Jakšić, Đura - PROZA
Vratim se natrag i vidim još poizdalje gde se i Stana sa svojom majkom vraća u selo... Zamišljeno sam gledao za njima, posle osedlam i ja konja, pa se uputim mome nesrećnome pobratimu.
— Oh, Milisave!... dragi moj!... I oni se nanovo poljubiše. Beše to svečan trenutak kakav se u životu više ne vraća... Niko ga dvaput nije uživao...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GODINE 47 JADAC 49 DRVOSEČA POPU 51 TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA 52 BITKA NA CERU 53 SEOBA SRBIJE 55 IZVEŠTAJ 58 OPET VOJNA 59 BALADA O STOJKOVIĆIMA 61 OKUPACIJA
TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA Da kolika je, svetica naša, zemlja! Izađe sunce iza Gojkove kovačnice, obasja lipu pred crkvom, orah
Ko kaže da u svetlost? Idu u mrak, iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz greh, kroz koji ne smeju braća!
4. Lađo s koje se vidi Jerusalim! Pute kojim se vraća bludni sin, ratnik iz rata, s robije robijaš! Čašo vina, hlebe, sveto slovo! Šljivo kraj izvora!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
se na veliki drum, i koga sretnem da na Savu s familijom i kolima ide, kažem: da se vrati natrag, i koga sretne neka vraća i neka begaju natrag u velike planine, jerbo su Turci, jedni od Beograda a drugi od Šapca, Savu u̓vatili i od Cesarije
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sima se čudio šta je Ivanu te se tako unezverio, ali se još više začudi kad vide i kmeta tako isto bleda, gde se vraća iz kovanluka. — Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa!
Kaži mu da čuva ljude od Turčina, Ivana i Marinka. A Ivana slobodno neka ne vraća sebi — on je propao za Crnu Baru!...
To znači: borbu na život i na smrt, borbu očajnu, večitu... Ratar se više ne vraća plugu, njegova ruka više ne drži rucelja plužnih, on čak i ne sanja više o svome pređašnjem životu.
— O, hvala ti, bože!... A je l̓ se vratio moj pobratim? — Danas se vraća. Večeras će biti u Parašnici... I pozdravio vas sve. — Pozdravio?... Hvala mu!
Dučić, Jovan - PESME
Od ljubavi naših veće su tišine... Tišina je mati ljubavi; i taka Kao golubice od sebe ih vine, I opet u ruke vraća joj se svaka.
I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop nastavi: — Smrtni smo ljudi, ne primite za zlo, braćo, valja mi se dobro s vama razgovoriti, jer se ne vraća s puta na koji polazim. Ne daj bože smrtna slučaja ili kake zadjevice, šta bi ono, siroče, onda?...
Sutradan ustala ona, stala na vrata pa gleda. Pop je već davno bio u gradini i svaki čas se vraća da vidi je li Mara ustala. Pred zoru je bila laka kiša.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je bujnije strujala u žilama, srce joj jače bilo, obrazi se zaplamteli žarom koji se jednom i nikad više u životu ne vraća, i misli su njene od nekog vremena često bludile izvan kuće, i zanimale se jednom njojzi milom i dragom slikom već od
prede na banku, i prekida predivo samo onda kad čuje da u kujni lupa satara i da se seče meso, a posle se opet vraća svome protektoru, dobroj starici, na banak i nastavlja prekinuto predivo.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I tako, jednako stideći se, željno zaobilazeći oko grobova za čas izređa celo groblje. I onda se vraća, ali slobodniji, rasplakan, pijan. Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo.
A obično i ne čeka da mu se dâ, već čim uđe, zaleti se po dvorištu i pošto pokupi sve po njemu krpe, pruće, vraća se. I tako, drhteći, skupljajući, juri iz kuće u kuću, iz maale u maalu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Trebala je moju tepsiju sestra moja da je vratila, no ona ne vraća. To je osnov. Inače, ja ću sve izraditi, a ti ćeš samo prepisati i sudu predati. — Amin, nek bude volja tvoja.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— U tamburu, u šta bilo, tek ne bi više zasvirao. Devojka sa škrofulama na vratu i obrazima vraća se iz Beograda očajna. Bila je tamo da traži svoju odbeglu sestru gimnaziskinju, pa sve uzalud.
Vi govorite: zlo je, ja kažem: dobro je; vi kažete: vraća se nazad, ja kažem: ide se napred. Hoćete li dokaza? — Dokaza, dokaza, dajte dokaza!
Afrika
U času kad smo silazili reci bilo je oko pola osam. Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla. Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala?
— Pošto? — Deset franaka! Ja mu dajem još pet za poklon, a on mi vraća deseticu tražeći noviji papir. Tako za petnaest samo franaka dobijam masku za koju sam docnije doznao da je kao tip od
Veliki plameni jezici penju se uz nebo, zapaljujući ga skoro do zenita, a onda se odjednom sve crvenilo vraća odande, slivajući se kao krv.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa da se onda sam samcit, kroz prazne ulice Temišvara, vraća, kući. Valjda da bi se spasao tih mučnih misli, Pavle poče da misli na svoje konje, i kako li će biti zbrinuti?
bivših seratlija, polazio je iz Mahale, na Begej, i Trifun je znao da će ga, večeras, videti, izdaleka, kako se lagano vraća, pun peska, i šljunka, i puzi, kao neka džinovska gusenica, večernja.
Stići će do Bestuševa, lako. Sve se može, kad se hoće. Eto, kaže, kroz koji dan, vraća se u Beč familija Joana Božiča, majora, pa je on, Trandafil, mišljenja da bi sa njim, Isakovič, mogao da putuje, lepo.
Ona se, kao i njen muž, radovala, da se vraća u prestonicu, gde je provela devojaštvo. A radovala se i gošćama, koje znaju nemecki, a koje je ispitivala o tom, kako
Gospoža Evdokija se na to osmehnu. Zasada, reče, o tom, treba ćutati, kao u grobu. Ona će reći Božiču da se vraća ocu, uskoro. Ne boji se Božiča i ništa je ne može zadržati. Sad tome još nije vreme.
Ona bi rekla da je pošla tamo gde se onaj beli zec na vratima nalazi – ili da se vraća odatle. Glavno je da je ona imala ono što je poželela, od prvog trenutka kad su se ugledali.
Uzalud je Agagijanijan bogoradio. Isakovič mu doviknu iz kola da se ostavi toga i da se vraća. Vratili su se nesvršena posla.
Učio je kartu, u sirmijskim husarima, i pitao se: otkud Črnogorci tamo? Mitrovic. Da se vraća tamo, otkud je došao? Da opet stoji na ženinom grobu?
Priprostim rečima, ali srdačno, tešio je familiju i javljao, o svom skorom dolasku, o povratku u Temišvar. Kaže, vraća se, da imanje i konje svoje rasprodadu. Pašport je dobio!
Da mora da se vraća putem, kojim je, nedavno, bio došao, činilo mu se tako ludo. Ceo njegov plan selidbe u Rosiju bio je propao.
A tek kad je u Rumu stigla, poručila mu je da više ne misli da se vraća i da mu decu ne da. Tužiće se, kaže, mitropolitu, zbog njegovog haremluka. Pismeno mu javlja, kaže, konac braka.
Pavle je onda uze za ruku i poče da joj tepa. Nije on došao da je u Temišvar vraća, došao je vojenim poslom. Ali ona ne sme zaboraviti da je tek trideset i dve, da je mlada, da je lepa.
Teodosije - ŽITIJA
Jer tvojom zapovešću drži se sve što se upravlja i stoji, i tvojim migom pretvara se i opet vraća u svoj čin. Zapovedi sada vetrovima da uđu y cvoja ckpovišta, i vodama morskim da se u tišinu sastave!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god., reč je o podeli životnih namirnica stanovništvu; jedan stari, slepi uskok, koga vodi unuka, vraća se s onim što je dobio pevajući pesmu o Kraljeviću Marku a narod je u horu prihvata: svi su je znali.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Ta ostavite, molim vas! (Ode u sobu i vraća se noseći jedan bolji kaput.) Tako, skinite to! ALjOŠA: Ne tak, boga radi! PAVLE: Ta skinite to, kad vam kažem!
(Odlazi.) VII PAVLE, RINA PAVLE (vraća se i naviruje najpre na vrata gde je Rina, pa kao da je opazio nešto ili čuo pokret, odlazi brzo mestu gde je u
Pasoš je viziran pre šest nedelja, kad sam pomišljao ići na sajam. Ta viza još važi. To je dobro, to je vrlo dobro! (Vraća pasoš u portfelj.) LjUBOMIR (hoće da pođe): Ja ću vas ostaviti. PAVLE (pružajući mu ruku): Računam na vašu diskreciju.
LjUBOMIR: Molim! PAVLE (ode u drugu sobu, pa se otud vraća sa jednim voluminoznim svežnjem rukopisa vezanih između kartona, po obliku fascikula): Ovo je, mladi prijatelju, moja
Ma ko bio, recite da nisam kod kuće. SOFIJA: Razumem, gospodine! (Odlazi i vraća se.) Gospođa i gospodin Novaković. SPASOJE: A, oni? Neka izvole! SOFIJA (propušta Novakovićeve, pa ode).
(Prati ga do spoljnih vrata.) Sofija, odvedite gospodina u moju malu sobu. (Vraća se.) XIV LjUBOMIR PROTIĆ, ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Sreo sam gospodina zeta; on je već išao po redakcijama.
RINA: Pa dobro, kuda će on sada? SPASOJE: On se vraća u pokojnike. NOVAKOVIĆ: Mislite li, odista, da je time on sišao s pozornice? SPASOJE: O, sad više no ranije.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U devet njen otac se vraća sa dežurstva a ona dotle mora da potrpa one najmanje u krevet. Na snahe što se toga tiče ne može da računa, jer one
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag Čamča, osobito kad na put ode, brzo se ne vraća. Gospođa Soka i Krečarka proklinju Čamču; da su znali, ne bi ih sa Čamčom nikuda pustili.
tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj čak iz Kolomeje, otud joj javlja da se već kući vraća. Tako u razgovoru dođu do jedne varoši, već se toronji vide. To je Košica. Tu će stati dobro odmoriti se.
Sve spremi, pa će da se vraća. No, spomena radi, kupio sebi za sat zlatan lanac venecijanski, jer venecijanski filigran je u svetu najsavršeniji;
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
tolike tanane niti, bele kao i mesečina, koje su ga vezivale za život, da ga je žena zbilja mogla osetiti kao da joj se vraća te jesenje noći.
Da se živ vraća tamo, kud je mislio da se više vratiti neće, sasvim ga je razdražilo. Svaki kraj, svaki nagib obale, sve padine,
Želeo je da sve to što ga kod kuće očekuje, tu dreku i lelek izbegne, želeo je prosto da se živ kući ne vrati. Da se vraća, činilo mu se tako ludo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kada se kum vraća sa krštenja kući, on bi trebalo da unese kumče tako što ulazi u kuću desnom nogom i da pri tom kaže: „S desnom nogom
⁵⁴ Kada se u Crnoj Gori i Hercegovini nekom rađaju samo kćeri, onda kum „kada se vraća sa krštenja prezuje opanke s lijeve noge na desnu, da bi žena rodila muško dijete“.
daje roditeljima neophodnu psihološku sigurnost i uverenje da su dete zaštitili, a istovremeno se društvenoj zajednici vraća poremećena ravnoteža izazvana dolaskom novog, opasnog člana, koji u trenutku rođenja pripada divljem, demonskom svetu, i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
I ako jeres ne ushte da menja, da mu carevog ne bude oproštaja, da se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika i mala.
Nisam ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
iskrsao mladi kontrabasista Sead, smešeći se na nevolje i na sirotinju: osetih da me tog časa njegova drska, lažna muzika vraća u svet živih, tamo gde još postoji ukus smeha.
Za trenutak potpuno ga napusti lažna veteranska sigurnost — i sasvim izgubi glavu osećajući kako se vraća u svoju školsku klupu, preplašen, povređen i uzbuđen do krajnjih granica.
Kada mu balon prsne, smešan je sa gumenim padobranom preko usta. Sredovečni muškarac vraća se kući sa svojom lepom tajnom. Posle slatkog ćutanja i kratkih.
« Suzi trči svojim natečenim nogama u poslastičarnicu preko puta hotela i vraća se sa ogromnom čokoladom. »Moja mala je na selu. Plaćam za nju pedeset komada mesečno...
I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati svojoj majci. Čini mu se, takođe (zakleo bi se u to), da vraća sve one usluge koje joj je činio toliko godina, sve one stripove i posete zoološkom vrtu, male tajne kada su oznojeni
Često bi ostajao i na spavanju kod svojih dokonih domaćina, koji mu nisu dozvoljavali da se vraća u hotel. Pričao je o sebi, o Beogradu i pariskim danima, žaleći se na pakleni ritam života, smog, nepravedne
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Opčinjen dalekim sjajem u kojem je učio da voli i da posmatra, pisac se, najpre, vraća omiljenim likovima svoga detinjstva — stricu Nidži, dedu radi, samardžiji Petraku, lopovu Savi, Petru Čobaninu,
Deda Rade i stric Nidžo su pitomi, posvećeni zaštitnici sna o sreći i zavičaju, pa im se pisac bez prestanka vraća, kao da strahuje da bi ga, bez njih, napustila milošta.
U Lukićevim pesmama odista peva i oseća dete, pa vam se učini da se pesnik i ne vraća detinjstvu, već misli i govori s njim, iz njega. Lukić je, u tom smislu, rođeni i nepopravljivi dečji pesnik.
Parodija, kao izraz koji oponaša ritam, frazu i temu ozbiljnog dela, vraća rečima i pojmovima prave razmere, izgubljen ukus. Tu je, pre svega, važna njena kritička funkcija.
Govor je stariji od pisanja; ne valja se previše udaljavati od njega. I tu, dečja književnost vraća se početku. OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA Sreo sam ga početkom pedesetih godina, u trenutku kad je na pozornicu
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo! ŠERBULIĆ: Nesreće, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali. LEPRŠIĆ (vraća se): Madžari su tri štacije daleko. Dakle, sutra ako stignu. SMRDIĆ: Brzo da se beži.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i traje do 1900, otprilike. U reakciji protivu romantičarske sentimentalnosti i retorike, vraća se ka zdravom razumu; glavne ideje su: kult nauke, traženje istine, pozitivni pogledi na život i književnost, oslanjanje
1790. sa kupljenom štamparijom vraća se u Novi Sad, i čini uzaludne pokušaje da dobije pravo za podizanje štamparije. Jošte mlad umro je u 1792.
U Srbiji ostaje od 1833—1839. Posle čini nova putovanja, čak do južne Rusije. Vraća se 1842. u Srbiju, gde u oskudici umire 8. novembra 1847. Joakim Vujić je po svojim idejama čovek iz XVIII veka.
1817, zbog veze sa grčkim heteristima, bude uhapšen i u zatvoru mučen. Pošto se jedva spasao, on se vraća u Srbiju. 1818. je pisar kod Jevrema Obrenovića. 1819.
1859, posle dinastičke promene, prelazi u Srbiju i tu ostaje do 1862. Vraća se u Novi Sad, 1863. popovo kreće Napredak i bezuspešno pokušava da nastavi politički rad.
Od 1860. vraća se ustavno stanje, a sa njime i bolji uslovi za javan život. U Srbiji dinastička promena od 1858. nije bila samo smenjivanje
bio je u Boki Kotorskoj. Te godine, obogaćen materijalom i sa širim i potpunijim poznavanjem narodnoga života, vraća se u Beč. 1835. godine uspeva da dobije malu penziju od Srbije (prvo od 200, posle od 400 talira godišnje). 1837.
je u Novom Sadu, gde oskudno živi od slikarstva i od književnog rada. 1863. vraća se u Srbiju. 1863. je učitelj crtanja u kragujevačkoj gimnaziji, 1865.
Oko 1890, kada je sasvim raskrstio sa politikom, on se ponovo vraća književnosti. Devedesetih godina izlaze glavni njegovi pripovedački poslovi: Ikonija vezirova majka (Beograd, 1891),
za vreme medicinskih studija on prekida taj književan rad, menja svoje prvobitne socijalističke ideje, i duhovno drugi vraća se u Srbiju. Tada se kraće javlja sa pripovetkom. 1879.
On napušta retoričnu, emfatičnu i preteranu subjektivnu poeziju romantičara šezdesetih godina, i unekoliko vraća se odmerenoj, poluklasičarskoj, »objektivnoj lirici« četrdesetih godina, kojoj je Đorđe Maletić bio teoretičar, Jovan
On vraća pesnike na ranija i tačnija shvatanja: da je narodna poezija jedno a umetnička drugo, da obe postaju i žive u naročitim
Milićević, Vuk - Bespuće
ispod prozora njegovo kašljanje ili kako odzdravlja svojim pogrješnim naglaskom, i sve se to najednom izgubi i u kuću se vraća stari mir.
Sremac, Stevan - PROZA
Kupaju se i sedaju. — Kajo, ispeci nam po jednu kafu, tatli-kafu. Kajo, — dere se domaćin i vraća je, — donesi Liru, pesmaricu onu!
ti što povazdan duvaš u duduk po selu — kako se zove ono u tvojoj kući što je prekodan u polju, ujutru ode a uveče se vraća. Lepa, bela, ugojena, pa te lepo gleda.
Radičević, Branko - PESME
Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća.
Il' ako ume, valjda ne razume? Pa jednu rečicu za drugom laća, Al' sluga njima ni na što ne vraća. To beše svima, što bijau, žao. Al' jad je grdni deklice spopao!
seda, I vedro opet nebo gleda, Ovako bija, druže, s nam', Kad podiže se burni plam, Ovako tiša se ljutina, I prva vraća se tišina. Itd. za tim9 u 40 i nekoliko redova njemu o provedenom životu govori, i oprosti se.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— U štalu, sivonjo stari, pa tamo njači — vraća mu samardžija. Još mi u srcu kljuca tuga za dolinom i ostavljenim djedom, ali kad mi kroz krošnjato drveće bukne u
je u dobro znano brujanje marljiva potočara koji neumorno sije brašno i još sanjiva prolaznika, ranoranioca, sa smiješkom vraća na zatravljene staze djetinjstva.
I što se boca više praznila, starac je postajao sve kuražniji, kao da iz one litrenjače pretače i ponovo vraća u svoje žile sve vatre prohujalog života.
— odvrati putnik novom zagonetkom. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapuće mladost, kako li se to prošlost vraća? Nije li život okrenuo natraške, svome ishodištu?
— Kud bih sad s njom, bog je vidio? Vraća se natrag nabrana čela, ali već na pragu ošamućen zastane: na njegovom stolu miče se zamotuljak s djetetom, a od majke
Ispitivao, pipkao i konačno se dosjetio. Ne bi to bio stari Spase kad ne bi bio takav. Na Ilindan, pred veče, vraća se Spasoje s crkvenog sabora i referiše starici: — Bako, nikom ni riječi o ovome što ćeš čuti: danas na zboru pojavio
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Krv koju tebi ne bi ni ponudili, on je morao da prima kao počast! HASANAGINICA: A krv se vraća... MAJKA HASANAGINA: On je počeo odakle je mogao početi. Drugo si ti.
(Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi. Vide samo ono što pliva na vrhu vode. (Vraća se Jusuf sa kolevkom) HASANAGINICA: Evo moje molitve, sija u kolevci... Poslo mi Alah kolevku punu svetlosti...
HASANAGA: Ma ajde, ispratiću te! (Beg izlazi, praćen Hasanagom. Jusuf razgleda noževe, Hasanaga se ubrzo vraća.) HASANAGA: Jes vido? Došla maca na vratanca! Ja ti rekoh da beg ne sme na mene. Jes vido kako se uprepodobio?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa kad dosta nakupi, onda se vraća i svakoj kući u mahali daje po nekoliko stručaka. Bio je sin neke prosjakinje Naze.
Kad bude gotov, Dimitrija gologlav, onako nakarađen, skačući s jedne na drugu nogu, vraća se Todi i pokazuje joj svoju nakarađeno ošišanu glavu.
onu drugu, malu sobu, ali kad tamo vidi da su tu uneli nju, majku mu, on, ne znajući šta da joj radi, kako da je teši, vraća se, ostavlja je i počne da ide po kujni, kući, ne znajući gde da se dene, jednako sâm sebi govoreći, kao tešeći okolne:
I čim oseti kako joj se sinčić vraća, hvata je za ruku, ona odmah produžava put. U tom već počne prvi mrak. Njive počinju da se gube; varoške ulice da
Kostić, Laza - PESME
” Htede starac dale kleti, al' u grlu stade kletva: evo s' onaj sluga vraća što ga posla kruna svetla. Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga,
” Htede starac dale kleti, al' u grlu stade kletva: evo s' onaj sluga vraća što ga posla kruna svetla. Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag: zato, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one hoće, nego drži kuda ti hoćeš.
Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što je naumio.
Al' jest, ne vraća se ni Miloš ni Divonja. Otac kad je vidno da ovi zamakoše u šumu, vrati se kući jaučući, pa kad došao kući stade ženu
Lalić, Ivan V. - PISMO
slike što boji se Sa nepoznatom da spoji se Ko duh i dah u pevanje O slatkom strahu viđenog Što neviđeno vraća se, O strasti koja plaća se Groznicom neprevaziđenog — Godine?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Radi šta hoćeš!“ Maman mu sada upravo šapuće: „Pusti je samo neka ide; garantovano se vraća do devetke. Biće manja od makovog zrna!“. E, vidite, u tome i jeste štos!
Pitam se samo šta će da se dogodi ako se Mišelino pređe i ne postane genije, pa bude morao da vraća svu onu lovu? Čabar! Pošto se kaznena ekspedicija uspešno završila, vratili smo se u kupolu snabdeveni kao Božić Bata.
GLAVA XII Ana se vraća kući, gdje njeni roditelji koračaju na prstima. Za to vreme Mišelino stoji na braniku njene i njegove otadžbine, ali se u
Da mi umre majka ako sam teo da zbrišem! Evo, ovoga mi krsta!“ Kad, priča Sule dalje, vraća se onaj prvi tip što je zbrisao preko crte na biciklu sa brojem jedan, naravno, posle mnogo, mnogo godina, da vidi
U pravu ste! Priča o jednom srpskom biku koja vraća poverenje u ljubav Čitava stvar dogodila se na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, a pričao mi je čovek blizak goveđim
Konjović — kazao je — a sin je konjičkog oficira iz Konjica; stanuje na Konjarniku, hrani se u kafani „Manjež“, a kući se vraća uvek preko Senjaka, jer radi na hipodromu kod Careve ćuprije. Nedeljom ga tamo uvek možeš sresti kod padoka.
čitaoče, čućete kako prema ovom najkraćem poglavlju u hronici zviždi brzi voz, noseći maloj Ani njenog Mišelina koji se vraća iz vojske.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U ovoj zemlji ljudi su braća, tu ti se dobro za dobro vraća, ne vidiš nigdje pogleda zlog. Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne boli u zemlji Vrapca Crvenog.
Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom kućom ona se
Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži:
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On gleda naročito u jezero iza mene, tj. ne gleda ni u šta, pošto teško da tamo ima šta da ga zanima. — Ova se barka vraća na ostrvo; tako ću vama uštedeti trud. Hteo bih da vas zamolim da uzmete za piće.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
On je upućen u tajne, njegova duša postaje drukčija i u njegovom telu kome se vraća život nastaje druga telesnost u novom trajanju.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
To je porodica pokojnog Mate Todorovića koja se vraća sa groblja, gde je održan sedmodnevni parastos pokojniku. Cela porodica je u crnini i pogružena.
(Ode.) POJAVA V MIĆA, AGATON, SIMKA MIĆA (gleda za njom, seda, pali cigaretu). AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): Gle, i ti si tu? MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu?
Svi ispuštaju kofere i pakete, a sve nadmaša vrisak Simkin na stepenicama, koja se vraća i silazeći niz stepenice čuje poslednje reči te pada u nesvest. Nema slika traje izvesno vreme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neki poskakali iz voza i potrčali na peron da traže vodu. Kapetan viče, straža ih vraća. O naše vagone s treskom lupi lokomotiva i odmah zatim krete, da nas prikači za novu kompoziciju. — Vozi... teraj!
Osmatraju... Puške se čuju sve češće. Jedan pogrbljen trči duž ograde. Sigurno je ordonans. Ali, videće ga!... Sad se vraća, zastade, eno ga gde leže i on. Odahnuh malo. Vojnici se slepili sa zemljom, kao da su ukočeni...
Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba. Ljudi osećaju, svaki na svoj način, da se odigralo nešto teško i sramotno, iako je svaki uložio celog
Odmakli smo prilično, kad začusmo da nas komandir zove. — A-ha... Da vidite kako to izgleda, kad vas neko vraća... Nego, namučiste se i vi zbog mene... Red je da vas počastim. Hajde, nategnite ovu rakiju, da se malo zagrejete.
— i sva slomljena, i onako razbarušena, vraća se povodeći se i seda na klupu ispred stanice. Kažu, danima ona čeka, ne bi li joj slučaj povratio izgubljeno dete.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nad selom se nose glasovi stoke koja se vraća s paše, pasa i dece koja ih dočekuju, petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to spojilo u jedan
I Ljubica oseća da joj se sve više vraća staro raspoloženje, oseća se u nekoj većoj slobodi, spali joj lanci s nogu i ruku, kojima beše okovana, i odjednom joj
postao je razvalina, ruševina koja trune, senka... Oborene glave, pomućene duše vraća se nevoljnica u svoju ćelijicu i ugušuje bol teškim uzdasima i vrelim suzama... O, još da nije tih suza!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(I ona se, zajedno sa Vasilijem, vraća u kuću) GINA: Kao da nisu u ratu, nego na izletu! BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi!
SOFIJA: Greh je ovakav dan provesti u kući! (Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene?
Dok su ga skidali s konopca, nabro sam trnkila! (Izlazeći sa scene, Drobac se skoro sudari sa Sofijom, koja se vraća sa reke. Tim sudarom su oboje iznenađeni i zbunjeni. Drobac, za trenutak, gleda u Sofiju sa zaprepašćenjem.
BLAGOJE: Dobićeš flašu ljute! MILUN: Spremi, pa ćemo viđeti! GINA: Do neba ti hvala! (U dvorište se vraća Simka) BLAGOJE: Možda bi mogla nešto časkom da umesiš? GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo... pitu od jabuka!
Gospodine Vasilije! VASILIJE (s verande): Dolazim, dolazim! (Zbunjen kao i u trenutku kada je napustio scenu, vraća se Filip. Sa sve većom pažnjom slušaće deo razgovora koji sledi.) SIMKA: Znate li šta se to jutros stvarno desilo?
MILUN: To će se viđeti! Još traje uviđaj na licu mesta! Još ni leševe nismo iznijeli! (Vraća se Gina) GINA: Evo, daj mu ovo! I, molim te, kaži mu... Šta da mu kažeš? Kaži mu da ništa ne brine! I kaži mu...
Policijski službenik ne može da poništi dozvolu vrhovnog vojnog zapovednika! MILUN: Daj da vidim tu dozvolu! (Vraća se Sofija) VASILIJE: Video je gospodin Majcen! MILUN: Daj da ja vidim!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju?
Pored te službe, pregleda vozova, koja je katkad i vrlo tužna – jer se sve više bolničkih vozova vraća iz Italije, noću, da ih ne vidi stanovništvo – imam i službu prisustvovanja pogrebu.
Sem toga, taj zamor, posle pobede, i u ratu i u revoluciji, pojava je koja se vraća, u istoriji. Posle pobede njihovih ideja, umorni su i pojedinci. Post coitum omne animal triste.
On je sad u velikoj, beloj, šubari Kozaka. Bio je zarobljen u Rusiji, pa se vraća sa činom praporčika. Vodi sa sobom i nekog, belog, Rusa, kome svaki čas dovikuje: „Vjatka, drž’ fason!
PLES O, pustili smo svuda duše i, eto, vraća se samo strast nevesela. Odosmo po ćilimovima dragih tela u nebesa, što nas izmeniše.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, kad sunce za planine zađe, Prošlost se vraća iz daljine sive, Kad se Nazaret u sutonu nađe I stare priče, legende ožive.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pomamnog bika kako je kleknuo na prednje noge, zab'o rogove u burumak i, sa strašnom rikom, baca u vis busenje, koje se vraća opet na njega i pretvara u prah... No i protivnici ne ćute.
Kako je ko prineo kašiku ustima, tako i ostade, nit' je ko vraća ni srče. Č'a Miloš što sedi uz mene s leve strane, diže se, metu prst u uvo, pa viknu što igda može: — Eheej,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen. Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima.
Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima. Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan). ŠEGRT (nosi jednu dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano: Gazda!
(Odlazi.) JEVREM (za njim): Pravo u dućan i nikom ni reči! X JEVREM, MLADEN JEVREM (vraća se nervozno, uzbuđeno i ide pravo levim vratima): Mladene! (Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena.
SRETA: Videćeš ti šta vredi Sreta, numera 2436! (Odlazi.) XVIII JEVREM, DANICA JEVREM (pošto ga je ispratio, vraća se zamišljeno). DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta? JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad?
SPIRA: Pa košta, ali vredi. SPIRINICA: Hoćemo li? SPIRA: Hajde, zbogom! PAVKA: Pa dođite! (Ispraća ih i vraća se.) VII PAVKA, JEVREM PAVKA: Nisam htela pred njima, ali ovi tvoji izbori dovde mi dođoše. JEVREM: A zašto, Pavka?
(Meće zvonce.) Tako. 'Ajd' sad! Sedi ti tamo pa traži reč! JEVREM (ode još jednom te oslušne na vratima, ia se vraća i seda na stolicu prema Sreti.
(Otključava polako vrata, obzire se i šapće.) On može napisati i drugi. (Ulazi u Ivkovićevu sobu, a malo zatim vraća se radostan, sa govorom u ruci, zaboravljajući da zatvori vrata za sobom. Kad uđe u sobu, razvija i razgleda.
Živeo narodni poslanik! SRETA (prilazi Jevremu): Jedan će govoriti, da odgovoriš! (Vraća se gomili i nudi pojedine da govore.
A i da prođem malo, da čujem i da vidim šta je napolju. VIII IVKOVIĆ PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (vraća se u svoju sobu, seda i nastavlja pisanje).
Ništa, šta, hteo sam... upravo... dakle... ti si izabran za narodnog poslanika? IVKOVIĆ: Ja, gazda-Jevreme. JEVREM (vraća se u svoju sobu, a Ivković ulazi za njim): Ama je l' to istina, ljudi? Je l' to istina, Spiro?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
to mu obično navuče poduže zevanje, tad se digne da se malo razdrema i nakašlje za kakvim čeljadetom ako ga sretne gde se vraća s testijama. Nakratko reći, uvek je izgledao važan i zamišljen, kao da »damšif« izmišljava, što rekli Banaćani.
Ali kakvom merom merite, onako vam se i vraća! Kao što je ćir Đorđe ostao bez Đizele, tako i Sreta bez Todore; njome se oženio ćata Pera, provodeći medeni mesec baš
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Džon Hohohond iznad svega voli da se napije, Kasno u noć se vraća, puca u nebo, viče. Kad dođe pred kuću — izvali pola kapije, A prestrašeni Pepo zadrhti kao ptiče.
Internatski mačor spava najgore, To jest gore, na tavanu. Ono što prolazi, to se ne vraća: Spavaju složno kao braća. I još nešto, što mnogo znači: Zaspali su i vaspitači. Hrču, kô da pile table lima.
I zagleda se u nebesa bela Kao da za nečim izgubljenim žali. Tinja zadnji plamičak-pijavica; Evo je, vraća se, odlazi u ćoše. Kašljuca. Trepće. Pa da: kijavica! Prehladila se. Oseća se loše. Usnivam. A šta drugo i mogu!
Pod oblacima potamni sasvim Primorje, sve do Ravnih Kotara. Ali se zlo vraća zlim: Ne stigne ni da povuče drugi dim, A oblak, što ga je izdahnulo, crn Munjom se ljutom oglasi, Pljusne kiša na
Svi ste vi mlakonje i topla braća! Narode, na prodaju se daje deda! Ova se roba kući ne vraća, Čim prodam, smesta idem u Horgoš, Da dovedem i drugi ološ!
Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća. Sve zabrinutija, ponavlja za sebe: — Nema je...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jedan ogranak obrazuje Kanarsku Struju, koja se duž obala Maroka i Mauretanije vraća u severnu ekvatorijalnu struju iz koje i polazi, i time završuje ciklus svoga toka.
Po čemu onda larva ili jeguljica predoseća da će joj u tim morima biti otežan život, pa se još sa blizine takvih mora vraća pre no što je na njih i naišla?
Takav ribarski brod, kad se vraća u svoju luku sa ulovljenom ribom, izgleda vrlo živopisno, sa po nekoliko stotina tako obešenih tunjeva.
Rakić, Milan - PESME
— Istok se vedri, zvezde gase... Zora. SUMORNI DANI I Opet se vraća staro vreme Sa niskim nebom mutnih dana, I oko suzi, usta neme, Sumorna pustoš sa svih strana.
Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada. Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Eno mlada, puna i čista lica, Nata gazda-Milenkovih. Ona se uvek, svake nedelje, sa ocem i maćehom vraća iz crkve. Otac ide iza njih, nasmejana, puna lica, i već ne u čakširama — a to zbog te druge, mlade žene, da bi i on
sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće, tamo malo postoji, pogleda i vraća se natrag ranije.
Čak, kad je sasvim sama kod kuće, mati joj ode ili na groblje ili poslom, pa se duboko u noć već ne vraća, ona je i taj strah od mraka nekako rado podnosila.
Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraća polako i čisto teško dođe do bunara i Tu ostade dugo, dugo. Posle skrenu i uputi se podrumu.
Videlo se kako svaki čas izlazi iz kujne, i sa iscepanim drvima vraća se natrag. | Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati.
sedenja u kolima, kao da je ovo sad svakidašnji, običan njegov dolazak kući, kao da je tek danas poslom izišao pa se sada vraća. Mati, svetleći iza njega, nije govorila.
se i sve se iz njih, osobito čaršavi, peškiri, ćilimi, vezovi, iznese i poče da se vetri, ali ne, kao pre, natrag da se vraća, nego da se gore po sobama, minderlucima, zidovima veša i raspoređuje. A to je bilo dobro.
Svaki čas po koja tetka, naročito Kata, otuda izlazi i opet se vraća. Poče kuća onako sa otvorenom kapijom da se zakrčuje, puni.
Pa i to bi morao odmah sutra rano da se vraća. Koliko puta, kada joj ga po toliko meseci on nikako ne pošlje niti joj ko drugi — a to je najviše plašilo — donese
Ču ga kako se ovamo k njoj vraća. Diše toliko da se Sofki učini kako se cela soba kreće. Ona, ne mogući da ustane, da ga kao što treba dočeka, poče se
Ne gleda kud. Toliko je silno udari, da se od njega dva koraka skljoka. Opet se ona vraća, opet ga izuva. Sluge tada moraju da beže u komšiluk, jer znaju da će ih iz puške gađati, samo ako koga primeti u kući
Tako celog dana ide od kuće do kuće, provlačeći se kroz kapidžike. Izredi celu mahalu i opet se vraća kući, opet seda do ognjišta, šara po pepelu, kuva kafu i srče je polako, odmereno, oblizujući svoje izgrižene zubima i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Uveče trista, ujutru ništa. — Što se govori a nije istina, raščini se kao maglina. — Ko ide s prevarom iz doma, vraća se kući sa štetom. — Ako koza laže, rog ne laže. — Laž svaka na laži ostaje. — Laž se bradom ne može pokriti.
On ustaje noću iz groba, pretvara se u razne životinje i čini svakojake pakosti svojim susedima, pa se opet vraća u grob. Ako „grobnik“ uspe da oplodi svoju ženu, rodiće se vampir. Samo on može da ubije grobnika.
Koja majka nema toliko jaja koliko baba-korizma zaište, ne vraća joj se dijete; zato... ne valja uz post jesti jaja, da o Uskrsu ne bi premanjkalo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
bradića ustočiće, viš' ustočića nosočiće, viš' nosočića gledočiće, viš' gledočića čeločiće, viš' čeločića Gojko krmke vraća. 68. Noću steono, a danju jalovo. 69.
Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što je naumio.
pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali kojigod čoban tamo otide, onaj se više | ne vraća natrag; za to, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one hoće nego drži kuda ti hoćeš.
ja velim neka ide i ova moja devojka u svet da traži sreću, vidiš, onu smo poslali, pa se ne vraća, može biti da do sad zlato na njoj trepti.” Čovek uzdahne pa pristane i na to.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet! CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice!
Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati! CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank. Mile ulazi, uzima stolicu, stavlja je kraj odškrinutih vrata, i tako nastavlja da sluša govor.
STAVRA: Stoji na govornici i odoleva prirodnim pojavama! MILE: Kako ti to misliš? (Vraća se Ikonija) CMILjA: Evo ti komovica, stavi na kutnjak! IKONIJA: Na kutnjak? Bože me prosti, pa mene sasvim prestalo!
MILE (probudi se): Ja se od takvih stavova ograđujem! (Ponovo zaspi; vraća se Ikonija) SKITNICA: Da vas pitam. Sad baš kažem ovoj vašoj, za šankom.
Teško hramlje, podupire se batinom. Posmatra Mileta, gleda prema šanku. S mukom se spušta na stolicu. Vraća se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko pričo, ne bi mu verovala! Stoji i govori, a pred njim nigde nikog!
Nema kod mene labavo! On da mene tu hvata za revere! (Vraća se za svoj sto) SKITNICA: Kako samo trpite ovakve? IKONIJA: Svecu zapali jednu sveću, a đavolu zapali dve!
STAVRA: Šta sve ovaj nesretnik neće videti! Nije mu sad lako sa takvim očima! VILOTIJEVIĆ (Vraća se za sto. Govori s pauzama, u koje su smeštene zamišljene replike nevidljivih vojnika.
A uvo rascepljeno, rascopano, krv samo lipti! Niko ne može dudari onako kako ume dudari najrođeniji! (Vraća se Cmilja, podupirući Anđelka) ANĐELKO: Reko sam ti da od tog nema ništa! CMILjA: Najlakše je upropastiti devojku!
Eno ti ga tamo, u ćošku! ANĐELKO: Vidim i sam! (Anđelko prilazi Isledniku, oprezno seda za sto. Cmilja se vraća Ikoniji, koja, kod šanka, pokušava da povrati Jagodu.) JAGODA: Od moje ruke, nesretnik, da pogine! Posle svega!
Sve tri žene stoje kao skamenjene. Teturajući se od šoka, u kafanu se vraća Islednik.) IKONIJA: Čoveče, šta to bi? CMILjA: Šta je sa Ćorom? ISLEDNIK: Naleteo! Deseto! Tonac!
Stanković, Borisav - JOVČA
VELA Pa ne znam, tato. Valjda s tobom se za to razgovarao pa to činio. Ne znam. (Prihvata peškir koji joj Jovča vraća.) JOVČA E, e... SOFIJA (iznosi pojas i odelo gornje; ona i Vela drže pojas kojim se Jovča opasuje).
) A za druge, ostale, jesi što doneo? (Uđe u sobu.) JOVČA Za koje druge? I zašto da donesem? MARIJA (vraća se): Pa i drugima trebao si šta da doneseš.
MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi). JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da je
MLADEN (izlazi, unezveren). JOVAN (potrči da se ukloni, misleći da će i Vaska izići; vraća se): A bre, obuče li je? MLADEN Pa? JOVAN Ništa. MLADEN Što su ti oči vrele?
Svi su tamo samo se ti izvlačiš. (Vraća se posrćući): Oh, ovo se ne može više! Ja, ne više. ... »Donesi vode, Mladene! Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ...
se časkom vrata na kujni, jedna snaha u nanulama sa svećom ode gore u Jovčinu sobu, otvori je, zapali još sveća i vraća se u kujnu; druga sveća, s težim koracima, ispadne iz kujne i promiče desno iza kuće.
BUBNjAR SEOSKI (dok se drugi svirači nameštaju pred kujnom, ulazi u kujnu i zaviruje levo i desno, vraća se k svojima sležući ramenima, tiho, začuđeno): Nikoga, bre, nema. Pusto!
TOMA Dosta, a sad nas vodi i umiri se, da on što ne primeti. Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza. STOJNA (vraća se, umirena već, podstiče vatru na ognjištu, namešta granje): I bolje, bolje tako! Inače se već ne može ovako.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
metanisa tri puta šapućući nješto, pa prekrsti ruke na grudima, diže glavu pa poče popijevajući: — Zelembaća koze vraća, po duboku, po široku, da napase, da namuze, da nakupi, ugnju masla, da namaže žvale i nadimale!
U varoš! Čuje li to Bakonja zbilja, ili snijeva? Da ide u varoš, on, glavom Bakonja, koji se sad vraća s kupanja, koji je namislio da ne ruča samo da ne zaboravi Vrtirepovu uvrjedu, koji je tako daleko bio od te pomisli
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
(Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode. Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka! Sa nevidljivih brda osluškujemo nešto drugo: Oslobađa se vetar i pada žir, šišarka...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tuđinci će brzo požderati snagu njegovih njiva, vinograda i livada. Sneg je sasvim pocrneo. Đorđe se polako vraća kući, gonjen ledenim šumom reke. Vratnice ga sa cikom propuštaju u dvorište. Stoji i gleda tamne gomile zgrada.
Računu nije bilo kraja, nikako da sabere. Stalno zaboravlja početne brojeve i ponovo se vraća na početak, pomažući se i prstima na nogama. ...Isteraće Simku. Zar je to neka žena kad noćas može da slava? Tako je.
Sad smo, ljudi, načisto svršili. ...Jedva vuče noge, noć je, vraća se Nikola. Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg. Diše hroptavo, usporeno i nedoklano.
mu je u duši, neće zbog Đorđa, pa opušta dizgine da jahanje kroz selo ovoga jutra što duže traje, da svi vide kako se vraća iz manastira sa, vodicom“, i svakom koga vidi dovikne: „Unuk mi se rodio! Sa svim ukućanima dođi na čast!
— Samo da Adam ozdravi... — Hoće li? — Đorđe se zagleda u njega odozdo, lica izobličena od žalosti. — Hoće. Vraća mu se krv. — Tola se spusti na pod i leđima se nasloni na krevet. Toline reči ga ohrabriše. U bunilu dete ječi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tu su ga viđali kako pomaže ribarima, a kao zaradu uzima riblju mladunčad i vraća je u vodu. Ko je još to radio? Ko toliko zurio u vodu i oblake?
Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga. U istom času mali čistač oseti kako se vraća u svoj pravi lik, a na ramenima rastu mu krila. Pećina se, najednom, otvori i on polete. Visoko! Više!
Sama od sebe niče priča kako njihova svirka uspravlja oduzete, gluvima vraća sluh, slepima vid. Oni za tu priču nisu znali, ali veselilo ih je da se vraćaju na znana mesta.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kneginja se, uzbrdicom, vraća u svoj Konak a pesnik se, nizbrdicom, spušta ka Dunavu. Opet se mimoilaze: Kneginja bi, izgleda, da pita nešto pesnika
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni!
Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...
I dok mi nad glavom sviće zora nova, I zvezdano nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu pokraj mene umirući cvili.
Hodeć' kroz cvećem išarana polja, Gde one smerne ne cvetaju više, Gde naše staze povetarac briše, Duh mi se vraća u vremena bola, Što skora prošlost u sebi ih skriva; I to sećanje suzu izaziva. Sad nema ljubičica!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Vid familje čisla velikoga, kad se liši svijetle nadežde i s groba se uhiljena vraća, predstavljahu polci Adamovi. Vrag nebesni sa sl'jepom jarošću sve jednako bitku produžuje i sve žešću i očajaniju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Poslednji posetilac izlazi iz sobe Kivijeove, a služitelj ulazi onamo, pregovara nešto sa svojim gospodarem, pa se vraća i saopštava mi svojim pogledom da njegovim zauzimanju imam to da zahvalim i otvara mi svečanom pozom vrata koja vode u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada se vraća u dućan da podnese račun, spremi gazdinu sobu, izriba kantu, popuši cigaretu, pa da se otegne na klupi dućanskoj kao
unutra studen, zajedno s pešačkim kapetanom zvanim Fikusom, čuvenim zabušantom što svaki dan beži u varoš, a otuda se vraća nakresan: — Uuuuu... uf... uf... f... f... f...
Pa kapetan polazi na vrata i mrmlja: — Cepidlako iz pozadine, mizantrope! Posle se vraća, otpočinje da priča sa afektacijom i pretensijama na duhovitost, i ceo paviljon se pretvara u uvo: — Evo šta mi se
težak kao gvožđe, nepomičan kao ukopan, napušten, bespomoćan, sasvim sam, dok se opet sve ne počne da vrti, poigrava i vraća na svoje staro mesto. I ponova stoji crkva onde gde je bila, onako isto.
Stane Iketa baš na samoj bojevoj liniji pa nišani, nišani, dok oni prosto i ne trepću, zadugo merka, vraća, namešta kapislu, opet nišani i cilja, i svi već da izađu iz kože, kad on, najzad, okine.
Onda odlazi, pa se malo posle vraća. — Koštaće — veli — najniže, pet dinara. A kad bi dala još pet, mogao bih i da ga vidim.
A kad bi dala još pet, mogao bih i da ga vidim. I daje mu ona deset dinara, te on ide da razgovara, pa se posle opet vraća, a ona ga nestrpljivo pita kako je. Boja i je l’ zdravo i zadovoljno.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako valjda već biva u starosti, pod konac. Elipsa se sužuje i svodi prema svom kraju. Život se vraća na svoje početke. Ležim tako, strpljivo, beskonačno dugo s kanulom usađenom u istrapljeno meso.
I volim što se ne vraća. Svikao sam se na ovu. Ljubezna je. Nastoji da mi olakša usamljenost, zadužuje me s hiljadu malih pažnja.
A poslije smrti takav se službeni trbuh u svojoj ljubičastim baršunom postavljenoj trbušnici, zajedno s odlikovanjima, vraća u državnu riznicu. Ali u praksi to rijetko biva, jer (kako nas iskustvo uči) obično prije toga propadne država.
Kad mi prepriječe put kraljevske kočije u kojima se visoki par vraća sa svečanog Tedeum-a ili odlazi u posjetu Turskoj (da tamo potvrdi „tradicionalno prijateljstvo naših dvaju naroda”) a
Najogorčenije protestiramo protiv nečuvenog nasilja koje nas vraća u najcrnji srednji vijek... Smijali smo se do suza. — O dobra stara liberalska vremena!...
To nije smrt, to je samo noć. Po hodniku koraci osoblja i cilik suđa. Bolesnik se vraća u stvarnost večernjeg kompota i večernjeg mjerenja temperature. Preturen je i taj dan.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo ga nagna da ode još jedared. Beše prošlo doba maloga ručka. Stanka se vraća iz njive s praznim sudovima, pa udari opet preko zabrana. Na istom, pređašnjem mestu, sačeka je Đurica.
On dođe na obično mesto, tu se nađu oboje i provedu čas dva u zanosnom ljubavnom priželjkivanju, pa se rastanu ; i on se vraća srećan, zadovoljan, opijen slašću ljubavi, ne brinući se ni za nju ni za sebe, znajući da će se to ponoviti i sutra i
— Kako ? Koga to ? — zapita Đurica živo. — Sad videh oca Simeona gde se vraća iz varoši. Dok on izređa sve mehane putom, možete ga stići, pa sa njim zajedno u manastir. Ho-ho-ho... — odgovori Vujo.
Nadao se u tvrdo, i ako je video da mu gotovo sva »zarada« odlazi u jedne gvozdene ruke, iz kojih se više ne vraća njemu. Posle svoga neobična venčanja Đurica pade u veliku brigu zbog opasnosti, koje se gomilahu oko njega.
Prve vratnice na ogradi od voćnjaka škripnuše, i kroz njih prođe konjanik. To se Nikola vraća s puta. Oni iz zasede poizdizaše glave osluškujući, da po glasu poznaju, vraća li se sam Nikola. »E, još ovo, pa kvit !
To se Nikola vraća s puta. Oni iz zasede poizdizaše glave osluškujući, da po glasu poznaju, vraća li se sam Nikola. »E, još ovo, pa kvit !« — pomisli Đurica u sebi, spremajući nož i pušku za napad.
— Gotovo! — Viknu Mitar i ustade. Digoše se i ostali, samo ostade na podu on, nepomičan, nepokretan... »Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu, i da se ne vraća kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što je naumio.
pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag; zato, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one xoće, nego drži kuda ti hoćeš.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Posle nekoliko nedelja ili meseci, moja strast za privremeno napuštenim izumom se vraća i ja stalno nalazim odgovore na sva teška pitanja, gotovo bez napora.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sutra, na domaku svoga sela, Cveta se umiri i radovaše se što se vraća kući. Mali Marko zaojka čim su prema selu zaokrenuli. Blizu prvih kuća sreli se s komšijom Radom i s njime se zdravili.
Nadaše se svaki čas da će podnoć odnekud banuti čovek s nejačadi. A mali, tihi komšiluk domalo oživi. Stoka se s paše vraća i težaci s radnje. Čobančad se doziva, svraća ovce i koze.
Zagrabi sićem i u uzbuđenju zbog današnje vijesti vraća se kući. Pri večeri i poslije, misao je nosi k Spasoju, i jedva čeka da pođe u svoju sobicu; tek onda će srediti
— odgovori on, a oči mu jednako igraju, vesele su i sviletle kao da u se kupe vedrinu dana... Devojka se vraća kući smirena, i svega se lijepo sjeća. Izdvojito i bistro gleda u Spasojevu priliku i sama misao k njemu odilazi. ....
Pa snuždena, s košaricom u ruci, vraća se u tijesne ulice zasjenutog grada. ANTICA Prije no sam je lično upoznao, iz potankog pričanja seljaka, u više mahova,
Da je žena mu kod kuće, onako nakresan legao bi uz nju, ispod jedne kabanice, kao obično kad se iz varoši vraća, i kabanica bila bi im prostrana: stopili bi se uza nju i osetio bi slast u životu, i barem za čas zaboravio bi na
U prvi mah Milivoj se ljutio na nj. Ovi večiti buntovnici krivi su mu što se iz vojske još kući ne vraća. Ali u dugom putu, u društvu Arnauta, odljutio se.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
trenutku lice iskrivilo u ironičan osmeh, koji se tumači kao skvrnavljenje Majke Zemlje, u čiju se utrobu junak upravo vraća. I to izaziva kolektivno strahovanje od opšte pagube.
Pesnik vraća postojanju onu meru koju smo mu mi u svojoj saznajnoj oholosti bili oduzeli. Ima u ovim pesmama nešto od klasične lirike
sudbina bića koje u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena „ Svom strelcu kom
Pored pesnika koji se vraća iz rata, pojavljuje se „jedan dobar drug“, koji se takođe iz rata vraća: iz azijskog dela Rusije, pa preko Japana i
Pored pesnika koji se vraća iz rata, pojavljuje se „jedan dobar drug“, koji se takođe iz rata vraća: iz azijskog dela Rusije, pa preko Japana i Engleske.
U pesmi iz koje su ove reči uzete, a koja i nosi naslov „Tajna rođenja“, pominje se „crvena svetlost doma gde se ne vraća“ i „umrli već dom gde se ne vraća“. Umrli dom je utopijski prostor smešten u prenatalnu prošlost.
a koja i nosi naslov „Tajna rođenja“, pominje se „crvena svetlost doma gde se ne vraća“ i „umrli već dom gde se ne vraća“. Umrli dom je utopijski prostor smešten u prenatalnu prošlost. On je zauvek zatvoren.
Svatovi je sahranjuju i razilaze se. Milić se sam vraća kući, i odmah legne i premine. Kad se „mrtav naležao“, ponovo se pojavljuju svatovi i sahranjuju ga.
I tu, na kraju dana koji potanja u noć, pesnikovo budno srce takođe se vraća u san: Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo ko da bi sunce da vrati; Osvrtaše se
Eto zato nam, na primer, sledeći katren Radojka Jovanovića ne govori ništa, osim što nas dosta vešto vraća u Dučićev pesnički svet: A noć tugom tone... tone... večno tone...
poezije uslovljeni su, između ostaloga, činjenicom da se poezija ovde, kao i veliki deo moderne umetnosti, počela da vraća povlači ka svome osobenom, unutarnjem i samostalnome „jeziku“.
75 Moguće je, međutim, i suprotno: da se zabrana kasnije pojavi i jezički kanonizuje, pa nas njeno ukidanje vraća na jedno starije stanje u jeziku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće. SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.
MOMAK: Nije! ŽIVKA: A ljut? MOMAK: Nije bio ni ljut! DARA (vraća se): Nema ga! ČEDA (za njom): Nigde ga nema! ŽIVKA: Ama, kako da ga nema? (Odjuri zadnjim vratima.) Anka! Anka! (Svima.
Vi stanite iza mene. Bože moj, ko bi to rekao: otišao jutros od kuće kao običan čovek, a vraća se ministar? Ama stanite ovamo, nemojte mi smetati!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je takođe zanimljivo, on nije motivisan ničim konkretnim, dakle po sebi je značajan: „Sofka, ostavivši otvorenu kapiju, vraća se.
rezom sa naglim smenjivanjem vremenskih ravni: Sofki pred oči „sve iziđe”, u mislima se okreće prošlosti, u sećanju se vraća sve do trećeg preduskršnjeg dana kada je otac efendi Mita iz krajeva pod turskom upravom - kuda je bio prebegao -
sada razmatramo, vidljivo ono što je kasnije delimice ukinuto, delimice prikriveno: da se vreme u tekstu stepenasto vraća nazad.
” Stoga je razumljivo što je ona takođe grafički odeljena. A već idući pasus donosi temporalni zaokret, vraća na vremenski početak pripovedanja, na junakovo rano detinjstvo: „Još dok je bio mali, tek pošao u školu, znao je da, kao
uskoro se ponavlja - sa variranim tonovima smrti - kada je već u razgovoru sa ocem slomljena ćerka pristala na žrtvu i vraća se nazad: „Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala.
95 Sa otupelim čulima i rasejanim pogledom, junakinja se u XVI glavi mirno vraća iz hamama sve dok joj u vidno polje ne dođe kuća.
Efendi Mita svojim postupkom - čak možda više načinom i rečima kojima novce traži nego to što ih traži - sve vraća nazad, na početak: pokazuje Tomči da je bio i ostao nedostojan hadžijske ćerke, jer je, sada kao i ranije, samo „kerpič
Tomča se, dakle, u suštini ne menja ni naglo, ni neočekivano, nego se samo vraća u svoj svet, identifikujući se, kao „već odrastao”, s ocem.
da je posuvraćena baš zato što je okrenuta unutra, prema sopstvenome telu; erotska žudnja koja iz tela dopire do svesti vraća se, opet, nazad na samo to telo.
Tako s kraja na kraj Seoba teče poneka mutna, ustajala reka, a to čitaoca stalno vraća na sen (i kob) Dafininu. U trećoj glavi, da navedemo primer, Aranđelova senka - i ovaj put kao mimogred - dolazi u
Njih samosvest o tragičnome položaju vraća u okrilje pejzaža. Da bi se pokazalo kojim sredstvima Crnjanski to postiže, preduzećemo kasnije nešto opsežniju analizu.
Dobija se čudesna slika, koju nije lako obrazlagati: Vuk Isakovič izlazi iz pejzaža kad i iz sna, i vraća se u pejzaž kad i u san.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.
Osim toga i sažaljenje se probudilo. Bez golemoga jada ovakav se čovek ne vraća u državu druge vere. Zna on dobro Selima Društinu. Zna, zna...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Voli te otac, voli te mati, Vole te sestre, vole te braća; Ja nisam čuo da ko sa tebe Svoj pogled brzo, mrgodno vraća. Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala!
Što je bilo ohladnelo Opet se zagreva, Što je bilo prenaglilo Vraća s’ sa krajeva. Zastava se u vis diže, Ali jedna samo Na njoj piše: „Srpstvo pada, Al’ mi ga ne damo!
Gleda one puste pute, Na kim nema traga: Na te j’ pute ispratila Svoga vojna draga. Još ga nema, ne vraća se, A nju brige vuku, — Ovo j’ mesto njojzi sveto: Tu joj stisnô ruku.
I ti, Tesla, u kome se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje Da poljubiš stablo svoje. Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla
Eh, raduj se, Svetli Kneže! Crno ti je nebo bilo; Evo sad se razvedrilo, Vraća ti se svet. Eh, raduj se, Petre stari, S unucima, s unukama, Pred vama se ne prolama Strašni ambis, klet.
Eh, raduj se, raduj i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve nas.
Krakov, Stanislav - KRILA
Mali ađutant na konju je srećan, i vraća poljubac celom šakom. Goropadna povorka kamiona naiđe na susret, i obavi sve zagušljivim oblakom prašine.
A odlučnost deluje na slabe. Izdvajaju se senke, koje neodlučno staju. Jedan prikupljeni, zbijeni red se vraća, i gura pred sobom ustavljene senke. Sve je jača rika: — Napred, napred... Sad se tek seća oružja u ruci.
Petrović, Rastko - AFRIKA
U času kad smo silazili reci bilo je oko pola osam. Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla. Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala?
— Pošto? — Deset franaka! Ja mu dajem još pet za poklon, a on mi vraća deseticu tražeći noviji papir. Tako za petnaest samo franaka dobijam masku za koju sam docnije doznao da je kao tip od
Veliki plameni jezici penju se uz nebo, zapaljujući ga skoro do zenita, a onda se odjednom sve crvenilo vraća odande, slivajući se kao krv.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!... Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
da komanduje: pli, kad konjica već stiže pod šanac, i gle, to je — naša konjica, naša patrola izvidnica, koja se u trku vraća čuvši pucnjavu na Šumatovcu.
Znate li kakvi ocećaji spopadaju čoveka kad se vraća s groblja, na kome je sa pokojnikom zakopao i parče srca svoga? Tako sam se otprilike ocećao i ja.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svaki bi hteo da je malo više napred i tako su prešli označenu liniju. „Fikus“ ih vraća. Na uskom prostoru konji se teško kreću, i onda sudaraju i propinju.
— smeje se Radoslav. Dugo su razgovarali o borbama, o Solunu kako je goreo. Prošlo je pola časa, ali Kosta se ne vraća. — More, idi vidi šta je sa njim! — reče Radoslav. — Možda je zaspao? — brine se veterinar. — Eh... sefte je to njemu!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP. ĐURAŠKO: Šta je, vojvodo? Ozbiljom kobnom šta mi donosiš?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od velike mržnje i pakosti nikad neće proći drumom pokraj naše kuće kad se vraća iz parohije, iako mu je mnogo bliže, već okoliši, pa pô sata ide stranputicom.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Čita.) „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... (Vraća mu depešu.) Čitaj dalje! VIĆA (čita): „sa namerom da ih prenese preko granice”... JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On se po nekim osobinama vraća na zvučan parnaso-simbolistički stih, s retorički podignutim tonom. Takvim stihom napisana je i Plava grobnica
Mada se njegova poezija veoma razlikuje od Popine, on se takođe vraća u dijahronijske dubine pamćenja: Mleko iskoni (1963), Velika Skitija (1969), Nova Skitija (1970) itd.
Lalić se ne vraća samo u Vizantiju (Vizantija, 1987) nego i šire u antički svet, jer poput nekih evropskih neosimbolista s početka veka
S jedne strane je liričar koji teži uopštavanju i misaonosti, s druge se vraća zavičajnoj zapadnoj Srbiji, njenim predelima, prošlosti, kao i svakodnevnom životu, koji dosad niko nije pesnički
u oblikovanju savremene tematike, dok je, nasuprot njima, Mladen Markov (1934) primetno tradicionalan i kad se dublje vraća u istoriju i kad piše o poratnom selu. U istoriju, dalju i bližu, vraća se i Vojislav Lubarda (1930).
U istoriju, dalju i bližu, vraća se i Vojislav Lubarda (1930). Upotpunjava sliku o Bosni, koja u prošlosti ne izgleda mnogo vedrija nego što je danas.
Jakšić, Đura - PESME
Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
kako diže ruku očima, da valjda ubriše, stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se videlo i kako otuda, još brže, natrag vraća ruku kao bojeći se da ni sama noć ne vidi tu njenu suzu.
Ali, svakad, ne ide to tako lako, sigurno, pouzdano. Koliko puta, uveče, kad se kao svakad iz čaršije vraća kući, njega kao da spopadne čudna bolest, slabost. Smrt da li je? Nije.
Zastidi se. Nabije čak do očiju šubaru, da mu se suze ne vide, i vraća se da još donosi. A momku, tamo u kući, pokazujući na zapaljene grede, daske po krovu, veli: — Gori, gori! Ne gledaj!.
Pa da se opet vraća, prolazi kroz ulice, da mu žene ispred kapija, čim ga vide, ustaju i neme, sa strahom, ostaju stojeći dok on ne prođe
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vratič, povratič (umanika, Šulek). »Vratič« označava biljku koja magičnim načinom vraća nešto na staro stanje, koje je tuđim vradžbinama bilo poremećeno.
Kad se stoka vraća iz planine u tor, domaćin je broji šibljikom samo od leske ili d. (Vrčević, Pomanje, 50). Isto tako teraju se krave samo
nađenu na ulici. Verovatno je ovde k. žrtva demonu bolesti (uz žrtvu vraća se demonu bolesti bolest): mi znamo da se k. rado prinosi na žrtvu dušama mrtvih (npr.
(SEZ, 32, 17). Onoga dana kad se počne setva ne daje se nikome ništa iz kuće, pa čak ne vraća ni stvar koja je data u zajam (SEZ, 7, 321; 14, 262; 32, 9; 109; 40, 332).
Pelen. U narodnoj pesmi p. je znak nesreće i žalosti — v. npr. Vuk, Pjesme, 1, 609: devojka koja vraća prsten junaku (zato što ga njen »rod ne ljubi«), obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓,
zlatorogu« (dakle: sa atributom paganskog božanstva) susreće staru majku, koja je »uranila svetoj crkvi na jutrenju«, i vraća je (kao čuvar starog, paganskog kulta) gostima koleđanima, koji mole za Badnjaka i za Božića, i to (kao i hipokoristika
Ćipiko, Ivo - Pauci
Župnik priđe bolesniku i pruža mu posljednju utjehu pred smrt. Uto stoka vraća se sa paše, ovce bleje, i pogdjekoja koza veči: i dolje, u štali, ispod bolesnika, gdje ih cura i nevjesta spraća, čuje
— I, brojeći novac, veli bilježniku: — Čudo je ovo, da je i po vražjem zakonu! Jednoga vedroga dana, ljeti, jutrom vraća se Rade, u planinu nad selom, da pregleda ostavljena goveda i kobilu.
Gore, u planini, osjeća se lakšim i slobodnijim a i za nekoliko dana vraća se kući čiliji i gojniji. Neki dan vratio se iz planine prije određena vremena, našao je za to koju mu drago izliku,
Zastajkujući, hoda neko vrijeme putem pored kuća i vraća se. Pa stade, u dvoumici bi li ušao. Ali odnekud nadođe župnikov sluga i veli mu: — Što ti, Rade, tu čekaš?
u putu, čisto ga stid kada mimo nj prođe; valjda će se onaj dosjetiti da je u varoš po žito pošao, a prazan kući se vraća. — Teško je, — pomisli — dok u varoši davaju, a kad prestanu davati, da bog učuva!
U tim mislima vraća se kući i, kad stiže, jesenji suton već se hvataše njegove planine. Nastajnih dana hodaše po varoši od trgovca do
Nije ti za glavu... Gledaj pustih para! Gazda rukom vraća novac: — Zaludu, brate, zube tupiš. Po zakonu tražim što me ide ... Nikako , već po zakonu!
—Što ću ovdje? — pomisli, i vraća se istim putem. Kad kući dođe, nasmija se turobno kad ga stariji sin upita: — Gdje si, ćaća, bio?...
Mladić se uhvatio uzbrdice, nu sada odmiče još polagani je. Vidi se da mu se neće da na vrijeme stigne svojoj kući. Vraća se sa sveučilišta, utučen i iznemogao, a da nije svojima ni javio da će doći.
Brat, prvi progovori: — 'Ajdemo! A Ivo ide sve s njima. Bijaše pošao veseo u polje, a sada se vraća rastužen. On ne progovori ni riječi. Činilo mu se da bi kojom mu drago besjedom oskvrnuo njihov bol.
što se s njome dugo gledao pošao je u Ameriku, pa je odande pisao njoj i ocu da se u njega ne nada, te je pozdravlja i vraća joj slobodu. Djevojka naslaže robu, ispravi se i pogleda ga u oči. — Rekli su mi da vas pozdravim. Zbogom vam!
Nasred puta mladić stoji sa neodoljivom željom u duši. Pa polako vraća se i muči se da bude miran; hoće da stiša probuđenu volju u zamrloj prirodi zimnjega dana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Druga povorka s praznim samarima vraća se odozgo jedva se razmimoilazeći s ovom koja ide gore, na strmoj, uzanoj stazi usečenoj u stenoviti predeo.
Na taj odred može da računa odmah“. Makarije Već tri noći Prohor odlazi u svoj grob i leže u trnje. Odlazi u sumrak, vraća se u svitanje. Potpuno je iscrpljen.
kako ona sve to čini iz zahvalnosti zbog toga što joj je kaluđer spasao muža od sigurne smrti, a ona mu eto sada vraća istom merom, pokazujući svoju predusretljivost i dobro srce.
li se zgrejao ali neću da uđem unutra, ne zato što se plašim Crnog Stevana (znam da je on već otišao i da se nikada ne vraća u toku iste noći), nego što bih da nastavim da sanjarim o devojčici. Nastavljam. Gde sam ono stao?
u Kulu sav crven od dudina i, bogme, onome ko nije bio upućen kuda je to čelnik tumarao po noći, izgledalo je da se vraća iz teškog ratnog okršaja. Okršaj je doduše bio, možda čak i težak okršaj. Ali nije bio ratni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim
“ I pođe rakiju piti. On nije imao moći Da vraća kmeticu svoju sa staze kojom će poći U sve prelasti greha. Štaviše, zbunjen je bio, I ovu zabunu svoju od nje je pažljivo
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kakva god bila njegova putanja, Mars se posle tog vremena vraća u svoj stari položaj. Kepler pribeleži trenutak ove prve opozicije Marsove, dodade mu vreme obilaženja Marsa oko Sunca
Ovaj sneg na planinama zna vrlo dobro da ga Sunčevi zraci slabe svojim poljupcem, pa ih zato vraća u celini. Zbog toga nam on izgleda beo i zasenjuje nam oči.
On mi je tada pričao da Vegener polazi sproleća na svoje treće putovanje na Grenland, odakle se vraća tek u jesen. To putovanje treba da bude priprema za veliku ekspediciju Vegenerovu na koju će poći sproleća 1930.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća.
Posle revolucije 1848. vraća se na studije, ovoga puta medicine, ali ni nju ne završava. Poznanstvo sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem imalo je
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čuje se bat nogu. Zvek brojanica i kašljanje. TAŠANA (Stani): Idi vidi. STANA (odlazi i vraća se): Hadži Rista. Ulazi Hadži Rista.
A gde su deca? Hoću, po običaju, da ih poljubim i darujem. (Polazi dečjoj sobi.) TAŠANA (ga prati). HADžI RISTA (vraća se iz dečje sobe mećući u nedra kesu iz koje je decu darivao. Tašani): Kako ti? Dobro?
Njihovo je cveće tamo kod njih. Deca ga uzela. TAŠANA odlazi i vraća se vodeći dva dečka koji nose kite cveća. Tašana ih dovodi do korpi.
(Pritiskuje prsa.) Oh, što drhtite, što se ne smirite, što jednom ne usahnete! Vraća se Kata. KATA (radosna, vesela): Baš kao da sam znala te izađoh, jer ga sretoh.
Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede. TAŠANA (vraća Stanu stajući ispred nje): Čekaj i vidi da li sam kao što treba zakopčana. STANA (pregledajući je): Jesi, jesi.
) Ulazi Saroš. SAROŠ Zar još nikoga? Ah, sada! (Poteže jatagan, hoće da se ubije. Trza se, vraća nož.) KAFEDžIJA Sag će, sag će, moljem. Sakaš li taze raćija? SAROŠ Daj! KAFEDžIJA Aha, eve gu. Ja!
(Vadi jatagan iz silava, baca ga.) Šta ćeš mi ti, bre, kada ti je gazda kukavica? NAZA (uzima nož natrag i vraća ga Sarošu): Nemoj, da ti se smeju begovi kada te vide bez oružja. Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak.
— sve što se noćas potroši, ja plaćam. Hajde, čočeci, ovamo! Igru! Igra se: »Čoček avasi«. Vraća se Naza. NAZA Lele! REŠID BEG (spazivši Nazu): Ja, a gde si do sad, moja stara đuvendijo?
Idi odmah nađi Saroša, i kaži mu: kola, konje da dovede i odmah odavde da se beži. STANA (pođe i vraća se): Da idem, idem... ali možda će i moja glava otići ako čuju da sam ga ja ovamo uvela, pustila. TAŠANA Ne boj se!
Htedoh za njim ali, bojim se, okrenuće se i nekim će me kamenom možda u glavu. TAŠANA (vraća se, u očajanju, krši ruke): Oh, pa bar sada idi, sad ga nađi, dovedi.
TAŠANA (uzima metlu, đubrovnik i polako, pogureno ulazi u Paraputino sopče. Čisti ga. Odnosi đubre i baca. Zatim se vraća i penje u kuću). Na kapidžik ulazi Mara, devojčica, unuka Tašanina, sa još nekoliko komšijskih devojčica.
SLUŠKINjA Gore. MARA (otrči u baštu). SLUŠKINjA Ta dosta to cveće. Već ga i nema. Sve pokidaste. MARA (vraća se iz bašte sa cvećem, iščupanim zajedno sa korenjem i zemljom). SLUŠKINjA (uplašeno): Pa što ga sasvim čupaš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Posle dve godine dođe i Seka. U majstor Kosti poraste sujeta oca. Počeo je bogme i da se hvasta, pa i da vraća milo za drago. „Hvala velikom Bogu, bi kako on reče, a ne kako šor hoće. Šta će tebi deca dvoja — je l' tako beše?
otvorio ključem ulazna vrata, a njoj zapovedio da na tom mestu stoji dok ne prođu i ona dvojica, da ne pisne, a da se ne vraća u sobe dok s druma ne čuje zvizak.
Na tom štajervagnu se i prebacuje, u mislima, naravno, u svoj nezaboravljeni rodni kraj, i opet vraća odande stvarnosti i činjenicama. — Paula i Ljuba ispali dobri spekulanti.
Baš da vidimo i ta švapska posla. Kad se gospa Nola po rđavu vremenu vraća kući, na stepenicama je dočeka Julica sa suvim sobnim cipelama.
Julica, na iznenađenje cele varošice, ostavlja dete u kući sestrinoj, a ona se vraća da neguje muža. Slučaj je bio tako težak, i tako pun razvojnih mogućnosti, da je palanka prosto otvorila biltensku
Dete je zdravo, Roza i Jova imaju novaca koliko hoćeš, a Pavle ispraća drugove na stanicu, redom, i vraća se kući. — Ne može to da bude! Svi ne damo! Pavle je naše dete!
A ipak ti se ništa tako sigurno neće vratiti kao dobročinstvo, ništa, nikakvo potraživanje, nikakva intabulacija. Bog vraća dobro delo kad i kako hoće, ali vraća... Pavle je posle nosio knjigu da čita Isaku jednu srpsku poslovicu.
Bog vraća dobro delo kad i kako hoće, ali vraća... Pavle je posle nosio knjigu da čita Isaku jednu srpsku poslovicu. — Uh, sad još i poslovice da slušam. — Sedi!
I oni su, znaj, druže, od dve vrste Jevreja, bolja vrsta... Hajdmo sad kući. Ova večernja seta me vraća na misao da sam sâm, da mi je umrla mati. U varošici već sumrak.
Sad je istinski napuštao kuću i usamljivao se. Po dva meseca se ne vraća. Ali ne zbog nekog dobrog šumskog gazdinstva, nego zato što se manijak u njemu sve više ispoljavao.
Domaćin se i po treći put vraća da vidi je li kapiju zaključao, jer se „žene boje”. — „Ugasi tu sveću, čkilji kao na groblju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Vele, kada čovek ostari, da se u njemu ponova javljaju nekadašnji detinji osećaji i, što više stari, sve se više vraća u dečji mentalitet. Ja to donekle primećujem na sebi, bar u pogledu osećaja.
A poznat je i onaj slučaj gde komandiru jedne pogranične čete vraća komandant raport da stavi tačke i zapete, jer je ovako napisan raport potpuno nerazumljiv, tako da se nikako nije moglo
je to grdnih muka stalo, uzdržavao da pišem pesme, pa ipak sam jednog dana podlegao onome nagonu po kome se čovek rado vraća svome prvome grehu. Kada sam ovu drugu, odnosno poslednju pesmu napisao, ponovilo se gotovo isto što je bilo i kod prve.
je sa svih strana, proučava se stvar, piše se referat, pažljivo se pakuje i šalje na opravku, pa se zdrava zdravcata vraća u front.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ljudi namah oživeše. Na drumu su bila dva kamiona i sa njih su istovarivali neke sanduke. Ađutant puka se vraća otuda i saopštava da je donesen peksimit. Komandiri odrediše ljude za prijem. Svakome vojniku je dat po jedan peksimit.
Huk je sve jači... Grrr-u-u... prolomi se negde u blizini. Svaki hvali Boga što na njega nije pala bomba. Ali, evo, vraća se... Šestari kao ptica grabljivica nad nama... Opet huči. Opet stežemo vilice i pesnice... Grrr-u... Grrr-u!
Prosipa nemilosrdno bombe... Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši... Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake. Ima dosta ranjenih.
— Sumnjam... stigao ga je Luka — veli Živadin. — Nego se on ljuti i preti. Najzad ugledasmo Luku gde se žurno vraća. — Kod komandanta je još... — Nije moguće... — Jest.
Tada postanemo govorljivi. Lukino lice se tada obično opusti, njegove oči zavodene, jezik mu odeblja, on se vraća povodeći se u šator, i zove svoga posilnoga Isajla. Zatim počne tužnim glasom: — I-sak, bre, š’o me mrziš?
— Zbog velike vrućine prestao je da pije kavu — dobaci Živadin. Tek pred veče ugledasmo Isajla, gde se vraća iz varoši, sav znojav i prašnjav. Kad ga ugleda, Luka kao udaren električnom strujom, podskoči. — Ovam’!
I ja odo... Šamar puče preko njegovog lica, da se Isajlo zanese. — A sad marš tamo, pa mi skuvaj kavu. Vraća se malo posle Isajlo sa šoljicom, koju stavi na stočić pred Lukom. — Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske...
Ali meni je ipak lakše, jer upućujem seiza na konju do jezera i on se posle putovanja od tri časa vraća. Za konje je najteže, jer njima treba mnogo više vode, a toliku količinu je nemoguće doneti.
Petrović, Rastko - PESME
Prva pesma Otkrovenja TAJNA ROĐENjA O crvenilo mi doteče iz matere Svetlost, čuj, iz doma gde se ne vraća Plameni zrak, čuj! kroz prebele šatore Za smešnog mladića (Kome se vizija detinjstva povraća!
Ali crvena svetlost doma gde se ne vraća, I krepko telo još zvučno od himni i pokreta Pobrkaće me kod načela i kaljača, Pobrkati - ha divote!
Ali umrli već dom gde se ne vraća Odvući će me tajnom do mesta smrtnog košmara, I neće mi reći niko tad - koja je staza najkraća do spasenja: No umreću,
toliko već je da spremam divlju sič mu: Pokloni Sunce, čija prlji me vrela sačma Zalud me mleko tvoje blaži i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa... ti znaš...
(Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. Preokreće ga i stavlja nasred sobe. Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna.
MARKO (odlazi ka kapiji i vraća se radostan): Gazda, gazda! MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? MARKO Mlad, mlad! MAGDA Slatko moje dete, seća se
TOMA (viče): Marko! Nize, duble, dukate! MARKO (zabezeknuto): A ne to, gazdo! TOMA (besno): Ćut’! MARKO (vraća se i donosi mu nize od dukata). TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri.
(Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo! POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’! ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi? Zar ste samo vi na ovoj zemlji, te čovek ne može samo vas da umiri?
Šantić, Aleksa - PESME
Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?'' — ''U moravske čete Kada me, majko, nova truba zovne.'' ''Sunce se vraća. Evo tica, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj djeci, Šta ljubi reći?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ni strepnja za sinom ne vraća starcu snagu. Ali kad se posle dobijenog megdana vratio Ivo u turskom odelu, kad se Đurđu učinilo da to dolazi Turčin
je sivome sokolu: neka nosi staru babu mome, neka kupi svu latinsku silu, nek ti hara bijela Žabljaka, nek ti vraća žalost za sramotu“.
mesto sretno, (po drugom tumačenju) sjetno i veselo znači da je Ivan u isto vreme i tužan i radostan (radostan što se vraća kući i zabrinut na šta će naići posle dugog odsustva). A kod tvoje zemlje državine, tj. a kod zemlje koja pripada tebi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
– Predaj se, Jovanče! – ječi sa svih strana. – Ne predajem se! – tvrdo vraća nevidljiv hajduk. Šćućureni u sjenci, puni čudne treme, dječaci očekuju kad će da grune garav top, ali sve je uokolo
Čak i naveče, kad bi se koji od naših dječaka zatekao negdje podalje od kuće i morao da se vraća sam, po mrklu mraku, nije se više plašio kao nekad.
—To Jovanče nikad ne bi uradio — ozbiljno dočeka Vanjka Široki. — Onaj ko je tučen, više se ne vraća u šake učitelju Papriki. Potrk odmahnu rukom. — Ehej, znam to i ja.
pogađa u kom dućanu ima šarenih marama i drugih besposlica za njenu dušu, osjeća još po koraku da li se njezin starac vraća pijan ili ljut. Još ovako mala, kao ova Lunja, ona odmah zatreperi čim se u blizini pojavi nešto novo i neobično.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 55 AD 56 GLASOVI PREISPODNjI 57 BOG SE VRAĆA ADAMU 58 BOGORODICA NARIKAČA 60 MOLITVE ZA SRPSKU ZEMLjU 64 ZA DOBRU BESEDU MOLITVA 65 MOLITVA PROTIV KRVAVIH
BOG SE VRAĆA ADAMU Vaskrsni, moje sazdanje, ustani moja naliko, moj zrače — na moj obraz si ti sazdat; ustan' i pođi odatle, ti si
Ako li dela ne budu snela, s kakotanjem, ništa nam nejma jela. Svako zlo zlom se i vraća. Carsku tajnu dobro je tajati. Ko veli da zna što je, onomu i jest ono bog, što on zna.
Nitko se izučen nije na svet rodio. Ko kamen u vis fuća, on neba stići ne može, nego vraća se skoro natrag i svrh glave mu pada. Kad se rakijom posipa vatra, ona većma planti.
Zemlja k zemlji i tegli. Nije k nebu pristalo. I posle u zemlju se pak vraća. Al' što no je živi iznutra čovek, rečevita i razumna duša, — ona je promenjena iz toga i nikakve tegobe nejma na sebi.
Eda do viđenog mesta pruža se, il' se vid putem nastala il' mu tamo prehodi, vraća li se natrag? Kako to jedno i podiže i nosi se samo s voljom upraljano?
Hukne u kraj, lak se zapenuši i vraća se u svoje pučine natrag; zadržava ga pesak te zabranjuje u polja se razlivati. A i što li je slabije od peska?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! — i vraća se natrag!... Tako, eto, počesto radi Mane. Ali da prizna da sve to radi Zone Zamfirove radi, — to ni za živu glavu
ga je samo zapitao kratko i hladno: zadržava li se on poduže uveče, zna li šta su to ćuteci, i nosi li fenjer kad se vraća kroz sokake i budžake kući.
Bio je, istina, ljut, ali on je obično uvek ljut i kad ide na čifluk i kad se s čifluka vraća. (Za ovo drugo su mu komšijske žene verovale, ali za ono prvo nisu, nego su tvrdile da se stari lisac samo pretvara,
nazvani — bila je sudbine jednog rđavo adresovanog pisma koje luta iz mesta u mesto, pa se, crno od silnih žigova, vraća pošiljaocu s onim hladnim, zvaničnim i nemilosrdnim natpisom: „Retur! Adresat se ne nalazi u mestu!...