a na čijim je vratima bio naslikan beo zec, koji je bio čučnuo, na žuta jaja, u travi.

Isakovič je imao pamćenje, za čudo. U polusnu, njemu se čak činilo da je taj ženski korak pred njegovim vratima zastajao, da je neko lokot pipao, na njegovim vratima, pa čak i to, da je neko, tiho, kucao. Možda ga je sluh varao.

U polusnu, njemu se čak činilo da je taj ženski korak pred njegovim vratima zastajao, da je neko lokot pipao, na njegovim vratima, pa čak i to, da je neko, tiho, kucao. Možda ga je sluh varao. Pamtio je, međutim, da mu se to nekoliko puta pričinilo.

Teodosije - ŽITIJA

Besi sa gnevom velikim ogorčiše se na nj i jurnuše da ga ubiju. A starac na vratima peštere stade ispred njih i s močugom ih sprečavaše da uđu k njemu.

Odovud ćemo ući da ga zakoljemo!“ A oni koji se nalažahu pred vratima peštere, vičući i oružjem klepećući na nj navaljivahu, i skakaxy da ga kopljem i mačem ubiju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Sve te kuće imaju pred glavnim vratima suvotu ili doksat, na kome se u jesen suše pocrveneli nizovi paprika, a gdešto su i zidovi pokriveni njima, ređe i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

to zna samo mačak — Nestanak džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI MAGARCA Čiča Trišo izbeči oči na

— Živ živ! — pitali su vrapci. — Živ, živ, jakako! — šepurio se Žućo. — Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijuče: „Žućove-junačino, pusti me da uđem!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Spazi Rinu na vratima.) Uostalom, evo moje žene, ona će vam objasniti. III RINA, PAVLE i AGENT RINA (u elegantnoj jutarnjoj haljini):

RINA (Pošto je bacila jedan prezriv pogled na Pavla, polazi u svoju sobu. Na vratima se zadržava, okreće, naglašavajući): Policijski agent je konstatovao da je kradljivac u kući. PAVLE: Da, čuo sam!

RINA (dolazi iz svoje sobe obučena za izlaz, upućuje se izlaznim vratima i ne osvrćući se ni jednim pogledom na Pavla).

Razumete li? MARIJA: Razumem! IX LjUBOMIR, ISTI LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratima noseći jednu veliku knjigu): Je li slobodno? PAVLE (malo zbunjeno i otežući): Da, da... izvolite! Uđite!

NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina!

NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina!

) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao.

Čovek je prosto prebledeo. Pokojnik mu je prišao, rukovali su se i dugo su razgovarali na vratima radnje. Kad se rastali, ja sam prišao gazda-Ristiću, i pitao sam ga: Je l'te, molim vas, koji je to gospodin koji je

(Rukuje se sa Antom, pa sa Spasojem.) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem.

SPASOJE: Ah. pa da! Pustite ga odmah! SOFIJA (ode). XIV PAVLE MARIĆ, SPASOJE SPASOJE (kad spazi Marića na vratima, neprijatno se iznenadi). Ah, vi? Otkud vi? PAVLE: Zar moja pojava još uvek tako iznenađuje?

XV LjUBOMIR, SPASOJE SPASOJE (gleda za njim kao čovek koji ne zna šta će i odakle će poći; najzad prilazi vratima Vukičine sobe i dovikuje): Ljubomire! Ljubomire! LjUBOMIR (dolazi). SPASOJE: Bio je ovde Marić, sad je izašao.

„Ilirija”! (Odlazi Vukičinim vratima.) Deco, gospodo, ovamo, ovamo! SVI (dolaze): Šta je? SPASOJE (razdragano): „Ilirija”! „Ilirija”! „Ilirija”!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Uzeh jedinu svoju svesku i pođoh ka vratima, a Novak upita je li to sve što imam. - Zar otac nema novaca da ti kupi knjige i tašnu i sve što ide uz to, Slobodane

- Ukapirao sam! - okrećem se, iako je to izlišno: ja znam da je to mama. I jeste. Stojeći na vratima, ona izgleda kao slika one žene koju sam video u muzeju svu načinjenu od plavih i zlatnih boja, kao perunike koje smo

- Pričekajte! - viknuo je Timotije i izašao i ne pogledavši me. Pred vratima ga je čekao automobil, iako je do fabrike konzervi jedva šugavih desetak minuta hoda.

- Oprosti, mama! - uzeo sam svoju školsku torbu i pošao prema vratima, a onda sam zastao oklevajući: mama je netremice zurila u mene, a oči su joj bile pune suza.

Bio sam sasvim siguran da će Stanika zasuti oca tanjirima čim se pojavi na vratima. Dole je još bilo mirno, iako je sada i očev krevet bio prazan.

Skupio sam pecaljke, strpao u džep komad hleba i pošao ka vratima. - Mislim da ću danas biti na pecanju! - rekao sam. - On misli! - rekla je Stanika - Pitaj ga gde je bio noćas?

Rašida se izdigla na prste, uzela ključ i pošla ka vratima. U bravi se ključ okretao sporo i sa krckanjem, zatim se pred nama ukazalo nešto što je ranije moralo biti bašta.

- Jesi li ikad zvonio? - upitala je i pritisnula električno zvonce na advokatovim vratima, a u unutrašnjosti kuće odjeknu bezobrazno dug i glasan zvuk šuplje se odbijajući od zidova. - Spavaju kao stoka!

Već sam video sebe kako se nakon poslednjeg časa vraćam kući, a otac me sačekuje na ulaznim vratima s pričom o popravnom ispitu, o njegovom svakodnevnom konjosanju, o perspektivi da čitavo leto provedem nad algebrom i

Bar u Vesninim očima je bila, dok je stajala na vratima i zurila u mene. Da je Rašida bila tu i tako zurila u mene, ne bih imao ništa protiv da se još jednom smandrljam s

- Ja to nisam namerno uradio, mama! - rekao sam kad je ona pošla ka vratima. - Zar misliš da jesam? - Znam da nisi! - zastala je za trenutak.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

IV Sutradan posle ručka eto Krečara i Čamče kod gospodara Sofre. Već su tu. Klopkaju na vratima. — „Herajn“. — Na zdravlje ručak, Sofro! Eto nas kod tebe, — reče Krečar. — Na zdravlje! Sedite.

Napolju larma, već se lopovi sa kočijašima tuku, kočijaši se dovikuju. Sad klopkaju na vratima. — Otvarajte! Ne odgovara im se. — Razvalićemo vrata! Počnu vrata izdizati.

Pa onda Profit pregne se, počne mačka gladiti preko glave, rtenjače i repa. Mačak umiljava se, ali sve i otškrinutim vratima domiče, i „cic-cic”, pa kad dođe do vrata, a mačak u sobu gde su frajle.

Juca, kad je čula vrata otvarati, držala je u ruci zbornik i molila se bogu. Zatvori zbornik, ali eto na vratima mesto Šamike, brat. Brat je gleda kako je obučena, ježi mu se koža.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Žaleći je, pomilova je po leđima, gunđajući, kad ona briznu još jače u plač. A kad se pojavi na vratima, obučen, pa mu sluge privedoše konja, nastade takvo đipanje, kuknjava i dreka, na utrini, pritrčavanje njegovoj ruci,

Odoše, i ne ostade za njima ništa. Ništa. Poneki međutim upadali su i u kuće. Kad bi se pojavili, na razvaljenim vratima, oni bi veselo urlali nešto što niko nije mogao da razume.

Za sve to vreme šiljbok, pred vratima, sa puškom pred prsima, isturenih grudi, uplašen, stajaše ukrućen i nepomičan, to jest ljuljajući se lagano na petama.

Čekahu, tako, pred crnom zgradom, na dnu velikog parka, pred vratima, nad kojima su anđeli nosili grb Biskupije. Odnekuda je dopirao miris jorgovana i mesečina jednog fenjera.

Ponoć je bila odavno prošla. „A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa...

Bila je lepša nego pre ikada. Tiha i drukčija, ona ga rukom često dodirnu, a jedno veče, pri otvorenim vratima, tako da je mogao da gleda, presvukla je svoju novu, mletačku haljinu. Lagala je.

Probudila se, kad joj je dever tiho odškrinuo vrata. Za jedan trenutak ona ga vide, kao da je bio zakoračio u vis, u vratima, koja postadoše vidna.

kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.

Plačući na jastuku osećala je da svanjiva i da se pojedine stvari već jasnije pojavljuju iz mraka. Pod vratima je prodirala svetlost, a prozor u mračnoj sobi svetleo se već kao neka otvorena, a zastrta vrata, pod rešetkama.

Ona, u Beogradskom gradu, uopšte, i nije imala ljubavnika. Videvši ga lepo izraslog, i mladog, češće, pred vratima svoga muža, primetila je uskoro kako je zadivljeno, čežnjivo i uplašeno gleda. Gleda, kao da je s neba sišla.

meseci preboleo ćutke sve: i samoću pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj sluškinje iznose haljine i donose košulju, i zanosan miris trave i zemlje, iskopane kopitom, sutradan,

setivši se onog što je juče bilo, izgubivši pamet, sva upaljena od čežnje, sujete i inata, ona ukloni prvo oficira pred vratima Isakovičevim.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Kada žena rodi poslednje dete, a više ne želi dece, ona se „uhvati na vratima za gornji prag i ljuljne se triput pa onda pređe preko praga i rekne: ,Ja rekoh i presekoh, da više poroda nemam.

Evo kako to izgleda u magijskoj praksi. Frejzer navodi da je na Sumatri trudnoj ženi zabranjeno da stoji na vratima ili na gornjoj prečagi kućnih lestvica, s obzirom da bi tako moglo i novorođenče zastati i usporiti tok porođaja.

¹⁵ Da bi dete progovorilo, u vranjskom Pomoravlju, pošto ga zapoje vodom iz zvona, zaljuljaju ga na ljuljašci zakačenoj na vratima sobe.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

i onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek s rukama obema, miropomazani i odlučen od vere, zvani i onaj što pred vratima čeka, za njih, za sebe, za svakoga čoveka tražim pomilovanje.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Tako je Bel Ami bacio knjigu pod ležaj i nastavio da izigrava zavodnika. Privukao se na vrhovima prstiju vratima kupatila i naglo ih otvorio. Ona ga je očekivala.

— Nadam se da znate kada ćete je vratiti kući? — ispraća ga ledeni glas na vratima. — Znam. —Pa-pa, srce! Sada je njegova! Čitavih devet sati koji predstavljaju neokrnjeni komad raja.

Videlo se još iz njegovih pokreta da je nekada imao sopstvenu kafanu, da je dočekivao goste na vratima u tamnom odelu i sedeo sa njima barabar za stolom, pričajući nedeljom pre podne o politici.

Matavulj, Simo - USKOK

?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!... Kad graja utoli, slobodniji građani potekoše ka crnogorskim vratima, gdje kroz maglu vidješe na bedemu zbijene i uvrstane soldate.

Pred kutnjim vratima stojahu: kneževica Krstinja, snaha joj Joke Milunova s djetetom u naručju, Milica, pristav i njeki Šuto Mirkov, mladićak

Milica zapali zublju i diže je visoko. Krstinja sa zdjelom punom pšenice sta prema vratima, Joke s djetetom stade sa strane ulaska.

Silan lavež i tutnjava koraka u dvorištu prekidoše pričanje kneževo. Momci potekoše k vratima. IV Uđe oko dvadeset brastvenika.

Svi zagrajaše: — Ela, molim te! A-nu počni! Bez trebe nećemo ni mi! On nategnu malu pušku, pa poteče k vratima, vičući: — Ha, za mnom! Oganj! Oganj svi! Svi istrčaše za njim u dvorište, te stade grmljavina pušaka.

Ja sam im ove godine polažajnik. Sutra idu ženske. Hajd sad umij se. Ja ću ti posuti! Eno vode pred vratima. Janko obučen i u dimlijama izađe i opra se.

Desno bješe pregrađena odaja, i vrata na njoj bjehu otvorena. Prema vratima, za stolićem, sjeđaše čovjek i čitaše nješto. On ustade kad se pohodioci uputiše k njemu.

— Pa to je lijek njeki? — A i jest lijek! — Pričali su u našem plemenu — nastavi dijete — da se noću pred vratima njegove ćelije može čuti razgovor, baš kao da dvojica razgovaraju!

koji prostiraše svoju pustinu, leže, pokri se i odgovori: — Ja ne kažem da nije, a nije mi običaj da prisluškujem na vratima! Dobra vam noć!

“ Sedmoga jutra nakon toga nađe baba pred svojim vratima sve svoje i još tri oke vune!... — Jednom se nađe u planini ubijen čovjek.

“ Klepanje zateče vladiku budna: na prvi kucanj on ustade, odmaknu rezu na vratima i opet leže. Njegov momak, Milo Savov, bješe već pred vratima, te uđe i, čučnuv pred odžaklijom, raspreta žeravicu,

Njegov momak, Milo Savov, bješe već pred vratima, te uđe i, čučnuv pred odžaklijom, raspreta žeravicu, naloži i poče piriti. — Kakvo je vrijeme, Milo? — zapita starac.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ali sa prvim pokušajima nije imao sreće, odbijan grubo na vratima na koja je zakucao i ne našav lista koji bi ih štampao. Obeshrabren, on je prestao pisati.

Milićević, Vuk - Bespuće

vjetar digne pokatkad debelu prašinu, zavitla je u vazduh i s njom naglo projuri, u nekoliko mahova, ulicu; tresne vratima kavane, zadrma prozore; negdje u susjedstvu tresnu vjetar prozorom i staklo se rasu po pločniku; nekome vjetar ponese

sitne kućice, sa crnom istrulom šimlom, malim prozorčićima, nejednako izrezanim u drvetu, visokim pragovima, otvorenim vratima, kroz koja se crveni drhtava vatra na ognjištu. Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu.

Voz se ljuljao, treskao i tutnjao; kondukter prolažaše, lupajući vratima, sa fenjerom u ruci. To jednolično lupetanje navlačilo mu je drijem na oči, ali mu nije dalo da spava.

A ujutro kad je kretao, pri praštanju sa seljakom pred vratima , on mu gurnu u šaku nešto novca, dok se seljak snebivao da ga primi.

On siđe s kola, vukući predugačku šubu po snijegu i uđe u hodnik, s otvorenim vratima sa oba kraja, kroz koji sviraše vjetar sa ceste u avliju. I uđe u sobu, bez kucanja.

On stajaše neko vrijeme pored nje, tražeći jednu pametnu i utješnu riječ, ali je ne nađe. Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče. Ona ga ne ču i ne maknu se.

Sremac, Stevan - PROZA

Prvi mrak pade na zemlju, i pun mesec se izdizaše iza Karaburme, kada se na avlijskim vratima pojavi jedna detinja prilika ramajući i vukući jednu nogu.

Radičević, Branko - PESME

Živo dakle namastiru kroči, Dok dlan o dlan, vratima dokroči, Munu kroz nji, pored kujne munu, U taj časak lagan vetrić dunu, Zamirisa sa ražnja pecivo, Zaigra se moje

I gle opet, samo preko, A baš nije ni daleko. I deca su za čas tili Pred vratima jednim bili; Čudna vrata ta bejahu, Ma lep miris propuštahu. 'Ajd'mo, ajd'mo!' stari reče, Kajgana se bogme peče.

Glenu vrati — za čas tili Kô mravi ga sveg promili. 112. Na vratima nešto belo — Krv mu stade, kad ga zgleda, Znoj mu ledan probi čelo; Teo b' ustat, al' se ne da, Zborio bi, oće

113. Sad aveti s vrata nesta, Otkravi se momče naše, Pa na noge skoči smesta, K vratima se nagonjaše: Otvorena vrata širom — Ne id', Srbe, budi s mirom! 114.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo progunđa nikog ne gledajući: — Dobiće neko vilama iza rogu, pa će ga proći volja za Marijanom.

Eh, jadna majko, da čovjek nije šepav ... Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima. — Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari.

Kad se on pojavi na vratima, sve će to prestati kao po nevidljivoj komandi i tek onda će se pokazati pravi lik novih događaja: gdje ti je Jazbec?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A i ovo svraćanje je sumnjiva stvar. Sve mi govori da se ja držim što dalje. Naše je da stojimo pred vratima, i da sijamo kolko možemo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati. Vika se utiša. Odjednom kroz rupu na sobnim vratima, ču se tvoj tih, drhtav glas: — Teto, tu li si?

Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te.

A magla pada, pada... Oseća se čak po obrazima. Dolazimo. Već s kapije vide se dva fenjera obešena na kućnim vratima, da se vidi i zna gde je slava. Velika soba osvetljena. Kroz široke, s drvenim rešetkama prozore vide se ljudske senke.

U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo. Na sobnim vratima dočekuje nas teča, gologlav (jedini put u godini), otvara vrata, uvodi nas u tu veliku sobu iz koje zapahuje svetlost,

za njom, a ona okrećući glavu od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija. I iziđe s devojkama u drugu sobu.

Nemoj opet da nazebeš. — Ali ga brzo ostavi i pojuri vratima na koja uđe snaha joj, Marika. — Marike, vrata! ... — viknu joj ona i pritrča, da ih bolje od nje zatvori, — sto puta ti

Ona to opazi. Bi joj neprijatno, te, zbunjeno, tobože nekim poslom, iziđe u kujnu. Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti! — reče ona Miti i pođe vratima da ih otvori.

Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti! — reče ona Miti i pođe vratima da ih otvori. I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe. On još onaki isti, visok i ozbiljan.

od kaldrme ispod lozinaka do kamenih stepenica, pa gore, u kući široko predsoblje, kujna, gostinska soba, sa otvorenim vratima, prozorima — sve je izgledalo nekako svečano, čudno, ukočeno.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor', carevići, vrata!

Ovaj odgovori: — Ja se zovem Baš-Čelik. Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.

! Idem ja da viđu šta rade u podrumu — ...Čuvši ovo, vojnik otpaše sa sebe kaiš i priđe bliže vratima; kad eto ti arambaše. Vojnik ga brže bolje sputi kaišem, pa zavika na staru da mu donese zublju.

Starac mu dade i reče: — Slavi alaha i hajde s mirom. Putnik se okrenu vratima da izađe, nu starac ga zaustavi: — Vjeruješ li i sada da je tvoj otac imao pravo kad ti je rekao da se čuvaš ljudi sa

Kad on tako idući primakne se blizu kuće, kad al' ima šta viđeti: pred njegovim vratima imade sto ljudi što su se nakupili i čekaju podne da Mujinu dženazu snesu u džamiju.

Mujo dođe do svojih vrata, otvori vrata, pa se okrene ljudima: — Šta je, ljudi, što ste se iskupili ovdi pred mojim vratima, šta hoćete? Na to svi odgovore: — Ta došli smo da dženazu nosimo u džamiju.

Prolazeći tako ulicama, opaze kako se ljudi briju i šišaju u brijačnici, zastanu pred vratima, te se počnu dogovarati, kako bi bilo da idu i oni unutra, da se malo uljude.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ali, vratimo se na početak! Kako se mi uopšte rađamo: otkud mi ovde? Sem u retkim slučajevima, kada bebu pred vratima klinike dočekuje buljuk foto-reportera i vojna muzika, a televizija vrši direktan prenos porođaja, obično zakmečimo u

“ Te: „Bogati, kako je to imati ćerku? Sigurno ti već pred vratima čuči tuce švalera, a?“ Sistem da se izvrneš u nesvest! Moj matori ćuti i puši.

na prednja vrata, ispostavi se da ne puštaju sve troje na prednja, pa maman ufura sa mnom, a matori potrči prema zadnjim vratima, ali jeste — trolejbus, naravno, u tom trenutku već krene i tako on obavezno ostane, a mi otputujemo.

dan i kako ste, i da vraćaju lovu koju su dužni; zamislite taj hepening da vam neko ustupi mesto u tramvaju ili na vratima kaže: „Posle vas, gospodine!“ To bi nas stvarno zaprepastilo! Takav hepening, mislim.

taj tip da mazne jedno piće, da se malo sredi, priča gosn Sulence, pa uđe u jednu otmenu beogradsku kafanu, kad na vratima — onaj isti novinar što ga je napadao 1950.

Za to vreme, Čarli, deset portira i čuvara na vratima Kolarčevog narodnog univerziteta budno paze da se neko ne bi slučajno uvukao bez karte na koncert muzike kvatročenta

U najižvakanijoj pidžami na svetu, matori još uvek pokušava da sanja nešto ružičasto, dok mi ostali treskamo vratima od kupatila po sistemu „Dan se rađa!“ „Mogao bi makar jedanput u životu da odeš na pijacu umesto mene!

— Ipored toga, to je divan brak! — Ko kaže da nije? — slaže se matori. Pitam se samo zbog čega spavaju sa otvorenim vratima od sobe? E, tu, maman, naivna kao što je Bog dao, uleti i po drugi put u konopce: — Kako sa otvorenim vratima?

E, tu, maman, naivna kao što je Bog dao, uleti i po drugi put u konopce: — Kako sa otvorenim vratima? — Pa zbog toga — trijumfuje matori — što njegova mamica ne dopušta nikome da pokriva njenog Kokana — muškarčinu kada

onda kad anđeo tišine proleti kroz našu trpezariju, a maman i njene veštice iscrpu prvi deo večernje teme — nas decu, na vratima se začuje strahovito brundanje i udaranje. Čitava kuća se trese kao luda.

Prva veštica, ona koja je sedela najbliže vratima, otvara ih i — ima šta da vidi! Naš „Zanusi“ brekće i skakuće od nestrpljenja da vidi ko nam je to došao u goste! Šoking!

Ništa više! Sedeo je tako očajan jednoga jutra, kad — bzzzzz! Zvono na vratima. Pred njim stoje dva tipa sa žicama, kleštima, banderama i, uopšte, svim andrmoljama potrebnim za priključivanje jednog

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ruše se s dažda, negde za Gomor, sekund, minuta, odlomka odlom. Trudničke špilje vratima škripe: zavija svevuk s bodež-kadife.

što kaza onaj jaganjce što pase. Razdvoji sklop joj, Milosti i Spase, da mahne, širom, vratima četvorma. Ovako šta će jadnik siromašak: da sluša oblak kako komi grašak? a ipak „ima neka vasiona“.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Doviđenja, mladi gospodine. Jedna devojka koja radi file na đerđevu vrlo je lepa. Cela porodica je u vratima kuće kod koje se seku dvoje stepenica. Mora da je čudno živeti nad tako kosim perspektivama.

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde.

Čim ga pozdravim zastidi se i brzo nastavlja svoj rad. Dva koraka od njega, takođe pred vratima drugi kuje kotao sužen na sredini.

Završavam penjanje i vidim na vratima devojku koja drži ispred sebe lampu obema rukama. Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Kako da vladam u carstvu nevidljivom? Mogu samo da sluga budem i prosjak pred vratima zamandaljenim, otac koji me je oslepio za ovaj svet izvidaće me na onom.

oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz nemirna pleća vetra, poneki glas odjekne kao da se vratima tresne, ženski plač po vazduhu kopa grobove za dvojne junake, na oblacima lisice se goje i golicaju me repovima

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

tako padne kakav testament bogatoga pokojnika, oni se pojave i zađu od advokata do advokata i po ceo dan drežde pred vratima starateljskog sudije. DANICA: Izgleda da su svi bliski rod pokojniku?

ADVOKAT: Izvol'te, izvol'te. AGATON (ode). POJAVA XIII ADVOKAT, DANICA ADVOKAT (kad sagleda Danicu na zadnjim vratima): No, je l' se obradovala tetka? DANICA: Kako da nije?

Nije izigrati, nego podvaliti. Ovo je prosto podvala sa pokojnikove strane. VIDA: Još kad smo stajali pred vratima starateljskog sudije, meni zaigra levo oko, a meni levo oko nikad ne igra na dobro.

vremena, bome, eto ne mogu kraj s krajem da sastavim”, a ti ga kazniš za prenošenje uznemiravajućih glasova; pljune pred vratima svoje radnje, a ti ga kazniš za pravljenje đubreta na javnom mestu.

ADVOKAT (polazeći za Danicom): Budite spokojni, nećemo vas uznemiravati. AGATON (kad su Danica i advokat već na vratima): A, ovaj, po onoj stvari nemojte ništa govoriti pred tetkom; to ostavite meni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Šteta bi velika... — Ćut! — Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan. — Šta je ovo? — kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava.

— A o šta ću da se oduprem ja? — zapita jedan koji je stajao pri otvorenim vratima. — Ti se zguri, a kad naiđe most, ti se onda nasloni... — Da ti malo pročibuka leđa...

U sobi je tišina, na koju naše uvo nije naviklo, te nam je neobično i gotovo nelagodno. Na vratima se pojavi baterijski narednik i stade mirno pred Aleksandrom. — Gospodine potporučniče, stanje je ratno.

Mi na prstima priđosmo sobi i ja klekoh kod vrata gledajući kroz ključaonicu. Prema vratima je bio krevet, na kome je ležala mlada devojka uvijene glave i pokrivena guberom.

Posilni, daj mi sablju i rukavice. Komandantov stan je bio u blizini našeg. Pođoh sa komandirom. Ja ostadoh pred vratima, a komandir uđe u sobu komandantovu.

Iako u muci i bolu, ipak sam zatezao bluzu. Komandant se pojavi na vratima. — Zar ti ne znaš kako se komandantu izlazi na raport! — gledao me je strogo. Onda mi okrete leđa. — Razumem!

Čuo se samo zvek njegovih mamuza i frktanje nekog konja. Na vratima se zaustavi. Zagleda se u jednu lopatu naslonjenu uza zid.

Naskoro ulete lokomotiva vukući beskrajan niz zatvorenih vagona iz kojih su virile konjske glave. Ili su na otvorenim vratima teretnih vagona stajali vojnici i radoznalo posmatrali gomilu. Jurile su kompozicije kao pomahnitale...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?« — Ostadoše njih dvoje sami.

Neko zakuca na vratima tiho, lagano. Ona ne odgovori, ali obrte glavu i posmatraše kako se vrata lagano otvaraju i kroz njih prolazi ona

Eto i sada čiča zna pouzdano da Gojko sluša na vratima... naročito mu je kazao da ostavi vrata malo odškrinuta... Čiča se, stavši pred Ljubicu, uozbilji, malo se nakašlja pa

On pogleda unezverena Gojka sa onim prostim iskrenim saučešćem i mahnu glavom ka vratima. Gojko istrča, ali se posle nekoliko sekunada vrati, iskrivljenih vilica, strašnih, razrogačenih očiju...

Na vratima je dočeka domaćica: — Ej, veselnice, skapala si od gladi. Da ti načinim časkom kajganu ? — Ne treba... ne mogu, promr

Kamdžija ga opet ošinu preko lica, pa treća preko leđa... Gojko pojuri k vratima, ali ga pisar dočepa za rame. — Stoj, smrdibubo!... Umeš da činiš pakosti, a posle bežiš kao strina...

preturi i jauknu, a on se seti da je to bio Stojan, prisluškivao, pa ga preskoči i istrča iz škole, Ljubica stajaše na vratima učionice drhćući, sva preneražena. Stojan se dizaše, stenjući: — Ej, bratiću jadni... obojica stradasmo!...

— Kucni, bratiću, nek te čuje. Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze...

Ovako je bolje; došao je kao naručen. I on pritrča k vratima i otvori ih. Velja uđe ćuteći, osvrte se po sobi i duhnu nosem. — Phi, kako možeš u ovom smradu ?...

Stade da se pribere. Beše se veoma umorila i uzbudila. Priđe k vratima i oslušnu. Čuje se muški glas, pa odmah za njim detinji. »To je učitelj...

Čuje se muški glas, pa odmah za njim detinji. »To je učitelj... onda će ovo biti«, veli žena u sebi i prilazi drugim vratima. Ne čuje se ništa, ama baš ništa!... Stoj, neki pokret i zvuk... kao da se ljube ?... Jest, poljupci!...

Srećom, Stojan se ranije ukloni u stranu, te se ne ponovi onomadašnji slučaj. Gojko stajaše na vratima, bled, osećajući neku divlju radost n zadovoljstvo, a ne smejući to ničim pokazati.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Majka više na vratima; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije majka na vratima; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ 139.

“ “Majka više na vratima; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije majka na vratima; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ 139. Hoda, hoda preko polja Mlado momče i đevojče; Stiđe momče neg’ đevojče, Ispod

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

(Prekine ga Simka, koja se pojavi u vratima svoje kuće) SIMKA: Da li bi neko mogao da mi pomogne? VASILIJE: Naravno, samo kažite! Šta treba?

Ali Gini je, videli ste, u međuvremenu uhapšen sin, i mislim da nema smisla da joj sad, takoreći pred vratima... Ispalo bi kao da joj se rugamo! JELISAVETA: Toj Gini sve smeta, a naročito umetnost!

I sve mi je smrdelo na oficirsku čoju i čizme! GINA: Napadam ove belosvetske kurve... SIMKA: A kurva ti je pred vratima? Jesi to htela da kažeš? GINA: To, s tobom i Sekulom... kako se desilo? SIMKA: To se nije desilo...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A život imam da zahvalim materi jednog Šiđanina (mislim krojača), koja me je uzela u kuću kad sam ležao pred njenim vratima. Ta stara žena se nije izlagala samo opasnosti infekcija, nego i kazni za skrivanje marodera.

Pojavih se, tako, novembra 1915, opet u Beču, ali ne u svom pansionu nego pred vratima jednog ženskog manastira (Toechter der Goetlichen Liebe), koji je bio manastir u prizemlju, a na spratu bolnica.

Uveče sam mogao da idem kod ujaka, ili u pozorišta, i svuda, a kad bih se u zoru pojavio pred vratima manastira dovoljno bi bilo da viknem „der Neffe“ („nećak“) i vrata bi se otvorila. U Galiciji sam video rat.

Posle podne pada žuta magla sve niže. Tiho, sve tiše, prelazi me groza. Vidim sebe pred vratima kuća gde sam stanovao; pred kućama u koje sam se vraćao zorom.

Oni se namrštiše, i odvedoše me pred jednu Mariju, nad jednim vratima, čiji se kamen rascvetao, kao stostruko vodeno bilje, koje su dva anđela strasno gledala i kadila tamjanom.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— To je naša Policija. Kad iziđem iz kola, vidim dvojicu gde se tuku pred samim vratima Policije. Panduri okolo stoje i posmatraju borbu, a i šef policije i svi ostali činovnici sa zadovoljstvom gledaju.

sam zatvorio vrata za sobom, skinuo sa sebe ono silno ordenje i seo umoran i loman da danem dušom, a začuh kucanje na vratima. — Napred! — rekoh, a i šta sam znao drugo. u sobu uđe gospodski odeven čovek s naočarima na nosu.

Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča. Provirim napolje, kad al' imam šta videti; jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Najedared, pred kućom se začu bat. Mačke poskakaše ka' oparene i, dok si trenuo, one već pred vratima. U kuću uđoše Jovan i Pavle, sinovi ča-Markovi, noseći među sobom zaklanu jalovicu. Sad tek otpoče mutljava i tumaranje.

isprêče stolice u vratima, pa zabrinuto i ljubopitno žure niz čaršiju, teturajući krivim i nesigurnim nogama koje su naviknute da u skrštenu

A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla nož u ruci pa strašno gleda mamu... »Hoću li ?« — pita teta mahnuvši nožem

Evo ti vrata!... I on se obrte, jednim besnim i nervoznim skokom pritrča k vratima, otvori ih rukama koje drhtahu kao u ljutoj groznici, odjapi ih širom, pa kao da mu ona crna praznina što zijaše kroz

Pogledavši u veliki časovnik i sravnivši njegove pokazaljke sa svojim srebrnim časovnikom, uputi se k vratima, na kojima beše ispisano: šef stanice. Predanj izađe nekakav niži železnički činovnik.

Trgnem se i, u prvo vreme, ne znam ni šta sam mislio. Stoji na vratima nekakav sredovečan, prosed, okrugle glave i ošišane brade gospodin.

Prosta stvar: treba samo odzvoniti po redu, sići dole i pročitati posmrtnu listu sluškinjama, koje čekaju pred vratima. Šta ćeš drugo! Sad se baš setio kako se pokojni ćir-Nikola okliznuo jedne zime na glatkim stepenicama crkvenim.

Gosti pođoše preko dvorišta i zatim zalupaše mnoge čizme uz stepenice, koje vode sobi bolesničkoj. Na vratima se pojavi jedno crveno, mlado, zajapureno lice, na kome ni neočekivana vest nije mogla odjednom izbrisati tragove

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo! Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet?

ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući.

JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.

X JEVREM, MLADEN JEVREM (vraća se nervozno, uzbuđeno i ide pravo levim vratima): Mladene! (Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.

IVKOVIĆ: A vi mu recite otvoreno da vi sad pripadate mojoj partiji. Doviđenja!... DANICA (na vratima): Dođite na podne! II DANICA, PAVKA DANICA: Znaš, majka, pravo da ti kažem, sve me nešto strah od tih izbora.

IVKOVIĆ: Pa da... ali... dođe, vidite, tako reč. JEVREM: Zato, vidiš, mi ne treba nikad da smo sami. (Na vratima.) Danice! (Ivkoviću.) Bolje da nismo sami. (Na vratima.) Danice!

JEVREM: Zato, vidiš, mi ne treba nikad da smo sami. (Na vratima.) Danice! (Ivkoviću.) Bolje da nismo sami. (Na vratima.) Danice! IX DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (iznenađena): A, to je lepo, tako ste se brzo vratili.

(Meće zvonce.) Tako. 'Ajd' sad! Sedi ti tamo pa traži reč! JEVREM (ode još jednom te oslušne na vratima, ia se vraća i seda na stolicu prema Sreti.

(Sedne.) SRETA (dugo zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč! XIV PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (na vratima): Jevreme, crni Jevreme! SRETA (strogo): Pst! JEVREM: Ćuti, idi odavde! PAVKA: Ama, samo da ti kažem.

More, ovi odistinski idu! O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna! (Osluškuje na Ivkovićevim vratima.) Nije ovde, otišao je u agitaciju. (Viri.) A govor eno ga tamo na stolu leži. (Vadi ključ iz džepa.

) Izvol'te braćo! GRAĐANI (ulazi gomila raznolikih tipova, koji su pomalo i ćornuti. Pre ulaska se guraju na vratima ili zastajući nude jedan drugoga da uđe. Među njima je i Sreta.

SPIRINICA: Dobro... (Ode.) XIII DANICA, IVKOVIĆ DANICA (kuca na Ivkovićeva vrata). IVKOVIĆ (skoči i odlazi vratima): Šta je to sad opet? Ko je? DANICA: Ja sam! IVKOVIĆ: Vi? DANICA: Moram da govorim s vama.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Onima u redakciji se smrkne kad ga vide. Ko je bliže vratima, taj umakne i bez kape u obližnju kafanu, a ko ne mogne, nego ostane, na tome se slome kola.

— Dobro veče — reče Sreta kad uđe. — Dobro veče — veli ćir Đorđe, a gleda ga čkiljeći očima, a zatim odmah pohita vratima da vidi gde su kola. — Dad’ mi jednu rakiju — reče Sreta sedajući, — čašu sveže vode i sve novine od poslednjih dana.

Izgledao je sav kao pokisla kokoška. Famulus Maksim ga dočeka na vratima. Zaprepasti se čovek kad ga onakva vide pred sobom.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Na nebu poklonio, da ga bogat izvede Iz bede, pa makar, posle, sa bogatima, Morao godinama džonjati pred nebeskim vratima.

Pokunjeni, stajali su satima pred vratima I piljili u penu bezglasno, bezglasno... Svi su oni bili vični mnogim zanatima, Al to im je i do danas ostalo

se raspali, kad buknu sve ono Što je u njoj tinjalo satima, Ona se zaljulja kroz sobu, ko zvono, I odskakuta prema vratima. Iziđe u sneg, onako vrela, Ode, pepeo da istrese, šta li?

podneva do večeri igraju partiju šaha, A malo dalje — satima i satima — Jedan se nalaktio na prozor, drugi stoji na vratima! To i nije grad, već nešto mimo, pre grada, Nešto po strani, oduvek, od nekada.

Sa poslednjim stihom, i devojčica se pojavi na vratima. Nisam joj, naravno, rekao da sam je upravo opevao. Danas je prevalila četrdesetu, i verovatno ne zna da je pesma o

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Posle skrenu i uputi se podrumu. Tamo dugo ostade pred vratima podrumskim, sigurno nešto zagledajući unutra, jer tek posle dugog vremena Sofka ču kako je ona otuda viče.

starim poleglim krovom sa onim nekolikim već naerenim ali okrečenim dimnjacima i sa opranim | prozorima i oribanim vratima od soba na gornjem spratu a osobito sa onim od mnogog ribanja već žutim kao vosak starim stepenicama.

je bio red, otpustiše od sebe, da posle međ sobom svrše proševinu, i pre no što ona, poljubivši ga ponovo u ruku, pođe vratima — ustade i dođe do Sofke. Tako čvrsto stade, da mu čizme zaškripaše, i kao da se pod od sobe podavi.

nanula Ciganki, koje su išle i raspremale, lupa vrata amamskih i njihnih tokmaka, obešenih drvenih ćutuka, koji su po vratima, prilikom zatvaranja, padali odozgo udarajući ih i pritiskujući ih, da što bolje stoje zatvorena — sve se to izmeša i

Nožnim prstima jače držeći nanule, da joj se slučajno ne iskliznu, uputi se vratima. Prva vrata, teška, puna vlage, stara, pri dnu sva istrulela, otvori joj Ciganka. Ona sa Simkom uđe.

Ona sa Simkom uđe. I kada ču kako veliki „tokmak“ po vratima lupnu, zatvarajući ih za njom, kad oseti paru, vlagu od vode i sapunice a iz amama urnebesne klike, kikotanje, zvečanje

A oni udarci tokmaka na vratima od Ciganki, koje su, poslužujući, svaki čas izlazile i ulazile, kao maljevi je lupaju po glavi i u mozgu joj ostaju.

Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja! Ali to za njega ovamo, pred vratima, do samih Sofkinih nogu, više ništa nije bilo.

Pandurović, Sima - PESME

Svaki od njih noćas staće, Prstom lednim Zakucaće Na vratima tužnim jednim. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Koliko je polje pred gradskim vratima, sve je polje vojska pritisnula...“ Tako otprilike ovijestiše prvi glasnici. Slobodniji građani sletiše niza

“ Tako otprilike ovijestiše prvi glasnici. Slobodniji građani sletiše niza stepenice, ali se ustaviše na kućnijem vratima.

raziđe; nekoliko obližnjijeh Primoraca i Katunjana vrzlo se po gradu dok sunce naže, pa i oni uputiše se k crnogorskijem vratima. Dan je bio vedar, sunce je grijalo, kao što samo u našem ubavom Primorju u to godišnje doba grijati može.

„Udari vrijeme, božê vrijeme, bjež’ narode!“ viknu neko. Svi navrli k vratima te odigli put neba glave: utoli graja, da bi čuo muhu da prozuji. „A ha! doma naši, doma!

Serdar je odbijao dimove: pogled mu je bio rasijan, kao onda na gradskijem vratima; ništa oko njega nije moglo svrnuti njegov pogled i njegovu pažnju.

Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima. Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim vratima; valjda je bila klijet za mlađe ženske i djecu. Prema prijeboju bijaše tara, a nad tarom o čukljama povješano odjelo.

i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.

U čas muževni gorštak preruši se u smjerna kaluđera: „oblečetsja v novago čelovjeka.“ Zatijem priđe k vratima što bjehu u duvaru, te hrbatom od srednjega prsta zakuca na njima. „Ivo!“ zovnu starac. „Čujem Gospodaru!

Stari se snebi najprije te prekide posao; pa zabobonja nešto i istrča vukući po patosu dugačku trsku. Pred vratima raskorači se, pa stade mahati glavom gotovo s ramena na rame.

Đakoni Ivo i Aleksije stadoše pred vratima dvorane, da redom propuštaju glavare. Iza njih navrstaše se perjanici. Svi ostali pomiješani micahu se po trijemu

“ rekoše neki mlađi od glavara, te se odvojiše i odoše pred manastir. Iguman ostavi velju pušku pred vratima, a pod malim i jataganom uđe, pristupi Vladici pa se i s ostalim cjeliva.

To mi kaza neko momče što je pred njima prtilo...“ Serdar Pejo pomoli se na vratima i zatutnji: „Pomaga vi Bog i na zdravlje!“ Gospodar i svi ostali obradovaše mu se, ništa manje no igumanu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

“ (tj. da se mlijeko ukiseli dok ona bude do vrata), pa se obrne k vratima, a lonac i mlijeko za njom po zemlji, jer je nehotice bila zapela nogom za uprtu od torbe. Milutinu po polutinu.

Nude se kao Grci u apsu (arištu). — Pripovijeda se (u vojvodstvu) kako su Grke poćerali u arište, pa su na vratima sve nudili jedan drugoga da prvi (kao časti radi) uđe unutra, dok ih nije pandur batinom ućerao. Udari li me, udari!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti. On pođe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča k njemu i upita ga šta ište za njih, a on mu odgovori: „Što

Malo vremena za tijem postoji, al eto ti lisice s vodom i sa travom. Kako dođe pred košaru stane po običaju na vratima tanko govoriti: „Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.

“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: „Otvor', carevići, vrata.

“ Ovaj odgovori,: „Ja se zovem Baš-Čelik.“ Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti. „Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.

Kad dođe gvozden čovek, stane lepo na vratima lupati da mu otvore, a kad vidi da niko ne otvora, on bubne pesnicom u vrata, a vrata se odmah na dvoje raspadnu, tako

nesitoj aždaji i teke se vraćaše da uhvati i povede snahu, prispije u toliko i nje sin iz lova te jedanak se nađu na vratima od kamare.

Videći car gde je nema zadugo da dođe međ goste, pošlje jednoga slugu da sluša na vratima, kupa li se još. Sluga otide i stane slušati, pa kad čuje gde se patke lepršaju po vodi, on pomisli da je ona, pak se

Sveti Sava - SABRANA DELA

I na vratima dajte u hlebu i vinu koliko bude bratije. O ovome je dovoljno reći ovo, a spomenućemo i o drugim stvarima. GLAVA 12 O

Praznujte ga svetlo, i pojanjem, i svećama, i jelom i pićem, a usto hleb i vino na vratima da date onome ko se zatekne toga dana.

A ono što treba na vratima davati za neke, što je prineo neko dostojno za nečiji pomen, kao što je ugovorio u manastiru, pošto je ostavio ili

Svi znaju, ako i ne kažemo. Ovo je sada ovako i tako držite. GLAVA 38 O davanju bratiji na vratima Ono što će biti rečeno i što vi treba veoma da čuvate, ne malu korist i spasenje vam umnožava. A šta je to?

A šta je to? To je davanje na vratima stranim i nemoćnim koji su nas spokoja radi posetili — zbog njih gostinicu sazidasmo, isprosivši mesto od nekog

Toga dana zapovedam da dajete na vratima koliko god možete, i naša ruka će vam u tome pomagati. O ovome je dovoljno reći, a spomenućemo i o drugim stvarima.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Dokle ovaj misli ovde da spava? IKONIJA: Bolje da spava, nego da čapljezga! CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša. Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će!

IKONIJA: Da l bi još možda htela i nešto od damasta? GOSPAVA (besna, prišla je ulaznim vratima i otvorila ih): Odide da vidiš! Pa ovaj napolju uopšte nema publike!

Pa ovaj napolju uopšte nema publike! CMILjA (prilazi vratima): Masa se sasvim razišla! GOSPAVA: Nigde nikoga, a on priča!

CMILjA (prilazi vratima): Masa se sasvim razišla! GOSPAVA: Nigde nikoga, a on priča! STAVRA (i on je već prišao vratima): Otišli i oni koji su ga popeli gore!

(Svi izlaze. U kafani je ostao samo Mile: spava, s glavom na stolu. Na kuhinjskim vratima pojavljuje se Anđelko. Teško hramlje, podupire se batinom. Posmatra Mileta, gleda prema šanku.

(Nastavlja da prevrće stolice i da čisti. Na vratima se čuje snažno lupanje.) CMILjA: Zatvoreno je, fajront! JAGODA: Odringlavaj! Pomagaj! Ako Boga znaš!

Da sipam? STAVRA: Naravno da sipaš! Narudžbina je narudžbina! (Stavra nastavlja da čita novine. U vratima se pojavljuje Prosjak.) IKONIJA: Ko je to tamo u vratima? CMILjA: Onaj prosjak! IKONIJA: Pitaj ga što ne ulazi.

(Stavra nastavlja da čita novine. U vratima se pojavljuje Prosjak.) IKONIJA: Ko je to tamo u vratima? CMILjA: Onaj prosjak! IKONIJA: Pitaj ga što ne ulazi. CMILjA: Pita te Ikonija što ne uđeš!

Zatim se naglo otrgne, gurne stolicu Isledniku pod noge, i pojuri prema vratima. Islednik, kad se pribere, za njim.) ISLEDNIK: Stoj, pucaću! Anđelko, ne budi lud, ne komplikuj! Stoj!

Stanković, Borisav - JOVČA

Desno, na doksatu, ispod prozora, minderluk s jastucima, zastrven ćilimom. Dole, pod desnim vratima, veća, kujinska vrata, otvorena; desno od njih dva manja prozora, otvorena.

Letnje jutro. MARIJA (na doksatu namešta po minderluku jastuke, ide polako, u čarapama, osluškuje pred obojim vratima, tiho posluje). MAGDA (dolazi s leva iza kuće, pod stepenice, spazi snahu svoju gore): Došao?

) MITA (povlači se, silazi). MARIJA (koja je stajala dole na kujinskim vratima i slušala, dočekuje ga prekorno, prigušeno): Nisi trebao baš toliko i sve sada da kažeš Jovči.

Dok zatreba. S nama samo tiha svirka. Je li tako, prijatelju? JOVČA (trza se): Da, prijatelju. (Viče prema otvorenim vratima kujnskim.) Podrum otvarajte! (Sviračima): Rakiju, vino, sve da vam se da, ne čekajte, odmorite se, dok...

JOVČA (osvešćuje se, diže se u vratima; pipa se po silavu, gleda je li mu revolver pun, braća ga, nagne se na doksat, besno, prigušenim glasom): Konja!

Rzanje konja, topot sve dalji. Urlik psa, prekinut takođe. Vijuk vetrova pojačan... STOJNA (izviruje na vratima levo, bojažljivo se krsteći, motri na Jovču). JOVČA (trese se u silom zagušivanom plaču): Drvce moje... sve moje...

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

baš izrekli „priđi kraljevstvo tvoje“, kadli Bakonjino tanko uho, kroza svu vjetrenu hupu, ču konjski bahat, te poteče k vratima, pak viknu: — Fra-Brne!!

! Kušmelj i Osinjača istrčaše u avliju i vidješe — prvo što vidješe bješe najdeblji dio fratrov, jer kulaš obrnuo sapi vratima, a fratar se povio na kulašu, pa s nategom izvlači desnu nogu iz uzenđije.

(pokaza rukom kako će ga istoljagati), pa nek iđe otkud je i došâ. Uto se pomoliše na vratima dva đakona i tri đačića u dalmatinskoj varoškoj nošnji.

Bakonja se primače vratima i vidje ona dva đakona pred nalonjom: jedan čati, drugi prati očima. Poslije njekoliko, onaj drugi poče da čati, a prvi

Ma neće to bog dati, ne, ne, ne, pa ti zakovrnuja od zloće, od... Njeko zalupa na vratima. — Ovo ti je jopet ona krivorepa Controna, gubava veštičina. Misli da će se i večeras mukte opiti.

Ajme meni, biće odveli i krave! — pak otrča put naslona, ostali za njim. Govedar, čim bi pred vratima, obrnu se k njima i raširi ruke. Dopadoše svi. Vrata razvrnuta. Uljegoše svi zajedno. Krava nema. — Ajme meni, nema ih!

ali u taj mah utrča Balegan sa raširenijem rukama, pa se obrnu tri-četiri puta u kovitlac, pa poteče ka velikim vratima, vičući: — Umra je! Umra je! — pa sta zvoniti, odskačući lakat od zemlje.

Mačka ostavi pred crkvenijem vratima da stražari, a on pred ostalijema otide u manastirsko „škritorje“ (pisarnicu), te hitno napisa dva lista.

— E, može ostati, a može i umrijeti. — Čudne mudrosti — šapnu Bakonja drugovima, koji se bjehu zbili na vratima. — Mudra li je ova jarčina rkaćka, zbogu koje sam dobija trisku! O, da mi ga je počešati po leđima.

dopiraše na mahove iz groblja stričev glas, pa se začu njeki žagor, pa, domalo, zatutnjaše koraci pred malijem crkvenijem vratima. Kuvar i Bakonja otidoše na prozor. Iz crkve se isuka dugačka povorka fratara i seljaka. Nasta gužvanje i graja.

Bakonja nješto prišapta ocu, na što ovaj ustade, pozdravi se s bratom i pođe. Svi se krenuše. U taj mah njeko zakuca na vratima. Bakonja otvori, pa rukom skloni svoje na stranu, jer se pomoli fra-Tetka.

Pošli zbogom! — veli svojima. I Tetka zastade dokle ne izađoše Jerkovići, pa mahnu rukom na stranca, da pričeka pred vratima. — Koja dobra, Dume? — pita Brne, čudeći se što on dođe u to doba, a znajući da nema vremena na pretek.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Sporo otkopčavajući gunj, spusti se na minderluk s modrim jastukom. — 3na se! — u odškrinutim vratima zabeleše se zubi u busenu mehandžijine glave. — Ne treba, ostavi me. Kad rabadžije popiju rakiju, zovi!

— Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima. — Ne treba, teraj! — reče kad vide Simku u otvore— nim vratima stare kuće kako ga izgubljeno i uplašeno gleda. — Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću.

Drži ga za glavu, a petao, viseći, maše krilima kao da leti. Deca se zgomilala u vratima i nešto veselo dovikuju ocu. Smejući se, selak iz sve snage zavitla petla ukrug, i vitlao ga je sve dotle dok petao

A ona nada s kojom je posle dva pokušaja treći put odlučno drmnuo bravu na očevim vratima, ta snaga se sva pretopila u strah.

Dugo su ruke, zatupaste i nesigurne, pipkale i trzale rezu na vratima sobice s prozorima pedalj visokim. Zamirisao je crni luk i svojim dahom i sasušenom zemljom u beloj bradici žilica.

Kafedžija Ika pritrča, uhvati ga za vrat i, kao mačku, izbaci kroz vrata njegovu vrisku, duže postaja na otvorenim vratima, pa, uplašen, priđe Đorđu: — Prolazi vojska, konjanici! Rat su nekom objavili...

Njen umoran i jecav uzdah dugo je puzio po kamenim rebrima crkve. Majka je sačekala na vratima, zanjihana i pogurena. Planinskim usekom niz rečicu provaljalo se magareće njakanje, gadno kao ludački smeh, gubeći se u

I protiv sebe će danas. Aćim skoči s kreveta. Na vratima, poguren, stoji Steva Čađević, predsednik opštine prerovske, ćuti dugo, pa kaže: — Vojska pije u grabovačkoj mehani.

Same ga noge uvele u radikalsku kafanu „Orač“, na zidu je opet ugledao plakat, zastao je na vratima uplašen načičkanim stolovima, hteo brzo da se vrati i zatvori vrata da ga niko ne vidi, ali ga.

Tada je Čakaranac pošao ka vratima, ali ga je Aćim uhvatio za rukav i posadio na svoju stolicu. „Sedi da pijemo za naše izmirenje!

„Dođi kod mene“, rekao je iznemoglo kad su se zubi zabeleli i vlažne desni zarumenele na vratima. A ona ga upitala da li se otreznio; tad je skočio iz kreveta i, u jezi, grčevito i divljački, obema šakama ščepao

Đorđe uđe u kuhinju i zastade na vratima. Simka se ne okrenu. Postavlja večeru i lomi hleb. — Je li istina ono što si mi rekla?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ko zna koliko je spavala? Šta sanjala? Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća? Gde sam? — začudi se, ali je cvrčak upozori da ništa ne pita.

Ono maleno, svetlo biće nestašno joj namignu. — Pa, Tatagina kuća je puna dece! — potrča devojčica ka Tataginim vratima. Bila su otvorena. Je li jedan trenutak ili je čitava večnost prošla dok joj se oči nisu navikle na promenu svetla?

Dečak, posrčući, pođe kući. — Gde ti je tanjir? — sačeka ga majka pred vratima. — Ne znam! — mališan sleže ramenima, ali, otvorivši vrata, zaneme od čuda.

A pred njim velika bakarna vrata čitavo nebo zagradila, niti ih preskočiti, niti zaobići, a pred vratima troglavi žabac, strašan, prestrašan. Iz očiju mu bije vatra, u grlu tutnje gromovi. Dečak u užasu zatvori oči.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

koju dotad nije pokazivao: prvi je podigao, u Staroj čaršiji, nekoliko dućana od kamena i od cigle, sa gvozdenim vratima i sa kapcima od gvožđa na prozorima. U orijentalnoj arhitekturi ove ulice to je predstavljalo pravo čudo.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

I Demokritos se sit nasmejao; on se pojavi na vratima i zapita učtivo: „Šta želite iznenadni gosti?“ Sad nomofilaks zinu da govori.

U to zakuca neko na vratima. To beše Diokles, kujundžija. „Arhimede“, uzviknu on, „hajde sa mnom; izvešću te iz varoši“. „Kako možeš?

„Gerarda iz Kremone? - Znam ga vrlo dobro, on je - Bog mu dao dug život! - moj iskreni prijatelj“. Vratar se ukaza na vratima čekaonice, javljajući mi da me časni Gerardo očekuje u svojoj sobi.

„Ne brini se, nabaviću ti berberskog ždrepca kakvog nije jahao ni Cid Kampeador!“ - Don Rodrigo zakucaće na mojim vratima: „Mardohaju! Treba mi dobar oklop“. „Dobar oklop, dobrome junaku! Imaćeš ga, boljeg no što ga je Orlando nosio!

Hu hu! Promrzao sam do kostiju“. „Spremi brzo vruć grog!“, reče gospođa Smit svojoj starijoj ćerci. Na vratima zakuca kočijaš koji je dovezao sveštenika, i donese u sobu poveliki prtljag gospodinov.

Sigurno je da me, kada zakucam na njegovim vratima, neće osorno dočekati. No u kojem svojstvu i zvanju da se pojavim pred njim i opravdam svoju iznenadnu posetu?

Nema sumnje: tu se nalazi laboratorija velikog hemičara. Kucam na vratima pored tih prozora, no kako se niko ne odazva, ulazim u jednu malu pretprostoriju.

Obuzima me pobožni strah i već hoću da se, posramljen, povučem odatle, no u tom trenutku pojavi se u vratima u sredini zida, suprotnog mome ulazu, vitak i otmen čovek i oslovi me rečima: „Šta želite, moj gospodine?

“ „Molim za izvinu! Zakucao sam na vratima, a kako mi niko nije odgovorno, ušao sam. Hteo bih samo da se raspitam gde bih mogao naći gospodina Lavoazijea“.

Prepoznao sam ga po njegovoj slici koja visi u mojoj sobi za rad, čim se pojavio u vratima salona. Posmatrajući njegove crte rekoh: to je on. Kada nas jedan drugom pretstaviše, pogleda me učtivo i dobroćudno.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A tek što je sprovod prošao kad se glava i ruka poštanskog raznosača pomoliše na vratima moje sobe. Rukopis na pismu koje mi ova ruka pruži, iako nešto izmenjen, poznao sam odmah.

Tu, na samim vratima stanice, stiže me Marija i pruži mi kutiju sa žutim imalinom koju je opet bila zaboravila i koju ja ostavih u džep

Munjevito zvirnem ka vratima i zamalo nisam vrisnuo. — Je l' ona? — Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo

Kad sam se okrenuo da bacim još jedan pogled na kuću, seljanka je stajala na vratima. Bio sam ozlojeđen, kivan, nisam žalio da poginem tog trenutka, pa u toj ljutini proderah se da čuje komandant: — U

Francuzi imaju reč frіpon koja je skovana za Grka. Gospodo, na vratima Grčke treba da stoji: Zemlja friponsa. Ali ja izuzimam žene. Grkinje su divne. Eto vam moje optužbe i moje odbrane.

ćelija, sva krvava i opoganjena po zidovima, bila je slabo osvetljena, a dva iskrivljena, zla i zlobna oka stražara pred vratima, sa bajonetom o ramenu, vrebala su ga krvnički kroz četvrtastu rešetku od gvožđa.

I baš u tom trenutku začuli su se nesložni, uzdržani nečiji glasovi pred vratima, pa težak, veliki ključ što se, uz zveket drugih ključeva, sa nekom jezivom pretnjom, okretao i vrteo u bravi, kao kasa,

Kad se postepeno savladao, a umirila ga tek neumoljiva odluka da umre zajedno s njom, on lagano, na prstima, priđe vratima da oslušne. A za to vreme njoj se već čudno učinilo njegovo zadržavanje u susednoj sobi, pa ga pozivala slabim glasom.

Njemu silno odlaknu. I kad se ona, sa izvinjenjem na usnama i nešto zbunjena, pojavi na vratima, on hitro skoči pa joj pođe u susret. — Draga moja, — reče on nežno — eto tako te volim.

Ona je ispunila vodom svoj blještavi sud, pa žurno iščezla za vratima donjega stana, ali se vratila odmah, zastala nepomično, i u zaklonu starinske kuće naslonila o zid.

„Svršeno?“ — obratio se on doktoru. A tada najedanput učini se Mitru kao da su i on i doktor i hodnik sa duplim vratima i cela bolnica kao u nekom ogromnome liftu, i da se taj ogromni lift zajedno sa njima vrtoglavo spuštao u neku bezdan.

Za to vreme kao smušeni, sumanuti i poludeli izletesmo ja i moj klijent iz zasedanja. Još na vratima on me pogleda očajno: — Šta uradiste, ako Boga znate? Ja da se kunem?!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Dugački hodnik bio je razmeđe dvaju carstava: tu su se ukrštavali svjetlost i sjena. Na svim vratima bila su debela mliječna stakla; ona na desnoj, sunčanoj strani sjala su u žaru, oživljena žutilom sunca koje je

Na svim su vratima mjesto kvaka bile kugle od brušenog stakla. I te kugle kao da su bile ljepše na vratima sunčane strane: njihova zasićena

Na svim su vratima mjesto kvaka bile kugle od brušenog stakla. I te kugle kao da su bile ljepše na vratima sunčane strane: njihova zasićena plava boja čisto je živjela, kao da u njima gori po žižak.

zagrijevala: na ugovoreni znak ili riječ, svi bismo se razbježali da se što prije dohvatimo po jedne jabuke na vratima; ko bi ostao bez nje, morao je da vrši neku obrednu radnju ili određenu kaznu.

Čujem promicanje tapkavih ženskih koračića po hodniku, kucanje na susjednim vratima; zatim slijedi ono posjetilačko naročito diskretno-obazrivo otvaranje i provirivanje kroz odškrinuta vrata milim očicama.

Kad bi ko naišao, on je ulazio ili silazio, pravio zaposleno lice i zavirivao u tablice na vratima — čovjek tobože nekoga traži.

u stavu odlaska, s malim nespokojstvom zbog dužnosti koje je tamo čekaju, ispušta iz ruku prečku i otkida se prema vratima. Ja je ne zadržavam; znam, tamo je potrebna.

Kad sam došao, auto je već čekao spreman pred vratima. — Zar nećemo pješice? — Ne, odvest ćemo se kolima. — Kolima, veliš?

Naslonila obraze na složene ruke. Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje. Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć. Kad je sve u kući utihalo, Petar.

Samo načas, jer se to ne smije. (Ni to se ne smije! Ništa se u životu ne smije!). U oblačne dane, kad ugledam u vratima onu njegovu okruglu, žutu seljačku glavicu, kao da ugledam jedno malo sunce.

Prošao sam kroz mjesto neznanac među neznancima. Imao sam osjećanje da gazim nevidljiv i besprostoran. Na vratima nekadašnje djedove agencije stajao je trgovac u kecelji od crnoga klota, oslonjen o dovratak.

Pošao sam uz polomljene kamene stepenice. Mliječna stakla na vratima u hodniku bila su polupana i nadomještena drugima, plave jabuke zamijenjene mjedenim kvakama.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pisar skoči s konja i priđe k otvorenim vratima, na kojima stajaše preneražen Đurica. — Dobro jutro, momče! — pozdravi ga pisar.

U tom se začu iz kuće slabačak i promukao glas: — Evo me, Pero, sad ću. Odmah zatim pojavi se na vratima baba Mara, Đuričina majka. To beše malo pogurena starica, zbrčkana lica, zelenih lukavih očiju.

Pisar sede na klupicu pred kućom, jedan pandur ostade kod Đurice i Marije, koji stajahu pred vratima. Kmet uđe s dvojicom pandura u sobu da pregleda haljine i skrinje, a odbornici sa birovom tražahu po kući.

Ni jedne misli, ni jednoga pokreta!... Najedared, usred toga grobnoga ćutanja, nešto oko brave na vratima zaklopara i vrata se otvoriše naglo.

Varoš se budi... Otvoriše se vrata na sreskoj kući i na njima se pojavi Radisav. Stade leno pred vratima, zavuče ruku u nedra i počeša se, kao čovek, koji je svu noć proveo u duboku snu.

Pogledavši na ulicu on se počeša po glavi, zevnu dobro i obrte se Radisavu, koji još stajaše pred vratima sa ulice. — Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a...

— Dete se ne bi moglo ovuda provući! — Otvaraj ! — viknu kapetan, i sva se ona gomila krete za njim k vratima apsanskim. Radisav otključa bravu i otvori vrata širom.

VI Posle nekoliko dana osvanuše na opštinskoj sudnici i na vratima Đuričine kuće prilepljene naredbe državne vlasti, u kojima se Đurica poziva, da se u roku od tri dana preda vlasti,

Videći da je Vujo raspoložen, on lupnu o sto. Prljavo slušče sa masnom zapregačom pojavi se na vratima. — Daj nam Darvina!

Žena ga gledaše s velikim nepoverenjem, ali se odmah diže i, pošavši k vratima kućnim, reče mu: — Ništa ti ne znam gde je. Da pitam nanu.

Da pitam nanu. Posle nekoliko minuta promoli se jedna proseda muška glava na vratima i, razgledavši hajduka, zovnu ga: — Hodi der bliže, momče! Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata.

druga... desetak kućica, i on se naposletku zaustavi pred jednom. »Baš sam lud!« — pomisli on, zastanuvši pred vratima, dvoumeći da li da uđe unutra ili da se vrati. — »Ostavih onako krasno društvo!.. .A šta ću ovde ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Car mu odmah dade, i oni ga uprtiše, te badži u sobu. Tu se mali pomokri u smetlje za vratima, pa u to smetlje zamelja rep, i reče drugovima: „Čim ja zgrabim prsten, zgrabite vi mene pa bježite“, pa onda ponajlak

“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓, carevići, vrata!

Ovaj odgovori: — Ja se zovem Baš-Čelik. Carević pođe ka vratima, a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ćy ti pokloniti i drugi život.

Ali ko gođ hoće da prođe ispred nje kroz njezinu sobu, treba da plati svaki put na vratima deset ćesa. Kad to ču vezirović, ode odmah, plati deset ćesa i prođe ispred carske kćeri; li mu ona ni mukajet, a ne

Malo vremena zatijem postoji, al̓ eto ti lisice s vodom i sa travom. Kad dođe pred košaru, stane po običaju na vratima tanko govoriti: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.

Dozovu odmah onoga raju, koji, kad dođe, nađe onoga istoga Turčina pred kadijinim vratima, pa polako na uho reče mu: to ti i to Muhamedu. A Turčin zaviče: — Evo, efendija, opet mi Vlah opsova sveca.

jednu stvar što drugi nikada nije učinio i da tim dokaže svijetu svoje bogastvo, te izmisli i načini alku na avlinskim vratima srebrnu pa pozlaćenu, i zapiše na vratima velikim slovima: „Ovako čini ko ima.

da tim dokaže svijetu svoje bogastvo, te izmisli i načini alku na avlinskim vratima srebrnu pa pozlaćenu, i zapiše na vratima velikim slovima: „Ovako čini ko ima.

čovjek siromah, pa kad vidi što nije nikada prije čuo ni vidio, donese po noći jedno gvožđe te razvrati alku na vratima i ponese, pa zapiše: „A ovako čini koji nema.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Bacio sam četvrt dolara na šank i jurnuo prema vratima, ali gomila mi je već bila za petama vičući: “Stani, Stiv”, što su naravno mnogi prolaznici pogrešno razumeli,

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Posle nešto više od jednog sata svi smo stajali pred ovim vratima. Iseljenički brod ”Vestfalija” pristao je u Hobokenu, a onda nas je jedan manji brod prevezao u Kasl Garden.

Na vratima Kasl Gardena sedela je jedna starica i prodavala kolače i šećerleme. Za oko mi je zapao jedan komad pite sa šljivama kao

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Ma'ni se, đavole, krštena čeljadeta! — mirno izbaci Zagorac. —Ubij Zagorca pred vratima od crkve, — umeša se neki od mladića što je s drugima uza zid bio prislonjen. —A zašto? — primeti sažalno drugi.

Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo svira neko u harmoniku i vidi se na zastoru kako se sjenke unutra pomamno vrte.

Namjeri se prigoda, te to i uradi. Ali dijete nikako da se svikne: već trećega dana nađe je pred vratima gdje ga trpeljivo čeka i gleda ga umilno da je pod svoj krov primi. Opominje je i nagovara.

Čeljad je doziva, ali se ona ne obrće, već jednako trče. Uveče, poočim, nosač na obali, nađe je pred vratima sa zavežljajem u ruci; kruha nije okusila, a kada ga ugleda, zajeca i veli mu, a da je on za što i ne pita: —Ja ću s

Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima. Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u

A uveče, gonjena navikom, pošljednji put pođe da zagrabi vode na vrelu pred gradskim vratima. Oprosti se s gospodarima suznih očiju, ali mirna i pribrana, a i oni uzvratiše ljubaznošću, očito toga časa ganuti:

— Gledaj, Lazo, pseto vuče kolica! — reče najednom ona, diže se i požuri k vratima. — Ja odoh, — reče joj on, kad se povratila. —Imam da svršim neki posao, — i diže se. — Ostani, Lazo!

U vratima stoje žene, čekaju, a druge s prozorčića ispružiše vratove između krnjastih lonaca u kojima cvijeće raste, i iskriviše v

ne sluša zvono što naviješta podne, ne krsti se niti se obazire na čeljad što se razilazi svojim kućama, već čeka na vratima dok izađe mladi paroh iz crkve, — čeka ga, a male, upale oči sjaje se i izražaja su kao da uvijek nešto istražuju, pa

„Nije druge, svako živ traži ligo!” — smisli se i uputi kući. Pred kućnim vratima osluškuje teške glasove što isprekidano do njega dopiru i selom se razliježu: težaci pjevaju, omamljeni vatrom, umorom i

U ponedeljak pre podne, kad je Cveta imala izići iz tamnice, došao je Ilija u varoš, čekao je pred vratima, pa, dok su je pustili, pođe k njoj i povede je za sobom u krčmu. Žena upita za decu i druge potrebe u kući.

Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi druzi! Iza groblja ređaj u se vrtovi grčki, turski sa zatvorenim vratima, džamije ispred čijih česama kupe se deca, retki prolaznici koji prolaze kao pored kakve stvari.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Dva razumevanja pesme, očito je, nisu samo različita nego su i međusobno nepomirljiva. Jer devojka na gradskim vratima obučena u nebeska tela može biti mitološko biće, ali ta ista devojka u odeći na kojoj su samo išarana, a to bi moglo

Recimo u pesmi „Devojka na gradskim vratima“, u drugom izdanju prve Vukove knjige pod brojem 571: Soko leti visoko, Krila nosi široko, Na desno se okrenu, Gradu

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe!

I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće. SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.

) VI ŽIVKA, RAKA RAKA (izlazi iz sobe, umiven, i upućuje se spoljnim vratima). ŽIVKA: Ehe, gde si nagao? RAKA: Tamo! ŽIVKA: Ama, zar ti je malo bilo, okačenjače jedan?

ŽIVKA: Hoću, gospodine! PERA (već na vratima): Ako bi bilo što vrlo interesantno, vi ćete dopustiti...? ČEDA: O, molim... PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.

Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan. (Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako!

ŽIVKA: Oh, bože, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako! ČEDA (na levim vratima): Daro! Daro!.. XII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (na srednjim vratima): Šta me zoveš? ŽIVKA: Jesi li kupio novine?

Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako! ČEDA (na levim vratima): Daro! Daro!.. XII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (na srednjim vratima): Šta me zoveš? ŽIVKA: Jesi li kupio novine? A jest, boga mi, ni sam ti ni dala. Ama, gde je ta Dara?

ŽIVKA: Jesi li kupio novine? A jest, boga mi, ni sam ti ni dala. Ama, gde je ta Dara? DARA (na levim vratima): Bila sam u kujni. ŽIVKA: Cilinder, otac traži cilinder! DARA: Pa gde je?

DARA (vraća se): Nema ga! ČEDA (za njom): Nigde ga nema! ŽIVKA: Ama, kako da ga nema? (Odjuri zadnjim vratima.) Anka! Anka! (Svima.) Ta tražite ga, zaboga! ČEDA: Ama, šta ste se zbunili?

ČEDA (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?! (Odjuri vratima i prodere se na njima.) Ama, šta se vazdan majete, dajte taj cilinder!

Nije meni badava oko tako najedanput zaigralo. XXII PREĐAŠNjI, ČEDA ŽIVKA (Tek što se Čeda javio na vratima): Govori! ČEDA: Čekajte, zaboga!... ŽIVKA: Ako mi odmah ne kažeš, pašću u nesvest!

Ama stanite ovamo, nemojte mi smetati! XXIV PREĐAŠNjI, POPOVIĆ POPOVIĆ (pojavljuje se na vratima pod cilindrom). ŽIVKA (grli ga): Ministre moj! ČEDA i DARA (ljube mu ruku): Čestitamo!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tako se, na primer, na početku romana opisuje kako se Vuk „digao iz postelje”, prišao vratima, odškrinuo ih, pogledao šta se napolju zbiva, i: „Tada, kihnuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se

Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini ... grad, krovovi ... tamo oblaci ... sazvežđa ...

Za jedan trenutak ona ga vide, kao da je bio zakoračio u vis, u vratima, koja postadoše vidna. Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u

kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kad ovaj sa društvom Pođe k vratima, on mu dobaci, obraćajući se Kolašincima: — A vidite li da zaista nema više Turčina?.. A?..

Skromna planinska krivača, pokrivena slamom do zemlje i ograđena plotom, bez ijednoga prozora. Pri otškrinutim vratima, kao što to svi po selu čine dok ne legnu, Bogdana je nešto radila oko naćava, koliko da zabašuri i sebe i svoje dete

Miljković, Branko - PESME

osuđenih noćas svi sanjaju U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade Nema, ali nema ni straha od zmije Pred vratima iza kojih prostor gnjije.

VIII SEVANjE NA POKOJNIKA Pred vratima iza kojih prostor gnjije On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast Mutne reči sve dublje koja čeka na nas Da nam srž

Lepi moj dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor gnjije. Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani.

varaj vrata, piše na vratima Poezija zija u svoje glupo p Pesme sme svako da piše I onaj koji ne zna kako se pišu Velika slova od danas

Krakov, Stanislav - KRILA

A pukovnik je i dalje govorio, a najviše o svojim bolestima. Šta ih je on samo imao. U tom se na vratima pojavio nasmešeni veliki Žan iz Provanse i javio da je ručak gotov.

Oko lica mu se splela duga plava brada. Na otvorenim vratima su stajali stražari, i tupo se pogledali preko nataknutih bajoneta.

Ranjeni je zvao u pomoć, i hvatao za krvavu glavu, zavesa je pala, parter se komešao i praznio. Na vratima se ukazala vojnička patrola.

U jednom kutu je bila gomila konzervi. Otvorili su i bakvicu sa vinom. Na vratima se pomaljali novi ljudi. Svi su imali nečeg sličnog što se utisnulo u njih. Svi su jadikovali.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Slikam ga pored vratnica od teškog vajanog drveta, kojima se ulazi u dvor. Na vratima su izrezani fetiši: krokodil, kornjača i zmija.

Ne bojte se. — Ne, ne bojim se, — odgovorih mu postiđen i pođoh natrag po hartije. Zveri više nije bilo na vratima. Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo.

Neki Arapin, koji čuči u dokolici na vratima, zgranjava se da dečaci uopšte i pitaju mogu li ja ući, te najenergičnije objavljuje: da se to ne može, ne može i nikako

Ovde su tri ćelije u jednom redu a četvrta je preko puta. Sve četiri su sa rešetkama na teškim gvozdenim vratima. Prostranije su, možda malo svetlije i više, u njima se može i ispraviti.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Uklanja se ustranu.) DRUGA SCENA Pređašnji. Glavaš dolazi. Radak, Vuk i Isak ostaju na vratima. GLAVAŠ: Pomoz bog, Turci! (Turci se uklanjaju u znak poštovanja i glade brade. Jedni govore: „Ožđeldum!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Njihovi bajoneti su svetlucali pri jutarnjem suncu... Pred otvorenim vratima Kapije Slobode ostali su mrtvi kao neki stražari. Nas ranjene, uz jauk i škrgut zuba, poneli su na suprotnu stranu.

Za nju je privezan kanap koji je bio provučen kroz jednu rupu na vratima i visio slobodno iznutra. Zakucao sam na vrata. Niko se nije odazvao. Podigao sam skakavicu i otvorio.

Ali začuo sam nečije korake. Pridigao sam se i stavio šlem na glavu... Na vratima se ukaza visoka i vitka prilika, svetlih očiju i tankih brkova. Pridošlica na sebi nije imao oficirskih znakova.

Ne pušite i ne pijete. A onde vidim i ikonu. Nedostaje vam još samo krst na kući. — I jedan natpis na vratima: „Ovde počivaju naši mili i nikad neprežaljeni.“ — Kapetan Bora se najednom uozbilji. — Džamiću!

— Dobro, kad je takva i takva stvar! — Bora se diže, ali u prolazu namignu Kosti da i on iziđe. Na vratima zastade. — Neka stoji moja kava... idem da se malo olakšam... — Ah, dobro me podsetiste.

U dvorištu se čula larma. Neko je pitao užurbano: — Jesu li ovde? Naskoro se pojavi na vratima jedan pešadijski kapetan sa šlemom. Iza njega stajali su vojnici, iznad čijih su glava štrčali bajoneti.

Penjali smo se uz slabo osvetljene stepenice, gotovo do na vrh i, već zadihani, zastadosmo pred jednim vratima, gde ona zazvoni. Iskašljivao sam se kako bih prikrio zamor od napornog penjanja.

— Ustao sam i uzeo svoju kapu. Ona priđe vratima i nasloni se leđima. Stajao sam prema njoj. Gledala me je grozničavim, molećivim pogledom...

Uzeo sam kapu... Pogledao sam je da bih je pozdravio, ali ona me nije ni gledala. Prišao sam polako vratima i dohvatio za bravu. Zaključano!... Opustio sam nemoćno ruku. Onda sam je pogledao ljutito.

— i dohvatih je za ruku. Nije se opirala, ali me nije ni gledala. Povukao sam je za ruku i vodeći je tako prišli smo vratima. — Otvorite! — zapovedih. Ona me je posmatrala ravnodušno, i umesto odgovora lupi tri puta pesnicom u vrata.

Bio sam sada pripravan na sve mogućnosti. Ona se diže, i priđe polako vratima. — Ancora no! — Onda se obrati meni. — Razume te li!... Tako mi znamo — žmirkala je lukavo.

— Znam... nije potrebno. Kod nje... kako hoćete. — Ona izvadi ključ iz nedara, diže se i priđe vratima. Ali nije otključala. Posmatrala me je. — U mojoj ste vlasti... A sad, poljubite me!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: Što ne vukova, Vujo? VUJO: Vukova se danas teta-lije igraju, a ja sam vi, đeco, na vratima svijetle gospođe pas. BOGDAN: Pa vezuju l’ te za sindžir, Vujo? Tu je dobrome sindžar odlika.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata! — vrisnu, uputi se, drhćući, vratima i stade snažno tegliti za debeo konopac, koji mi nismo ni opazili kad smo ušli. Konopac je bio vezan za kućni komjen.

Sad poleti jednom prozoru, sad drugom, sad se zatrči pod jedan sto, sad pod drugi; sad opet poleti vratima, sad opet među noge.)... Eto ga uprav među krake! Čuvaj se, gospodine!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno! V JEROTIJE, PREĐAŠNjI ANĐA (čim se pojavi Jerotije na desnim vratima): Htela bih, Jerotije... JEROTIJE (značajno prst na usta): Pst! MARICA (odlučno): Slušajte, oče!

(Odgura je u levu sobu.) ANĐA (odlazeći): Boga Mi, Jerotije, grešiš... (Ode.) VI JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE (na vratima, iz kojih je došao): 'Odi' gospodine Vićo. VIĆA: Jeste li sami? JEROTIJE: Sam.

Grli te tvoj Đoka.” ANĐA (ulazi sleva, pa kad sagleda polomljene sudove po zemlji, ona zastane na vratima): Maro, dete, ti si mora biti razgovarala s ocem o tvojoj udaji? MARICA: Ko to kaže?

VIĆA: Pa znate kako je... bio žandar u Beogradu, pred ministarskim vratima. JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud?

(Svi se povlače u kancelariju, sem Žike koji ostaje spavajući.) XV JEROTIJE, ANĐA, MARICA JEROTIJE (na levim vratima): Anđo, Marice! ANĐA (jednovremeno sa Maricom na vratima): Šta je? JEROTIJE: Daj mi kačketu i pištolj!

) XV JEROTIJE, ANĐA, MARICA JEROTIJE (na levim vratima): Anđo, Marice! ANĐA (jednovremeno sa Maricom na vratima): Šta je? JEROTIJE: Daj mi kačketu i pištolj! ANĐA: Šta će ti pištolj, čoveče? JEROTIJE: Daj mi kad ti kažem!

Žikinim previja u koleno i polazi levo, te probija zid nad vratima praktikantske kancelarije. Desno od zadnjih vrata, kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata, koja su s jedne i

(Opet zvoni.) MILADIN: Pa taj Josif tako češće uvraćao do mene u dućan, pa... ŽIKA: Ona stoka Josa opet nije pred vratima! Slušaj prijatelju, iziđi napolje na bunar pa mi ukvasi ovu krpu, pa posle natenane da te saslušam.

) XIII ŽIKA, MILISAV, JOSA ŽIKA: Pa onda? (Zvoni.) MILISAV: Ja i gospodin Vića uđemo sami. JOSA (javlja se na vratima). ŽIKA: Ne puštaj više nikog! JOSA (povlači se).

VIĆA: 'Ajd', daj mi te tvoje građane! ŽIKA (zvoni). JOSA (na vratima). ŽIKA: Nek uđe gazda Miladin i kaži apsandžiji da mi dovede Spasu mehandžiju. JOSA (povuče se).

Napiši mu tamo „rađeno” i upiši imena prisutnika. (Zvoni. Josi, koji se javlja na vratima.) Dovedi mi onoga gospodina iz 'apse. JOSA: Koga? VIĆA: Onoga, de, jutrošnjega.

Nagazili smo na žulj! (Dočepa zvonce i zvoni.) Tu smo, dakle, golube, pipnuli smo tamo gde boli! (Pojavi se Josa na vratima.) Ima li još koga tu? JOSA: Aleksa! KAPETAN: Zovi ga, dođite obojica! JOSA (mane glavom te ulazi Aleksa).

Nastasijević, Momčilo - PESME

Kameno za hleb se svaki stontao na dlanu po žulj. I brava, i mimo bravu ključ ključa u vratima vrata. Izdaji to, muklije se uvuče. V Zakiti, namerniče, pest okrvavi, bravama ovim po krvavu ružu.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Dućan im star, snizak, sa širokim vratima na kojima je katanac. Mladen, čim dođe, pošto se prekrsti i dobro zagleda katanac da li je u redu, meće u nj ključ i

Mladen, jednako unesen u posao, smejući se u sebi babi, dočekao je kad je ona čisto nečujno došla i zaobilazeći ga na vratima počela da ulazi pozdravljajući: — Dobro veče! Zejtina nestalo pa...

Ležala je kao i pre. Pretrpana jastucima, jorganima, sa izbačenim rukama preko jorgana i zavaljenom, okrenutom ka vratima glavom. Čim Mladen uđe, njega porazi onaj pogled i osmeh kojim ga je dočekala. I lice bilo joj drugo.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, najzad pred dvorišnim vratima: »Moj suđeniče, ili si u gori ili u vodi, ili si u lugu ili si u ćumuru, dođi noćas da se vidimo« (GZM, 6, 1894 658).

Komad te iste j. devojka na Novu godinu ujutru, pred kućnim vratima, zagrize i prema prvome koji tuda prođe zaključuje kakvog će zanimanja biti njen budući muž (іb., 467; Schneeweiѕ, 137).

Takve žene rano ujutru zaite vode s bare ili reke gde se napio žut bik, metnu u nju k., i okupaju se pri otvorenim vratima i prozorima, i pri tom pojedu po jedno zrno od gloga i šipka (SEZ, 19, 85). Tej od k.

Na Badnji dan l. kite groblje (SEZ, 65, 1952, 208, Popovci). Toga dana ujutru zadene se poveća grana l. u zvekir na vratima, i ko prvi dođe na čestitanje stavi grančicu l. na sto, a uveče domaćin unese »balu« l.

(koja se iznosi po povratku sa venčanja), u momkovoj kući mesi se »sabornik« a u devojačkoj »mladin kolač«, svekrva na vratima daje mladi pogaču, starojko i kum lome »sabornik« (oko čijih se komada grabe svatovi), pohođani nose »devojački

nose kući ćuteći (da miševi ne jedu žito) i drže je zbog njene magične moći — do iduće setve na prozoru, »nad kućnim vratima ili ambarima«, na stožeru (o vršidbi), u vinogradu (SEZ, 70, 544 id; 83, 163 id; 68, 100; GEI, 9—10, 127 id; upor.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Na sudu Ilijini svedoci, Krilo i Ždrale, na vratima, prije nego će unići, šapore i dogovaraju se; i ne iskazaše pred sucem onako kako je Ilija htjeo.

—Čudo je! — povika kao za se. —Da je i čudo, malo mi se mari, meni nude toliko, nameću se... — pa pođe k vratima, htjevši da zovne nadstojnika Vasu. — Ne zovi ga, vjerujem ti, gospodaru! —prekide ga Ilija.

Do njih odmah preživlju goveda, a spolja udar vjetra bije preldžije u leđa i drma rasklimanim vratima. Baciše još nešto suvaraka na vatru; diže se plamen. —Pavle, znaš što?

Te večeri bilo je čudo svijeta u ulici; ponajviše nekakva prljava, aljkava čeljad čekaše pred vratima, pogađajući se s ženskinjama; cjenkaju se kao na sajmu...

Nadstojnik stoji kod golemih kovčega, a ona dva seljaka iznose iz njih raznu robu i prenašaju u kuću. Uto pojavi se na vratima gospođa, omotana vunenom, toplom maramom; nešto s praga reče Vasi i njemu priđe. Za njom dotrča dječak, ogrnut kabanicom.

A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i pođe ka vratima. — Kud ćeš, sine, ranije? — upita stara suvim glasom, kašljucajući. — Imam posla u selu, — odgovori Rade i iziđe.

Pred svojim otvorenim dvorištem ustavi se časom, uđe i stade pred vratima. Udari svom šakom i zadrma njima. Domalo začu se hod po kući, neko rastvori kapke i upita: „Ko je?” —Marko!

” —Marko! Ja sam, otvori! —Ti... Čekaj, odmah! Niz stube začuše se brzi koraci bosih nogu. Zastruže krakun na vratima. —Ča je? Kako si? Nismo ti se nadali. —Nijesam imao vremena pisati. A kako je? — Ka' i uvik, dobro! Ulazi!

Sav se zisitio vonjem suhe trave i džbunova što izbijahu između živa stijenja. Pred svojim vratima, Jure pogleda u zvijezde. —Blidi od istočne strane, — reče kao za se. —Zar je brzo svanuće? — upita Ivo.

—Do viđenja! — odgovori Ivo i nastavi: — češće ćemo se viđevati... Jure uniđe u kuću i bani se na pruće pred vratima, podmetnuvši koparan pod glavu, da tek prekine san i opočine...

je li tako? — okrete se don Frane crkovinaru. — Tako je! — odgovori on, bilježeći kredom po vratima. Međutim gonjači rasprtiše i povratiše se iz konobe s praznim mjehovima.

— izmače se Ivu. — Dakle! — Paljetkovali su... — Ne zanovetaj! — podiže otac glavu. Ivo ućuta, primače se k vratima i zagleda napolje... Uto uljeze u dućan, protrkujuć', bosa djevojčica. Bijaše pokisla, sa minđuša cijedila joj se voda.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pipao je ispisane stranice pergamenta. Ugledavši me na vratima, zbunio se, oborio pogled i bez reči šmugnuo napolje. U narodu se proneo glas da je u manastir došao neki grbavi

ali je onda u njoj nešto puklo, grunula je iz nje bujica osećanja, lice joj se zgrčilo, koraci se uspaničili, i na vratima, koja je gurnula oštrim udarcem dlana, očajanje je njome ovladalo. Ono što se u odaji dalje dešavalo, nisam video.

U redu, rekao sam, čim se pojavio starac na vratima, znao sam kako će sve ispasti. Nisam mogao da gledam kako se prenemaže.

Dadara je bio neophodan kao so. A i nije bilo vreme za trvenja kad je Brzan stajao pred vratima, pomamno udarajući zvekirom.

Zatekao sam ih usred razgovora. Ona je sedela na krevetu podno njegovih stopala. Kad me videla na vratima, učinila je jedan nestrpljiv pokret rukom kao da tera muvu i ja sam izašao.

Slao sam u nekoliko mahova psara Aleksu da prisluškuje na vratima, ali on se uvek vraćao bez ičega. Mrzim Jelenu, ne volim Doroteja, pa ipak im ne bih mogao napraviti takvu spletku.

Ostave nam po komad raženog hleba i ćasu neposoljenog, bljutavog variva pred vratima ćelija. Ne znam da li iko ovde u manastiru saoseća sa nama.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tako smemo u ovom klasičnom obliku, bez zazora preskočiti dvadeset i dva veka i zakucati na vratima Arhimedove palate u Sirakuzi.

Vratimo se ulaznim vratima te galerije i početku moga pisma. Imam dragog jednog poznanika, emigranta ruskog, koji se u svoje srećno doba, dok je

Čim zazvonim ulete njih trojica, jedan preko drugog, u moju sobu; ostali, koji su zadocnili, čekaju uslužno pred vratima.

U svima vratima sale i prozorskim udubljenjima uzeli su mesta turski policajci. Vazduh se ispunio smradom i prolamao od divljačke vike.

Strah i grozne slutnje obuzeše srca svih učesnika kongresa, ali se brzo pretvoriše u radost i veselje, kada se na vratima sale ukazaše francuski vojnici.

se prizemna sala, u kojoj je trebao da održi to svoje predavanje, pokazala kao mala; jedan deo auditoriuma stojao je na Vratima i u arkadama lepoga zdanja.

je, sem postelje, još sto, stolicu i petrolejsku lampu, koja je gorela, po celu noć, da bi straža, kroz mali otvor na vratima, mogla videti šta se u sobi dešava. Ja sam postao novi komad nameštaja ove sobe.

Sa svojim portfejom pod pazuhom, zakucah na vratima biblioteke mađarske Akademije nauka. Tu me njen upravnik, sedi matematičar Koloman Sili, dočeka oberučke.

Pođimo onamo, da ih razgledamo! Evo, stigli smo već pred glavni ulaz toga muzeja. Oglas, okačen na tim vratima, kazuje nam - kao i meni kad sam prvi put ovde hteo da uđem - da je danas Muzej nepristupačan publici.

Zato ću, ljubopitan, da zakucam na vratima drugog proročanstva, kod tehničkih nauka. Naše moderno doba zahvaljuje svoje glavne odlike razvitku tehnike, on će u

Evo ispunio se taj san. Koliko sam srećan! No, ko to kuca na našim vratima? Je li Mefisto ili Vagner? - Ni jedan ni drugi, nego Homunkulus, tj. „boj“ odeljenja za ručavanje.

E, pa do viđenja! O Božiću zakucaću na Vašim vratima. Sa kolikim ću ushićenjem ugledati Vaš osmejak i zauzeti mesto koje ste mi opredelili, i u Vašem pismu tako lepo

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ne mogu više da ovako izdržim. Oh, izludeću od straha. KATA (sasvim preplašena od Tašanina izgleda, pojuri vratima): Kako strah? Od čega te strah? Ama šta je to? (Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me.

Da smo te njemu dali, sada bi i on bio baštovan, a ne ovo što je! STANA (pojavljuje se na vratima): Evo dede! Čuju se koraci kako se penje. Ulazi Miron (sa trebnikom, uvijenim u epitrahilj.

STANA (ne dajući mu da uđe, zaklanjajući ga na vratima, blago): Tvoja, tvoja, Paraputo. Samo zašto ne ideš u kujnu, i tamo će ti dati da jedeš i piješ.

U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina. Moj sluga, klisar, pred vratima, uzdisao bi željno i zavidno, što on nema toliko jelo i piće, dok ja ovamo od svega toga ne bih smeo ništa okusiti.

Moje su ruke nečiste: one više ne pripadaju samo njihovom ocu. Ali mogu decu bar kroz rupe na vratima da poslednji put vidim. (Prilazi otvorima i kroz otvor gleda): Slatka moja deco! Pogle kako se igraju. Ništa ne slute.

U te sobe penje se stepenicama. Niže stepenica vidi se Paraputina kućica. Prosta, četvrtasta ozidana soba sa jakim vratima. Sredina bila je nekadašnja bašta sa starim klupama, redovima šimširova, crnim, račvastim šamdudovima i drugim drvećem.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nešto slično je mislio u sebi stari profesor istorije, najfiniji i najduševniji među profesorima, ostavši na vratima poslednji, sam, pošto se drugi razišli.

Kuda? dokle? zašto samo dotle? ... Ej, kako se jasno sećam scene tamo u vratima gimnazije... Kako je brzo došlo, i kako je neočekivano došlo da ja stanem u ona vrata među one koji ostaju...

Iz apoteke je Pavlova žena jedva izašla, toliko se sveta međutim skupilo pred vratima. Apotekarica je virila kroz prozor: — Elegantna! Nalik na moj kostim od rezeda svile.

A kasnije, bezdušno izbio dečka koji je na njegovim vratima zvonio uzalud. A kasnije, ko zna, možda će poginuti na ulici kao demonstrant za bolji život sluškinja.

Vratar klosterski na jednokrilnim vratima imao je vazdan posla. Drugo naselje su činili Jevreji, uglavnom Jevreji s nemačkim jezikom.

Sinagoga im u kući jevrejske opštine, a opština, sem subotom posle podne, uvek zatvorena teškim i lepim hrastovim vratima.

„Da uđem u svoju grobnicu” — rekne tek u sebi Spida. Navikao se da ulazi u nju. Visoka, nadzemna, s normalnim vratima, grobnica ga često dočekuje otvorena. „Sunča mi se grobnica, još je prazna...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ta okolnost, verovatno, dovela je do toga da je Čiča-Ilija, vraćajući se jedne noći posle ponoći kući, zatekao pred vratima svoje sobe jedan par naredničkih čizama. Možete misliti kako su te čizme potresle umetnikovu dušu.

To je poznanstvo bilo sasvim slučajno. Ja sam bio pred kućnim vratima u naručju kuvaričinom. Praktikant, prolazeći ulicom, prišao je meni, pomilovao me je i rekao: — Kako je slatko ovo

b. f. f. f. ѕ. diplomom pred vratima univerzitetske zgrade. Izlazeći još iz rektorove kancelarije, gde sam diplomu primio, i silazeći niz stepenice,

Ali — kad sam se jednom našao na ulici, pred vratima univerziteta, ja sam stao zbunjeno pred pitanjem: hoću li levo ili desno?

pred izlogom, već sam počeo da se upuštam i u prijateljske razgovore sa mladim poduzetnikom, koji je uvek stajao na vratima svoje radnje. — Šta mislite, — rekao bih mu stojeći tako pred izlogom — šta mislite vi o ovome sanduku?

Te noći, krčeći sebi put kroz oblake kojim mi valja krenuti na nebo, zastao sam pred jednim poluodškrinutim nebeskim vratima, jer sam sagledao tamo čudnu jednu pojavu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Eno onde! — z astade starac. — Tamo je crkvena porta. Eno je i vatra. Oko vatri su promicale neke prilike. Na vratima crkve blesnu svetlost. Ulaze... Ima ih više. — Polako, na prstima! — šapnu komandir.

Pred radnjom Luka sjaha. Reče ordonansu i Isajlu da čekaju pred vratima, a on sam uđe. — Pomaže bog! Oslonjen rukama o tezgu, gledao je trgovac mrzovoljno i promrmljao nešto u znak pozdrava.

Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja. — Gospodine poručniče, eve ga šećer — pojavi se Isajlo, vukući jedva pun džak šećera. — A šta je ovo?

Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku. Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju.

Mučio se da izgleda dostojanstven, i, da bi i verovatno dokazao gospodstvo svoje, viknu: — Đuro! — na vratima se pojavi onaj služitelj. — Pripalider mi cigaretu. Đuro otvori peć i prinese mu jedan ugarak.

Mala je varoš, te je odmah nađoh. Hodnici su bili puni naših oficira, koji traže razna obaveštenja. Pred vratima sobe gde je komandant, stoji vojnik sa puškom. — Kod nas vojnik stoji pred spoljnim vratima. Ali koga ovaj čuva?

Pred vratima sobe gde je komandant, stoji vojnik sa puškom. — Kod nas vojnik stoji pred spoljnim vratima. Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri. — Eh, znak dostojanstva... Zaustavih jednog oficira, da zapitam za stan.

— Jes’, vrag ga odnio! — i pokaza mi rukom na ulaz. Čuo sam larmu i vesele glasove ljudi i žena. Pred vratima ne beše nikoga da me prijavi, te zakucah.

dve godine rata, teškog prelaza preko Albanije i mora, ogromnih muka i patnji, stajali su vojnici kao izgnanici pred vratima svoje zemlje... Tamo iza onih planina nalazilo se njihovo ognjište.

Petrović, Rastko - PESME

jednom Osvetu onu večnu Sunce, jedino tebi što sam žudeo biti ravan Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve I za vratima čekah krišom rođaj ti večno slavan I jedino rad tvoga lika žrtvovah one sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti

Sunce, jedino tebi što sam žudeo biti ravan, Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve: I za vratima skriven čekah rođaj ti večno slavan, I jedino rad tvoga lika žrtvovah one Sne.

No odjednom slobodnog, žurnog, razaznah sebe pred vratima: Gledam u nebo, Sunce lije, po meni, gle, zračnim jatima! Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kasa oprezno škripnu vratima da bi oterala poljske miševe koji su u njoj već počinjali da se gnezde, ali ko se još miševa otresao?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Neke uzele tepsije mesto dahira; neke šolje od kafa mesto čampara, udarajući u njih. VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramo i da pevamo.

Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata.

I rodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plačna... Nikad se ne nasmeja, nikad ne zaradova! (Ka vratima kuda je Kata izašla): Šta se ovde po kući samo vučeš i plačeš? Tamo idi! Idi u cigansku mahalu.

Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan, ojan, maz.* (Salčetu, pokazujući na Koštanu): Zna li ona tu pesmu?

Ulazi Mitka. MITKA (Marku): Čeprnje! Kotlove vina! Dizaj tej čaše, tuj srču! STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više! (Odlazi). TOMA (zgranut, prilazi zidu, gde je oružje): Ko tamo?!

Pogledaj se! TOMA (s puškom na njega): Hoćeš?... ARSA (očajno, uzmičući vratima): Brate, brate! (Koštani, u stranu, da Toma ne čuje): Načini se ti bolesnom. (Odlazi).

(Kurti): Kurto, ti gore, na sokak i pazi! (Kurta odlazi.) A ti, Ahmete (pokazujući na Koštaninu kućicu), ovde, pred vratima da si, i čuvaj je! AHMET (odlazi iza Koštanine kućice). KMET (ostaje, i svaki čas viri.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

A tako mi moje vjere tvrde, dokle mene to veselje prođe, obojicu hoću objesiti o vratima grada Vučitrna, po svijetu da me ne sramote!

Ja se onde desi na vratima kad se šeta vojvoda Milošu: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na

Kad je došô pred stambolska vrata, pred vratima koplje udario, a za koplje svezô bedeviju, pak razape bijela čadora, i na Stambol on nametnu namet: sve na noćcu po

Šćaše Arap da zametne kavgu, ali Šarac svezan na vratima, ne dade mu unutra uići, već kobilu bije po rebrima. Arapin se u svatove vrati, pa odoše niz Stambol-čaršiju.

dvoru bijelome, dođe Sava šeru Mitrovici, dođe Janko bijelu Konjicu, pobratimu begu Ali-begu; pa on kucnu halkom na vratima, — na ruci mu prsten od merdžana, halka zveči, prsten odgovara.

To začula Alibegovica, pa govori svome gospodaru: ,,Gospodaru, beže Ali-beže, neko kuca halkom na vratima, čini mi se moj je đever Janko“.

bijelu Konjicu pred dvorove bega Ali-bega, al’ kapija pusta zatvorena, zatvorena i zamandaljena; kuca Pavle halkom na vratima, a kad nitko ne šće otvoriti, zatrča se Sava od Posavlja, te preskoči kamenu avliju, i družini on otvori vrata.

pred svatovima, po sokaci m. po sokacima, po hajduci m. po hajducima, s Turci m. s Turcima, na vrati m. na vratima, mene m. meni, tebe m. tebi, sebe m. sebi, ni m. nam, vi m. vam itd.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Žuja odmah uskoči za njim, okrenu se i leže s glavom prema vratima kao svako pravo pseto čuvarkuća. — Vidi ti nje! — začudi se prostodušni Stric, pa i sam krenu da proviri u kolibu, ali

“ — Ol rajt! — povika Nik Bulibrik. — To će biti dobro. — To, to! — prihvatiše i ostali. Već poslije jedan sat nad vratima šumske kolibe bio je prikucan poklopac od kutije za cipele na kome je stajao natpis od krupnih štampanih slova ispisan

— Ej, ženo, je li tu negdje stari Lijan? Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice. — Tu sam, kneže viteže.

XXIV Kao da su omađijani, dječaci su zurili u tajanstvenu cedulju prikucanu nad vratima svoje kolibe. Ko li je to pisao, ko li se to šuljao po njihovu logoru? — Šta da radimo, otkriveni smo?

Prolazeći pored škole, šiban susnježicom, on je domahnuo oproštajni pozdrav Jovančetu i Stricu koji su stajali na vratima i neveselo zabrundao: — Dječaci, ode Nidžo u rat. Ako se ne vratim, pripazite moju staru mater, drva joj donesite.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I on sad nije imao nužde da uskače na ćepenak, nego je ulazio na vrata dostojanstveno; zastane uvek malo na vratima i grdi mlađe: kaže kako se danas ne može na mlađe osloniti, pa tek onda ulazi.

! — ciknu Doka. — Znaješ li, bre, ako dofatim sag ove nal’ne (i pokaza mu silne nalune pred vratima), sve ću ti ga frljim i obijem o glavu... Ću te bombardiram po tu glavu kako Srbi Mitad-pašinu tabiju na Vinik!

stojao na istom mestu, utučen i nesrećan kao iz raja izgnani Adam što je pogružen stojao pred zatvorenim edenskim vratima...

Zato nije čudo što je cela kafana graknula kad se pojavio na vratima. Svi oturaju od sebe, kao po nekoj komandi, domine, karte, table za šeš-beš i pitaju ga gde se toliko zadržao.

Predade tablu radi kontrole. I dok je on brisao čelo, primao čestitanja i očekivao pare, pojavi se na vratima kafanskim Stavre jare. — Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane...

Pojavljuju se i popovi, zastanu za časak na avlijskim vratima, vade grdne češljine i brzo češljajući u red doteruju bradu, a zatim se žurno kreću na svoj posao; žure se da pre od

Jer nije prošlo mnogo, a trećega dana od izmirenja rano ujutru čitaše iznenađene čaršilije novu firmu nad vratima Petrakijeva dućana, koja je glasila: „Trgovina Petrakija N* i Sina“. Licem na Svetu Petku bila je svadba.