Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
intimna veza s prirodom izražava se u mnogim toplim običajima velike starine i dubine, u navikama, verovanjima i vračanjima, koja se vezuju za smenu godišnjih vremena, za nebeske i klimske pojave, za planine i vrhove.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
One su u vezi sa vračanjima, gatanjima, bajanjima i dr., naročito sa molitvama, u prvom redu od raznih bolesti, čovekovih i stočnih, od nesrećnih
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na nj »ne sme nikakva nečastiva sila« (ŽSS, 326). Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima (upor. Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l.
pri lečenju, međutim, dolazi gotovo uvek u obzir njegova egzorcistička priroda, i tretman s njime je vrlo često u vezi sa vračanjima, bajanjima, zapisima. Otuda je prirodna stvar da je npr.
Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao primenu i u vračanjima za dočaravanje ljudske plodnosti. Ako mlada želi da ima dece, treba, kad ide na venčanje, da u nedrima ponese kitu b.
žila (S. Trojanović, Vatra, 97). B. se upotrebljuje i u vračanjima za prenošenje dremljivosti (na b.? ZNŽOJS, 6, 319). U narodnoj medicini b. je dosta poznat. B.
Wіѕła, 14, 1900, 527—597 (Referat u ZNŽOJS, 7, 409). BUSEN Raѕen (caeѕpeѕ). Busen. Upotrebljuje se pri vračanjima, npr. kada se kravi hoće da »preokrene« mleko.
VIŠNjA Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Višnja. V. ima važnu ulogu u vračanjima i gatanjima, naročito ljubavnim. Kad se gasi ugljevlje da bi se doznalo ko je dete urekao, upotrebljuju se grančice od v.
D. se upotrebljuje i u svadbenim vračanjima, kojima je cilj da se održi među supružnicima sloga i izazove plodnost. Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladinu kuću,
(Sofrić, 98). Z. ima ulogu i u ljubavnim vračanjima. Devojka, da bi je momci voleli, treba da uoči Đurđevdana metne z. (i drugo neko cveće) da prenoći pod ružom, i onda
Po rascvetanim zovama viđa se i đavo (Venac, 14, 609). 3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala mleka« (SE3, 32, 1925, 425).
, na koju je nataknut u prirodi nađen probušen kamen (eventualno preistorijski), upotrebljuje se u đurđevdanskim vračanjima oko stoke (SEZ, 17, 174).
Ječam se prosipa pod vrbu, kad se za nju »venčava« groznica (ŽSS, 279). J. se upotrebljuje i u ljubavnim vračanjima i gatanjima.
napravi bič, što god tim bičem potera na vašar, dobro će prodati (Begović, 223). I inače u vračanjima i gatanjima ima k. značaja. Žena koja je kosata treba da ostriže u mladu nedelju pre sunca dete u k.