Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— zatim povedemo opet razgovor o njegovom polasku, i on reče: „Da je Bog dao, da najmanje pismo imate od poglavara s Vračara na mene, mogao bi̓ se onda iščupati, a ovako mi ne dadu”.
— Kažemo: da smo Srbi i od Beograda s Vračara došli, i zašto s prošenijem i polnomoščijem idemo u Petroburg, imperatora za obranu i pomoć moliti, pak smo čuli za
Onda je i Jakov sa 300 konjika očô na Vračar, dok su Turke zaplašili i u grad sterali. Jednu noć odu svi s Vračara konjici, i sakriju se u majdanu, u onu rupu, gde je sada groblje; a kad Turci iziđu u Mokri Lug i Vračar da traže trave,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁰ U Skopskoj Crnoj Gori vračara malim hirurškim zahvatom — podsecajem ispod jezika — razrešava problem progovaranja.¹¹ Kada dete ne može da progovori,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
o žiško lipe c jasenovog xpacta! IV U tesnom sklopu metrike i bola, „Mirišu lipe s pitomog Vračara“, a s vrata mojih vrba, grm, topola zašušte žarom, kao sa vatralja, te čekam pljusak, plòdotvoran, semen, da budem
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bio je u vojsci kaplar, pa sad celo selo zna, kako mu je jednom komandir dao da vrati četu s Vračara u grad, pa je »Terazijama« prošao general, i Đokić celu četu stavio u »vront« i »dao čest generalu«.
Rakić, Milan - PESME
Mirišu lipe s pitomog Vračara, ''Nešto se miče i nešto se mrda'', I, kao oko koje se otvara, Zasvetle vatre s Topčiderskog brda.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
u najboljim godinama, večito dolaženje čuvenih ećima, lekara, babicâ, toliko bajanje, posipanje raznim vodama, vođenje kod vračara po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po okolini!...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Dijete se začudi otkuda stranac zna ime njegovu bivšem učitelju. Malome se učini kao da gleda nekoga vračara. „Neću više nikad!“ prošapta u strahu. I ostaloj djeci prionu strah.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Naročito su konzervativno čuvana od strane žena, najviše od baba vračara i biljara, — tih naših prvih primitivnih lekara i apotekara.
Stanković, Borisav - JOVČA
snaha Jovčina, za Arsom MAGDA, sestra Jovčina, udovica NACA, sestričina Marijina STOJNA, čivčika NAZA, stara Ciganka, vračara ZULFA, mlada Ciganka, s Vaskinim očima JEDAN DEČKO CIGANI, SVIRAČI: varoški (s ćemanima) i seoski (zurlaši,
I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega. Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Za porod su žene krive. Ni u njenoj familiji nema nerotkinja. Lečila se i kod doktora u Beogradu i kod vračara, i u manastir išla, šta sve nije činila... Mora da rodi. Mora. Zar za nju zemlja nema leka? i Nikolu je molila.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se bezdani svetlosti u kojima senke praiskonskih prošlosti sačekuju bezmerja sjaja što klizi sa juga, od Terazija i Vračara.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— puščano zrno, tane, kugla bastati — ići od ruke, biti mogućno baterisavati — rasipati, traćiti imanje badža — baba vračara, otvor na dimnjaku be — uzvik kojim se izražava odobravanje, pohvala i čuđenje bezbeli — zaista beli — zacelo doista,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u najboljim godinama, večito dolaženje čuvenih ećima, lekara, babica, toliko bajanje, posipanje raznim vodama, vođenje kod vračara, po razvalinama, po zapisima i drugim lekovitim mestima po okolini! . . .
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
borbe protiv Turaka pravdao odmetništvom dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847.
Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami glave! Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 17, 35). U istočnoj Srbiji, za vreme dok vračara, vršeći »crne« vradžbine, »izvodi đavole«, mnogi ne smeju ni da se maknu iz kuće bez b. i bela luka (BV, 7, 1892, 399).
smatran kao drvo senovito. Na njemu borave demoni koji su u stanju da pošalju bolest. Uoči mladog utornika vračara odnese pod kakav g. u polju malu pogačicu, vina, vode, soli, cveća, konjsku potkovicu i klinac, i zaklinje demone na g.
Dimitrijević). Klen može biti mesto gde se sastaju demoni bolesti. Kad demon bolesti nekog napadne, vračara, »s večeri uoči Mladog Utornika«, odnese pod klen malu pogaču, čašu vina, malo vode, i trudi se da pokrene demona
da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da ne oberu rod« (SEZ, 68, 1955, 99).
Ako je neko mnogo bolestan, ovako će moliti samovile 39 dana, a četrdesetog će ga vračara, pre sunca, (»u tuđem sinoru«) napravivši krug, posipati vodom i »zamajavati« samovile dok bolesnik odlazi ne osvrćući
Izjedelica (geum rіvale). Njom se leči žličica (bol ispod rebra). Vračara trima i. nadene imena, od kojih jedno mora biti bolesnikovo, pa ih sutradan iščupa, i ako je onoj s bolesnikovim
Pošto je bolest tako utvrđena, iščupane i. se skuvaju, i tu vodu pije bolesnik. Posle izvesnog vremena vračara ponavlja postupak sa davanjem imena trima i.
bolesnika« (pobratima ili posestrime) i koje će ga, po svršenom otvaranju, triput zapojiti onom vodom u koju je vračara — uz livenje »kositre« i gašenje ugljevlja — spustila »grančicu bosiljka i tri zrna crnog pasulja« (іbіd., 265). P.
On je i utuk za demone bolesti: kad vračara bajanjem goni izdat, na bolesnikovom pupku moraju biti »tri zrna kukuruza, tri zrna pasulja i tri semke od paprike«
Upotrebljava se za rasterivanje čini s lovca »koji za dugo ne može ništa uloviti«. Uoči srede ili petka vračara ovu travu »stuče u vaganu i potopi u vodi da prenoći nopolju, pa je ujutru rano propusti triput kroz cev«, i, uz basmu,
z. vračara umače u vodu i škropi bolesnika (GEM, 21, 1958, 225—263). Trandovilje (trandavilje), trandovilo (althaea roѕea).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On namešta zasede podlom porobljivaču i bije ga iz prevare, kao i hajduci i uskoci. Tutanj njegovog konja uz polje Vračara i njegova sablja nad Porčinom glavom, — to je buntovničko kucanje srca i gnevni sjaj očiju osvetničke raje, koja ne može
“ Dokle Porča sedlo opremio, dotle sluge izvedoše đoga: dovati se đogu na ramena, pravo ode niz pole Vračara dokle dođe tihoj vodi Savi, pa se Porča pokraj Save fula. A da vidiš dva Jakšića mlada!
ni maštrave, već đevojku za bijelu ruku, pa je baci za se na đogata, priteže je svilenijem pasom, pa pobježe uz polje Vračara.
Sve to gleda Zmaj od ognja Vuče, pa s' dovati na svoga kulaša, pa poleće uz polje Vračara; kad je malo Porču sustigao, pa je onda Porči govorio: „Stani, kurvo, od Avale Porča! Stani malo, da se ogledamo!
Stani malo, da se ogledamo!” Kad ga Porča viđe i poznade, poturio u travu đevojku, pa on bježi uz polje Vračara, za njim trči Zmajognjanin Vuče, za njim trči, stići ga ne more.