Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ljubavna gatanja (predskazivanje, proricanje, divinacija) i 2. ljubavne čini (čaranje, vračanje, opčinjavanje). 1. Gatanjem devojke (ređe mladići) nastoje da pomoću tumačenja izvesnih znakova proniknu u budućnost,
²⁰ Dobro je da se dete rodi u ponedeljak jer će biti srećno.²¹ Utorak jeste „najnesrećniji“ dan sedmice. U pesmi „Vračanje materino“ kaže se: „Majka sina svoga sjetovala, da se čuva i da se sačuva od ujamka i od ureznika, od subote i od
²⁴ Utorak kao „nesrećan“, „nečist“ dan upravo zato je pogodan za vračanje, gatanja i uopšte za svaku komunikaciju sa htonskim silama i božanstvima. Ko se razboli u utorak, teško će preživeti.
15. ⁴⁵ Karadžić, V. S., isto, s. 436. ⁴⁶ Vukanović, T., isto, s. 213. ⁴⁷ Vrčević, V., „Narodno sujevjerije: vračanje, slutnja i bajanja“, Srbadija, 3—4, Beč 1876, s. 47. ⁴⁸ Vukova građa, SEZ, L, Beograd 1934, s. 27. ⁴⁹ Karadžić, V. S.
7, Novi Sad 1890, s. 216; Bujanović, J., „Praputnik u Hrvatskoj“, ZNŠOJS, sv. 1, Zagreb 1896, s. 201; Trifković, S., „Vračanje i gatanje u okolini Sarajevskoj“, Bosanska vila, 21, 1886, s. 330; Grbić, S. M., isto, s. 104. ¹² Petrović, P. Ž.
Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888. Vrčević, V., „Narodno sujevjerije: vračanje, slutnja i bajanje“, Srbadija, 1—6, Beč 1876—1877. Vrčević, V.
), Prosveta, Beograd 1983. Ostojić, T., „Čaranje i vračanje u 18. veku“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1901. Pavićević, M. M., „Narodno blago iz Crne Gore“, VEM, 3, Zagreb 1937.
Čajkanović, V., „Imena od uroka“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., „Vračanje, Narodna enciklopedija, 1, Zagreb 1926. Čajkanović, V., „Kumstvo u kapi“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
B) VRAČANjE I GATANjE Po narodnom shvatanju vračanje, gatanje, pa i bajanje nije jedno isto. Ove tri tajanstvene radnje, iako imaju poseb
B) VRAČANjE I GATANjE Po narodnom shvatanju vračanje, gatanje, pa i bajanje nije jedno isto. Ove tri tajanstvene radnje, iako imaju posebne uloge, — stoje u međusobnoj vezi.
i glumačke, naročito ritualne elemente imitativnog karaktera nalazimo i u narodnim kultičkim obredima kao što su vračanje i gatanje, bajanje i čaranje; njih ima i u improvizovanim interpretacijama narodnih guslara-pevača, i veselih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Nije to — reče pisar. — Ama vidim i ja da su svi različni. To su žene donosile babi za vračanje... Ene de!... — uzviknu kmet odjednom, izdvojivši iz one gomile jedan veliki fitiljaš, koji beše istovetan onomu, kojim
Nastasijević, Momčilo - PESME
Rađa se kano cvet i posečen on padne. Mine on kao sen: i tlom kud prođe on, rođeni ne zna ga trag. VRAČANjE PROROČICE IZ ENDORA Om. Om.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(ŽSS, 299). Na Đurđevdan devojke se kupaju na v. ili je jaše (»etimološko« vračanje: da bi momci »svisli« za njima, Karadžić, 3, 1901, 123). U Sarajevu, uoči Đurđđevdana, dođe devojka-udavača pod v.
bio visok i da bi se klipovi ukrštali (SEZ, 70, 1958, 543); u Aleksinačkom Pomoravlju slično vračanje zove se: »lera« ili »lero« (poslednji struk svi zajednički zagrnu zemljom, okite ga najlepšim cvećem i listove mu zavežu
Po svoj prilici, sa kultom mrtvih je u izvesnoj vezi i vračanje za pronalaženje lica »koje će otvarati bolesnika« (pobratima ili posestrime) i koje će ga, po svršenom otvaranju, triput
̓« (SEZ, 16, 362). Nalik na ovo je i vračanje oko poslednjeg struka kukuruza (SEZ, 70, 543; 83, 163). Više nego pri okopavanju vrača se o žetvi i vršidbi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To su: bludost, nečistoća, raspuštenost, idolopoklonstvo, vračanje, neprijateljstva, svađa, ljubomornost, srdžba, sebičnost, razdori, strančarenja, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i ovima