Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A Turci svi viču: „Vala nije od nas niko u Vračar izišao, vala bila, nije naš niko!” Đipa Katić između sedeći̓ Turaka i Nemaca, rekao bi se pomami, vatra mu iz usta
reče: „Čujte, i dahijski i carski Turci, idite i kažite kurvi Kučuk-Aliji: ujutru rano neka izađe na Dedino Brdo ili u Vračar, gde on voli, pa hat mu, hat mi; kubura mu, kubura mi; gardija mu (koplje, miždrak) gardija mi; sablja mu, sablja mi;
da uzmu od svakog sela najglavniji̓ po 4 po 5 ljudi, i dođu na Reljino Polje na skupštinu i dogovor: koji će poći na Vračar, koji li će ostati oko nahije straže čuvati, i da ostavimo ko će u nahiji u odsustviju našem tišinu nabljudavati.
Odma se skupština skupi, dogovorimo se da mi na Vračar idemo, Kedić da čuva od Sokola a Grbović od Užica, ali svaki po neko čislo s nama vojske da pošlje i da pođe pred svima
Čitaku i dva pandura da idu u Kličevac da načine kolebe i tamo da sede i sude; što ne mogu rasuditi da nama na Vračar u logor šalju i da uzmu jednoga sveštenika iz brankovičke crkve, jerbo tamo i̓ je dosta bilo, da načine kapelu makar
da i onaj drugi top dočeka iz Varadina, što je novosadski vladika dao a Puljević opravljao, i da ga, kako primi, na Vračar dotera. Na Palež prevozimo vojsku.
Mi kako smo došli na Vračar, odma smo ono prošenije, koje smo pred generalom u Zemunu od dahija tražili, poslali preko Nemačke u Carigrad sa 9
i više knezova odu u grad, odnesu oni̓ 9 punktova koje smo u Zemunu od punomoćnika dahijski zahtevali, a i kad smo na Vračar došli na Portu poslali; tako knezovi i Bećir-paši pročitaju i kažu, da se po ovome možemo umiriti itd.
a dve da pošljem na veliki od Šapca drum da i onu ćupriju kod Mrđenovaca čuvamo, i odatle pišem na mezul stricu na Vračar, da su Turci u Šabac ušli.
Mlogo puta bio je opominjat od Crnoga Đorđa i od sviju da se toga prođe, i na Vračar u vojsku dođe; no badava, on veli: „Ja granicu čuvam, od skele novce za džebanu dajem”.
Ja samo jedan dan budem s njima, pak mi kažu da idem na Vračar, a oni drugi treći li dan ubiju Ćurčiju i njegovo društvo.
Ja kad dođem na Vračar, iskam novaca od Janka; veli: „Nemam, išti od Crnoga Đorđa”, a on kaže: „Dok dođe Jakov i Sima”.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kao dobar vračar, svakoj je pogodio. I putovao je u tu svrhu između U. i Pešte četrdeset godina. Varoški iižinjer, njegov prijatelj,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali iz te se kože više nije moglo. Dok se u intovu Avrama Petronijevića vozio na Vračar, Vučiću, konji su kasali preko utabanog blata na Terazijama, a nad Batal-džamijom, tu gde je danas zgrada Narodne
Stisnuo je usne, ščepao svoje nedoumice i gurnuo ih duboko, najdublje što se može. Kad su stigli na Vračar i pošli Vučiću, Avram Petronijević i ruski konzul su se zgledali: sav uspravan, krut kao daska, Gospodar Jevrem je
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
CRNOGA BORBA 41 PESMA ĆELE-KULE 43 POVRATAK U BEOGRAD 45 POVRATAK U BEOGRAD 46 GORNjA TVRĐAVA 48 TERAZIJE 49 VRAČAR POLE 50 NEBOJŠA KULA 52 VELIKI GOSPODIN DUNAV 53 BEOGRAD 55 USPRAVNA ZEMLjA Haši HODOČAŠĆA HODOČAŠĆA Hodam sa
gromova Na vama pokazuju veštine Nama ste kameni dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam te starče pastiru Usred beloga grada Prolazio si nešto posle ponoći Ognjenim poljem vračeva Između senki
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok pogubim Ao dva Čarapića iz Potoka B’jelog od Avale, koj su kadri na Vračar izići, u Biograd Turke zatvoriti, — oni s’ paše, a ja sam subaša.
bel. E, 1 vojno — muž Vračar — u doba I ustanka polje više Beograda, danas deo Beograda vrengija (kula) — kuća načinjena po evropski (na francuski