Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja! A na polju nebo je tiho plakalo i kad kad vrisnuo bi vetar, te se drveće tužno i avetno povijalo tamo-amo. Tri nedelje posle toga umrla je Nataša. VIII.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naježivši se, pri pomisli: kako bi vrisnuo ma ko da ih vidi kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica oslušnu... Šta se to čulo?... Vrisak... Ali otkud, od čega ?... Neko je vrisnuo, uplašio se... Ili je to ona vrisnula ?... Da li je to bio njen glas?...
Rakić, Milan - PESME
mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogođen zrnom posred čela Što u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv crna
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ni on ni ona nisu videli njega na vratima. Đorđe je vrisnuo, ali se njegov glas nije čuo. Pritisnuo je oči dlanovima, da ne gleda njene šiljate kukove, i prućio se na kameni
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Munjevito zvirnem ka vratima i zamalo nisam vrisnuo. — Je l' ona? — Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo treslo kao pred juriš.
Šta ćeš posle, jadni, jadni moj Bane, šta ćeš posle?“ On je već vrisnuo, previja se kao crvić, očajno pruža ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Naježivši se, pri pomisli: kako bi vrisnuo ma ko da ih vidi kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između