Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Konjanik, kad je usamljen, usamljeniji je i od usamljenog pešaka. Danima i noćima, Isakovič se skrivao po vrbacima i nije zalazio u sela.
Vide kako neki čovek uzjaha, zagrme preko drvenog mosta, protrča, kroz bare, pa odjuri prema dalekim vrbacima. Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere!
Lazaret se beleo, avetinjski, u baruštini rukavca Dunava, među vrbacima, kraj jednog porušenog bastiona, gde je bila ukotvljena stara, rashodovana, fregata, dunavska: „La Fortuna“.
Tisa, u vrbacima, koji se još zelene, uz Sunce večernje, koje zalazi. Žena mu se sad, u sećanju, u Tokaju, poče javljati, onakva, kakva je
sinčiću, kao da ga pokazuje, i brdu, u travama, iza leđa, i kući, i kućercima nizbrdo, i Podolju, dole, i Dnjepru, i vrbacima, i celoj stepi u daljini, pod oblacima.
Do na kraj vidika, gde god bi prenoćili, kraj sela, u vrbacima i bari, gorele su vatre podunavske konjice. Bili su dobili pohvalne gramate, a isplaćeni su im bili zaostali, porcioni,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sa decom, i psi, trčali duž obronka strme obale, jaučući i plačući, sve dotle dok se oba čamca ne izgubiše u gustim vrbacima, iz kojih je dopirala posle promukla pesma.
Dete poče da ga miluje rukama, hvatajući ga za srebrne kićanke na klobuku, smejući se, kroz plač. Nad ritinama i vrbacima počelo je da se vedri i kraj kola začuše se prve ševe.
Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše. U baruštinama i vrbacima, na drugoj strani, podiže se magla, mlečna i teška, što uskoro kao dim ispuni svu dubinu nad Dunavom, i posta gusta.
varoš, rasuta među baruštinama i trskom, a, dalje, prokrčene šume i, dublje, široka reka, u trščacima i barama, među vrbacima, iz kojih se ukaza beskrajna ravan.
Oko njih je gusta trska čujno šuštala. Iza njih se videla reka, koja se činila da stoji, nepomična sa svojim vrbacima. Kad god su kola stizala do kog šumarka, treperili su im u susret svici.
Žive duše ne beše danima na bregu; ni po zemljanim obroncima brega, ispod kuća. Sve do neba, nad svim vrbacima, nad brdima, jednolikim dubinama i sivim ravnima, videla se sama gusta, maglovita kiša.
Kad je kiša malo prestala i kad počeše lepi jesenji dani, nad praznim, žutim poljima, nad vrbacima, u kojima se pojaviše beskrajne, zelene žabokrečine, noću, kad je mesečina dolazila sa šume što se prostirala uz brdo,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ospe se vrlet krsnim znacima a miro teče kroz mjesecoslov. Maglena runa po vrbacima razruni hujem orah bogoslov. Gdje li žubori, kad bukće slama, najlepši psaltir među šljivama?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa posle da krade tvoje kruške, pa kad se zamomči, da juri devojke po vrbacima. Pa posle — svadba, ja u čelu sovre, a muzikanti oko mene. Onda opet deca. A kad umrem, svi kažu: „Tolini unuci...
Tišina mu je bila samo kad led okuje vodenicu i zaustavi reku. Tad bi bežao iz vodenice i lunjao po vrbacima. Ili bi maljem razbijao led, samo da nešto radi i da se čuje lupnjava. Dobro je što mu to nikad nisam rekao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tako se jedne noći našao, samcat, u vrbacima pored Drine: senke su pretile, pretnje su se mrsile a on je, opet, osetio ukus pustoši i osetio da je nag i ništak pod
Ostareo i u ritama, da ga Turci ne prepoznaju, krio se, opet, po vrbacima. Hodanje u ritama nije bilo nikakva nova uloga, jer ni za kakvu ulogu više nije imao ni snage ni volje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nikanor Na obalama Morave raspadaju se trupla crkotina i strvina. Gust smrad bazdi po jovicima i vrbacima. Buđ se nahvatala po kamenju. Voda zaostala, usirila se u udolicama, zgusnula i stvorila glječkot i žabokrečinu.