Dučić, Jovan - PESME
Da mi je da volim srcem, koje tajno Sve noseći sumnju strašniju i veću, Ne zna za vrlinu, jer ne zna za sreću, I što mrzi bolno, jer ljubi očajno.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
tvoje brižno i veliko čelo puno bora, to milo tvoje nemirno oko iz koga ja crpem svu snagu i svu radost i milosrđe I vrlinu i sklad.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA (brani se): Šta ja? SPASOJE: Nešto mi se mrštiš, hteo bi valjda ti da predstavljaš vrlinu u našem društvu? XVI SOFIJA, PREĐAŠNjI SOFIJA (donosi kartu): Gospodin. SPASOJE (čita kartu): Gospodin Marić.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U pola jedan dođe jurista. Najpre ručaju. Posle ručka Šamika juristi sve ispriča, opiše kuću Sokolovića, vrlinu Jucinu, svoj odnošaj. Briše suze.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svako je, od prvog koraka, pokazivao svoju bitnu vrlinu; u Dušanu Radoviću se nazirao obnovitelj naše dečje pesme, zasnivač njenog kasnijeg procvata.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Lak i slab u pojedinim trenucima svoga života, sa dosta krupnih ličnih mana, on ima jednu veliku vrlinu: iskreno srpsko rodoljublje, koje je podjednako pokazivao i kao pesnik i kao crkveni čovek.
motive, najradije priča seoske ljubavne idile, »nevinost pastira«, kako su govorili naši stari pisci, nagrađuje vrlinu i kažnjava porok, deklamuje, raznežava se, plače, i vrlo često podseća na Bogoboja Atanackovića i Milorada P. Šapčanina.
Ali, pored tih nedostataka koji se više tiču forme, Stanković ima jednu vrlinu koja nadoknađuje za sve: silan, elementarno, nesvesno silan lirski temperament.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A on još imade pri sebi najveću vrlinu za Crnogorku: junaštvo. Ona pak iznenadi njega višim osobinama, koje nije zamišljao da je moguće naći pri prostoj
Sveti Sava - SABRANA DELA
Slavu nepokradljivu, bogatstvo neiscrpno, mudri, vrlinu primivši rečima ukrasiv, saznanjem prosvetliv um iz koga čudesa svetla šalju se, oče blaženi, vernima sluh vaistinu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da je ne bi oborili borci, i naplaćuje unapred od onih u kojima nema ličnog poverenja, ili na čiju se vojničku čast i Vrlinu ne može računati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ti dobro znaš: Jevreji se dele na bogate i siromašne, i oni siromašni vrše svoje dužnosti kroz vrlinu siromaštva kao i hrišćani. I oni su, znaj, druže, od dve vrste Jevreja, bolja vrsta... Hajdmo sad kući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A ako nećeš da preduzmeš ovu zakonitu borbu, prenebregnućeš svoju sopstvenu darmu (vrlinu) i svoju čast i pasti u greh. I svi će pričati večito o tvojoj sramoti, a za časnog čoveka sramota je gora od smrti.