Jakšić, Đura - PROZA
Tu beše jedna livada vrljikama ograđena. Moj kožarski trgovac dodade mi ular od konja, skide nekoliko vrljika dole, i tako smo preveli konja u livadu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I tebi je već nekoliko puta podvaljivao, pa opet mu ideš. — Ono jes'... eto nije mi još platio ni ona kola vrljika što mu onomad doterah. — Neće ti ni platiti. I ja sam mu doterao, znaš, jedna kola još pre tebe, pa — tu!
— zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more? — odazva se on i priđe im nestrpljivo. — Bi li ti uzeo još vrljika da ti doteramo? — 'Oću, 'oću! Mi treba za livada, ona dole u reci. A koliko imate vrliki? — Biće dvaest kola.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jedanput uđe neka pomama u ljude da razgrađuju tuđe gradine i da upuštaju stoku. Puca vrljika, a razbijenih glava kao bundeva.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ovo mora računati u sitnice: jednu ženu ošinu trn po levom oku, te je privila vlažnu krpu; jedno dete udarila vrljika preko nožice, pa ramlje i jauče; jedan starac se sapleo na ostrugu, pao i uganuo nogu, previli su mu tucan crni luk, a
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Eno pod kačarom polegale svinje, svako sito, oblo, debelo, pa samo čeka uboj, jal' trgovca. Oko vrljika, pod brestovima, polegale ovce, opružile vratove i pritisle ih uza zemlju, pa samo brekću od trčanja i vodenjača; svaka
S druge strane vrljika, otud iz čajira, načetili se gojni teoci, njuškaju ovce kroz vrljike, ili od duga vremena skaču jedno na drugo;
— Udri, 'nako od prilike. Svi se izdigosmo i zaustavismo dah. Onde, gde se dva čatala vezuju, vire krajevi od vrljika i pružaju podesan zaklon.
Grunu puška, a onaj se trže i okrete svoju pušku na nas. Mi se posaginjasmo, ali se istoga trenutka razleže pucanj od vrljika, i preko samih glava naših prosvira kuršum.
Pružiše se puške i — trenuci se pretvoriše u vekove... Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade. Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika.
Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade. Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bila mu strnjika kolik podraška vrljika, snopina kolik popina, a zrno kolik brdo! Koliko mu bilo na onome hljebu pisova, toliko mu bilo sinova; a koliko mu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali ne mari: videću ga ma gde...« — Pomoz’ Bog, Stanka! — Viknu neko ispred vrljika, za koje se dotle beše zaklonio. Ona podiže glavu i oštro pogleda Sretena, koji joj beše pošao u susret, ali videvši
« — pomisli Đurica, pa leže na njenu postelju i pokuša da zaspi. A Stanka dođe do ograde kućne, nasloni se na čatal vrljika, obori glavu na ruku i stade kao okamenjena... .... Vri u glavi roj misli, nejasnih, tamnih, crnih...