Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On stoji kraj uskog prozora. Dakle, već je ustao. Toliko se oporavio da šeta po sobi i gleda dole u vratimljsku dolinu. Podbuo je i bled, brada mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice
njihove ranjenike po kamenjaru ispred Kule, i kako im vida rane koje smo im mi zadali svojim oružijem braneći nejač vratimljsku. Tamo je on bio. do juče je sa nama jeo hleb i so. Bio je naš brat. Voleli smo ga i poštovali.