Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
onda posle ovakog srećno okončanog djela mogu i ja kazati sa carem Davidom: »Da postidjatsja i smjatutsja vsi vrazi moji; da vozvratjatsja i ustidjatsja zjelo vskorje.« Ha, ha, ha. — Ha, ha, ha! — smeje se pop-Oluja.
Radičević, Branko - PESME
noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem, Dušmanina zlobnu krvcu lijem. Vrazi sužnu domovinu tlače, Čujde, mati, kako ona plače!
„Ta zašto da nas vrazi tako tlače?“ Ovako oni jednom govoraše, Pa krenuše se potražiti mače, I snažno vrage s njima udaraše.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kad si u mijeh, ne oćeš pivati, a kad u me uđeš, koliko da trista vrazi u me uđu.“ 14. CIGANIN I VLASTELIN. Uputi se nekakva silna a pri tom bogata delija sam u kočiji na šetnju, i udalji
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
se dan i noć, moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki vrazi pojavili. Slavni moji carevi i voždi veliki, s moji hrabri vitezi i sini toliki, ostrim mečem padoša u svojoj deržavi.
Sav se duh moj u meni pregorko vazmuti, terzajući s', utroba srce mi prevrati. Vrazi moji prokleti mene prevariše, radost moju posljednju navjek zatočiše.
Vrazi moji prokleti mene prevariše, radost moju posljednju navjek zatočiše. Svi veće vrazi moji rukami pljeskajut, hulno zvižde na mene, a zlobno glas dajut: „To li ona preslavna Serbija u svjetu?
Slavna moja sva hrabrost na Kosovu pade, a tko će me utješit, nejma toga sade. Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je
Kose moje na sablju vrazi moji vijut i nogama tlaču me, a po licu bijut; čada moja progone, Marsu ljutu daju, i tim srcu mojemu žalosti zadaju.
Crkve moje propale ot slobode svoje, — utjesnjeni leviti, žalio srce moje! Vrazi čada k trećemu oboru nagone, različnimi mukami k zapadu dogone.
Posl'je sego sn'jeg presta i nastaša mrazi Koji sut v Rosiji vsjeh životnih vrazi. Spati legoh ja v večer i son mene krade, Buve mi se po koži, i stare i mlade, Šetaju i gotove sebi čast iz
Dvoumije sve iščezne, istini su trazi: S ovom zorom tma nestane, ljudi nisu vrazi. Tak' u ono sveto jutro, jutro nove žizin, Kad se sresmo, mila Vido, jednog duha blizni, Moj je žrebij divno rješen
Oslabi hrabri duh. Knez silnim slovom začas ga podigne. Već vrište konji; smrtonosni Sevaju mačevi; ginu vrazi. Al' izneveri pakleni porod, Vuk.
Strele vragova zatupiće s', pašće nepravedne mišce, Jezik zanemiće im: ti ćeš ostati ti. Vrazi su zlobom napadali tako na Rajića krepka, Živi u slavi pak on, — vragove proguta tma.
Nad samim sobom najteža pobeda! Ne daj da rastu zajedno s’ silama Ti tajni vrazi tvoji. Volju Najpre pod jaram podvergni uma. Nenaučena služiti, vladaće Nemudro s tobom.
Plačušči plakah eja Po veja din i nošči, Pregorcje terzah eja Lišena pomošči; Druzi ostaviša, Vsi mnje vrazi biša. Sama ostah v žalost.
Ilić, Vojislav J. - PESME
znajuć šta je tamo, On dozivlje svetog Petra: „Oče Petre, hodi amo, Neki tutanj čujem ozdo i paklenu neku graju, Kô da vrazi celog pakla na carstvo mi jurišaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na glavi mu prokleta šubara, za šubarom krilo pozlaćeno, begenisah krilo pozlaćeno. Ne dadoše vrazi mirovati: ja ne velim: dobro jutro, đedo, već prićerah bijesna malina, skidoh njemu krilo pozlaćeno, i ja odoh uz polje
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kroštono je aspidski jad pod njinim ustnami! I na me su šaptali svi moji vrazi i na zlo su mi mislili. Zlečestu reč na me izneše.
Sva stvar strepeći se boji i drhće. A samo jedni ljudi nizašto ne mare! TVRĐU MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU Moji vrazi zapeše mi spone, Ama te se spone iskidaše, I moja duša kano izbavi se, I tvrđu, tebe gospodi, Moja ptica nađe sebi
Ustani, i pomozi nam da se raziđu vrazi naši i iščeznu ka dim, te istiju kano vosak ispred sile vatrene.« Na treći dan po požaru paljenja im sela, stiže pod