Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Hajde da vide još jednu jarugu. Istina, podaleko je, ali kad su već pošli — što mu drago. Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva.
Matavulj, Simo - USKOK
Od Srba odvoji se dvije stotine ljudi pod vođstvom kneza Draga, te u najvećoj vrleti osvoje odmah prednja mala utvrđenja.
Tada se Janku predoči lijepa slika, neustrašivi brdski sinovi nose „tanke knjige“ kroza studene vrleti, kroz pustinje i mračne šume, često braneći se od zvjerova, čuvajući bolje nego svoje glave te lake stvari, koje svuda
Radičević, Branko - PESME
oblaka, Pod nebo se digô tić i sada, Al' veseo nije kô nekada, Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane prelepo probavi, Pa i sada mora da ostavi.
jedni vele zlato, Ali ništa, bilo makar kako, Moralo je biti zdravo jako, Jer u vreći odozdo do gore Sama brda, vrleti i gore, A Bog ruku sve unutra turaj, Pa brdine oko sebe furaj, Pa za časak sve i je do pole Bio veće oborio dole.
Ponijeste svoje gospodare Kako one plahovite munje Što strijele gromovnice nose. Oh vi brda i vrleti srpske, Jeste srpske, ali zaludu ste, E trpjeste međ sobom doline I te klance — Bog vas oborio!
Eto ide dragu svome, Oh eto me! Zdravo, zdravo!“ — Pa k vrleti munu pravo, Ona za njim skoči, Kroči. Ma sad stade, sva pretrnu, Oko nje se svet obrnu; Jošte jednom tamo glenu,
Jošte ona jedareda Sa vrleti dole gleda, Ali sada manu stenu, Pa upravo k njima krenu; Već je blizu, sad još bliže, Već do mrtve eto stiže;
Tamo, tamo, kraj vrleti, Okle skok ga ubi kleti, Tamo leži on i spava, A nad njime samo trava. Bez popa je, bez opela On sa sveta očo
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Odvajali smo i od usta svojih te sejali, ali naiđu bujice pa snesu i seme i zemlju sa vrleti, i ostane go kamen. Hoćemo li mi večno ovde ostati i raditi od jutra do mraka pa opet biti i gladni i žedni, i goli i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
oroni se neki kamen i skombrlja u vir — začuje se pljesak i dojek se razlegne po vrleti šumskoj... Ćuvi!... drekne uplašena buljina i zamaše nezgrapnim krilima kroz tamnu grobnicu od bučja i grmevlja...
Kruševica ? — oseče se on. — Daleko je odavde, a i teško je pogoditi put. Ima da se prolazi i kroz šumu i kroz vrleti — rekoh mu, i taman da mu ponudim školskog momka da ga provede, a on me prekide: — Hajde, učitelju... ehe!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš. — Zlu dobra ne učini, da te zlijem ne plati. — Ni gore bez vrleti, ni šenice bez snijeti. — Ko vetar sije, buru žanje. — Zlo rađenje gotovo suđenje. — Od loše njive — čanak sočiva.
— Rekao odža kad je uveče vadio isto jutro posađeni luk. Da bog da! ali kako ja znam... — Nasradin hodža u nekakvoj vrleti sjekao veliku bukvu za drva, pa kad vidi da će bukva da mu padne niz brdo, on odozgo priveže svoga magarca, da je
bio počeo kopati silni dar Stefan, da ondje gradi grad Kotor, pa mu kazala vila da to ne čini, jer mu ondje u onoj vrleti nema ni brodu pristaništa ni konju poigrišta, već neka ga gradi dolje kraj zaliva.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pod nebo se dig’o tić i sada; Al’ veseo nije k’o nekada! Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Iznenadilo me je, kad usred ove vrleti, šume i pustare naiđoh kod jedne grupe štapskih oficira po dva puna bureta lepa, uhlađena piva i poveliko bure dobra
Ilić, Vojislav J. - PESME
čaše, Nazdravite svome vernom drugu Iz mladosti, iz prošlosti vaše A vetar će pozdrav mi doneti Kroz dubrave i mračne vrleti. 1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!...
Od ove noći proteklo je dosta. Otišla zima. I severac kleti Ne duše više. Što smetova osta, To tiho kopne između vrleti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tamne jelove šume, kamene vrleti, snažne poljane, brežuljci, grebeni, a, iza svega toga, crvenkasti džinovski bedem Rakse.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vi ste i sami videli koliko je teško i jednom samom čoveku da pređe preko onih vrleti. A tek zamislite ljude koji su morali vući, gurati, ili na rukama nositi teške topove — završi svoje kazivanje