Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Za trenut oka drum posta kasapnica... Glave se valjahu po drumu kao bundeve kad im vreže sasuše... Jauk je prolamao dubravu... Hajduci su gazili po lokvama usirene krvi...
Dučić, Jovan - PESME
Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždi
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
davno počupana i povezana i u šupu odneta, i duž tarabe, koja se pređe u leto sva zelenila i šarenila od ladoleža i vreže koja se uz nju puzala, i od zelene metle suncokreta i rodina kljuna, — duž te tarabe ne vidi se više ništa od svega toga
Afrika
Kompleksi vodeno zelenih kruna u tamnoj gami zelenila. Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću.
Na sve strane požari. Obasjavaju džinovska stabla i lijane i vreže koje se sasušuju od vreline. I onda opet noć sasvim tamna. Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera.
ide kroz šumu, čudnoj crvenoj stazi koja kao kakva arterija protiče kroz goru, ja odlazim sa nje pravo međ stabla, međ vreže, lijane i šiblje.
Radičević, Branko - PESME
1847. (NUTO JADA ZA MOMICE) Nuto jada za momice, Nuto čudne mreže: Oko momka lubenice Popustile vreže. Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu: „Jao, vrežo, dela, dela, U srce me dirnu!
Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu: „Jao, vrežo, dela, dela, U srce me dirnu!“ Začu cura, zatrepeta, Ćaše uteć lepa, Al' je veće vreža kleta
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U pavit i zimzelen krut, u bršljan-vreže, kud plovi njezin labud žut, slegla se samrt: pa suvim zvukom brsti list i hladoleže leluja srmom šumora, što tek je
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sivo sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pogledom ih kao ognjem ožeže: „Zašto moj starački život trujete? Zaplele ste se oko mene kao vreže, Al ja, u mraku ranjene sujete, Otkrivam začetak ravnoteže!
Rakić, Milan - PESME
Ko sablasti bele, U tankom velu kao da se ježe, Snuždeni stoje borovi i jele I opuštene zimzelene vreže. Vodoskok smrznut ćuti, ko da sneva.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja činim taj korak: al sa njime gle Kao da vučem korenje i vreže Iz nečega što sam dosad zvao tle. Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Seljaci zanemeše sluteći streljanje. Tola ne savlada suvo, sitno rucanje. GLAVA TREĆA Gusne veče i miriše na tikvene vreže i mrtve kukuruzove rese.
Jedva je stigla da uđe desetak koračaja u njivu, zagazila u tikvine vreže, splela se, zagušila i, teška, smrskala nekoliko žutih cvetova.
O suve tikvine vreže sapliću mu se noge, često padne, ustane i požuri. On ide svojom livadom. Onom koju je kupio kad je Adam prohodao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Samo, - u tmini, polumraku lednom Vidi se negde slabi zračak plama u tihoj vili. U prozoru jednom, Kroz vreže ruža, i za zavesama, To gori svetlost.
V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je sve.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je njegov nemirni pogled lutao na sve strane: čas po uglovima sobe gde se niz ukusne police od cveća spuštale zelene vreže lozica i ruža puzavica, čas na toalet načičkan skupocenim bočicama od kristala, a čas na elegantni sto pisaći sa
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kompleksi vodeno zelenih kruna u tamnoj gami zelenila. Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću.
Na sve strane požari. Obasjavaju džinovska stabla i lijane i vreže koje se sasušuju od vreline. I onda opet noć sasvim tamna. Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera.
ide kroz šumu, čudnoj crvenoj stazi koja kao kakva arterija protiče kroz goru, ja odlazim sa nje pravo međ stabla, međ vreže, lijane i šiblje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tast, i svast, i punica, i svâk su te vreže, I kol'ko vas rod sa četom Slavujevom spreže; Braća vaša k'o i snahe, južiki ostali, Svi su meni na vovjeki pamtiti se
Ilić, Vojislav J. - PESME
1886. (SIVO, SUMORNO NEBO...) Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve.
U majski vedri dan, Kad vetar leluja vreže il' šumi u veče tavno, On živi leluja pokrov i krepi večni san. A dole Dunavo bruji i gusti šumore luzi, I smeh, i
7. I vidim ploču. Dok on stvari veže, Ja priđem mestu gde je ploča ova, Razgrnem korov i dugačke vreže, I spazim na njoj urezana slova: „Pod sim kamenom počivaju kosti Jove Laziča iz grada Zvornika, Zdje poginuvšeg u
Dugo je stajao tako, Poražen tolikim čudom ni s mesta kije se makô, No posle, kad dođe k sebi, on duge nakida vreže, I s pažnjom Amoru priđe da njime krila mu veže. S obale poduhnu vihar...
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju grle kao vreže Pocepane stare mreže Jednog dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu