Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
otac u Kaleniću oko Kolubare sa Crnim Đorđem i Jankom Katićem igrali klisa, dotle dočuje u manastiru kaonskom Jovan Vrbica, povrati se natrag.
Oni sve to priprave, porane i uzjašu konje, izađu na brankovički vis, da iz prekraja gleda otkuda će Vrbica doći. Vrbica prođe vrlo rano, kući dođe gde se ručak gotovi, al̓ ne zastane Jakova ni Gliše.
Oni sve to priprave, porane i uzjašu konje, izađu na brankovički vis, da iz prekraja gleda otkuda će Vrbica doći. Vrbica prođe vrlo rano, kući dođe gde se ručak gotovi, al̓ ne zastane Jakova ni Gliše.
Zar i njima se dosadi tući, povika Vrbica: „Prođite i̓ se, no ̓ajdete ručajte.” Ručaše pobrzo, pak onda uzeše moga brata Nikolu i našega slugu Todora među se, i
(Ovaj arambaša Jovan Vrbica, posle za Karađorđeva rata, imao je dobar dar i sve je ranjene momke u Vrbici i po vojsci vidao i taneta iz momaka
) Sad moj otac kad u Kolubari dozna, da će Vrbica od Kaone preko Brankovine proći, po̓ita iz Kolubare sa četom da ga preteče, no kad dođe kući, a Vrbica izmakao i
dozna, da će Vrbica od Kaone preko Brankovine proći, po̓ita iz Kolubare sa četom da ga preteče, no kad dođe kući, a Vrbica izmakao i otišao Bogovađi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na praznik Cveti postoji običaj da decu rano izjutra „iz šale“ šibaju vrbovim grančicama i govore: „Da rasteš kao vrbica, a da se gojiš kao Gice“, beleži Vuk.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
grad, krsti se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović, ŽSG, 121); takođe se za vreme grada kida vrbica i unakrst baca u vatru (Begović, 223).
(modruško-riječki kraj) bila je nekada pored nekog lekovitog izvora velika sveta vrba, po kojoj je i izvor dobio ime Vrbica. Tu i danas svake mlade nedelje (osobito leti) dolaze bolesnici (ZNŽOJS, 14, 132). V. ima i svoje praznike.