Dučić, Jovan - PESME
Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno. Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je bio zagledan, tužno, u zelenilo baruština, u šašarik krovova kućeraka, ispod bagrenja, a iza Mahale, u zelenilo vrbaka, koje je, ujutru, imalo boju nežno zelenih, mladih, vrbovih grana. Dan je bio topao.
Pavle tada vide da su zastali u blizini jedne stražare slavonskih vojnika, kraj vrbaka, koje je osvetljavala vatra. Vide i nepomične, sapete konje, malo dalje, kao senke, na utrini, uz obalu Begeja.
Kad je zašao u Kumansku, Isakovič je jahao samo u sumraku. Ujutru, nekoliko puta, zavlačio se u izmak vrbaka. Činilo mu se da, na vidiku, vidi, konjanike potere.
Rastao se od svojih konja, kod jednog vrbaka. Bio ih je upropastio i gledao ih je tužno, kao i budimska brda, koja su se videla na drugoj obali, u večernjem
Demeter, u plićaku. Tvrđavu na ostrvu Šabac. A pored nje i tvrđavu Drinavar. Na turskoj strani, sem zelenih vrbaka, nije video ništa. Ni žive duše.
Jutro je bilo hladno i maglovito. Iz te avlije, video se, dole, Dnjepar i dug red jablanova i vrbaka, koji je reku pratio. Apsenik nije okolinu ni pogledao.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Perunike su bile zlatne, hladne i mirisale na mulj i vodu. Izvukli smo se iz vrbaka noseći čitave naramke u naručju, ali naša odela bilo je žalosno pogledati. O cipelama da ne pričam.
Predložih joj da potrčimo, jer se neko može okrenuti. - Neće! - reče. - Drži! Mislio sam da je najbolje poći do vrbaka, ali je Rašida smatrala da je i skela dovoljno dobra.
- rekao sam, a ona mi je ispričala sve ono što je njoj nedavno „jedan gospodin” ispričao, a onda se odgegala do vrbaka jer je dan postajao odviše vreo.
Skela je mirisala na vlažno drvo, a iz vrbaka dolazio opori dah mladog lišća. Bilo je to doba godine koje sam najviše voleo: čisto, svetlo i ne previše toplo.
Ležeći na leđima gledao sam žutu ružu sunca kako okreće nebo oko sebe, i obale s mirisom vrbaka u naručju. Rašidada je bila nekih dva metra ispod površine; osetih kako me hvata za petu. - Ja sam morski pas, beži!
Videh Tisu zelenosmeđu, obale načinjene od peska, mulja i vrbaka; videh Baronicu kako čuči na zapadnoj strani skele; videh Rašidu preplanulu i mirisnu kao tek izvađeni hleb; videh
Do danas je već morala zaboraviti. Očiju punih plaveti sav omamljen toplotom koja je izbijala iz reke i vrbaka, razmišljao sam o pravcu sutrašnjeg putovanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oblake, što se kovitlaju sve naniže. Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja. A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu
Kroz nekoliko dana već, ona je znala, po boji vode i vrbaka, koji je čas dana. Uveče, znala je po boji neba i obliku oblaka da tačno nasluti vreme za sutrašnji dan.
u kojoj su stanovali, široka, barovita, sa maglama i vrućim isparenjem, sa nepreglednom šumom i talasanjem trske i vrbaka, sa zemunicama i oborima u blatu, drvenim crkvicama, nestajala je sasvim iz njinog sećanja.
pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije stanovali u granju i šiblju, pod drvećem, pa i po zemunicama i kolibama, gde su umirali čučeći.
kojih je polazio sjaj mesečine, polazio i pojavljivao se nad pomrčinom, pa opet nestajao u noći i nepreglednim vrhovima vrbaka, punim šiblja.
Mokar miris obala i vrbaka, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je gušilo i uspavljivalo.
Među razlivenim vodama, rupama i jarugama. Nad nepreglednim vrhovima vrbaka, punim šiblja. Kad posle naredi da mu pripreme postelju, Ananija i cela njegova porodica strča se da namešta perine,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I poraza. Ljudi su zurili poput onih topola i vrbaka, prema gustoj izmaglici nad rekom Bitvom. Ali u vojsci se ne pušta mašti na volu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
doba noći izlaze na raskrsnicu drumova, zaskaču na leđa usamljenih prolaznika i teraju ih galopom preko polja, trstika i vrbaka kraj Morave sve do prvih petlova, ili dok se ti nesrećnici ne skljokaju na zemlju od straha i umora.