Upotreba reči vrlo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

nekoliko minuta izvadi iz špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u najvećoj brizi ili bezbrizi, a, drugo, nije rado gledao da ja pušim.

A kad sa prozora jedno bledo, vrlo bledo lice molećim glasom povika: — Ljudi, pomagajte! — onda ne beše više premišljanja. Odvažni sinovi jurnuše u opasnost.

Tako je Jagodina izgledala za vreme poplave. To je vrlo kratak nacrt, nekoliko trenutaka; a i to možda ne bih spomenuo da mi ne beše nužno radi poznanstva sa sirotom

“ „Lako, džanum, vrlo lako!... Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan... Ti dođi, džanum, kćeri u goste, pa, naravno, i u

U levoj ruci nosilo je kapu, a u desnoj parče sira, u čistu belu hartijicu zavijeno — hartija beše bela, a sir vrlo fino rasečen izgledaše otprilike kao koverta od kakve depeše; — metnu sir, skoro s nekim rešpektom, na stoče, pokloni

A i šta ću ja s mrtvima?... Ne bih vas ni danas potezao kad ne bih znao da je vrlo lako mogućno da je, umesto vas, zakopana samo senka vaša, a da ste vi obukli samo drukčije ruho, pa vrebate priliku da

Nije on nikoga imao, do jedinicu kćer. S njome je sve kućevne i poljske poslove vršio. Vrlo je retko uzimao nadničara, i opet su mu njive bile svakada na vreme urađene i okopane, vinograd, orezan i oprašen, a

Obradović, Dositej - BASNE

I ko samom sebi ugađa i služi, luda sasvim ima goopodara.| 3 Lav i lisica Lav dugo živeći, omatori i vrlo ostari, i ne mogaše niti brzinom ni spagom svojom, kao u mlado doba, drugu životinju nadjačavajući proždirati.

Naravoučenije Svak će sebi vrlo lasno u ovoj basni nauku naći. Ljudi pakosni i nepravedni što ne mogu s silom i snagom, to s hitrostiju, lukavstvom i s

Zato ove basne bik vrlo se pametno vlada. Zove ga lav na čast: ide da vidi, jer ga se ne boji. Ne vidi to na što je zvat: — neće više ništa da

Plutarh imao je prekrasnu bradu (pravo valja kazati, ima i brada vesma lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu izdaju za to što nisu.

stvari čine nam se strašne jer ih ne poznajemo, koje potom črez ophoždenije i poznanstvo vesma nam obične bivaju. Vrlo je zao običaj plašiti decu izmalena, tako da potom u dovoljnom vozrastu boje se svašta i uklanjaju se od stranih ljudi.

O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke. Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za

Ja sam se dakle u dobri čas rodio, a ne ti!” Naravoučenije Vrlo razumno i spravedljivo govori slavni latinski stihotvorac Virgilij: „O fortunatos nimium sua si bona norint agricolas!

„Moje je pojanje ljudma u noći vrlo milo, — odgovori petao — „jer po njemu poznaju koje je doba noći, i kom je potreba — ustaje, a kome nije, on spava

„Ja sam tome vrlo pad, dražajšaja lisice”, — odgovori petao — „no uđider u šupljinu i probudi vratara moga.” Uđe ova.

ljubiti i u drugima razum i bogoljubna dela, njima želiš upodobiti se, za tim čeznuti i nastojati, to možemo, i to nam vrlo i pomaže za upraviti na dobro stope naše. Sovjetuje nas basna da se za svako naše nužno delo za vremena spremamo.

i ovi naš zec, često i ljuto varamo sravnjivajući i spriupodobljavajući sebe onima i u onakovim veštma od kojih smo mi vrlo daleko.

Počne medved moliti Ciganina ne bi li mu kako mogao načiniti rogove, govoreći da bi mu vrlo lepo stajali, navlastito kad se digne te igra na dve noge.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Cela moja prošlost bila je burna i vrlo promenljiva, ali bez ikakvog strâ osvrćem se ja na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve

Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice, vrlo je mnogo spremne vojske ležalo; ali to je sve badava, nema je na ovoj strani.

Sutradan odem sa Arsom na jedan doksat, odakle smo gledali vrlo mnogo svakojaki’ oficira u manastirskoj porti. I ja se začudim — priča mi moj otac — kad me Arsa zapita: ,Vidiš li,

ja ćuteći tako mislio sam: ,Moj gospodin Mijuško, naopako ti bilo, ti si međer nas prevario te smo kao tići bez perja vrlo rano izletili iz gnjizda na lapavicu.’ I ja se tek sada uverim o onome, o čem sam često sumnjao, tj.

Hajde da vam najpre kažem kako sam knjigu učio. Otac me dade jošt vrlo malena da kod popa Stanoja, našeg paroha, koji je blizu naše kuće sedio, učim.

Ja kod popa Stanoja izučim taj vrletni bukvar, i počnem časlovac, i u mesecoslovu naučim svece kazivati, a to mi je vrlo lako bilo iz oni̓ stari̓ kalendara, jer koji je krst pola okružen crvenom bojom, ono je mali svetac, i od podne može

On je bio star, čestan, dobar i vrlo pobožan čovek, i učaše šestoro dece privatno u svojoj kući. Kako dođem, posadi me s njima za astal i zapita me brat

Onda bile su u Sremu vrlo retke škole i srpske nauke, a i sam posle vidno sam mloge stare sveštenike, koji su se s naukom malo od naši̓

— Kako su mi posle kazivali otac i mati, ja sam se zapopio u polovini moje šesnaeste godine. Zaista morao sam vrlo mlad biti, jer kad su me hteli popiti, vrlo sam se bio uplašio, a osobito kad su me za vrat u̓vatili i oltaru poveli,

Zaista morao sam vrlo mlad biti, jer kad su me hteli popiti, vrlo sam se bio uplašio, a osobito kad su me za vrat u̓vatili i oltaru poveli, jer onaj jedan đakon što me je vodio reče mi

„Sine, — rekne mi on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u društvu tvoji̓ parnjaka u godinama, nego ćeš sve dolaziti među starije ljude.

Sad se meni vrlo neobično učini kako narod u crkvi stoji izmešato, nit se zna koji je stariji ko li je mlađi, nit se zna, gde stoji

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

kelneraju: čaše, polići, čokanji, okanice i polokanice, s vinom i rakijom; šoljice, šafoljić sa slatkim od ruže, u kom se vrlo često nađe po nekoliko muva, mravi svakad, a kašto i po neki iver ili čitav šipurak.

Kapetan to nagovesti malo kmetu, a, međutim, zavara oči svima te namignu na svog vernog Đuku. Đuka je vrlo dobro razumeo taj namig gospodina svoga. Kao čineći se svemu nevešt, istupi malo na stranu, pa zađe za vajat.

Oprosti se kapetan sa svima, sede u kola i ode, a Vučevčani ostaše vrlo zadovoljni što umedoše tako lelo dočekati svoga starešinu... Odatle se krenu kapetan obilaziti ostala sela.

— Hm, hm! — učini Milun i malo se zamisli. Videlo se da ga je nešto veoma zainteresovao Sreja. Zvao je i on sam vrlo dobro kakav je Sreja — je li vredan i pošten ili nije; ali tek opet je raspitkivao.

Otkako je počeo trgovati, odonda je postao vrlo veliki intereždžija; neće ti on propustiti, ama pi najmanju priliku gde se može što ućariti.

« Strahinja je bio od mlađih ljudi i vrlo pošten i pravičan; strašno je mrzio kaišare i seoske trgovce, dućandžije, i zelenaše.

A umeo je tako vešto saletiti čoveka da ga se ne možeš otresti. Svaki dan kupi on ma šta, naravno, vrlo jeftino, a kantar mu je već tako zgodno ujdurisan da svakad odmeri kako hoće ćir Trpko; ako hoće oku — oku, dve — dve,

Sam momak dočekuje i uslužuje goste. Dođoše u mehanu Tiosav i Vitomir, nešto vrlo razgovorljivi i veseli. Sedoše za jedan sto, naručiše polić rakije i zapališe lule, a sve se zgledaju i osmeškuju jedan

To vam je jedan okretan, razborit, dosetljiv i vrlo druževan čovek. Prema poštenima pošten je, a, bogme, nepoštenima vrlo je vešt da udari dobru podvalu.

To vam je jedan okretan, razborit, dosetljiv i vrlo druževan čovek. Prema poštenima pošten je, a, bogme, nepoštenima vrlo je vešt da udari dobru podvalu. Ostalo su vam drugi gosti.

Odneo Pupavcu i pokazao mu da vidi kako se »u Pešti fino izrađuje« nakit. Pupavac samo reče: »Vrlo fino!« i upita advokata šta košta? — »25 dukata« odgovori mu on. »A što baš 25?

Došlo je već krajnje vreme. Pupavcu ostalo vrlo malo para u kesi. Sve ode na poklone i potroši se sedeći toliko badava. Baš nije najprijatnije.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Oko svake kućice bio je zasađen voćnjak bilo od šljiva, bilo od jabuka. Te su kućice bile vrlo proste, tek koliko za to da čovek ima gde zaklopiti glavu od kiše i zla vremena.

; ali to je bilo vrlo retko. Godine prođu dok se psovka čuje... Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge

Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude. To su oči njegove, vrlo čudnovate oči: čas plave, čas zelene, čas sjajne, čas mutne, a dosta puta i krvave.

Marinko, kao muška glava, prihvati se domaćinstva, ali mu je ono išlo vrlo rđavo za rukom, jer beše lenj. Mrzilo ga potrčati i ukaljati se. Da mu je otkud da padne s neba u usta.

svi!... — Pođi sa mnom — reče Kruška. I vrati se nazad. Marinko je išao za njim. Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše.

I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4. U KOLU Varnica je pala vrlo zgodno: i gde treba i kako treba. Sve do toga trenutka Lazar se kolebao; sad je bio rešen...

Napreže misao da ga seti gde je... Ovo je šuma, a otkud on u šumi?... Polako, vrlo polako poče mu dolaziti svest... On ce cećaše... i seti se svega što je bilo, seti se i onora što je uradio...

9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali... I samom Ivanu beše vrlo teško. On se kajao zašto prvo nije javio Aleksi za taj slučaj... Dođoše kući. Aleksa je išao napred.

Ali kakvim mukama?... On nije znao... Što god mu padne na pamet, sve mu se čini vrlo blago prema zločinu Lazarevom... — Da mi je da oseti!...

A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško. Dok će reći ona, pokazavši na šaru u ruci njegovoj: – I to?... – Ja, eto. — I to ti on učini? – On.

On je bio... vodeničar. Živeo je sam u svojoj vodenici, iako je imao kuću i imanje u selu. Sa ljudima se vrlo retko viđao; pa i ako dođe katkad na sastanak, on ćuti, ili, ako zbori, on kao da sa vetrom zbori...

već beše na drugoj strani... Hajduci zinuše od čuda. Da nisu videli svojim očima, ne bi verovali. Panj je bio vrlo visok. — Zavrzane, Zavrzane! — zagrajaše sa sviju strana. — Ovaj i tebi odskoči!

Dučić, Jovan - PESME

vlastelin s Posata, Doctor іn utroque i đak Salamanke, S čipkastom kô pena jakom oko vrata, Otmenog morala, ćudi vrlo tanke. Poznat je filosof, ljubavnik nad svima, I pesnik, kad treba.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Hteo bi da mati spava, samo da on može bez brige bančiti. Peklo je to i njega, vidi se to. Pio je vrlo malo, i to samo vino. Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kavu nije bogzna kako mario...

Vuče li kaku teretnicu, itd., — na što mu i momci i agent, sa urođenim gospodstvom stranih državljana, vrlo ukratko i osorno odgovaraše.

Kapetan sede na dugačku klupu kraj prozora i poče čitati vrlo zamrljano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujući „što će ovo čudo ovde”, sede posle prema kapetanu, zagrnu

Međer si ti neki mudrac! Pa valjda ne sede svinje u mehani? Čitalac će se vrlo ogrešiti ako pomisli da je to Blagoje kakav čangrizalo — bože sahrani!

Pristao bi on sada i da se bije, i da ga biju — samo da mu prođe vreme. Nije on, inače, bio baš ni vrlo razgovoran čovek, i večerašnje njegovo upravo napadanje na svakoga koga sretne beše samo očajnički pokušaj da razagna

Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe. Crkva je služila svaki dan, a nedjeljom je

Sve mi se čini progovoriće nešto, i čas prije gledam da zagrebem napolje. Učitelj je bio jedan krojač koji je stradao, vrlo miran i vrijedan čovjek. Cio dan je u školi, a noću šije popovske kape i šalje u varoš.

Tu njene očice ponovo potražiše sliku Lazarevu. — Lijepo, sine, vrlo lijepo! — reče vladika. — Uzmi tu knjigu pa čitaj kod kuće! — Na poklon? — reče Mara iznenađena. — Na poklon!

mesec pa ostavljam skamiju i stupam na svoje noge, i svaki, ma i neozbiljan korak u ljubav bio bi korak u ženidbu, a ti vrlo dobro znaš da se ja njom oženiti ne mogu. Bože moj! Šta bi rekli moji, šta prijatelji, šta naposletku i poglavito ti sam?

mrzi da što počinje kad smo svi zajedno, a da, opet, okrene ruski u društvu gde niko van nas dva ne razume — znaš da je vrlo "genant"4 Naš „Don Karlos” je neprestano ona užasna protivrečnost imenu koje smo mu dali.

Meni se učini kao da sam joj stavio nekako pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo do njenog odgovora. Ovaki slučajevi mene samo draže.

Tog večera posle večere igrali smo dame. Ona je igrala vrlo dobro. Dobi prvu partiju i pogleda me oštro, ja sam razumeo da to znači: zašto vi ne igrate ozbiljno?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— O, bog ti pomogao! — odahnu pop Spira. — Vrlo dobro, tako ćemo i kazati. Pa tako i uradiše. I pop Spira se lepo izvukao iz škripca, a bio je već živ obamro!

Živeli su oni vrlo lepo, kao što, naposletku, i priliči popovskim kućama, koje treba da posluže kao primer ostalom stadu i parohijanima.

Živeli su, kao što rekoh, vrlo lepo. Kad pop Spira zakolje svinje i napravi disnotor (što će reći svinjsku daću), a on prvo pošlje pop-Ćiri od zaklatog

neku staru igru fircig, a popadije uzmu pletiva pa štrikaju ili podštrikavaju plave čarape, od čijih se sara posle vrlo često prave vrlo zgodne i dobro poznate duvankese koje čak i u Srbiju donese poneki testeraš.

fircig, a popadije uzmu pletiva pa štrikaju ili podštrikavaju plave čarape, od čijih se sara posle vrlo često prave vrlo zgodne i dobro poznate duvankese koje čak i u Srbiju donese poneki testeraš.

tamo gde samo gospoda i Žide svraćaju, a od ovih iz sela odlazi tamo samo gospodin popa, i jedan i drugi, ali vrlo, vrlo retko; dalje: gospodin notaroš, apotekar, hirurg, gospodin-notarošev pisar, ali ovaj samo onih dana kad gospodin

tamo gde samo gospoda i Žide svraćaju, a od ovih iz sela odlazi tamo samo gospodin popa, i jedan i drugi, ali vrlo, vrlo retko; dalje: gospodin notaroš, apotekar, hirurg, gospodin-notarošev pisar, ali ovaj samo onih dana kad gospodin

Pred tu su, dakle, kafanu stala kola i kočijaš skin’o dva sanduka; jedan veći a drugi manji, oba vrlo smešna izgleda, a videlo se po njima da su oba mnogo putovala i štrapacirala, mnoge gazde dosad promenila, i da im

je pevnicu držao stari učitelj s kim se Arkadija natpévao i naravno da ga je uvek nàtpevao, jer stari učitelj je nekada vrlo lepo pevao, ali sad mu mnogo smeta starost.

Ženjen — no ja, još i kojekako; ali samac — boga mi, vrlo teško! — O, molim, molim! Svugde je dobro — reče Pera, a čisto se strese kad se seti svoga gospodstva i blagovanja u

Pred kućom red bagrenja i dva velika jalova duda, a ispod dudova je klupa, a na klupi ispod onog divnog hlada, vrlo zgodnog za pretresanje i ogovaranje svega i svačega, sedele su rado i često obe popadije. Stigli su već pred kuću.

Iako je pazio na sebe i dostojanstveno se ponašao, ipak je propadao među komšijskom decom kao kakav nevešt pedagog. Vrlo su ga često sekirala deca iz komšiluka kad izađe na sokak, tako da se obično morala i sama gospoja Sida umešati i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Od imanja materinog sve se više i više ronilo. Ljuba je u svom mestu vrlo dobro živeo. Svi su ga držali da je „hiroš”.

Sad se među njima razvije govor, najpre o običnim kućnim stvarima, pa onda o ženidbi. Ljuba je bio sa gospom vrlo dobro poznat. Ova je imala jednu sestru, Savku, koju je htela za Ljubu udati. Video je Ljuba na svetkovini u K.

— Što se štafirunga tiče, s tim sam zadovoljan, al' osam stotina je vrlo malo za trgovca. Ja sam želeo bar da mi žena toliko donese koliko ja imam, al kad nije tako, a ono bar hiljadu forniti

Ljubi se dopada frajla Soka, a i Soka ne bi mrzela Ljubu. Tu je samo pogodba glavna stvar. Redić je vrlo praktičan čovek, pa posle ručka odmah na stvar pređe. — Dakle, dopada vam se moja Soka? — Vrlo. — Šta sudite sad?

Redić je vrlo praktičan čovek, pa posle ručka odmah na stvar pređe. — Dakle, dopada vam se moja Soka? — Vrlo. — Šta sudite sad? — Ja ništa drugo ne sudim neg' da uzmem frajlaSoku, samo ako ona hoće, i — ako se pogodimo.

Baš je dobro došao. Pita ga Redić: — Poznaješ li, brate, nekog Ljubu Čekmedžijića iz O.? — Vrlo dobro. — Šta sudiš o njemu? — O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe.

Ja sam o vama raspitao. Mladosti pogreške neću u račun da uzmem, no samo imanje. Ja vaše stanje vrlo dobro poznajem. Ako vi iz vaše velike kuće kirajdžije isterate, i sami se u nju uselite; dalje, ako vaš na kući

— O, drago mi je osobito! Ovo je moja drugarica. Izvolite sesti. Sednu obojica, Ljuba vrlo pažljivo, da ne iskrši kaput.

Ljuba kao da se pomamio tako kurove pravi frajla-Milevi. Mileva sve uspija. — Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam. — To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama.

Evo i frajla-Mileve, obučena što može biti. — Dobro jutro, frajlice! Kako ste spavali? — Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas. — A šta to čitate, frajlice?

— A šta to čitate, frajlice? — Čitala sam od Dima „Draj Musketire“. — Šta su to ti mušketari? — O, to je vrlo lepa nemecka knjiga, jedan vrlo lep roman! — A vi samo nemačke knjige čitate, a srpske? — Srpske?

— Čitala sam od Dima „Draj Musketire“. — Šta su to ti mušketari? — O, to je vrlo lepa nemecka knjiga, jedan vrlo lep roman! — A vi samo nemačke knjige čitate, a srpske? — Srpske? Ah, nisam još nijednu pročitala! — Kako to?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Što se tiče Hristića možda on ima prava da bude kukavica, samo je i to vrlo bedno i nisko. Ima tu vazdan stvari za i protiv i ѕumma ѕummarum ostaje ono da nijedno tvrđenje nije sigurnije ni

Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima. — Kapetane, ja ne bih hteo da se vi ludački izlažete... budite vrlo oprezni Ali oficir to i ne ču i malo posle, pošto odabra vojnike, izgubi se u jarugama...

jer u pismu, posle koga se odmah krenuo ovamo, jasno je bilo nagovešteno: da je bolest Natašina vrlo ozbiljna i opasna, a i njena molba, da se, po mogućstvu, krene čim pismo primi.

posećivali i nosili razne ponude Aleksiju Jurišiću, pre njegove smrti u ludnici pričali su: da je bio veoma miran, vrlo blag i krotak. Imao je, kažu, samo jednu, čudnu i stalnu, osobinu.

Afrika

Iskrcavamo se. Žandari crni, vrlo elegantni, ponositi na svoje uniforme, blagi i uslužni. Varoš evropska, manje lepa od Kazablanke. Prašina.

Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda. Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno i skoro providno.

Ona je inače vrlo obrazovana, tiha fina dama, doktor je medicine i njen je muž mnoge svoje godine posvetio crnima. Svi koji se umešaju u

Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova. Ne skaču kao mi pravo u vodu, no, izvivši se nekako dok su u vazduhu, u stranu, kao riba koja bi se

Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.

života u savani, u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često i nesvesno zaboravljao da nije jedan od njihovih.

sam se posle četrnaest godina takvog života oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom ženom po evropskim pojmovima vrlo rđavo postupao, samo što sam u svoj „beli“ brak unosio potpuno mentalitet crnačkog braka.

Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red. Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka.

Kako su crni u stvari vrlo lagani u ostvarivanju svojih čulnih uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači,

Oni ne prekidaju svoju tužnu, ritmičnu pesmu čiji se motivi neprestano ponavljaju. Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se, bez reči, i koji ima samo da dâ poentu muzičkoj melodiji.

Druga ima plastične tatuaže, iskežena je, svršava se u povijene rogove. Posle vrlo dugog nagovaranja pristaju da mi ih ustupe, ali traže za njih dvesta i pedeset franaka.

kao da sam i napušten i izgnan, da sam započeo razgovor sa svojim nosačem; raspitivao se za njegovu porodicu, dao mu vrlo veliki bakšiš, samo da bi bio tu. I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

(Sedne.) JANjA (uzme i sam stolicu i tako sedne da je zaklonio Jucu od notaroša). MIŠIĆ: Kir Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju. JANjA: Za mene krasno, za drugoga ružno. (Preti Juci.) MIŠIĆ: E, naravno da je ona za vas.

Oćete li i vi za frajlicu uzeti koji los? JANjA: Los je tri cvanciki? MIŠIĆ: Jest. JANjA: O, skupo, vrlo skupo, mnogo novac! MIŠIĆ: Ta vi možete i onako usrećiti vašu gospodični. No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići.

Vidiš, kad se s kim razgovaraš, treba upravo da mu u oči glediš; govori ne vrlo brzo, no nepresječno, tako da onaj koj se s tobom razgovara ne može reda dobiti.

KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teško! JUCA: Kad bi teško bilo, otkud bi tolike devojke naučile? Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi

Nego, kako se slučajno kod vas dogodilo, vi ste vrlo srećan čovek. JANjA: Pi, pi, pi! Pravo kaži grečesko mudrost: „Di — j nestreću, tu — j i streću.

JANjA: (Toj špekulacija.) Gospodin notarius, imate volja da idite u vašu kuću? MIŠIĆ: Ja se vrlo rado sa vašom gospojom i gospodičnom razgovaram, zato ćete mi dopustiti da se jošt malo pozabavim.

JUCA Tako me, vidite, po ceo dan čangriza i jede. KATICA: O, on je vrlo dobar čovek, verujte! POZORIJE 5. BIVŠI, JANjA JANjA (vrati se): Katico, i ti, dušo Juco, idite malo u vaša soba,

MIŠIĆ: Vi ćete sa mnom ići, a oni za nama. JANjA: Ama ja nisum nigda bio u magistrat. MIŠIĆ: Verujem, i vrlo mi je žao da se tako dogodilo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Garsuli je, međutim, počeo da govori i tumačio je svoj dolazak u Temišvar, kao događaj vrlo važan. Veli, o tome zna i carica.

Gledao ga je začuđeno. Iako dugih stopa, i nogu, taj čovek je stajao pred njim, ipak, vrlo lako, otmeno, i, kad je Garsuli prišao, Pavel je brk svoj pogladio. „Pravi lepotan“, pomisli Garsuli.

Ja sam bio balavac tada, ali se eto sećam svega toga. A eto sad Vas gledam, već kao vrlo starog starca. I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca. Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije.

Utvrđenja, koja su opasivala varoš, u obliku zvezda, bila su, ujutru, u varoši, mračna, ali je Sunce vrlo rano osvetlilo tornjeve crkava.

Ona ustade prva i ukaza se visoka i vitka, vrlo lepih, dugih, nogu, a vrlo tanka u pasu. Izvukla je veliki, bakreni sud, ispod postelje i skide košulju, da se pere.

Ona ustade prva i ukaza se visoka i vitka, vrlo lepih, dugih, nogu, a vrlo tanka u pasu. Izvukla je veliki, bakreni sud, ispod postelje i skide košulju, da se pere.

– Kupio mi Đura!“ Međutim, ta devojka – kad je bila sama, bez Varvare – pojavila bi se, vrlo primamljivog stasa, lepih pokreta, a naročito lepih, tamnih, očiju, na kojima je tama imala boju dima i oblaka.

Kao što su često siročad, i siromašne rođake, u bogataškoj kući, i ona je bila nespretna, uplašena i vrlo poslušna. Udavala se prema senatorskoj volji i nije joj ni na pamet palo da pita, koji će, među oficirima, za nju,

Lice u prvi mah vrlo ozbiljno, skoro tužno. Usne, vrlo lepe, uzvijene, pri prvim rečima, malo su joj drhtale. Ona se spotače i to ga kao

Lice u prvi mah vrlo ozbiljno, skoro tužno. Usne, vrlo lepe, uzvijene, pri prvim rečima, malo su joj drhtale. Ona se spotače i to ga kao razveseli i osmehnu se.

prema njoj, kao što se maze sirote rođake, a ta stara devojka, koja je bila nevina, pokaza sve crte jedne stidljive, ali vrlo strasne, mlade žene.

Međutim, pokaza se da ona vrlo lepo govori, tiše nego što su mislili, a glas joj se pokaza mek, prijatan. Govorila je monotono, kao da guče i kao da

Teodosije - ŽITIJA

Ovako ili onako, tek — zadrža se i ne poteče. Pošto je samodržac Stefan bio u skrbi, i to vrlo velikoj, smatrajući to za gnev Božji, govoraše da se od njih okrenuo njegov sveti otac Simeon, i očekivaše neku kaznu sa

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Čovek uopšte teži tome da preceni svoje sugrađane, naročito one iz svog rodnog kraja. Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide.

Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide. Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne mase, ali ne procene njihovu komparativnu ili

Sudovi koje su dali ljudi raznih generacija o nekoj narodnoj grupi mogu da budu vrlo raznoliki, jer su u pojedinim vremenima jedne ili druge osobine došle do intenzivnog izražaja.

Njegove su psihičke osobine prostije i jasnije. One se mogu pouzdanije uhvatiti, a naročito vrlo ekspresivne psihičke osobine etničkih grupa patrijarhalnog režima.

Zadatak, dakle, olakšava manje složena priroda predmeta. Vrlo je prostrana oblast koju naseljavaju Južni Sloveni. Ona se prostire od Celovca i Ljubljane do Soluna i od Jadranskog mora

U srednjem veku su imali znatnu književnost. Još je znatnija dubrovačka književnost od XVI do XVII veka. Najzad je vrlo poučna nova istorija svih Južnih Slovena u XIX veku, u doba njihova preporođaja i delanja.

Slovena bio vekovima pod turskim jarmom; Hrvati i Slovenci su još duže bili pod vladom i uticajem Nemačke i Madžarske; Vrlo dugo i panonski Srbi. Pod tuđom se upravom ne može uspešno učestvovati u kulturnom stvaranju.

Lingvističke osobine su neosporno vrlo poučne, naročito dijalekti. Mi ćemo ih često upotrebljavati da bolje istaknemo razlike između pojedinih etničkih grupa.

Ali su one samo jedan među tolikim drugim vrlo mnogobrojnim znacima, koji su karakteristika psihičkog tipa nekog stanovništva.

Kao što su jezici istovetni ili vrlo slični, isto tako i osnovni običaji i narodna shvatanja, na koje je docnije razviće manje uticalo, čine jedan deo

čine jedan deo zajedničkog nasleđa Južnih Slovena, iako ovi narodi, na Poluostrvu i van njega, stanuju u oblastima vrlo raznovrsnih geografskih prilika.

prilike i načini etničkih asimilacija, kojima se jedan narod preobražava, bili su različni na istoku i na zapadu. Vrlo je verovatno, da se zajedničke osobine svih ovih naroda nisu razvile posle njihova nastanjivanja na Poluostrvu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

“ PRVA GLAVA Tajanstvena kola, još tajanstveniji džak i vrlo tajanstveno micanje u džaku — Da li jedžak gospodin, svinja ili razbojnik?

Ko je krčmar, a ko čiča Trišo, to zna samo mačak — Nestanak džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI

— Hajde onda da i mi nešto slično sastavimo za moga dobrog mačka — reče čiča Trišo. — Vrlo rado, samo sam ti ja slab pismenko — odgovori krčmar, pa odnekle donese ogromnu mastionicu, bijelo guščje pero i

Ako vam ni ovo nije dovoljno za prepoznavanje, onda vam dajemo i ovaj opis i oznake: Mačak Tošo u djetinjstvu bio je vrlo malen, što zna i ćorava kvočka koja je iščezla u lanjskoj poplavi. Nekad je imao buva, a možda ih i sad ima.

Šapatom zove poljskog miša: — Rođače, popni se ovamo da pomirišeš. Ovde nisu čista posla! Osjećam u džaku nešto vrlo sumnjivo.

za krušku, jedno veoma tužno i zabrinuto šareno pseto, koje im se učtivo predstavi: — Čast mi se predstaviti i od vas vrlo prestrašiti: ja sam čiča-Brkin Šarov, ovčarski pas. Imam pet godina službe, sedam puta borio sam se s vukom.

Tek sam uletio u nju, a već mi na drugom kraju viri glava! Vrlo zabrinut, Kruškotres baci pogled na zvjezdano nebo, ali kako je mjesec već bio zašao, on se još više prepade.

— Stanovaću kod svog prijatelja blizu stare kruške. Miši se počeše razilaziti vrlo zabrinuti. Miš prorok okrenu prema staroj krušci da se nađe s mačkom Tošom, ali tamo nađe samo psa Šarova.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Sve je to vrlo razumljivo i, verujte, sve se to da preboleti. ALjOŠA (vrti glavom poričući): Njet! PAVLE: Slušajte vi mene, Aljoša,

Pasoš je viziran pre šest nedelja, kad sam pomišljao ići na sajam. Ta viza još važi. To je dobro, to je vrlo dobro! (Vraća pasoš u portfelj.) LjUBOMIR (hoće da pođe): Ja ću vas ostaviti.

LjUBOMIR: Zar se i tom granom tehnike bavite? PAVLE: Da, arhitekta, građevinski inženjer... ali, mene je oduvek vrlo zanimala hidrografija i u slobodnim časovima bavio sam se njome.

PAVLE: Ne, ne, neka uđe, pustite ga! MARIJA (povlači se). XIII NOVAKOVIĆ, PAVLE NOVAKOVIĆ (nailazi vrlo ljubazno): Dobar dan, bio sam na građevini, pa vidim nema te. Rekoh da nisi što slab, te dođoh...

RINA: Kuda? PAVLE: U neodređenom pravcu. RINA: Na duže vreme? PAVLE: To ne znam, ali bolje računati na duže, na vrlo dugo vreme. RINA (prestravljeno): Znači li to....? PAVLE (polazeći): To znači da ja putujem.

ANA: Ne, koliko ja znam, ništa. ANTA: Idite, zovite je, recite joj stvar je vrlo važna, ne mora baš sva dugmeta zakopčati. Idite! ANA (ode).

Dakle, vi ste udajom prestali biti devojka? RINA (uvređeno): Ali, gospodine, ako je to šala, vrlo je neukusna, i ja... ANTA: Budite strpljivi, već prelazimo na samu stvar. Vi ste se udali, lepo, a šta je zatim bilo?

Nisi ništa čuo? Pohitaj odmah kući! Molim te! Nisi još ni seo? Nemoj ni sedati, molim te. Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja ću izludeti očekujući te... Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide!

Pohitaj odmah kući! Molim te! Nisi još ni seo? Nemoj ni sedati, molim te. Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja ću izludeti očekujući te... Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide!

(Vadi iz džepa jednu knjižicu i prelistava je.) Ovo je krivični zakonik, ja tu knjigu uvek nosim sobom kao ručnu knjigu. Vrlo je korisna, čovek se mnogo čemu nauči iz nje. To su tako reći uputstva za život. (Našao je stranu.

? XV LjUBOMIR PROTIĆ, PREĐAŠNjI LjUBOMIR (donosi nekoliko brojeva raznih novina. On je bled i vrlo zbunjen): šta je ovo; šta je ovo, zaboga?! (Seti se.) Pardon, gospođo! (Prilazi Rini i ljubi joj ruku.

PAVLE: Ja sam vam vrlo blagodaran na tolikoj pažnji! SPASOJE: Davali smo vam četrdesetodnevni i godišnji pomen. PAVLE: Vrlo sam vam zahvalan.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

” — pomislih, a onda odmahnuh rukom: jedan od onih malih majmuna kojima Vesna puni kuću svako božije nedeljno popodne. Vrlo važno! Išao sam ulicom i ponavljao „vrlo važno”, sve dok nisam primetio da za mnom korača čitava gomila dečurlije.

Vrlo važno! Išao sam ulicom i ponavljao „vrlo važno”, sve dok nisam primetio da za mnom korača čitava gomila dečurlije.

- Kako ste, milostiva? - kezili su se mangupi pokačeni o crkvenu ogradu, a starica, poskakujući kao da gazi po nečem vrlo klizavom i nesigurnom, ponavljala da je, hvala Bogu, sasvim dobro.

- Ubeđena sam da spava! - rekla je Rašida zagrcnuvši se. - Mali dečaci spavaju vrlo dugo. - Ne Emilijan! On spava najviše jedan sat.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra bio je nizak čovek, no širok, temeljan, jakih pleća i prsiju, trup dugačak a noge vrlo kratke, malo ugnute kao lenče, ruke dugačke, jake, vidi se da od detinjstva teško radi.

— Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom. Opet je upita: „Hoćeš li, Sofija, poći od slobodne volje za gospodara Sofronija Kirića?

Pera, doduše, nije bio rđav; štaviše, imao je vrlo dobro srce, predobro, samo ne za sebe. Ako je u dućanu, nije se znao pogađati; ko je kako hteo mogao je dobiti.

— Sedite. Pa šta ćete kupovati u Krakovu? — Platna. — A za prodaju nosimo nešto fina vina. — Baš fina? — Vrlo fina, „auspruh”, desetogodišnji, nikakvom tokajcu ne ustupa. — Pa ’de je to vino?

Sad Čamča mađarski istumači što je rekao šljahtec, pa tako opet dalje tumači. Šljahtecu je vrlo žao bilo što sa gospodarom Sofrom nije mogao latinski razgovarati, no ipak zadovoljio se po nuždi i sa tumačenjem.

Zabeležio sve stanice koje na taj drum vode u Galiciju. Putuju vrlo lagano i vrlo dugo. Jedared već naiđu i na taj put, i po tom poznatom putu upute se Košici.

Zabeležio sve stanice koje na taj drum vode u Galiciju. Putuju vrlo lagano i vrlo dugo. Jedared već naiđu i na taj put, i po tom poznatom putu upute se Košici. Putuju lagano, i dođu u Košicu.

Po nesreći, opet preda pismo Čamči, koji ga kući ne pošlje. Posle tri nedelje digne se gospodar Sofra, pa pođu dalje. No vrlo je slab, i s njime mora se lagano putovati. Dođu do one čarde. Birtaš ga nije poznao, tako je oslabio.

Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu. Mlogo ljudi sam ovde vidio, sve vam sad ne mogu kazati, no kad se vratim, ispripovedaću vam.

Plava, visoka devojka. Taj kasapin, gospodar Polaček, vrlo je bogat i stari poznanik gospodara Sofre. Poznaju se i pozdrave. Naravno da Šamika tu ne sme faliti.

— upita frajla Lujza i nasmeši se, a gospođa Matilda grohotom se smeje. — Zašto? Bilo je vrlo zanimljivo. Takvo što nisam nikad video; ne kajem se što sam bio na tom balu. — Hoće l’ kod vas biti još kakav bal?

Od detinjstva dobro žive, i docnije se vrlo pazili; i kad je gospodar Sofra tabakluk ostavio i postao trgovac, nisu bili protivnici, no štaviše išli su jedno

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u

Ispraviše se i isprsiše. Donesoše im tri zastave. Među njima jednu vrlo veliku, carsku, nadodoljenu, kao i ti kirasiri, ešarpama, svilenim podvezima, trakama i kićankama.

Prvi ga, nevešto, ošinu po glavi. U kosi je prut rascepio kožu, ali vrlo kratko, tako da se na čelu javi samo tanki mlaz krvi. Dobošari počeše da lupaju.

Dva akta imala su sutra da se pišu đeneralu, grafu Serbeloni. Večeras dobija čistu spavaću košulju. To je vrlo prijatno. Soba je bila tapetirana žuto. Osim Katarine Sijenske, na zidu je bila i Sveta Tereza.

Htela je, prosto, da je uzme silom. Jer gospoža Dafina, dete čitave jedne lađe pune trgovaca i srebroljubaca, znala je vrlo dobro o čemu se radi. Njoj se nije žurilo.

Posle ponovnog njegovog ulaska u vojsku, poživeše kratko vreme vrlo veselo, ali je zatim ostavi, odlazeći i po drugi put.

možda je posle onog prvog, strašnog i obesnog, i trebao da dođe ovaj koji joj se sad učini ako ne i drag, ali svakako vrlo umešan da joj se dodvori i omili. Rešila se da mu ništa ne prebacuje, ali da ga prisili da je uzme za ženu.

su grane, izdaleka, jednako se pričinjavale kao raširena krila, sa dubokim strminama pod sobom, činilo mu se sve to vrlo lako i gotovo da polebdi u vazduhu.

Spustivši se u doline, voćnjake i plodne ravni Gornje Austrije, puk je išao vrlo rado, bolje hranjen, a naročito, zbog žurbe, manje vežban.

Čuo je da od njegovog potpolkovničkog čina nema ni govora, da su uopšte vrlo nezadovoljni njima i da je bilo reči u Ratnom savetu čak i o raspodeli njihovoj, u redovne pukove.

Oklopnici, koji su svi nosili periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici,

Mada je, kao i ostali njegovi drugovi, morao da nauči da igra i igrao vrlo dobro, ona ga nikad nije odabrala i on je većinom morao da se klanja, uz umilne zvuke viola, kakvoj njenoj babi, koja ga

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Čauš „treba da je vrlo šaljiv I smiješan: u rukama ima nadžak, ili buzdovan, te lupa koje u što, za kapom ima po nekoliko lisičja, ili vučja,

U našem narodu, kao i kod drugih, vrlo je jaka želja da se dobiju deca, dok se sprečavanje začeća smatra velikim grehom.

Neki istraživači „narodne pedagogije“ dodiruju ovaj problem, ali ga zatim vrlo brzo zaobilaze, odnosno prikrivaju činjenice da bi ublažili ovu očiglednu protivrečnost.

⁶² Vrlo je lako činjenički pokazati da se magijski postupci čiji je cilj da žena bude jalova, ne vrše „samo u tim slučajavima“ (k

„ništa kriti što joj pane na um da jede“, s obzirom da je „to požuda djetinja, pa ako ona ne okusi, moglo bi dijete vrlo lahko ostati nerazvijeno“.

⁵ Dete rođeno u februaru, biće prevrtljivo, veruju u Poljicama, a u martu, drže u Bosni, biće „dugoga vijeka, ali vrlo deverli glave“.

⁸⁵ Na prvi pogled, čini se vrlo čudnim kako mogu roditelji svojoj maloj, tek rođenoj deci davati tako grozna, ružna imena.

Pre svega, vrlo je važno od kakvog je materijala kolevka sazdana. Da bi se dete očuvalo u životu, najbolje je, kažu, da je kolevka

¹³² Najzad, kao vrlo rasprostranjen i efikasan metod lečenja od babica koristi se bajanje. Narod veruje da je i samo izgovaranje magijske

U našem narodu vrlo je snažno ukorenjeno verovanje da postoje ljudi koji imaju zle oči i koji mogu samo snagom svog pogleda da nanesu veliku

¹⁰ Vrba, s obzirom da je „kočoperna i bujna, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika, lebensrute (šibljika života)“, piše Čajkanović u svom Rečniku srpskih narodnih

Za muško dete u godinama burnih telesnih i psiho-seksualnih promena koje označavaju pubertet, postoji veliki broj vrlo karakterističnih reči koje otkrivaju da narod ovaj period prepoznaje kao krizno prelazno stanje.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

»Pumparice« su se uvlačile u bele vunene čarape i izgledale su vrlo smešno. Kako da odem u njima na doček nove 1951. godine?

Kelner donese novi viski s ledom. – To firma časti — reče šef Terase. — Danas će biti pakao... – Vrlo ljubazno od vas.— kazao je. — Kako vaša familija? – O, dobro su, dobro... — reče šef Terase. — Stariji mi je u vojsci..

— Već radite? – Trudim se . . . Onda su zaćutali. Jedanput, dok je bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj

— pa su vrlo brzo digli ruke od nje, čekajući rasplet, baš kao što se čeka hepiend u nekom dugo najavljivanom skupom filmu, a ona se

Verovatno je bio gost nekog kongresa ili simpozijuma. Bili su to vrlo fini, učtivi ljudi. Rus je stojećki pijuckao votku, Amerikanac — tomato-đus.

Sve neki klinci, uostalom, vrlo lepi klinci. Vrlo.« Jedan je primetio i značajno pogledao. Osmehnula mu se. Kazao je svom drugaru: – Može da me ima

Sve neki klinci, uostalom, vrlo lepi klinci. Vrlo.« Jedan je primetio i značajno pogledao. Osmehnula mu se. Kazao je svom drugaru: – Može da me ima ako doplati

« »Za seljake asfalt je svugde isti. Ali vi osećate vrlo fine razlike pod točkovima. Znate gde se završava stari, izanđali, onaj što je već napukao, a gde započinje novi komad,

Matavulj, Simo - USKOK

Za Rakom pođoše: Markiša Stevov, Pero Puroh i Krcun Serdarev, sva tri vrlo mlada, iako dva prva oženjena, onda se Crnogorci ženjahu u petnaestoj-šesnaestoj godini.

Pa, kao da to bješe vrlo smiješno, opet se stade kidati od smijeha. — I još si posjekao francuskog oficira, na Brgatu, u šancu!

— Jest. Oženio se baš onda kad sam ja ležao od rane. Našli su mu vrlo bogatu djevojku. — A vaše je cijelo selo? — pita Krcun. — Nije, ali je veći dio. — Je li koliko vaše imanje?

— A ko bješe taj pisar? — Bješe, brate, čovjek iz svijeta, njeki vele iz Dubrovnika, latinski pop, kažu vrlo učevan i pošten i predan vladici. Oni se poznaše i sprijateljiše kad je vladika prvi put išao u Rusiju... To je bilo...

Koliko je urâ? Janko poglednu na časovnik i odgovori: — Ura do podne. — A kako si spavao, Janko? — Vrlo dobro! — I vidi ti se!

Oni stadoše na puškomet. Stijepo i Gruban uputiše se k njima, a dvojica od onijeh pođoše u susret. Kad se sastadoše, vrlo malo ostadoše, pa jedan od Cuca poče odmjereno koračati, brojeći korake do dvadeset šestoga.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Imam li pravo? MLADOŽENjA: Ja se vrlo radujem da je na mene ta kocka pala. Idem odma spravljati što treba. PROVODADžIJA: Oho! Stani malo, momče!

Devojka ostavi služavnik na astal, pak sedne spram mladoženje.) DEVOJKA: Lepo vreme imamo. MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde? DEVOJKA: Dosta rđavo. MLADOŽENjA: Imate li lepi balova?

Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn: MLADOŽENjA: A, to se ne može kazati. DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi? MLADOŽENjA: Vrlo lepi. DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu? MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena. DEVOJKA: O, to ja mrzim!

DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi? MLADOŽENjA: Vrlo lepi. DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu? MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena. DEVOJKA: O, to ja mrzim!

PROVODADžIJA (mladoženji): Kako vam se dopada devojka? MLADOŽENjA: Ona se meni vrlo dopada. PROVODACIJA: E, pak šta ćemo tu mlogo, to jest, raspitivati. Sreću niko ne nađe sa svećom.

MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji. A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca

KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna. KUMAČA: No, to mi je osobito milo. MATI: A šta će, dosta je i probirala.

Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago. MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja. DEVOJKA: I taj će proći. MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni?

MATI: Hej, hej! Kad bi te Marić uzeo, onda bi bila srećna mati. DEVOJKA: Je l istina da je Marić vrlo ljut? TETKA: To je ništa; kad pođeš na venčanje, ako se srećno svrši, udarićemo triput sikirom o prag, pa gledaj da baš

UGLED 3. PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI PROVODADžIJA: Sluga sam, sluga; kako ste? Kako se, to jest, naodite? MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali. ŽENA: Da ga đavo nosi, koji me je svezao!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kao i odrasli, uostalom. Pribežište U nekim je zemljama dečja književnost vrlo razvijena (Engleska); u drugim je takoreći nema.

Društvena merila i navike u vrednovanju tu su vrlo vidljivi. Ali time se, ipak, ne postiže ravnopravnost između dečjeg i ozbiljnog toka, to jest usmerenja u umetnosti.

Otada on živi kao na kakvoj vrlo istaknutoj margini, mimo svih programa i pustolovina moderne poezije, kao ispad koji se ne uzima preozbiljno.

je hermetična, i u toj hermetičnosti otvorena prema beskrajnom polju tumačenja; dečja pesma je ogoljena, i istovremeno vrlo strogo osmišljena, ograničena.

U istoj šumi boravio je i vrlo proždrljiv zec: jeo je sve na šta bi naišao. Da ga nauči pameti, junačina Miš zgrabi ga za uši — one su tada bile

O knjigama ozbiljnih savremenih pisaca u školama se govori vrlo retko, ili nikako, dok je svaki specijalizovani dečji pisac bar ponekom pesmom zastupljen u obaveznoj školskoj lektiri.

Pravih dečjih pisaca vrlo je malo. Njihovo obraćanje deci ima smisao jedne formalne pogodbe. Za njih je igra dobijena ili izgubljena pre nego što se

U tom detetu pesnik oseća budućnost nacije, njenu sutrašnju snagu. Prostor za igru, za neobaveznu zabavu i nestašluke, vrlo je širok, ali je pod nadzorom. Neke osnovne vrednosti društva nikad se ne dovode u pitanje.

se posle toga zbilo Nije teško pogoditi, I, štaviše, neću kriti Sve što može dalje biti, Može svako, Vrlo lako, Svojom glavom izmisliti. Granice između sna i jave otvoreno su i do kraja potrte.

sveta, a Koča mora Da zaštiti Papuanca I nejaku Palmolivu, Za koju je, povrh svega, U dnu srca osećao Simpatiju vrlo živu.

Ali zapamti, frajeru, da nikom nisam ukrao stečeno životno iskustvo sam sam ga strpljivo sticao Iz vrlo žilavog prisustva Nerazmrsivih čvorova Od kratkotrajnih radosti I dugotrajnih bolova U toku svog dugog veka.

Vučo bi da peva o životu uopšte, što je, kao i oduvek, a danas posebno, vrlo teško. Kako u dečjoj pesmi i rizični poduhvati ponekad uspevaju, Vučo joj je pribegao.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Sad je sloboda, u slobodi se mora slobodno živiti; a bez dosta novaca slobodno se živiti ne može. ŠERBULIĆ: Vrlo lepo!

Dakle, da se kamen proda, i novci da se također podele izmeđ pravi patriota. ŠERBULIĆ: Vrlo pametno! GAVRILOVIĆ. (na stranu): Au, da lepe slobode! ŽUTILOV: Dovečer da pravimo iluminaciju. ŠERBULIĆ: Iljen!

LEPRŠIĆ: Da se uverite kako ljubim slogu, evo pristajem na sve; i za ljubov vašu skidam i kokardu. ŠERBULIĆ: To je vrlo pametno, jer bi se Madžari jako našli uvređeni. SMRDIĆ: I ja tako velim. (Poskidaju kokarde.

NANČIKA: Ja ti kažem: moraš se nji čuvati. MILČIKA: Ali da nismo u neprijateljstvu, jelte da su vrlo učtivi? NANČIKA: To je istina. MILČIKA: Naši mladići nikad ne umu tako kur da prave. NANČIKA. Oni su malo drvenasti.

NANČIKA: Ako je tako, onda je vaš plan vrlo mudar. MILČIKA: Mami, i ja ću da stupim u to društvo. ZELENIĆKA: Svaka koja ima čuvstva narodnosti mora, i stupiće

LEPRŠIĆ: Postavili bi madžarone za činovnike. SMRDIĆ: To može jošt i biti. ŠERBULIĆ: Vrlo lako. LEPRŠIĆ: Kako se počelo raditi, zacelo. SMRDIĆ: To je naopako! ŠERBULIĆ: Bolje da smo i s Madžarima ostali.

NANČIKA: Poslao je jednoga da je prosi. ŽUTILOV: Šta je on? NANČIKA: Doktor; čovek vrlo fini. Ja sam se s njim razgovarala, i svi kažu da će biti fizikus ovde. ŽUTILOV: To je dobro. Novaca valjda ne traži.

I ovaj joj sad piše kako ona vrlo dobro čini što mrzi na Madžare. ŠERBULIĆ: S Madžarima korešpondirati, to baš nije lepo!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U najvećem broju slučajeva, sa vrlo malim izuzecima, ja sam se služio svojim proučavanjima, činjenim u školi, u nauci i u književnosti od 1901.

potrebno čitaoce upućivati na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u bibliografiji o pojedinim piscima ima i vrlo slabih stvari i čestih ponavljanja ranije kazanog — no samo na ono što je korisno pročitati.

Srpski istoričari XVIII veka, i Đorđe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima stare srpske književnosti, i svoje istorije srpskoga naroda rade po stranim

katolici su se jedno vreme služili ćirilicom, kao što Matija Ante Reljkovih peva u svome Satіru: O Slavonče, ti ѕe vrlo varaš, Kojі god mі tako odgovaraš. Vaši ѕtarі jeѕu knjіgu znalі, Srpѕkі štili a ѕrpѕkі pіѕalі.

U klerikalnoj Austriji sveštenici, naročito carski ispovednici, imali su vrlo veliki uticaj na tok državnih poslova, i od prvih dana počelo se raditi da se »šizmatički« doseljenici sa Balkana

Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo brzo prilagođavala novim uslovima života i uspešno ulazila u zapadnu kulturu.

u većim mestima ugarskim dobijaju svoju opštinsku samoupravu, svoj odbor i sud (»tanač«) i žive svojim životom, vrlo moralnim i nacionalnim.

i svadbe se okreću u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoženstva su dosta česte, kao što su moralni odnosi vrlo rasklimatani. Osećanje svojine slabo je razvijeno, i krađe, otmice i hajdukovanja ne prestaju.

Duhovni staleži bili su od vrlo velikoga značaja u kulturnom životu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo građanstvo.

4) ŠTAMPARIJE I LISTOVI Štamparska veština došla je Srbima vrlo rano, još krajem hu veka, i to iz Italije, iz Mletaka.

u Mlecima, Skadru, u manastiru Mileševu, Goraždu, kod Mrkšine crkve u sadašnjem užičkom okrugu; samo jedna, i to vrlo kratko vreme, radila je u Beogradu.

Tu su data osnovna pravila stihotvorstva i izvestan broj poučnih stihova u vrlo nepravilnom dvanaestercu. Stihovi su bez vrednosti, ali karakteristični kao jedan od najranijih pokušaja umetničke

Milićević, Vuk - Bespuće

časovima samoće; sa ravnozvučnim i suvim glasom, bezvoljnim kretnjama i jetkim smijehom pred mužem; povučenu u sebe; sa vrlo rijetkim trenucima raznježenosti kad ju je uzimala pored sebe, i ljubila među oči, i govorila: „Ti nijesi ničem kriva,

Sremac, Stevan - PROZA

a ja mislim da je dosta čekanja bilo... a sad su mi vrlo potrebni novci!« — »Imaš dobri, veli mu Jova, ne boj se! Zar u mene nemaš vere? Kome sam ja još do sada zajeo?

»Pozdravio vas majstor i poslao vam ovo«, veli dečko i daje mu ceduljicu. — »A, vrlo dobro! veli Jova n ne gleda u ceduljicu, nego je meće u džep, jer zna već ceo tekst napamet.

svakog kako u licu šegrta i kalfe, tako i u licu samoga majstora; upravo, imao je moć da ih tako reći hipnotiše, i to vrlo vešto.

propatio od kleveta, sumnjalo se počešće na nj za poneku izgubljenu stvar, i stoga je školovanje u osnovnoj školi ostavilo vrlo tužne i pomalo ružne uspomene u njemu.

I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime i zvanje vrlo često s ponosom spominjali), i mati — sve je to poletelo i spalo s nogu dok mu je našlo mesta.

Posle je dolazio sam jed i čemer. Mati ga je jako volela. Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je siroče svakome na putu.

I Jova udari u tugovanku kako nema prijatelja na ovom svetu. — Ništa od mene, priko — otpoče Jova i prekide vrlo zanimljiv razgovor između Kaje i Paje. Sad ja vidim. Nemaš danas iskrena prijatelja da s njim družeski proživiš.

A možda mu se učinila njegova sudba vrlo slična sa sudbom ove pečenice, koja je zinula od čuda, pa ga začuđeno gleda i kao da ga čisto pita: — E, moj brate, i

To šarenilo i ta vreva trajala je do osam časova, kad obično učitelj Maksim dolazi u školu. Maksim je imao vrlo lep običaj. Rano je ranio, držeći se propisa jedne higijene koju je kao blagodejanac dobio.

Naš Maksim je bio čovek dobar, meka srca. Kazne je izricao vrlo suvremene. Nije on bio kao oni stariji drugovi njegovi što samo kažu »odavde dovde«, pa onda gledaju u knjigu i

Šta će Maksim, nego primi prase i zavoli ga jako. Bilo je vrlo umiljato. Dok je još manje bilo, svuda je išlo za učiteljem. I deca su ga volela.

Ne da Maksim nikako, nego traži glavu za glavu. A vele da je to i obrazložio vrlo lepo. Rekao je Staniji udovici, svojoj parničnoj strani, neka ona ne zaboravi da je ovo devetnaesti vek, vek egzaktnih

Radičević, Branko - PESME

svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin, Pogubi ga Srbljanin!

zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od velje miline: „Svete krasni, o svete

O, moje srce pevanjem se žari, I tebi misli s tim da blagodari; O ne mož' biti, ne mož' nikad ovo, Jer slabačko je vrlo peva slovo.

Al' u izbi sveća gori, On sa dragom sedi, zbori. Nešto veli da je trudan I odmora vrlo žudan. Tišina je već u dvori, Nigde sveća već ne gori, Samo kod nji ojađelo Što je budno to kandelo, Pa se muči,

opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove, Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži, molim tebe, brže, Lađica puna vrlo mi je trošna, Utopiće se u tom moru tuge.

“ — „Poznajem zemlju kud ti želje plove, Ja znadem, al' zaludu to je sve, Jer obala je vrlo strmena, Pristaništa tu tvojoj lađi nema, Zaludu tu je njezin svaki trud, Za nju tu nigdi nije mesta naći.

Ah, kad ga ona kode sebe spazi, Kô anđô di on preda njome kleči, U oku suzu, kô što anđô suzi, Tad njojzi u srcu vrlo jeste teško, Sa klupe skoči njemu u naruče, I mal' što nije opet van se došla.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

), na neki vrlo neodređen opis: „Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako — i jest i nije.“ Kako je na ovome našem šarenom

Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak

Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv

Dio njegove neobične slave tako je nehotice prelazio i na mene, pa sam ubrzo postao vrlo poznat među seoskom dječurlijom.

Tako se dvije, vječito zaraćene, stranke biju pjesmom, pa čija ispadne gornja. Pred komandirom Munižabom nalazi se vrlo neobičan slučaj: lopov Petar Došen ukrao je čitavu djevojačku spremu.

između sedme i dvanaeste, dani djetinjstva, stariji i mudriji od Kolumba, Tesle i barutnih izumitelja, dani kad smo bili vrlo smjeli i bezgranično bogati.

zabodena u knjige i starudije, ja sam izlazio napolje zabliješten danom i životom, upadao sam kao u tuđinu, i kasno, vrlo kasno, zapazio sam kako se oko ujakove kuće motaju čupoglavi opaljeni djevojčurci. Budala ja!

— Žujova, jadan ti sam zajedno s njom — otkuka seljak. Intendant se vrlo zamišljeno zagleda u bujnu travuljinu iza ograde i odnekle otud izvuče rješenje. — Šta ćemo, moraš je dati.

On je, u neku ruku, vrlo ozbiljna konkurencija pravom službenom intendantu, zato ga je Vačkonja tako brzo i otkrio svojim profesionalnim radarom.

mu je opet stigao dopis da se ima pooštriti kontrola na rampi, jer je u okolini primijećen jedan odmetnik koji se vrlo vješto prebacuje od jataka do jataka uprkos svim stražama, patrolama i zasjedama.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

nozi u logor, među kasape i glavoseče, u vojnoj bolnici smrdi, vidi se krv, vojska neokupana, obrazovanje na vrlo niskom nivou, higijena ravna nuli, istim nožem seku i nokte i hleb! Tu može i da se povraća!

BEG PINTOROVIĆ: Mogu da ti kažem, kratko i jasno, da je tvoj Hasanaga potpuno priseban! Sa mnom je vrlo prisebno razgovarao. HASANAGINICA: Kad? BEG PINTOROVIĆ: Pa jutros!

MAJKA HASANAGINA: Onda je, znači, svršeno! BEG PINTOROVIĆ: Rekao sam da te bez ilmi-habera kući ne vodim. I to vrlo energično!

I kao majka, i kao supruga. A sad, odjednom, postala osećajna... Nemo se ljutiti, ali to mi izgleda vrlo čudno. Ne odgovara ni njenom mentalitetu. Ne znam šta da ti kažem. A šta bi na to kadija?

Važno je prijateljstvo, a ne nekih tričavih dvesta dukata! Jesi vido, ovaj treći je ukrašen jantarom... vrlo ukusno urađen... Al da se vratim na stvar. Da i to usput rešimo.

Kako ti ocenjuješ situaciju? JUSUF: Ovo ti je dobra prilika, istina, možda malo neprijatna, ali, sve u svemu, vrlo pogodna... HASANAGA: Prilika dobra, malo neprijatna, vrlo pogodna! Ispade ti ta lopta četvrtasta!

HASANAGA: Prilika dobra, malo neprijatna, vrlo pogodna! Ispade ti ta lopta četvrtasta! JUSUF: Da ti objasnim. Evo u čemu je stvar.

MAJKA PINTOROVIĆA: Dopada mi se onaj vez. Zeleno na crvenom, to je prilično neobično, i vrlo originalno. A i lišće je ukusno urađeno. Za svilu znaš da je iz Mletaka? Mnogo lep rad.

pun potok oblaka... BEG PINTOROVIĆ: Nismo došli da prosjačimo, pa da čekamo da nam se smiluje! Da znaš, osećam se vrlo smešno! A još smo i pokisli... Samo mi još fali da nazebem...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Beše kratkih ruku, debelih nogu sa vrlo velikim, punim, stopalama... Kad ide on se klati, nija na jednu stranu, maše rukama, te izgleda da mu je leva noga

Kao da osećaše neki strah od mene. Nestade našeg tepanja i milovanja. Seta se često spuštaše na tvoje čelo. Često, vrlo često zaticah te, gde si, čisteći naše dvorište, stala.

Moj korak beše trom, nemarljiv i nesiguran. Moj pogled ili mutan ili grozničavo svetao. Imah vrlo čestu glavobolju ili nesvesticu. Pa i samo učenje beše mi mučno, teško, neugodno. Kući sam dolazio svakog raspusta.

I jednako ste radile za mene, gledale, slušale moj dah i pogađale iz oka mi žele. S tobom sam se razgovarao vrlo retko. Više puta uzimam i diram te: te za ovoga, te za onoga.

I tada, pošto bi joj majka unela večeru, ona bi se tek samo podigla, i onda bi večerali. Ona bi ili jela vrlo malo ili nikako.

da ko ulicom ide, približava joj se, odmah se sakrije, i onda iza kapije čeka kad će joj se sinčić vratiti iz čaršije. Vrlo retko, ponekad, kakvim velikim praznikom ako bi joj došao taj Ita.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Kome li neće se militi, malo | truda preduzeti za naučiti čitati, čitajući što pametno i razumno i vrlo lasno razumevajući ono što čita?

Koliko je oni(h) koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu i na njemu svi, koji samo znadu čitati, mogu razum svoj prosvetiti, srce

Nije manja čast sveta u kojej se slavenosrpski jezik upotrebljava nego zemlja francuska iliti | ingleska; isključivši vrlo malu različnost koja se nahodi u izgovaranju, koja se slučava i svim drugim jezikom.

Kostić, Laza - PESME

pred njim peči, u žestini okršaja vetrenjača mnoga zveči, kad je glavi drugo mesto a trbuh se za sve brine: sećam te se vrlo često, budaline Savedrine.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti sramotne.

Ali to opasno sredstvo za netalente, u Vukovoj upotrebi postajalo je stvaralačko oružje. Naime, Vuk je vrlo brzo uvideo da se narodna priča ne dâ beležiti uz usta, onako kako je pripovedač priča, i kako se to činilo prilikom

A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama.

Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave

Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se

Tamo je vrlo teško doći: treba pripraviti dvanaest ovnova pečenih i dve metle i jedno uže. Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje

Nije li bog dao da si našao što si tražio? A carev mu sin odgovori: — Hvala bogu, našao sam. Car se vrlo obraduje pa mu reče: — Daj da vidimo, je li ta voda taka.

Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem.

Potom dade istog roba izvesti i začudi se vrlo kad ga ugleda, kako je krasan mladić, te mu se odmah vrlo dopadne i omili.

Potom dade istog roba izvesti i začudi se vrlo kad ga ugleda, kako je krasan mladić, te mu se odmah vrlo dopadne i omili. Sad mu daje džilit i zapovjedi, da ogleda može li bedeme prebaciti.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski

Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

12. SOFIJA (s espapom), PREĐAŠNjI MAKSIM: Evo je; no, jesi li kupila? SOFIJA: Jesam, i vrlo jevtino, Makso; ne bi se nadala. MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči. SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino.

MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči. SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino. MAKSIM: Bolje da si gledala kako ti stoje sudovi u kujni.

MAKSIM: To smo vidili na balu. Uzavrele kao čavke. SVETOZAR: Zbilja, kako ste zadovoljni s balom? SOFIJA: Vrlo dobro. I mi smo naumili kod nas jedan držati. SVETOZAR: To je lepo. MAKSIM: Samo što neće tako brzo biti.

SOFIJA: Zašto; ako se nagrada daje po lepoti aljina, to će dobiti ona, koja je najbogatija. SVETOZAR: To je vrlo pametno rečeno.

Za bolje verovanje, moj sopstvenoručni potpis.“ MAKSIM: Dobro, Svetozare, vrlo dobro. Jošt malo, pa će se moja Soka posvetiti. (Potpiše.) SVETOZAR (Nikoli i kumu). Oćete li i vi za vaše?

Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna? MAGA: Moj Nika, istina, katkad psuje, ali je opet vrlo dobar. SOFIJA: Vidite, pa da zađemo po celoj varoši, nećete naći ni tri da se na muževe tuže.

DOKTOR (gledi u Manojla, prstom pokazujući u zvmlju): Jest, gljive, i gljive su vrlo prijatne. (Isajlu) Posle ćeš doneti i datela. ISAJLO: Šta je to?

ŠALjIVAC: Idite samo pogledajte, pa ćete se uveriti. ISAJLO: Ajde, Manojlo! (Odu u sobu.) ŠALjIVAC: Ili su ovi vrlo prosti, ili je taj doktor lud. Čovek ima priliku svaki dan smejati se budalaštinama ljudskim.

Ali to je stvar vrlo čudna. Koliko se događa po svetu da nam je jedan čovek danas prijatelj, a sutra nije, pa tako je i s devojkama.

Poznat je i Mostar, gdi ima kovačnice vrlo dobri sablji. No vi ćete voliti što čuti o Crnoj Gori. PUTNIK: To, to! DOKTOR: Podnebije je u Crnoj Gori istina

MILAN: Fala bogu! LjUBA: Onu figuru jošt nisam naučila. MILAN: Malo je teška, to je istina; ali je vrlo lepa. LjUBA: Da vidite samo. (Počne po sobi praviti figure iz kadrila.) MILAN: Pa dobro je.

STANIJA: Tako, govoriš ocu, necu, ćovek. PIJADA: Tako sam se naucila izmalena, znate, bila sam vrlo razmazena. Posle kad sam porasla, svi mi kazu da mi lepo stoji. STANIJA: Kako može lepo da stoji što je ružno?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ajde, poljubite se jedanput. SRETA: Ja to ne tražim, milostiva gospođo, ali to je poznato da je naš gospodin vrlo dobar i milostiv. SULTANA: A ja? Valjda sam ti oči iskopala? SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti.

PERSIDA: Je l moguće? Vi ste vrlo milostivi. Šta ćemo za ručak? PELA: Kako vi uredite, ja ću biti zadovoljna; ti znaš, ja mlogo ne zakeram.

Samo, molim te, Perso, nemoj zaboraviti pitu od jabuka mesiti; pak ako i ne budem ovde, opet mi malo pošlji, zašto je vrlo rado jedem. PERSIDA: Biće sve po vašoj zapovesti... Oće li se i onaj zec peći? PELA: Uh, uh, Perso, kako ne bi zeca?

Ali danas me je majstor Sreta naučio da je lako tući, ali vrlo teško trpiti. TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.) Bog te živio, Sreto!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

i krile smešak u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama boje zlata u robnoj kući ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine, na časnu reč!

Ja sam se već otisnula u beli svet. GLAVA VIII Sadrži Anino bekstvo iz rođene joj kuće i vrlo neobičan susret sa lažnim slikarom Mišelinom u ekspres-restoranu kod „Ruskog cara“.

Poznavao me je još kao klinku, znao je sve moje perje, kad sam šta podobijala, a vrlo je moguće da se sećao i dana kada sam prvi put skratila kosu i produžila suknju — znao je, dakle, sve o meni!

Plaža je odmah ispred kuće. Ne skidamo po čitav dan kostime. Sve čisto i vrlo jeftino. Bogami! Moj muž svako veče popije celu čašu vina.

„Otkad je Nena porasla, mnogo više izlazimo“; kaže četvrta veštica. „Jeste li bili u hotelu 'Jugoslavija'? Vrlo je prijatno, I jeftino. Evo, baš prošle nedelje moj muž je popio ... šta je ono popio? Čekajte, imam zapisano! Sok?

Rezervisali smo prijatno mestašce na jednom slatkom novom groblju! Mestašce je veoma blizu ožalošćenoj porodici, sve vrlo povoljno i veoma čisto! Može se i u kostimima za kupanje! Samo da odnesu stare mrtvace ... — Šta je, avanturisto?

Uzmimo , na primer, onaj naš rukopis... Zavirila sam u njega dok ste ga ostavljali u garderobi — čabar! Vrlo malo crtica!

Sav u suzama, vrlo nalik na Sneška Belića, Sule sa Ade obratio se tada biranim rečima popu: — Izvinite, druže pope — upitao je on

Šta? Najpre gimnazija, pa onda fakultet, pa vojska ili udaja! A kako? Počeće da zarađuju u tridesetoj? Vi vrlo dobro znate, dame i gospodo, da deca američkih milionera prodaju novine u osmoj godini, a vode samostalne poslove u

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju. Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri. MARKO: Šta, ja tebe znam za poštena i vredna momka, to mi je dosta. U nedelju, dakle!

JELICA: Dakle, vi i francuski znate? O taj sam jezik ja želila učiti. Mora da je vrlo lep. ALEKSA: To samo onaj može čuvstvovati koji ga razume. JELICA: Vi dakle morate biti osobiti geni.

Ta... ble... auks... JELICA: „Tabao“. ALEKSA: Tako, tako; samo malo oštrije. Inače vi vrlo dobro izgovarate. JELICA: No, molim ponizno: šta je to „tabao“?

ALEKSA: Zasad u šest jezika; a po vremenu vidiću. JELICA: Toje vrlo lepo... Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti. Baš se onda dogodio hofbal.

JELICA: Je li mlada? ALEKSA: Ona je žena od svoji dvadeset i pet godina, no inače vrlo lepa, i dobre naravi. Tja! Mislila je nešto, ali nije moglo biti. JELICA: U čemu?

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, carica! ALEKSA: Morate jošt znati da je njena zemlja vrlo mala, da joj prihodi nisu ni kao moji. Und kurz und gut: ja sam preduzeo sebi samo devojku uzeti, a ona je udovica.

ALEKSA: To je don Kišot mlađi; stariji je pisao gramatiku francusku vrlo dobro. Ako želite, ja vam mogu poslati iz Beča. JELICA: Dakle, vi u Beč odlazite? ALEKSA: Zasad upravo u Beč.

također udovica. ALEKSA: Dakle kći! Ja sam vsjačeski držao da mu je supruga. JELICA: To je vrlo dobra gospoja. ALEKSA: Divne lepote. JELICA: A, lepa baš tako nije, jer su je boginje pokvarile. ALEKSA: Da!

JELICA: To mi je virklih vesma milo da sam se s vama upoznala. Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju. ALEKSA: Vjerujem; za vas je jedna škoda što ste iz Beča izišli.

ALEKSA: Ništa zato; samo ti budi malo gospodar od trbuva, pak ćemo srećni biti. MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde. ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese? MITA: A znam ja.

(Zavjesa) DJEJSTVO VTORO 1. MARKO stupi, malo zatim JELICA MARKO: Hm! To mi je vrlo čudno! da svašta zna, da je tako učtiv, pametan... čudo zaista! (Jelici, koja dolazi.

MITA: A mogu li vam podrobno opisati? Da je od baronske familije, to znate; familija je vrlo stara i puna zasluga. Jošt pre hiljadu godina, kad su srpski carevi vladali, bio je jedan siroma vojnik koga su

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

rrumeni požarr na nebu gorri, a moj se drugarr s ljenošću borri! — Dodade zatim, zlovoljan vrlo: „Jutros mi nešto promuklo grlo.

Krči mi trba, svrbi me zub!“ Vrlo daleko, uz odjek lak, škljocara stara opali: tak! To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom.

“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate, on me dere.

oči, dok magarac, vatra sama, raspali ga kopitama i još njaknu, vrlo ljut: „Dragi goso, srećan put!

Loviti Žderka, a sanjiv biti, posao uzaludan, zato se mora oprezan biti i vrlo, vrlo budan. Za taj su podvig ekipa loša dedica Triša, Žuća i Toša.

Loviti Žderka, a sanjiv biti, posao uzaludan, zato se mora oprezan biti i vrlo, vrlo budan. Za taj su podvig ekipa loša dedica Triša, Žuća i Toša.

POKLON U broju sedam Berek-sokaka unuka Peru prodaje baka. Džabe ga daje, starica veli, hitno je vrlo, baka se seli. Putuje na jug. Po vrelom danu pričaće priče orangutanu.

BOLESNIK NA TRI SPRATA Našega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo!“ „Imate gosta? da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!

Kvočka je strašna noću i danju, to ti je kokoš u besnom stanju. Prasetu svakom skloni se s puta, njegova mama vrlo je ljuta. Ko sretne bika treba da gleda da ga nikad ne dira spreda.

“ Tako, mažući slike, grdne sam bede dopao, tako kod vola, zeca, ugled mi vrlo opao, tako, kao baštovan, sasvim sam, kume, propao. STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA Evo novine! Novine evo!

Strog mi je stari, za kraću bije, takav mi gazda po ćudi nije. Uz čiču dajem — vrlo sam ljut! — mašice, čibuk i brezov prut. ČIČA-TRIŠIN OGLAS Jeftino vrlo, za cenu lošu, prodajem mačka, lopova Tošu.

Uz čiču dajem — vrlo sam ljut! — mašice, čibuk i brezov prut. ČIČA-TRIŠIN OGLAS Jeftino vrlo, za cenu lošu, prodajem mačka, lopova Tošu. Pospanci takvi retko se legu, miševi sa njim teraju tegu.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Sedamnaest pedalja. — Doviđenja dakle. — Doviđenja, mladi gospodine. Jedna devojka koja radi file na đerđevu vrlo je lepa. Cela porodica je u vratima kuće kod koje se seku dvoje stepenica.

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki. Druga sela na jezeru love više.

Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki. Druga sela na jezeru love više. — Vaše selo je vrlo lepo. Vidite stalno jezero sa svoga praga. — Vidimo uvek jezero. Ponekad pobesni. — Noćas će biti mirno?

Prilazimo zajedno starcu koji ljubazno ustaje da nas pozdravi. On je vrlo crven, preplanuo, izboran i ugojen, što odgovara vinu, vetrovima, godinama i jelu s kojima je u prijateljstvu.

Oboje su vrlo zadovoljni da me imaju u čamcu. — Kupili ste cement ovde u Huenti? — A ne, to mi je samo poslan na Huentu.

Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla.

Inače, ima mnogo šljuka. — Imali su pravo kad su rekli da ću biti sasvim mokar od talasa. Ipak mi ovo vrlo prija. — Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem.

Vidite samo toranj crkvice koja je navrh ostrva. — Kome pripada ova šuma? — Skoro celo ostrvo pripada markizu. Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta.

— Ne brinite se ništa. Idem jednome kraju ulice. Ulica prelazi u put između maslinjaka i vrlo brzo dovodi do kapije zamka. Zamak se više ne vidi, zaklonjen poludivljim parkom.

Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje. Kažu da u svetu retko ko ima takvu zbirku. — Čuo sam da je vrlo velika. — Zaista je sve tako lepo udešeno. Njegova ekselencija, pokojni senator, utrošila je nekoliko miliona.

— Doviđenja, onda, gospodine. — Doviđenja. Kažete trideset litara? — O, vrlo često i više. — Doviđenja. Prolazim opet kroz selo. S jedne i s druge strane, žene i ludi gledaju me ljubopitljivo.

Ispod trave je veliko kamenje; iz nje izlaze stene pokrivene mahovinom, tako da se teško korača. Uz ostrvo je vrlo živopisna šumica puna ptičije graje.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mog'o, I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. — Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi

uvek znaju strašno mesto eto stranci okupani osvajači dolaze po meso i dele devize stari znanci igraju se kopljem vrlo ratu orni severnjaci vredni i učtivi zatim Sloven u sopstveni korak zapleten Mongol diže hordu kakav promet i na

*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene stojeći između Prometeja i Bala ja

je u naše grudi sklanja ispred mraka ispred prebrzog kraja i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani još manje plodi samo otvara hodnik dugovečnom rodu čoveka koji je sebi drag. 3.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Šta da rešim? MIĆA: Pa to, da ostanete u stanu. Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno,

to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno, imati u kući jedno tako lepo, mlado stvorenje. Zar ne?

Zar ne? DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo. MIĆA: Ali zašto, zaboga?

DANICA: Opravdano? MIĆA: Pa da, zaboga, vi ste tako lepuškasti i mili, i mogu vam reći čak i da mi se dopadate, vrlo mi se dopadate. (Pokušava da je pomiluje.) DANICA (uvređeno): Gospodine! MIĆA: No, no, no, ne morate se srditi.

Uostalom, kad budem imao prilike ja ću vam stvar objasniti. Videćete, stvar je vrlo jednostavna. POJAVA V PORODICA, PREĐAŠNjI AGATON (ispred ostalih): A, a... kafa!

(Odlazi za Ginom.) MIĆA (polazeći za Sarkom, Danici): Videćete, stvar je vrlo jednostavna! PORODICA (zamakne levo).

ADVOKAT: Pa ta vas ljubaznost ništa ne košta. DANICA: O, košta vrlo skupo. ADVOKAT: ? ? ? DANICA: Košta me uniženja. ADVOKAT: Vređaju vas?

ADVOKAT: Vrlo plemenit gospodin! A šta ste mu vi odgovorili? DANICA: Da nije bilo vaših uputstava da budemo prema njima pažljivi, ja

Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet.

(Ode.) POJAVA II SARKA, GINA GINA (dolazi spolja vrlo oprezno, okrećući se levo i desno i ne videći Sarku. Ona na prste prelazi preko scene, noseći pod miškom veliku crnu

MIĆA: Ja mislim da mi kao familija imamo pravo da se uselimo? AGATON: Pa, kako da vam kažem; u tom pogledu je zakon vrlo rastegljiv; može da bude ovako, a može da bude i onako.

Šta može drugo nego da prizna? Kažem ti, imao sam svoje metode i bio sam vrlo vešt islednik, al' ono je drugo, a ovo je drugo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo sitne — govorio je komandant — ali kada se naslažu, ispada planina!... — Novi vojnici, rezervisti — pokušavao je da

Pitamo ga, zašto. — Tako, imalo bi da nema... Jer u ratu se krade. Vrlo često iz nužde, a nekad po navici. Često iz inata i pakosti. Pešaci zavide artiljercima, a ovi ne trpe konjanike.

Tada sam mu stručno objašnjavao, kako je vrlo opasno noćno gađanje, jer poslužioci u mraku mogu lako da pogreše, i onda razorna padne u naš rov. — A, jest!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

u zatvorenožutu boju; visoka i otegnuta čela, dugih spljoštenih obraza, crnožutih strašljivih očiju, koje retko, vrlo retko, gledaju čoveka pravo, no većinom stoje pod oborenim kapcima.

stade da baca poglede u stranu i, ni sam ne zna kako, priđe lepoj mladoj devojci, skide šešir i ne gledeći je promrmlja vrlo brzo: — Gojko Savić, učitelj. — A... oteže i zbuni se iznenađena devojka. Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena...

reče kmet i lice mu dobi neki poluzvaničan, pola učtiv izraz. Učitelj, spreman za ove pojave, koje se drugima vrlo retko dešavaju, izvadi iz kaputa jednu hartiju i pruži je kmetu.

A, žestoka posla ! Mladić i po! Ona se osvrte i spazi ćatu gde joj se primiče. Bi joj vrlo neprijatno: ona je već opazila neke njegove značajne poglede i htela je odmah udaljiti ga sasvim od sebe, ali se setila

— To je rđavo, vrlo nezgodno!... reče on mršteći se. Vežbanje poslednje godine vredilo bi vam više od sve šestogodišnje teorije...

Iziđoše oboje, malo iznenađeni a i zbunjeni : u selu su posete vrlo retke, pa zato one vazda izazivaju neku nervoznu bojazan što se remeti ova stalna tišina, na koju se čovek navikao.

Posle pređe razgovor na platu. Pisar s nekom naročitom intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju po nekoliko puta dolaziti k nemu uzalud, ali ona, gospođica Ljubica, ne mora

Posle pređe razgovor na platu. Pisar s nekom naročitom intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju po nekoliko puta dolaziti k nemu uzalud, ali ona, gospođica Ljubica, ne mora se za

I to im učini po volji: uze drugi razred i poče poznavanje prirode. Predavao je vrlo lepo, lako i živo; i Gojku se zasvetleše oči. U radu provedoše još ceo čas.

Dočeka ih jedna slabunjava, sitna plavuša, pozdravi se vrlo usrdno, pa odmah ode k stolu, na kome stajaše poslužavnik sa vodom i slatkim od trešanja.

Ljubica, koja ga vrlo rado slušaše, morade ga prekinuti. — E sad vi nama da date jedan savet, jer zato smo upravo i došli, reče ona, pa im

A kakva je to krasna devojka i odlična učiteljica. Pre dve godine svršila je školu. Sirota, nigde nikog nema, a vrlo lepa. Čuo sam ja još proletos da on obleće oko nje, pa eto... — Šta mislite, da li će zaista biti otpuštena?

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Na tvojoj ruci spavala!“ 104. Dva se grada vrlo bijeljahu, U jednom je Kranfile Jovo, U drugom je šećerli djevojka.

“ Vrlo mudra Latinka djevojka Poručuje zagorkinji vili: “Svekrvice, zagorkinjo vilo! Pošalji mi drvo šimširovo, Šimšir drvo

uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko perasto osje (Stipa i S.

vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli pendžer gvozdeni prozor Šerbe (šerbet)

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ali mi se čini da je rekao: „Ubiću one koji su mi mrskiji nego ti!” Tako nekako! VASILIJE (vrlo zainteresovan): To je bilo pošto su ti odsekli kosu? SOFIJA: Zašto pitaš?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i poklonili se ravno zlatni elebardi... kad me prođe, da na meni stane

Među njima, pored sinđela Zupkovića, docnijeg budimskog vladike, vrlo lepog muškarca, pored arhimandrita Došena, gromkog glasa, padao je u oči naročito vladika Lukijan Bogdanović, docniji

Kad bi otvorio vrata, proderao bi se: „Andžela!“ Andžela je bila naša, vrlo lepa, sobarica, i njen je zadatak bio da baruna, napitog, spusti u kadu kupatila.

Upoznao sam svet u Primorju i osećam se, kao kod svoje kuće, tamo, sad, u sećanju. Taj svet i ti igrači imali su vrlo jednostavnu politiku.

Zelene, plave, rumene svile u vodi trepere sve do neba i teških surih brda iza nas. Početak je lova vrlo lep, dva broda kao da igraju, drže se parno i izvode krugove, dok polako dreše i počinju spuštati mrežu, iza svojih

On od mene nije ništa krio. Njegovi sinovi, Miloš i Ranko, vrlo lepi muškarci, isto su tako skinuli sa mojih očiju veo. Upoznao sam selo.

Da se sve tako dobro svršilo. Modernista sam postao vrlo rano. Međutim, kad je došlo do upisivanja na Eksportnu akademiju, prema želji mog ujaka, ja sam se još jednom pobunio.

Obrijane dlake plivale su u basenu. To mi je bilo teško, jer sam, u ono vreme, bio vrlo osetljiv, osetljiv poetično. Pomenuta mlada devojka sa kojom sam se bio verio uhapšena je u Trstu i dovedena na Rijeku.

Ne može se ni u bolnicu, ni iz bolnice. Dobijamo injekcije protiv tifusa, koje su, u ono vreme, bile vrlo bolne. Na trbuhu nam izlazi guka. Hodamo, po hodnicima, kao šašavi.

Tu, i tutilo. Valjda zato, bio je prava zver u čoveku. Međutim, kao što mi se to desilo nekoliko puta u životu, ja sam vrlo dobro prolazio baš sa takvim čovekom.

Moglo je da dođe do zakašnjenja, a zakašnjenja da budu vrlo neprijatna, da ne kažem fatalna. U svakom slučaju, za vreme mog boravka, u toj komandi, prisustvovao sam, katkad, vrlo

U svakom slučaju, za vreme mog boravka, u toj komandi, prisustvovao sam, katkad, vrlo neprijatnim scenama zbog pogrešaka. Dolazilo je i do istrage, bilo je i strahovite dreke, preko telefona.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

kod nas mušica ima predanje, koje prelazi s kolena na koleno i čuva se kao sveto u današnjim našim naraštajima: „Davno, vrlo davno, još odmah posle stvorenja sveta, živeo je na zemlji jedan car.

I bogato obdari slugu. NOĆ U PUSTINjI „Tada Irod... razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže...“ Mat. II., 16.

Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je? Gospođa u crnini. Teško Vrlo teško! (Briše suze.) Lane nisam bila sama... Siroče. Imala si kćer?... Umrla je? Gospođa u crnini: Umrla...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Jedan je opet odlikovan što je prvi primetio i konstatovao da se reč knjiga vrlo interesantno svršuje na a, a počinje sa k.

Pravo da vam kažem, ja nešto nisam o tome ni imao prilike da razmišljam; ali, ceneći po svemu, vrlo dobro, vrlo dobro...

Pravo da vam kažem, ja nešto nisam o tome ni imao prilike da razmišljam; ali, ceneći po svemu, vrlo dobro, vrlo dobro...

— Zbilja, volite li pastrmke? — upita me posle izvesnog ćutanja. — Nisam ih nikad jeo. — Šteta, to je vrlo fina riba. Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar...

— Ne, ne, gospodine ministre, bez laskanja, bolje se ne da poželeti. Narod je, vidim, vrlo zadovoljan i srećan. Za ovo nekoliko dana bilo je već toliko svetkovina i parada! — rekoh.

“ — Znam, ali kako se, gospodine ministre, to može izvesti? — upitam. — Vrlo lako, jer se svaki mora pokoravati zakonima zemaljskim! — odgovori ministar i napravi lice važno, dostojanstveno.

— Neka važna stvar, ako smem pitati! — Vrlo važna. Upravo neodložna; i ja sam učinio potrebne korake. Evo, vidite reče i pruži mi u ruku tabak hartije.

da se i u buduće ne bi dešavale ovakve nemile pojave, koje mogu biti od vrlo krupnih zlih posledica po našu milu otadžbinu, to vam naređujem da silom vlasti zaštitite reč gnev, koju su tako

Prvo i prvo, kazne od takvih krivaca naplaćuju se u novcu, i tu zemlja ima vrlo lepa prihoda, koji troši na popunjavanje deficita što se nađu u kasama načelnih prijatelja, ili na dispozicioni fond,

Ja se učinim kao da se sećam, dok će on opet sa onim blaženim osmehom: — Omirova Ilijada!... Ali, vrlo, vrlo... retko izdanje!... — izgovori sladeći svaku reč, i uze me ljubopitljivo gledati kako će me to iznenaditi.

Ja se učinim kao da se sećam, dok će on opet sa onim blaženim osmehom: — Omirova Ilijada!... Ali, vrlo, vrlo... retko izdanje!... — izgovori sladeći svaku reč, i uze me ljubopitljivo gledati kako će me to iznenaditi.

— To je onda užasna administracija? — primetim. — Vrlo velika. Naše ministarstvo ima najveći broj numera od sviju ostalih.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Niko mu nije mogao dokučiti suštinu same te ideje, ali su njene posledice bile vrlo jasne: od neobuzdanog vetrogonje postao je činovnik — rob...

Da li zbog njegove ideje ili zbog nasićenosti životom, tek on je docnije postao vrlo smešan i neobičan, povučen i nepoverljiv do krajnosti, tvrdica kao Cincarin, lukav kao Jevrejin.

Bila je subota. Sutra, u nedelju, trebalo je da dođe Zorka. I đaci i profesori opazili su, da je gospodin Mojsilo vrlo uzrujan. Vasa nije smeo ni priviriti u »direktorium«.

Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...« I tu mu se opet kao steže nešto u grudima, kao kad se čovek seti nečega vrlo nepovoljnog. Navuče mu se oblak na oči i on se namršti: »Bože, šta ovo ja činim?... I sad pod starost!... Šta će mi to?

u to veselje, ali ne mogaše da ostavi ovo sumorno razmišljanje, koje mu je, ako ikad ono sad, u oči tako važnog dana, vrlo potrebno. On je i dosad razmišljao o tim stvarima, a kako da ne misli sad, kad je već na pragu važnih događaja?...

— U Mojkoviće. — Divan put, gospodine! Ako hoćete da se nauživate — izvol'te. Golanfer je to rekao od šale, ali se vrlo začudi, kad mu gospodin Mojsilo naredi: — Pa pričekaj, eto me.

Poče da misli. Dosada je vredeo kao odličan matematičar i u opšte vrlo dobar đak. Ispiti su mu svagda išli »kao po loju«. Dosada nije znao šta je to pasti na ispitu.

Istina, imao je i »sreće«: nekako se svakad dešavalo da bude pitan ono, što je ponajbolje ili bar vrlo dobro znao. Razgleda ceo predmet, nauči teže stvari, pa ako i ostane što sumnjivo, on je već znao da to neće biti pitan.

Eto, sinoć je mogao vrlo tačno izređati sve Stilihonove zasluge, a jutros mu ne zna ni narodnost... A šta će biti ako bude zapitan iz...

— Gospodine, u kome veku vi živite ? prekide me ona. — Ha, vi se, kao što vidim, vrlo rado šalite, rocpo. Nu, pa da vam kažem bez šale, jer mi nije do nje.

Ali mene je najviše zanimalo i padalo mi u oči ono, istina vrlo retko, no čudnovato sevanje oka njegova, koje je stajalo u suštoj protivnosti sa celom njegovom spoljašnošću i, ako

vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga... Mama poče da plače vrlo često; tata stade dolaziti ljut, namršten...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: S njim razgovarala? A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali? DANICA: O vrlo važnim stvarima. JEVREM: O važnim stvarima? Zar on s tobom razgovara o važnim stvarima? DANICA: Pa onako...

Mladić je čestit... SPIRINICA: Prilika je vrlo dobra, i ako je da mene pitate... SPIRA: Pa čekaj, zaboga. Zar ne vidiš da sam ja zinuo da kažem...

IVKOVIĆ: Ta da vam poljubim ruku! JEVREM: I to znamo! (Žandarmu.) A ti? ŽANDARM: ... Gospodin načelnik... JEVREM: Vrlo dobro... i to znamo... PAVKA: Pa nek ide Mladen? JEVREM: Nek ide... idi... čekaj... reci kum-Stevi... PAVKA: ...

IVKOVIĆ: Šta ćete, poslovi! Vi znate da bih ja vrlo rado ostao ovde što duže. PAVKA: Bolje bi bilo kad bi i tvoj otac gledao tako svoje poslove.

SEKULIĆ: Baš u njegovu sobu? JEVREM: Jest', tu mu je kancelarija. SEKULIĆ: Vrlo dobro, vrlo dobro! (Pripije se kraj ormana i prisluškuje.) Aha, aha... pa može i da se čuje.

SEKULIĆ: Baš u njegovu sobu? JEVREM: Jest', tu mu je kancelarija. SEKULIĆ: Vrlo dobro, vrlo dobro! (Pripije se kraj ormana i prisluškuje.) Aha, aha... pa može i da se čuje.

JEVREM: Na šta drugo? MARINA: Vidite, prijatelju, vaša je familija, izgleda, vrlo velika? JEVREM: I moja i ženina. MARINA: Možda najmanje dvadeset do trideset glasova, a to nije malo kad se glasa za

SPIRA: Ama, zar protiv Jevrema? SPIRINICA: Ju, crna devojko, šta govoriš? DANICA: Ja vrlo pametno govorim. Kad bi otac imao izgleda da bude izabran, onda, ne kažem; i sama bih vam kazala: glasajte za oca!

IVKOVIĆ: Ali vaš položaj mora biti vrlo neprijatan? DANICA: Dosad je bio, al' sad više ne! IVKOVIĆ: Kako to? DANICA: Stupila sam u otvorenu borbu protivu

Kad sam se već upustila u borbu, ići ću do kraja. Boriću se kao pravi opozicionar. IVKOVIĆ: To je vrlo muški od vas... Ali... DANICA: Hoću da posvedočim da sam vas dostojna.

”... (Vrlo zadovoljan dosadanjom sadržinom, prekinuo je čitanje i pogledao zadovoljno u Danicu.) Moja krv, poslanička krv!...

XXII IVKOBIĆ, JOVICA, DVA GRAĐANINA i PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (ulazi u svoju sobu sa Jovicom i još dva građanina i vrlo živo razgovaraju). MLADEN (seti se): A, jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (Daje mu listić.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ali na završetku samo još to da vam napomenem: da je Sreta tako strasno voleo napismeno da radi da se vrlo malo usmeno obaveštavao.

« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan. Gazda Đorđe je ugovorom tako vezao stolara koji ga je gradio, da je ovaj štetovao na njemu.

A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana.

A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek.

A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek. Vredan, pa mu, što kažu, i bog nasporava!

E, mnogo mi milo za to, za učevni ljudi. — A, je li ste sas familiju došle? — Ne, nisam... ja sam neženjen. — Vrlo lepo i to! Imate vreme i za ženidba. Imaše ga jedan grčki reč, a na srpski ke mu dojde: Za ženidba neje nikad dockan.

gnušanjem zabeležiti kulturna istorija na listovima svojim (Sreta je samo kulturnu istoriju uvažavao, a o političkoj se vrlo rđavo izražavao) i predati potomstvu, neka ono vidi kakvo je čudovište nekada živelo pod imenom Jovice terzije!

Pitaj njega za to, on zna ljude još i bolje od mene. Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro! Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno!

Pitaj njega za to, on zna ljude još i bolje od mene. Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro! Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno!

« dok je Sretena vrlo cenio i o njemu se najpovoljnije i najlaskavije izražavao, i uvek kad bi se o njemu povela reč, rekao: »Mnogo što je

— A, što misliš, gospodine? — Vrlo dobro, vrlo dobro, slavno! — »A u poftorni slučaj — citira ćir Đorđe dalje — može da se krivac osudi uz novčanu kaznu

— A, što misliš, gospodine? — Vrlo dobro, vrlo dobro, slavno! — »A u poftorni slučaj — citira ćir Đorđe dalje — može da se krivac osudi uz novčanu kaznu jošte i na

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Tako je to u životu, gospodo vatrogasci: U većini, ljudi su vrlo nezahvalni prasci. Kad juriš u požar, onda si poput lava, A kad ga ugasiš, ugasi ti se i slava!

U Africi, hej, u Africi, posle ponoći Sve ima vrele i vrlo umorne oči. U Africi Pleme Rogogu Od silnog veselja Spalo s nogu.

Neobrijani skretničar pozdravlja kasne vozove. Njega vrlo bole kosti: promeniće se vreme. Uopšte, dok mesec nebom rovari, Neobične se zbivaju stvari.

” Svi su mislili Dugo i živo, Pa pošto ništa nisu smislili, Otišli su da piju pivo. Stvar je, naravno, vrlo prosta: Svi znate bronzanog knez-Mihaila, Al ne znate da mu je svega dosta, Da mu je varoš dojadila!

Sirotinja bi se vrlo rado odrekla Siromaške časti i niskoga porekla, Pa makar nikad rođenim očima Ne videla Raj niti nogom u nj kročila!

Njihove su posete vrlo retke, Sa njima se viđamo o praznicima. Kad dođu, deca mogu da se sklone Iza kuće, u hlad starih trešanja.

Što se tiče tetaka, strina, ujni Stvari su vrlo proste: Kad dođu — đućore sa mamom po kujni, I jesu gosti A ne liče na goste.

narukvice; Za njima guske, ćurke, ćurani Koji zauzeše mesta po strani; Dovukoše se, sporo, patke (Pačije su noge vrlo kratke); Stigoše golubovi, otresiti Čaplje, labudovi i nesiti, Papagaji, šljuke, pingvini I češljugari, koji žive u

Kapije skičale kao prasad, Dok na zemlju ne pade, najzad, Šest vrlo krupnih kapljica! Šest kapi! Majko moja, Ko da ih lekar odbroja U bolesnikova usta!

Ako vetrina duva iz toplih pušnica juga (Noseći miris balege i otopljenog snega), To znači: zima je bila oštra i vrlo duga, Ali se završila, konačno, poput svega.

— Zbori, a u očima joj gori fosfor. „Bilo je to vrlo, vrlo davno — Ah, vek provedoh sa prošlošću! — Počelo je nežno i uviđavno, A završilo se gadošću i podlošću...

— Zbori, a u očima joj gori fosfor. „Bilo je to vrlo, vrlo davno — Ah, vek provedoh sa prošlošću! — Počelo je nežno i uviđavno, A završilo se gadošću i podlošću...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

o plovnim mikroskopskim algama za koje je, u saradnji sa svojim drugom i prijateljem profesorom Ostenfeldom, sastavio vrlo potpun katalog.

Od interesa je i objasniti šta je to fondacija Karlzberg. Dva vrlo bogata danska pivara, Jakobsen otac i sin, koji su stekli ogromno bogastvo u pivarskoj industriji, osnovali su veliku,

Jeguljice na taj način dospevaju i do vrlo udaljenih slatkih voda, za koje se ne bi moglo verovati da im je mogućno do njih dopreti.

Najveće od tih grotla je kružno, prečnika svega dvaestinu metara, puno vruće, ustajale, prljave, blatnjave vode, vrlo neprijatnog zadaha na trulež, za koju bi se svaki kladio da u njoj ne može opstati nikakav živi stvor.

Čamci se vrlo brzo napune, istovare se na obalu grotla, vraćaju se na ponovan lov, i to tako traje po dan-dva, dok jegulja odjednom

su ih ribari dosta često imali među drugom ulovljenom ribom, ali su one u toku vremena postajale sve ređe i danas su vrlo retke. Prošloga leta 1938.

Krljušti su vrlo sitne i nepravilne; svaka je od njih sastavljena iz nekoliko zona što opkoljavaju jedna drugu. Po broju tih zona

oblastima klize niz obronke golih brda i survavaju se u more, pa ih struje i vetrovi nose i gone po hladnome moru na vrlo velika rastojanja; kad tako prispeju u toplije vode, oni se postupno tope i ispuštaju u vodu zemlju i pesak koje su

Ta je stišljivost vrlo mala: jedan litar vode, izložen pritisku vodenog stuba od jednog metra visine, smanjuje se za 4 milionita dela svoje

Tu vlada potpuna tišina; dubinske struje su vrlo slabe i bez uticaja na stvorove preko kojih prelaze. Pošto tu nema biljnog sveta, ti stvorovi nemaju za hranu ništa

dno je siromašno u krečnom materijalu; životinje što žive u tim polarnim dubinama nemaju ljušture ni oklopa, ili su vrlo retke one što ih imaju. Veliki broj životinja u okeanskim dubinama imaju atrofirane oči, ili ih uopšte i nemaju.

Ali to nije opšti slučaj: neke od tih životinja imaju, naprotiv, vrlo razvijene oči, čak i hipertrofirane. Oči su nerazvijene kod onih što provode život zarivene u mulj na dnu mora; one

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Dakle, bio je tako blizu, a ne, kao što su ove mislile, vrlo daleko, ko zna u kom gradu, u nekoj varoši čak kod mora. Ali ta mirnoća materina ne potraja za dugo.

A drugo što se znalo da sama ona vrlo dobro zna kakav bi zbog toga lom i nesreće nastale. Ali jedne godine, kada se Marko vratio, ona je toliko bila

Pandurović, Sima - PESME

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada.

KRAJ OGNjIŠTA Ti znaš vrlo dobro, moj životni druže, Da smo prešli mnoga zla i iskušenja Strmim, golim putem preko hladnog stenja, Jer životom

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

po sadržini i vrsti, tako i po upotrebi i po funkciji, kao što je to slučaj sa narodnim govornim stvaralaštvom, — tom vrlo bujnom i neobično šarolikom duhovnom vegetacijom. Otuda toliko verzija i varijanata.

Otuda toliko verzija i varijanata. Radi lakšeg pregleda vrlo obimnog i raznolikog mnoštva narodnih govornih tvorevina, podelićemo ga na delove: prvo, govorni izrazi; drugo,

). Poređenja su vrlo ekspresivna frazeološka građa i s pravom ih treba ubrojati u njen ponajvredniji deo kao stilska i poetska sredstva

— slučaj i sa govornim izrazima.1 Poslovice su i po sažetom obliku i po ustaljenoj upotrebi vrlo slične govornim izrazima, zbog čega se sa njima često i mešaju.

). Sve je to vrlo izmešana ozbiljna i raznovrsna, neizmerna i nemerljiva duhovna oblast, koju nazivamo sujeverje ili praznoverice, a čija

Bajanja su imala prvobitno praktičnu isceliteljsku svrhu — i bila su u narodu vrlo rasprostranjena. Naročito su konzervativno čuvana od strane žena, najviše od baba vračara i biljara, — tih naših prvih

nađenim rečeničnim obrtima, uz obilje poetskih ukrasa, a začinjeno je ponajviše slikovitim i živopisnim poređenjima. Vrlo često u zdravicama srećemo kao zahvalan elemenat blagoslove.

i izborom glasova i slogova i zasnovane su na teškoći da se izgovore kao kakofoničke konstrukcije, pri čemu su vrlo laka govorna ogrešenja.

Takve brzalice mogu da budu vrlo teške za izgovor, kao na primer: Kamenčićem ćeš me, kamenčićem ću te! Brzalice mogu da budu i tako udešene da su vrlo

Brzalice mogu da budu i tako udešene da su vrlo rizične za brz izgovor, jer lako mogu da pređu ne samo u naopaku komičnu govornu omašku, nego i u nepristojnu i

2) ŠALjIVE KLETVE Ko te gradio (da bog da) u tebi prekrštenije noga vidio! — reče u šali oni kad rakiju popije iz vrlo male kupice. Sve ti natrag, a pete naprijed! Ubilo te jajce od kantara! Umro od studeni na Ilin-dan!

Turčinu to bude milo, i, pokazavši da je i on junak, pristane da ga briju nenakvašena; ali kad stane vrlo boljeti, i više ne mogne trpljeti, onda reče: „Nakvasi malo, nijesam baš iz Sarajeva neto poblizu odande“.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti, do kćeri

” Ja imam još za jednu ovaku knjižicu našijeh narodnijeh pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih

čuvši još prije šta je bilo od onoga kovača, skupi sve svoje momke, pa ono sve gvožđe sastave ujedno i skuju buzdovan vrlo dobar koliko se igda mo- | glo.

” Onda se Brko zaleti, pa hop! preko vode na drugu stranu, pa poćeraj za Međedovićem. Međedović bježeći uz jedno brdo vrlo sustane, a kad iziđe na brdo, nađe čoeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o vratu imao sjeme, pa po jedan put zagrabi

Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

I tako putujući naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: „Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.

Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se izbaviti. Najposle se dogovore da beže.

Car ga primi i obeća se da će mu dati. Tako je onaj služio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je bio mio, jer je danju bio prsten a noću lep momak, pak joj govorio: „Kad dođe vreme da me uzmu od tebe, ne daj

” Sluga uzme onaj novčić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi!

se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na večeru.

” Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u svoju kolebu te načini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Pa se šnjima celo veče šećem, uz vodoskok, pred Izvršnim većem! (Ulaze Ikonija i Anljelko) ANĐELKO: Vrlo je važno da saznam nešto o Trifunu! IKONIJA: Trifunu Tripkoviću?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Zlatni sovet „poznaj sebe” vrlo se kasno prima. Trideset i osam moji[h] prošasti[h] godina napominju me da je podne mojega života preminulo i da se k

Što se kasa poznanstva sebe, pravda, da je vrlo mučna stvar, budući da koliko nevežestvo, toliko i mnogo više samoljubje zatvaraju nam oči i ne dadu nam gledati sebe s

ili iz prirodne čelovečeskomu jestestvu slabosti, ili iz neznanja i nerasudija, misleći i sudeći svrh stvari nepravo. Vrlo je malo taki[h] ljudi koji samo iz zloće srca i s namerenijem čine zlo samo zašto im je zlo milo.

Meni su ljudi svakoga naroda i čina mlogo dobra učinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na nji[h] tužiti se.

Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja čovek da beži, jer ne može uteći ni sakriti se. Imaš pravo, Turčine!

Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h] mnogi[h] zala, mogući

uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h] mnogi[h] zala, mogući se sačuvati i ne hoteći, vrlo ludo poslujemo.

Meni je vrlo lasno bilo naizust učiti i tako za dve | godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i različne druge rukopisne

Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mneniju vrlo polezne k namereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao moj dobri blagodetelj predviditi da je baš ovo bilo uprav

Evo ti uzrok. Iz prve mladosti čuju kojekakve prepovetke, to vrlo upamte. Mlada je duša podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš i saliješ, onaki obraz od njega napraviš.

Između proči[h] razni[h] razgovora, pri koncu obeda po slučaju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slušao i upamtio; i, zaisto, dostojan je da ga ovde opišem.

Što se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti, jer sam ja malo poviše kazao da je ljubljenje m. grljenje verni[h] i ljubezni[h] supruga od samoga

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Svi su veoma ništi duhom (u jevanđelskom značenju), miruljubivi, slatkohrani, i vrlo malo „privatljivi“. Samo se po sebi razumije da je među Jerkovićima najodabranija ona grana od koje je živi fratar.

To je ustanovljeno prije deset godina, i to bješe vrlo dobro po mišljenju Grgovu, jer tako mlađi, bez velike potrebe ne unose noge u manastir.

Sva ta mješavina letijaše naviše, naviše, a za njom letijaše onaj bolešljivi đakon, vrlo tužan što ne može da ih stigne, i baš kad hoćahu da zađu za njeki rumeni oblak, razbudi Bakonju treska u sobi i stričev

Ele, bio vrlo vrijedan pustođak, ali samo pustođak. VI ĐAKOVANjE I DRUGI DOGAĐAJ Tek o Novoj godini Bakonja poče učiti knjigu.

Škoranca je vrlo često izostajao, zbog bolesti. Najzad bi sio Bakonja, kao što rekosmo, u treću klupu, iza trojice svojih drugova:

“ — gledajući glupo. Odatle Bakonja ode ka kovaču, te uze kliješta. — Danas ti je sinovac vrlo vridan — reče Srdar za objedom.

I moram priznati da je to vrlo višto, jer se zid s one strane mrvi kâ kruv. Vidi se, vidi da su unapridak sve znali i proštudijali, a to je mogâ

A i odziv na cirkular bješe vrlo slab. Ponajviše stizahu mali novčani prilozi, praćeni dugačkim pismenim sažaljenjem, ili crkvene stvari koje bijahu na

Kako Osinjačina namjera bješe da oženi Čmanjka, to ona i Kriva stadoše vrlo vješto sijati riječi o tom, a kako se Čagljina dosjeti tome, a bješe mu potreba od njekih dvadeset i pet talijera, to on

Ćosić, Dobrica - KORENI

“ Zamišljeno je gledao u pod. „Jesi.“ „A ako ti ja smrskam tu kurvinsku glavu, a?“ Nije je gledao. Govorio je vrlo tiho. „Lezi tu i skameni se.“ Nije verovao svojim ušima.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ponekad je žitelje ove ulice pred zoru, znala da probudi neka vrlo arhaična, sleđena tišina, i u danu koji bi nailazio oživljavale su priče, ko zna otkud iščeprkane.

rukom u znak pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana.

U staroj kući na roglju, sada je frizer; u prastaroj, poslastičarnica. Osim što je vrlo stara, ova je druga kuća i vrlo uska i vrlo izbledela: u svojoj opustošenosti mogla bi da deluje avetinjski ali ona

U staroj kući na roglju, sada je frizer; u prastaroj, poslastičarnica. Osim što je vrlo stara, ova je druga kuća i vrlo uska i vrlo izbledela: u svojoj opustošenosti mogla bi da deluje avetinjski ali ona deluje samo nestvarno i, u toj

Osim što je vrlo stara, ova je druga kuća i vrlo uska i vrlo izbledela: u svojoj opustošenosti mogla bi da deluje avetinjski ali ona deluje samo nestvarno i, u toj nestvarnosti,

i prizivaju emocije čak i kod onih koji su izgledali neosetljivi na tu vrstu izazova: kod grčkih trgovaca, na primer, vrlo bogatih i ne više mladih.

Ali u tome je i bila sva začkoljica: vije ga htela i za sebe, nego samo za sebe. Među njima je počela ona vrlo stara igra koja je za Ljubicu bila i nova i više no igra: možda baš zato, tu je igru igrala sa mnogo pogrešaka.

Kao da je pogodio šta je pomislila, Miloš se nasmešio nežno, vrlo nežno i otišao. Ostala je bez pokreta a puna slabosti: u jasnom julskom jutru ona je, u sebi i oko sebe, ugledala

Onda je počela ta priča, vrlo stara i vrlo nova. Oko podne, prvo su se uznemirile pčele, zatim ptice pa se nad Rudnikom, sa dna vedrog neba, pojavio

Onda je počela ta priča, vrlo stara i vrlo nova. Oko podne, prvo su se uznemirile pčele, zatim ptice pa se nad Rudnikom, sa dna vedrog neba, pojavio crn oblačak

Bila je gotovo sigurna da ga vrlo malo brine sudbina njene dece a mnogo više sopstvena igra sa vlašću. U isti mah, njegova borba je mogla biti i borba za

staranje o porodici Obrenović pokazivalo se kao temeljito: dobro je pripremio izgnanstvo za starog Kneza, svakako je vrlo žalio smrt mladog Kneza a već je smišljao pobunu protiv najmlađeg Kneza.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ............................... ............................... Đ.

Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam dugo, I vrlo dugo, kaziv'o sve drugo, Samo ne ono što sam reći hteo... V. Rajić CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA I srušiše se lepi

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Taj uspeh me vrlo zadovoljio i osvežio, a razveselilo me i ovo. Pristupilo se i raskrčivanju ruševina štamparije u kojoj je otštampano

Poznavao sam sve što se zna o Aristarhovoj nauci, no o njegovoj ličnosti doznao vrlo malo. Zato sam ga predočio kao predavača svoje nauke u tom, meni dobro poznatom krugu naučnika.

U takvom raspoloženju, moj posao napredovao je vrlo dobro. O velikim naučnicima Antike, o Pitagori, Demokritu, Aristotelu i Arhimedu imao sam u svojoj biblioteci skoro

O ličnosti Gerarda iz Kremone zna se vrlo malo, no kada sam prikupio dovoljne podatke o sredini u kojoj je živeo, mogao sam ga predočiti kao pouzdana izveštača o

Taj novi način obrade koji je, istina, iziskivao iscrpne istoriske i biografske studije, pokazao se kao vrlo dobar i u daljem toku moga rada na istom predmetu.

“ Učenici izvršiše vrlo vešto to naređenje. Pitagora uze vrpcu u ruke, položi čvorove početka i kraja onih triju duži jedan na drugi i sveza ih

Kod njega ostadoh tri godine, do njegove smrti, a onda se vratih u otadžbinu. „Od njega sam vrlo mnogo naučio. On me poučavaše prvo u hronologiji.

Iako, dakle, Egipćani nisu poznavali moj trougao sa stranama 171, 140, 221, došli su mi vrlo nablizo sa stranama 17, 14, 22.

- I sa njima si se, sigurno, na svom putovanju upoznao“. „Ja ih ne omalovažavam, a učenja Pitagorejaca vrlo cenim, ali sve su to samo zrnca istine.

“ „Šta?“ „Da sa mojim stručnim mišljenjem nisam još gotov. Tvoj slučaj je, doduše, vrlo znimljiv, ali izvanredno komplikovan.

,,Čuo sam za njega“. ,,Kod njega htedoh u školu“. ,,Pa što ne ode?“ ,,Pričaću ti. Demokritos me dočeka vrlo ljubazno i, kad mu saopŠTIH svoju želju da mu budem đak, on mi reče: Sinko dragi! Nisam više onaj što sam nekad bio!

I kao takav bio je nekad vrlo cenjen, ali su nova kritična ispitivanja dokazala da je on na ovom polju bio više prikupljač i enciklopedista no

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ona se, neiskazano udubljena u podlistak Tome Milinovića „Anka Obrenović i smrt Kneza Mihaila“, specijalno u Vrlo interesantan odlomak „Ankin san uoči Svetog Nikole“, toliko uplašila, da me je, ljutito se saginjući za cviker koji je

I ja sam odmah bio načisto da su novodošavši vrlo lako odneli pobedu. Međutim, moj drug, svakako postiđen i uvređen, dunu u sveću tako jak o da je obori, ali odmah

bar što se mene tiče, osta uzaludan, jer one tri prilike koje prvo uđoše i po svoj prilici behu studenti, otpočeše vrlo zanimljiv razgovor, koji su vodili sasvim tiho, tako tiho i poverljivo da sam se morao naprezati da ga čujem.

Svaki danas može da zaradi, ako hoće i koliko hoće. A vi ste vrlo neučtivi i drski. — Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste reči. — Ja sam vrlo neučtiv čovek.

A vi ste vrlo neučtivi i drski. — Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste reči. — Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja. vrlo predratni student. Ja i ovi ovde. Vrlo!

— Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste reči. — Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja. vrlo predratni student. Ja i ovi ovde. Vrlo!

— Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja. vrlo predratni student. Ja i ovi ovde. Vrlo! Čovek učini pokret kao da se sprema za fizički napad i mi se uzvrpoljismo.

— Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja. vrlo predratni student. Ja i ovi ovde. Vrlo! Čovek učini pokret kao da se sprema za fizički napad i mi se uzvrpoljismo.

joj je ovu flašu munjevitom brzinom dodao tako reći poturivši je pod nos, da je ona smesta progutala nekoliko dobrih, vrlo snažnih gutljaja, kojima, po mom mišljenju, jedino ima i da zahvali što još odmah, posle onih užasnih reči, nije pala u

kad su zategnutost nerava i naša uznemirenost bili na vrhuncu, drski student obrati se razjarenom čoveku jednim vrlo pomirljivim tonom: — Nemojte se ljutiti — reče on sav zažaren ironijom — ja sam svemu kriv.

crnom šeširu, sa primetno kraćom desnom rukom koju je redovno podizao u visinu očiju kad se zdravio, kratkovid i vrlo zbunjen, kum je iskreno zagrlio Nikolu i nešto nerazumljivo mucao kad mu je ovaj, srdačno mu stežući ruku, zahvaljivao na

morao bi s čuđenjem zastati da posmatra: kako zamišljeno i brzo koračamo, odavajući brigu ljudi koji očekuju nekakav vrlo važan događaj. Imalo je nečeg zavereničkog u našem ponašanju.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Istina, malko smo hladni u međusobnim odnosima (hladni no nimalo neprijatelji), ali se dobro, baš vrlo dobro poznamo. Samo, ne znam zašto, uvijek mi se čini da sam stariji od njega.

Samo sam se smiješio, s onim blaženim umorom koji nastupa poslije nagle prepasti. Izgubio sam je vrlo rano, na samom prelazu iz djetinjstva u dječaštvo.

Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati. — Xoćy, doktore, vrlo rado. Hvala vam... — odgovorio sam, neočekivano ganut.

Sigurna, zajamčena ljepota. Ako joj poznajete izvor, ako joj znate oca i majku, vrlo dobro shvaćate da inače nije moglo biti drugačije.

No da li to što mislim i vjerujem doista mislim i vjerujem, o tome vrlo često nisam načisto. A pokušaji raščišćavanja i lučenja tu me redovno iznevjeravaju.

I vrlo često, kad se nađu u alternativi da nekom svom postupku naknadno dadu ili takvo tumačenje po kome, doduše, ispadaju zli,

) gde li sam ono spremio pasoš („na sigurno mjesto, da se ne zagubi”) — toga, vrlo često, nikako da se sjetim! Što ćemo! Kažu: to je starost. XXXII Gorak ukus mladosti u ustima.

Treba od samog početka biti načisto da profesionalcu uspjeh vrlo brzo prestaje biti slast i postaje dužnost, zanatska dužnost kao i svaka druga...

— Hajde, ma'ni ti to!... Nisi ti tako bezazlena ovčica! I sam vrlo dobro znaš, nisu tu posrijedi nikakve „razlike u gledištima”! ...

„A-ha! stupa u dejstvo Soué!“ — A što je to nešto, ako smijem pitati? — Ništa, ništa! Sad svejedno!... Ti me vrlo dobro razumiješ!... Dalje nisam pitao. Pripremao je recepte ne dižući glave. Čekao sam da se još malo pribere.

A scensko djelo, opet, nema potrebe da bude autentično poetsko djelo, ono se i bez toga vrlo dobro igra. Scensko djelo postoji uglavnom ondje gdje ne postoji istinsko poetsko djelo.

— Da, ali u ovu struku ide jako mnogo takvih praznih ljudi koji imaju o sebi neobično visoko mišljenje. — I takvih ima vrlo mnogo u svim strukama. — Ipak me nećete razuvjeriti!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ali čim bi se koja viđenija devojka do njega uhvatila, a to je vrlo, vrlo retko bivalo, on se odjednom sav menjao. Razlilo bi mu se tada po licu tako veliko zadovoljstvo, da izgledaše

Ali čim bi se koja viđenija devojka do njega uhvatila, a to je vrlo, vrlo retko bivalo, on se odjednom sav menjao. Razlilo bi mu se tada po licu tako veliko zadovoljstvo, da izgledaše drugi

U razgovoru je bio vrlo oprezan i lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš

Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a razgovora pred kafanom sasvim nestade. Siđe opet na svoju slamu i sav se predade dugom, upornom ćutanju, bez

— Nemoj da se naljutiš, gazda Janko, ali mene je velika nevolja nagnala da ti dođem. Meni treba ovih dana novaca, i to vrlo mnogo, pa dođoh da te molim, da mi uzajmiš.

Đurica vrlo pristojno skide kapu, smerno priđe ruci sveštenikovoj i oseti kako mu opet maloprešnje crvenilo nailazi na lice.

Neće više ni na posao sa mnom... trguje! Hoće da bude čovek od reda... Pa neka ga. Daću mu mnogo, vrlo mnogo od ovoga prvoga posla, samo da ga pridobijem. Vidiš, crkao je za pare... Onda će mi, valjada, kazati sve što zna?.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode. Idući tako po svetu, naiđe jednom na tri vrlo lepe devojke, gde lome čiode.

Kad je došao do dvora, nije smeo odmah da uđe unutra, nego ode u jednu vrlo lepu baštu, koja je bila pored dvora. U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza bile su

Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da bere cveće. Petar je gledao u devojku, a kad je ova pored njega prošla, on onda skine kapu da

Kad ujutru dan osvane. Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

tako putujući, naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Ribica, kad vidi carevog sina, stane mu se moliti: — Po bogu da si mi brat, baci me u vodu; ja ćy tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.

Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se izbaviti. Najposle se dogovore da beže.

Onda ga car primi I stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se

Svekrva, kad to čuje, vrlo se obraduje, pa reče snasi: — E, kad je tako, to ćemo mi učiniti da on takav ostane kakav je noću s tobom.

Sunčevoj se majci na to vrlo ražali, pa joj reče da se skloni malo za vrata. — Eto, ide sunce umorno, a može biti da su ga i oblaci naljutili, pak

A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama.

Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave

Petković, Vladislav Dis - PESME

Danas sam šet'o ulicama tužan, Svaki mi korak beše prava beda: Znam da izgledah tada vrlo ružan, I tebe spazih, ti si bila bleda.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

To je težak zadatak za izumitelja, koga vrlo često pogrešno shvataju i ne priznaju. Ali on nalazi ogromnu nadoknadu u zadovoljstvu koje proizlazi iz njegove moći i

Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan. Duhovite upadice, koje je imao običaj da pravi, uvek su bile čudne i karakteristične.

” Imao je čudnu naviku da govori sam sa sobom, i to bi činio vrlo živo, upuštajući se u žučnu raspravu i menjajući boju glasa.

Patio sam od čudne boljke koju je izazivala pojava slika, vrlo često praćena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamućivali viđenje stvarnih predmeta i ometali misao i delo.

Primetio sam da je pojavi slika u mojoj mašti uvek prethodila stvarna vizija događaja pod čudnim i uglavnom vrlo izuzetnim okolnostima i ja sam svaki put bio primoran da odredim izvorni podsticaj.

Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezičcima.

Kada zatvorim oči, ja neizbežno prvo vidim ujednačenu vrlo tamnu, plavu pozadinu kao što je nebo u vedrim noćima bez zvezda.

polje i za desetak sekundi nestaje na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično neprijatnu i tupu sivu pozadinu, koja vrlo brzo ustupa mesto talasastom moru oblaka, koji kao da pokušavaju da se uobliče u živi lik.

Žvakaća guma pomaže kratko vreme ali vrlo brzo suši žlezde i dovodi do trajnog oštećenja, a da ne govorimo o odvratnosti koju stvara.

Kada sam mu rekao da imam više od šezdeset godina ostao je bez daha, zaprepašćen. Moji prijatelji vrlo često primete da mi odelo stoji kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još

Način na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan. Otišao bih u šumu, sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov. Obično bih dobijao po nekoliko odziva i

Moja vizija je bila jasna, ali sam principe poznavao vrlo ograničeno. U jednom od svojih izuma nameravao sam da pošaljem pisma i pakete preko mora kroz cevi položene na dno u

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti.

Imao je jedno visoko carsko odlikovanje za hrabrost i bio je vrlo ponosan zbog toga. Bio je u Rusiji sa jednom austrijskom divizijom u Napoleonovom pohodu 1812. godine.

Imao je izvanredno dobro pamćenje i izvanredan pripovedački dar. Govorio je kao guslar. Ne samo da je vrlo slikovito opisivao šta se zbivalo u Austriji i Rusiji u vreme Napoleonovih ratova, u kojima je i sam učestvovao, nego

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život

Bila je to vrlo prijatna seljanka koja je verovatno posmatrala moj dirljivi rastanak sa ocem i majkom na pristaništu. Poslušao sam njen

kojim bi to platio, pozvao me je da pođem s njim i uskoro sam se našao ispred čoveka koji je no mojoj proceni bio vrlo visok činovnik.

Uskoro je i stariji par putnika ušao u isti kupe, pozdravljajući se sa mnom vrlo prijateljski, gotovo na dirljiv način.

Onda sam im rekao da se dosta razumem u kuvanje jer sam uvek pažljivo posmatrao kako to radi moja majka. To se vrlo dopalo starijoj gospođi. Gospodin, njen muž, raspitivao se o zemljoradnji i gajenju stoke.

Moj prvi ispit iz engleskog jezika položio sam vrlo uspešno. Pri kraju prvog meseca boravka na farmi u Delaveru moje samopouzdanje u znanje engleskog jezika prilično je

Što se tiče veštine i fizičkih napora, ovaj posao je bio vrlo lak. Ali, klima je bila rđava, a društveni život još gori.

Neke od ovih bile su vrlo ugodne, ali je bilo i govornika koji su bili neprijatni, jer su kao preobraćeni pijanci i propalice, uveravali svoje

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Treće ime koje bih ovde pomenuo jeste Edvard Hol, američki antropolog, autor i kod nas vrlo poznate knjige Nemi jezik. On je razlučio, kao što se zna, tri sfere u kulturi: formalnu, neformalnu i tehničku.

Ali takve poteškoće mogu da potiču i otuda što su dve kulture vrlo, vrlo bliske, jer nam veliki broj sličnosti prikriva razlike koje ipak postoje, a prikrivene i nesaznane razlike lako

Ali takve poteškoće mogu da potiču i otuda što su dve kulture vrlo, vrlo bliske, jer nam veliki broj sličnosti prikriva razlike koje ipak postoje, a prikrivene i nesaznane razlike lako se i

stilskih obeležja oponiraju sa glagolom zvati), mi ta dva glagola u susednom slovenačkom i makedonskom jeziku možemo vrlo lako krivo da vrednujemo, jer nam slično zvučenje prikriva različito značenje, drugačije mesto i funkciju u susednim

A kada se odnose na kulturu ili vid kulture kojoj sami ne pripadamo, vrlo lako mogu biti i netačni. Jer ovde, više no u drugim oblastima, naš sud ne zavisi samo od prirode pojava koje

Iz jezičkoga i književnog ugla pisalo se vrlo mnogo, često i polemički, o kulturnom području koje obuhvataju novoštokavski govori, oni koje je Vuk posredstvom

na konkretnu prirodu stvari, a da pri tome zadrži u sebi mogućnost za pozitivne logičke dedukcije i predviđanja“. Vrlo je važno odrediti donju i gornju granicu književnosti zato što se na taj način omeđuje njen zaseban semiotički prostor u

Smatra se da je on dovoljan: dovoljno širok. To je, vrlo često, društveni kontekst. Ali je upravo on preuzak, čak toliko da nam ne dozvoljava da razumemo ni prirodu književnog

hermetičkih pesama, kao i neke takođe hermetičke pripovetke, uopšte nisu mogle razumeti dok u njima nismo prepoznali vrlo stare slike i značenja koji nam dotiču kroz dva kanala dijahronijskog kulturnog pamćenja: folklornomitskog i

Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više. Srpska književnost ima u svom razvoju vrlo oštre lomove i dugotrajne prekide. Ona takođe u sebi sažima više raznorodnih uticaja sa strane.

“13 Metabola tu, ona, tamo – kao i tolike druge kod Stankovića – nije, međutim, prazna: nosi dodatnu i vrlo važnu informaciju. Tu ima anaforičko značenje: upućuje na ono što je u tekstu rečeno, tj.

Očigledno je da ovakav, kvalitativno izdiferenciran i aktivan prostor, koji vidno utiče na ponašanje likova, pripada vrlo davnom sloju starobalkanske varoške kulture.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Hoću, gospodine! PERA (već na vratima): Ako bi bilo što vrlo interesantno, vi ćete dopustiti...? ČEDA: O, molim... PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.

) XIV ČEDA, MOMAK ČEDA (momku, s kojim je ostao sam): A vi ste davno u ministarstvu? MOMAK: Vrlo davno, gospodine... ČEDA: I vama je to sasvim obična stvar kad se menja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo?

Čekaj, ponesi i šešir. (Skida.) I onako imam sa tvojim mužem da progovorim reč-dve. ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve. DARA (uzme haljinu sa stolice i šešir pa odlazi).

IV ŽIVKA, ČEDA ČEDA (kad su ostali sami): Ja sam se rešio, majka, da definitivno uredim stvar. ŽIVKA: Vrlo dobro, a i ja sam se baš rešila da definitivno uredim stvar.

ŽIVKA: Pa jeste, on! ČEDA: Slušajte, pa poručite provodadžiji da dođe k meni da progovorimo. Recite mu, vrlo ćemo se lako sporazumeti, jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube. ŽIVKA: Ti? ČEDA: O, te još kako!

Eto ti, je l' razumeš sad? DARA: Kako?!... A zašto? ŽIVKA: Zato što se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe. DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!. ŽIVKA: Odlična. Čovek od reda, kao što ti i priliči.

ŽIVKA: Nego, vidiš, sad mi baš pade na pamet! Vi znate moga zeta? PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro. ŽIVKA: Pa lepo, da li znate štogod onako bliže o njemu? Na primer: da li ima kakvu žensku s kojom je onako...

Tek potrebno je nešto radi nijansiranja... ŽIVKA: Ići ćemo zajedno kod moje krojačice. NINKOVIĆ: Vrlo rado! ŽIVKA: A šta mi još preporučujete kao otmenost? NINKOVIĆ: Oh, da... To je glavno – se la šoz prensipal3.

NINKOVIĆ: Da, gospođo. Samo, pitanje je... kako da kažem... vi mi, je l' te, nećete zameriti, pitanje je vrlo delikatno. In kestion tu ta fe diskret?2 ŽIVKA: Molim! NINKOVIĆ: Ima li gospođa ljubavnika?

Ju, pa za kakvu vi mene držite? NINKOVIĆ: Ja sam vam unapred rekao da je pitanje vrlo delikatno, ali, ako želite da budete otmena dama, in fam di mond1 vi morate imati ljubavnika.

NINKOVIĆ: Razume se. ŽIVKA: I... ono?... NINKOVIĆ: Da, gospođo, da, imala je i ljubavnika. ŽIVKA (zabavljajući se, vrlo radoznalo): A ko je to bio? NINKOVIĆ: Ja. ŽIVKA: Vi? A je l' gospa Nata bila otmena? NINKOVIĆ: Još kako!

iskašljete se malo pa gotova stvar; a šta je ljubavnik – iskompromitujete se malo pa gotova stvar; ali bridž je, verujte, vrlo teška i komplikovana igra. En že komplike me tre distenge.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

čak ni njena retka, izredna lepota, čak ni njeno raskošno a toliko čulno telo, što će sve skupa naglo usahnuti, iščileti vrlo brzo posle udaje. Naime jeste to, ali nije samo to.

u strukturi romana Sofkina (samo)svest visoko dignuta nalazimo neposredno u činjenici da opisi zbivanja u Nečistoj krvi vrlo često imaju ovakav početak: „Sofka je znala” ili „Sofka je (pred)osećala” ili „Sofka je slutila”, a onda ovakav

A već iz dosadašnjeg izlaganja moglo bi se znati, ili barem naslućivati, da će njegov vidokrug biti vrlo blizak Sofkinome, s njim će se često podudarati i još češće ukrštati.

9 Reći da neko ne očima, nego čelom i celim licem trepće, vrlo je čudnovato. Tomča uistinu i nije treptao čelom i licem, nije u doslovnome, nego tek u prenosnom smislu dobijenom

A to, dabome, ne bi bilo moguće bez dečjih očiju koje su se vrlo blisko primakle Tomčinome licu - usred mraka žarom osvetljenom - baš u trenutku kad je mislio da je sam i smanjio

14 Iza toga sledi široka a vrlo indikativna slika o tome kako se noć „spusti, pritisnu sve njih, celu ionako snisku, dugačku kuću, koja sad dođe - ne

Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je umelo da odnese dvoje: jedno je kretanje vremena unazad, prelomljenog kroz sećanje, sve do rane

Kako to, razume se, nalaže strukturna hijerarhija. Inače vrlo brzo dok se pripoveda o precima, proticanje vremena osetno se u romanu usporava čim se pređe na Sofkinu porodicu, na

Zapravo prva rečenica, i ujedno prvi pasus, na samome ulasku u roman otvara vrlo širok pogled: „Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i

često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.

već opisana, što bar dvojako može biti značajno: prvo zato što ju je zbog inicijalnog mesta kritičar, očigledno, morao vrlo pažljivo čitati; drugo zato što gramatička greška na kompoziciono ključnome mestu predstavlja primer za analizu kakav se

Značaj tih činilaca vrlo je veliki u upravnome govoru; presudno utiču na organizaciju iskaza, pa time i na sklop rečenice kada se zamišlja kao

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I okrepi me da ga slušam. Zvaše se čiča Mojsil Zlatanović. iz sela Kamenice u Gornjoj Moravi, ispod Novoga Brda. Vrlo je imućan domaćin. Ima divnu svoju zemlju, prikupnjenju i od dedova nasleđenu. Ima i veliku predio– nicu konoplje.

Doduše carstva bez sultana, ali opet svojega, turskoga? To je za svakoga čudo, pa i za njega. Znao je on tu stvar vrlo dobro. Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju.

Selim Druština bio je čudan čovek mimo sve Arnaute mimo sve svoje brastvenike. Bio je vrlo imućan, imao čak i dve-tri kuće čivčija.

Onaj što je imao kuću baš ispod crkve. Nastanili i njega u ovom selu n dali mu za učitelja. Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer.

Sto u venjaku bi brzo postavljen i navaljen zakuskama i svežom ribom. Uz vrlo staru medovinu poteče njegova priča bez nameštanja i uvijanja. Prosta, odista, kao ispovest. ...

Uz vrlo staru medovinu poteče njegova priča bez nameštanja i uvijanja. Prosta, odista, kao ispovest. ... Poznat je vrlo dobro njegov tegoban život u brdima. Narod je ne samo mučen i grabljen, no mu je i svako dosto– janstvo bilo oduzeto.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

„Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?“ Nije; jer od kud niče To vrlo dobro znam. Volô bih zgrešit’ rodu U kakvoj zabuni, U trenutnoj slepoti, U kratkoj trabuni; Pa kad bih oči

“ Mnogim će Kliona studit’ vrlo strogo — Za tebe će reći: počeo je mnogo! Al’ sa groba tvoga pesnik skida veo, A grob veli: Avaj, ja sam više hteo,

Šalna volja bršljala te s polja, Njom se krilo što je vrlo bilo. Vredan bio, siromaš pomagô, Svud prilagô što je Srbu drago.

Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.“ I trpet’ je znao, trpeo je dugo. (To j’ zaglavlje prvo. Sad dolazi drugo).

Mita Popović (1841—1888), srpski pesnik, vrlo dobro poznat po svojim mnogobrojnim lirskim pesmama. mukte (tur.), besplatno. nȅrŷka, nesreća. njiviti, negovati.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

) ANČA: Milostiva gospoja! FEMA (uspija ce): Ančicken, to je moje pravo ime. ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri.

Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva

(Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti. ANČA: To je vrlo veliki sat. FEMA: Ništa, ja ne žalim platiti. Je li, Ančicema, u džepu se nosi?

Koje sreća poklanja Malenima ljudma, Da veliki izdaju, Da poznati bivaju. SARA: Budući, dakle, da je ona vrlo bogata, a i dobro vospitana, zato je namislila, to će lepo biti, verujte, — ona je naumila svoju kćer za vas dati.

FEMA: (pokloni se): Komi fo! SARA: (Ružičiću): Gospoja od Mirič, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito što se jela tiče; a ovo je madamojzel Evica. FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime.

Vidite, vi ste mladi, ja sam malo starija, treba da vas usrećim, da lepo živite, ja imam jedan vrlo lep plan: da uzmete gospoju od Mirič za ženu. RUŽIČIĆ: Ho, ho, ho!

Jošt mi nisu ni karuce gotove, nisu konji kupljeni. SARA: Da vam ne šmajhlujem, vi vrlo lep gust imate. FEMA: Mora se doneti iz Beča karte za punišake i marjaše. Moram beštelovati drombulje za boncert.

Samo grofice i baronice mogu biti meni ravne. SARA: Prekrasno, prekrasno, verujte, vas će sav nobles vrlo uvažavati. FEMA: Kamo sreće da mi je taka i ona drnda, moja kći, da se ne moram bar od nje stiditi.

FEMA (Sari): Jelte da smrdi ovaj? SARA (metne maramu na nos): Vrlo. Ko vam je to? FEMA: Moga brata kočijaš. MITAR: Šta ste zapušile noseve, kanda ste se uvonjale.

FEMA: Komi fo! Ne bi li dobro bilo malo proći se, dok kafa gotova bude. SARA: Šarmant, vi vrlo lepe ainfele imate. Alaboner! To će biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvolte. (Otvori vrata.

SARA: Šarmant, vi vrlo lepe ainfele imate. Alaboner! To će biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvolte. (Otvori vrata.) FEMA: Molim, vi ste gošća. SARA: Vi ste blagorodni. FEMA: Molim!

RUŽIČIĆ: Mir tebje, Heleno, očesa tvoja zvjezdonosno bleščat. EVICA: Meni je vrlo žao što ne mogu vašim jezikom govoriti, no ja ću se postarati da što skorije naučim. RUŽIČIĆ: Izjaščno, izjaščno!

Miljković, Branko - PESME

pred našim moćima Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave za koju nema drugog ključa osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao najlepša ograda Biljke što

Krakov, Stanislav - KRILA

Lično hrabar. Upotrebljiv za poverljivu službu. Suviše naklonjen ženama. Opšte spreme i sposobnosti vrlo dobre. Preporuku zaslužuje. 1. ČETA. Komandir, major Ljubomir Nedeljković iz Valjeva.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Iskrcavamo se. Žandari crni, vrlo elegantni, ponositi na svoje uniforme, blagi i uslužni. Varoš evropska, manje lepa od Kazablanke. Prašina.

Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda. Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno i skoro providno.

Ona je inače vrlo obrazovana, tiha fina dama, doktor je medicine i njen je muž mnoge svoje godine posvetio crnima. Svi koji se umešaju u

Derani su mišićni, dugih leđa, uskih bedara, pravih i jakih nogu. Vrlo lepih likova. Ne skaču kao mi pravo u vodu, no, izvivši se nekako dok su u vazduhu, u stranu, kao riba koja bi se

Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.

života u savani, u isključivom opštenju sa crnima, kad je morao, kao i oni, sebi loviti „meso“ kojim će se hraniti, vrlo često i nesvesno zaboravljao da nije jedan od njihovih.

sam se posle četrnaest godina takvog života oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom ženom po evropskim pojmovima vrlo rđavo postupao, samo što sam u svoj „beli“ brak unosio potpuno mentalitet crnačkog braka.

Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red. Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka.

Kako su crni u stvari vrlo lagani u ostvarivanju svojih čulnih uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači,

Oni ne prekidaju svoju tužnu, ritmičnu pesmu čiji se motivi neprestano ponavljaju. Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se, bez reči, i koji ima samo da dâ poentu muzičkoj melodiji.

Druga ima plastične tatuaže, iskežena je, svršava se u povijene rogove. Posle vrlo dugog nagovaranja pristaju da mi ih ustupe, ali traže za njih dvesta i pedeset franaka.

kao da sam i napušten i izgnan, da sam započeo razgovor sa svojim nosačem; raspitivao se za njegovu porodicu, dao mu vrlo veliki bakšiš, samo da bi bio tu. I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Prolazi koje brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih

od timočke strane u Srbiju, gde bi imali da vode u neku ruku brdski rat, gde bi im bazis operacija — Vidin — bio vrlo daleko i gde je predeo uopšte vrlo nezgodan za provijentiranje velike vojske?

bi imali da vode u neku ruku brdski rat, gde bi im bazis operacija — Vidin — bio vrlo daleko i gde je predeo uopšte vrlo nezgodan za provijentiranje velike vojske? Po mišljenju stručnih ljudi upravo samo su dve mogućnosti.

A raspolaže li on tolikom silom, da može sam preduzeti prodiranje u moravsku dolinu? Ko zna! tek on udara vrlo energično i puk. Mil. Jovanović javlja da jedva odoleva turskoj navali i da se zorli drži u svojim položajima.

su bili iznenađeni tur skim napadima i Turci su odmah zauzeli neke naše prednje položaje; zatim su produžili napadaje vrlo energično i uporno; Supovac je naskoro pao i naša se vojska povukla Tešici, gde se borila do 7 časova u veče.

Po logorima su davno dogorele vatre i providljiv sumrak i tišina pritiskivali su celu okolinu. Bila je vrlo sveža, gotovo 'ladna noć; ja upitam stražara: — Je li 'ladno, vojniče? — Bome ladno, gospodine.

Streljački lanci iskrivudani i povijeni stajali su jedan spram drugoga i puškarali se vrlo živo. I iza našega i iza turskoga streljačkog lanca videle su se sabijene kolone, gde su prilegle zemlji i zaklonile se

Stefana? — Nisam mogao ništa razabrati; pucnjava je kod Tešice vrlo jaka, pa se s drugih strana ništa ne može čuti. Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane,

Bilo je posle 6 časova u veče, kad se puščana praska najedanput naglo preseče. Tako prekidanje paljbe uvek je ili vrlo radostan ili vrlo žalostan znak — znak da ili Turci ili naši izmiču.

Tako prekidanje paljbe uvek je ili vrlo radostan ili vrlo žalostan znak — znak da ili Turci ili naši izmiču. Pauza nije dugo trajala, naskoro se začu pravilna plotunska pucnjava

Hannibal ante portaѕ... VII Aleksinac, noć od 8 na 9 avgust, 1876 god. Noć uoči 9 avgusta bila je i mirna i opet vrlo burna; u prirodi je vladao svečan noćni pokoj, u ljudima i ljudskim delima (a i nedelima) bura i urnebes.

Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi začusmo gde naši viču: ura! ura!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ali drvo ponajlepše Često grize crv, — I ja često, vrlo često Snivam boj i krv. Ujedared, iznenada Može kucnut’ čas, Junacima na milinu, Vragu na užas.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Jesi li čuo za zmiju naočarku? — Čuo sam... To je neka otrovna zmija. — Vrlo opasna. A znaš li kako je hvataju? — Ne znam — veli onaj. — Ona živi u toplim predelima.

To je izvesno. Ustajao je vrlo rano, da ga aeroplani ne bi zatekli u krevetu. Kažu, u borbi bio je vrlo hrabar i priseban.

To je izvesno. Ustajao je vrlo rano, da ga aeroplani ne bi zatekli u krevetu. Kažu, u borbi bio je vrlo hrabar i priseban. Ali frktanje aeroplana, ma bili i naši, nije mogao da podnese.

Komandir me je tako ljubazno nudio, kao da ću tamo gledati neku predstavu. — Vrlo rado! — rekao sam izlazeći. Dragan je otišao do vojnika. U zaklonu sam ostao ja sam. Mrak je i ništa se nije videlo.

“ Došlo mi je da ga udarim. Ima tako čudnih ljudi, koji zamišljaju kako su oni vrlo duhoviti, a nisu svesni da time ispoljavaju svoj rđav karakter.

Dragiša nastavi: — Obrijao sam se, umio, i izišao u varoš. Na ulici primetio sam odmah vrlo veliki broj mladih ljudi u uniformi i civilu. Kao da ta zemlja i nije bila u ratu. Vi znate kako je bilo kod nas...

Jadna i žalosna... — Aj, do vraga! — upade Luka. — Obuzelo me je neko neprijatno osećanje. — Vrlo mi je drago što ste došli da me posetite — progovori na francuskom i pruži mi ruku.

Nasmejao sam se. Sve mi se to učinilo nekako zanimljivo i kao u šali dobacio sam: — Vi ste vrlo ljubazni. Ali moj osmeh kao da je naljuti. Ono zdravo oko joj senu, a između očiju pojavi se bora. — Dakle, ostaćete!

Trebalo je da ih sačekamo kod mosta na reci Izeru. Interesovalo me da ih vidim. Pričao mi je kako su obe vrlo lepe, mlađa je još lepša. — Suviše je mlada, i ja nemam vremena da se majem oko nje — govorio mi je on.

Osetio sam mirišljavu rukavicu. — Ljutim se na vas... Pre svega, zašto bih se plašila... Vi ste bili vrlo ljubazni... — Eh, to je on želeo da mu kažete — dirao me Toma. Onda se obrati njoj.

— O tome je baš reč — nastavi ona živo. — Ja sam se upoznala sa Tomom. On je vrlo simpatičan i... — ona zaćuta. — Recite slobodno. Dajem vam reč da vaše poverenje neću zloupotrebiti. — Nadam se...

Onda klimnu glavom i nastavi: — Sada tek nastaje ono što je glavno... U tom momentu bio sam vrlo srećan što ću sa tom malom ostati nasamo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

a koji je trajao bezmalo takođe čitavo jedno stoleće, jeste ono vreme kada se začela i u pravim porođajnim mukama, uz vrlo nagla i nemirna smenjivanja najraznovrsnijih a oštro različitih uticaja stvarala naša starija poezija.

I tako, poezija predbrankovske epohe bila je samo naizgled neočekivano, ali u suštini vrlo logično izrazito evropska, pomalo bezlična i naglašeno kozmopolitska, a po artističkim idejama nikada sa manje

Jednom rečju: velikih potresa u toj poeziji nije bilo. Vrlo je zanimljivo i poučno posmatrati evoluciju njenih rodoljubivih motiva: postepeno, oni su se izrodili.

I njima se verovatno bez naročitih teškoća, možda i vrlo precizno, mogu redigovati razna stručna — recimo matematika, hemijska, astronomska — saopštenja i raporti, ali njima još

Valjaće međutim, ipak, jednom već izraditi vrlo preciznu istoriju razvoja srpskog književnog jezika od, recimo, Orfelina do Branka; i rečnik toga jezika.

ma i u fragmentima, obnoviti sliku o načinu postanka te simbioze u nas; čitalac će u odeljku Napomene naći samo nešto vrlo oskudnih podataka o karakteru, načinu nastajanja pa donekle i o izvorima muzičke građe u srpskoj poeziji ove epohe, kao

Rasprava o njihovim književnim izvorima. Delo, mart 1963, 379—402, dao vrlo zanimljiv i koristan prilog ovome složenom pitanju; Džonson je (str.

sličnorečnosti) Beč 1833, naveo i Luka Milovanov, i to dvaput (str. 41, 49), kao „prekrasan priklad” da „jesu vrlo ugodni” „sličnoredci” (tj. slikovi) „od sedam dugokrataka” (tj. troheja) „ako su s rastavkom” (tj. sa cezurom.

učinjenog očevidno po tuđem prepisu a ne sa originala, ali možda i rezultat pesnikovih stalnih kolebanja, uostalom vrlo logičnih, zbog njegovog naizmeničnog služenja jezikom čas srpskim čas ruskim, pa i pravopisom čas tradicionalnim čas

Jedna od tih pesama mogla bi biti ona vrlo karakteristična Terlaič Mušickom (Letopis MS, 1834, č. 36, str. 29—32; njeni odlomci, pod naslovom Otrivci pjesne

Onda mu se sestra od strica, po imenu Nanika, udavala, i u njeni svatovi vrlo je veseo bio, svirao je u kolu u Pece svirca gajde, a posle je tako igrao i podvikivao, da ga je milina bila gledati n

srpskoj književnosti, i kakvom ocenom njegova talenta završava Vuk svoj Predgovor gornjoj knjizi: „No Luka se... vrlo malo (ili upravo reći, nije ni malo) obzirao na naše narodne pesme (kojije istina onda još nije ni bilo naštampani); a

Jakšić, Đura - JELISAVETA

STANIŠA: Povodi? JELISAVETA: Još mala bejah, vrlo malena! Tek jedva znadoh reči tepati, — Pa su mi, kneže, sedi grofovi, Hercezi silni stranih dvorova, I kraljevi mi

RADOŠ (pozna ih): Ah, bože, ta to su oni! BOGDAN: Ko, starče, ko? Zar nas poznaješ? RADOŠ: Aj, đeco, ostario sam, vrlo sam ostario, pa i ne vidim; — a i šta će onome koji je sto godina po svijetu izdajstvo, prijevaru, mrzost i laž gledao

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— protegnu se Lujo, protra oči i pogleda oko sebe. — Jabo, bate, što me nijesi probudio? Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao. Drago bijaše Luji kad vidje kako su u Jablana trbusi zabrekli.

Najviše je čamio u kući i oko kuće, i vrlo je rijetko izlazio među svijet, koji gledaše u nj kao u neko čudo i strašilo.

— Boga mi, brate, mene lijepo strah! — trže se Stevica, kad se u blizini pred nama, na jednom brežuljku, ukaza vrlo visoka, drvena kuća, pod kojom su se vidjela vrata od podruma s teškom, čeličnom bravom. — Što?

— reče vrlo meko, gotovo pobožno otac Sopronija i sjede na prag od podruma. — Ja najvolim na pragu... — Od podruma!

Pritisnulo nas dobro sa sviju strana; od nekakve silne smo se miline umrtvili, pa jedva dišemo... Ali mi je vrlo teško što mi gazde kažu da nijesam Srb. Ja nijesam Srb! (Ustaje sa stolice, i živo sijeva i strijelja očima suca.

Zar ti ne znaš, bolan, da se nji'ov otac digô protiv carevine, ali s vrlo malo mozga u bašuni. Pametan je, istina, toliko da zna od oke napraviti pôke, ali to je malo, vrlo malo, kažu gazde.

Pametan je, istina, toliko da zna od oke napraviti pôke, ali to je malo, vrlo malo, kažu gazde. Zato je sinove i poslô, kod toliki' naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad

Sudac: Kako, kako? David: Sve polako... Sudac: Čovječe, ne razumijem te! David: Muka je mene i razumjeti, jer sam vrlo ćoškast čojek.

Molim Vas, gospodine doktore, da ga pregledate. Sad mi se čini budala nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan. Čudnovato i zagonetno stvorenje!

Bojić, Milutin - PESME

Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE (sa većom (pažnjom): Iz ministarstva? Šta je? VIĆA: Šifra. JEROTIJE: Šifra? Poverljivo? VIĆA: Vrlo poverljivo. JEROTIJE: Anđo, skloni se ti! Znaš, poverljive stvari nisu za žene. ANĐA: Znam, de, razumem ja to! (Polazi.

(Čita opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.) A da ipak ne znači nešto, samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao.

(Čita opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.) A da ipak ne znači nešto, samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao.

I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao. JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno, jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe zbog onoga što si udesio da se u akta podmetne

Ama, jesi li ti to, gospodine Vićo, dobro razrešio? VIĆA: Reč po reč. Vido sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio. JEROTIJE (misli): „Plava riba”!

JEROTIJE (značajno prst na usta): Pst! MARICA (odlučno): Slušajte, oče! JEROTIJE (kao gore): Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe. ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vemena.

JEROTIJE: Nisam. MARICA (gleda): Nema nikog? JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem... zauzet sam mislima... Vrlo važne brige. MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad.

Na njemu visi izveštalo prljavo odelo, prsluk mu kratak tako da mu se košulja pod njim vidi. Pantalone mu gore vrlo široke, a dole uske i spale te se naborale. Gospodin Milisav je srednjeg rasta ulickane kose i ufitiljenih brkova.

Jerotije ih najpre premerava sve, pa onda počinje svečanim tonom): Gospodo, stvar je vrlo važna i ozbiljna... moramo svi... (Zaustavi mu se pogled na Žiki.) Kako je tebi, gospodin-Žiko?

JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to g. Vićo! VIĆA: To je vrlo sumnjivo! MILISAV: To je on! TASA: On je! ALEKSA: Pitam ja: je l' izlazio gde, je li govorio s kim, šta je radio?

ŽIKA: A što, možemo vas i pričekati. JEROTIJE: Možete me i pričekati, al' bolje je neka počne. Znaš te nihiliste, vrlo su vešti da sakriju bombu.

MILADIN, SPASA (u jedan glas): Ne znamo, gospodin-Vićo! VIĆA: Imam da saslušam jednog vrlo velikog političkog krivca, pa po zakonu treba da su prisutna dva građanina. (Zvoni. Josi, koji se pojavi.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pozajmljenica je u tom jeziku bilo vrlo malo. Prevodioci i autori, očigledno poštujući ideal čistote jezika, po pravilu nisu preuzimali grčke reči nego su ih

Ekavica i ijekavica Otpor Karadžićevoj reformi bio je vrlo jak. Konzervativni crkveni poglavari branili su pravoslavno nasleđe oličeno u crkvenoslovenskim rečima i

Čak i monolog, koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje osećanja, u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog zbivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori

srpski despot Đorđe Branković (1645-1711) opsežnom Slavenoserbskom hronikom, pisanom teško pristupačnim jezikom ali vrlo značajno po uticaju na razvoj naše istoriografije i političke misli u 18. v.

slavljen nego shvaćen, on je u starosti doživeo sveopšte osporavanje, a prava slava dolazila je tek posle smrti, i to vrlo sporo.

Obnovljen je, vrlo brzo, književni život, naročito u Beogradu, koji je dobrim delom bio razrušen grad. To, međutim, više nije bila

Popovićevu Antologiju novije srpske lirike, dakle onaj vid razvoja koji je kanonizovao autoritativni kritičar moderne. Vrlo brzo okupile su se, oko pojedinih glasila, grupe pisaca koji su bili bliži futurizmu ili dadaizmu, nešto kasnije i

Pretežno je pisala jednom umerenom varijantom slobodnog stiha, ali vrlo muzikalnom. Jezik je bogat i kultivisan. U poznoj zbirci Tražim pomilovanje (1964) najviše je došla do izražaja glavna

Čudesne slike iskrsle iz duboke potonule ljudske memorije vrlo brzo su počele da plene ne samo domaće nego i strane čitaoce.

je velik broj sve mlađih autora, koji su uveliko započeli novu etapu u razvoju srpske proze i među kojima ima i vrlo istaknutih, kao što je Miroslav Josić Višnjić (1946). Srpska književnost je, opšte uzevši, u poslednju deceniju 20. v.

Jakšić, Đura - PESME

O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Kad u istočnoj Srbiji vračare »izvode đavole« ‹koji su i demoni vode› onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez b. l. i bosiljka (BV, 7, 1892, 399).

sredstvo ne pomaže; pri lečenju, međutim, dolazi gotovo uvek u obzir njegova egzorcistička priroda, i tretman s njime je vrlo često u vezi sa vračanjima, bajanjima, zapisima. Otuda je prirodna stvar da je npr.

i bela luka (BV, 7, 1892, 399). Kićenje bosiljkom u vrlo mnogo slučajeva ima apotropajski cilj. Na Novu godinu žene meću b.

, izlečiće se ma kako da je i ma koliko da je dugo bolestan (SE3, 19, 390). B. se vrlo rado upotrebljuje pri magičnom »otvaranju« bolesnika (SEZ, 14, 296; 19, 262; 266; 268). Semenom od b.

Tih dana b. se u crkvi osvećuje, i posle čuva za religijske potrebe i za lek. U mitologiji i legendama spominje se b. vrlo često. U raju ima najviše b. i ruže (Vuk Pjesme, 1, 209, 8 id). Bogorodica najradije miriše b.

U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II). BOSTAN Melone (cucumіѕ melo). Bostan. 1.

t.), i u tom slučaju tabuiran je (SEZ, 16, 151). U Jošanici i danas (1913) postoji jedan ogromni, vrlo stari brest, pod kojim je bio zapis.

BROĆ Färberröthe (rubіa tіnctorum). Broć. Reč je praslovenska. Broć je, na celom Istoku, još od vrlo starih vremena (upor. Henry F.

Eіtrem, Opferrіtuѕ und Voropfer der Grіechen und Römer, Krіѕtіanіa, 1915, 458 idd>) postao je i broć vrlo jak apotropajon.

I p. n.), ni na Svetog Antu opata (17. I), jer neće biti grožđa, ili će ga biti vrlo malo (ZNŽOJS, 10, 41; 42). Na lozi spaljuju se sveci.

VRBA Weіde (ѕalіx). Vrba. Reč je praslovenska. Upor. Šulek, Rad, 39, 13. U staroj srpskoj religiji ima v. vrlo ugledno mesto. V.

U staroj srpskoj religiji ima v. vrlo ugledno mesto. V., kočoperna i bujna kao što je, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika, Lebenѕrute ‹= šibljika života›. V.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gospodar pazi na to i često pregleda krčmarevu knjigu dužnika. To on, kao što i drugi seljaci, vrlo dobro znade, a i čini mu se pravo što od gospodara uzajmljeni novac troši na njegovo vino.

— Pokvari se narod! — javi se fra Dane, jak, prikladan čovjek, čije crne oči bludile su nekamo neodređeno, a bile bi vrlo lijepe da u njima sjaše iskra saznanja. On to reče onako iz običaja, i ne misleći na ono što je rekao.

On sjede u pročelje stola pokrivena zelenom čohom. Ivo se zagleda naokolo i opazi da je na ovu sjednicu došlo vrlo malo čeljadi, zasve što se pronosio glas da će biti i oporbe, koju je odlučio povesti posjednik Tadić.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Možda zato što su svi govorili o njemu da je svemoćan i da zna leka od svake bolesti. Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak. Uopšte, tako je neobičan. Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha.

Dugo propadam u prazninu. Dugo, vrlo dugo tonem kroz prozirnu maglu koja svetluca u bezbroj boja, a nije me strah od toga, naprotiv. Lepo mi je. Prijatno.

Dole, opkoljen kaljugom, u memljivoj ćeliji, Dorotej podbuo od vlage, slutim vrlo bolestan, loman, izmožden, gleda u plamičak voštanice koja dogoreva u svećnjaku.

Istakao se u mnogim bitkama svojom odvažnošću i izdržljivošću. Vrlo brzo je naučio vojnički zanat i isto tako vrlo brzo došao do uverenja da je taj posao upravo skrojen prema njegovom biću.

Istakao se u mnogim bitkama svojom odvažnošću i izdržljivošću. Vrlo brzo je naučio vojnički zanat i isto tako vrlo brzo došao do uverenja da je taj posao upravo skrojen prema njegovom biću. Počeo je iskreno uživati u poslu.

Bogdan Imao sam vrlo mučan razgovor sa Jelenom. Sačekao sam pogodnu priliku da ostanemo sami, da bih joj rekao ono što sam odavno smerao.

to zbilja tačno da se tako hrabro držao, ja mislim da on to svakako nije radio zbog same vere, nego zato što je u njemu vrlo neki unutrašnji bes, zaošijani, zacepljeni inat i prkos.

Rekao mi je da bi me vrlo rado obesio o najvišu kulu, ali neće, čeka gospodara Lauša da se vrati. Osim toga, kaže, tvoja bi mrcina suviše

Sve su to ipak bile prazne priče, stvari vrlo nejasne i nesagledive, predviđanja budućnosti u kojima se ljudska pamet nikada nije valjano snalazila.

Mucavi Gavrilo osluškivao je šumove koji su dopirali iz Nikanorove ćelije i čuo kako on grozno hrče. Gavrilo je vrlo teško izgovarao pojedine reči i kad bi negde zapeo redovno bi dobio zgranut izraz.

Da ne znam Nikadora, i da nisam uveren da je to jedan vrlo častan čovek, pomislio bih kako je anđeo dobio od njega tačna uputstva šta će reći, jer zbilja nikakve razlike ne beše

O, sećam se ja vrlo dobro, mila moja braćo, kako su vas podilazili žmarci dok smo onu trojicu kinjili i ponižavali. Zar ste izgubili

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô. I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina.

Stidljiva skromnost bog je moj.“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo mlado, I razneženi, tužan glas.

Šumori trska i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali... A ja joj pričam: ,,Davno, vrlo davno, Milijun leta od onda je ravno Na mestu ovom pećina je bila, Od samog stakla, boravište vila.

Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.

“ „Jaš'te sunce mesto hata, I za dvaesčetir sata Proći ćete zemlju svu, I bićete snova tu.“ „Vrlo dobro!“ car mu reče, „Jedan dan i jedno veče, To je, zbilja, kratak let, Za široki ovaj svet!

A mesečina obasjala bleda, Te sedi starac ogroman izgleda. 14. On mi je pričô: da je, vrlo davno, Živeo Sâli, paša od Zvornika; Nesrećnu raju mučio je javno, Te dobi ime „srpskoga krvnika“.

A ćata, smatrajuć boga kô zver il' slično nešto, Otpoče istragu svoju s važnošću I vrlo vešto. Prvo ga zapita strogo, da čisto rečima puca, Ko je? Otkud mu krila? I što se po selu smuca?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ja vrlo rado prihvatam taj Vaš predlog, iako sa zebnjom da Vas naša prepiska, od koje očekujete toliko zadovoljstva, ne razočara.

Preda mnom leži Beograd u potpunoj tami, nešto se desilo u njegovoj električnoj centrali. Tako mogu, u mraku, vrlo dobro videti ono što želim.

prijateljice, kupiću skupocenu zlatnu grivnu, a ja ću se zadovoljiti jednom mladom orijentalnom robinjicom; kažu da su vrlo privržene - a to vredi para! Čaršija, kroz koju prolazimo, prava je i široka, presecana sporednim ulicama.

Po našem ubrzanom disanju, i po svežijem vazduhu, koji sa zadovoljstvom udišemo, osećamo da smo se popeli vrlo visoko. O tome nas uveravaju i naše oči.

Još je sjajnije jato Oriona, a vrlo je karakteristično i jato Plejada, zvezda zbijenih u gustu gomilu. Ko se u ta jata jedanput pažljivo zagledao, nikada

Planete su, u glavnom, vrlo jasne zvezde, koje sjaje na nebu mirnom svetlošću, a različite su boje. Neke su od njih, po mišljenju astrologa, dobre, a

Zbog svega toga su Vavilonski astrolozi vrlo savesno pratili kretanje planeta, i o tome su sačuvane njihove pribeleške.

Vavilonski astronomi pratili su to kretanje Sunca vrlo pažljivo, pa su one zvezdane skupove, ispred kojih se ono prošeta na svome godišnjem putovanju, grupisali u dvanaest

Evo nas u prostoriji gde ćemo se preobući; ovde je, doduše, dosta mračno, ali je zato grčka nošnja vrlo jednostavna, kao što to vidim na hitonu i himationu Leandera koji ste mi pružili. - Da Vam okrenem leđa? - Slušam!

- Da Vam okrenem leđa? - Slušam! Vrlo se dobro osećam u ovom odelu, lako je i prostrano, samo njegov opasač je suviše uzan za mene.

Raspitujemo se kod prolaznika za Aristotela. Dobivamo vrlo neljubazne odgovore ili nikakve, no mesto njih mrke poglede. Tek posle dugog lutanja stižemo do doma filozofovog.

Da ja o tim stvarima drukčije mislim, znaš vrlo dobro, isto tako su ti poznati moji dokazi da je Zemlja lopta: pri svakom pomračenju Meseca, granica Zemljine senke koja

Stanković, Borisav - TAŠANA

Bos, razgolićenih grudi, uvek veseo i s pesmom. Stanin vršnjak. Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi. Koščat, i ima punu, kratku bradu. Omiljen kod sviju.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Srećko neće da uči; najgori je đak po učenju, premda najbolji po vladanju. Rista vrlo dobro uči, ali je izbila kod njega jedna divlja naprasitost u naravi i jedan prkos bez granica.

do duboke jeseni, ona je u vreme izlaska sunca obično već bila negde na drumu, vozila se do svojih njiva i staja, i vrlo često dremala od samog sedanja u kola. Obratila se stoga Pauli: — „Odi de ovamo!

i nežna, kože bolesno bele, kose vatrene, očiju nekako prevešenih i skrivenih, neradnica, probiračica, nova mlada je vrlo neobično izgledala u domazluku Milice Perčinović.

Lazarići, na primer, držali se vrlo rezervisano. Palanka je tako tek posle izvesnog vremena saznala da je Petrova Švabica prešla na drugi salaš, i da se

— Skandal i novost moraju biti vrući — tumačila je popadija od Vaznesenske crkve. Ipak se posle svadbe zapazilo nešto vrlo zanimljivo.

Naučio je rečito odobravati dobar predlog, i umešno sklanjati rđav. Protivnike je vrlo taktično smirivao, pa i izmirivao. Tako do ženidbe.

Otvoriše kapke, i čuše kroz staklo da se neko vrlo učtivo raspituje za put do nekog majura i nekog sela. Razgovor taj se prekinu kao nožem presečen, iz dva razloga.

Ovaj događaj je danas kronika vrlo starog groblja. Ali baš danas se čuje opet o slično kombinovanim razbojništvima. Predaju se pokorno svote novca

koji se sam prozvao Srba, neobično lep i bistar, ali napušten i nevaspitan, reče jednom u kujni gospa Nolinoj, gde se vrlo dobro osećao: — Meni je gospojica Julica kao jedna cirkuska igračica, što sam je video.

Mladi župnik je bio omiljena ličnost među pravoslavnima. Vrlo obrazovan, širokogrud, veseo, pomalo i darovit čovek. Pisao je pesme, zanosio se genijem starih Rimljana, istoriju i

[„Od muke što nema više starih Rimljana”, govorio je izvinjavajući ga, prijatelj njegov gospodin Joksim.] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas.

Velika vatra, bolovi u nogama i rukama, neočekivana slabost srca, vrlo jake glavobolje. Stadoše ulaziti i izlaziti doktori, jer se u prvi mah mislilo na neko trovanje.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja. Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati što se god doznati može,

No šta je to invokacija? (čujem moje čitatelje pitati, i primečavam da je vrlo pametno kad spisatelji naši, mešajući latinske, nemačke, francuske i engleske reči, dokazuju pred svetom da su učeni).

im sinovi slobodni, to će reći bezobrazni, sasvim drugi način imadu, koji je i naš putnik, kao momak iz visoke kuće, vrlo dobro ispekao.

Za tebe osobita zvezda sija, i ja čitam u mojoj pameti da ćeš ti vrlo znatan čovek biti. Ti si već, fala bogu, sad veličak, i ja meni za dužnost vodim tebe u svet, tvome opredeleniju

To je lepo, vrlo lepo od volšebnice, ali mi joj ni najmanje nećemo blagodariti na toj njenoj poslugi, budući nam je otela viteza i so tim

Istinu govoreći, trbu mu nije vrlo opterećen bio, ali novi Don Kišot, koji je najviše zato u svet pošao da čuda čini, i ne uzme ovo na um.

Prišelcima se slobodno ovo generalisima (oni sopstvenog vožda nisu jošt imali) komandiranje vrlo dopadne, i svi Romanu tête à tête pođu.

Aga je imao jednu kćer, koja je godine udadbe u nešto većoj meri nego što se kod nas broji, navršila, jer 120 poklada vrlo dobro pamti. (Od nje je i onaj termometer koji se u Vinka Lozića trećej časti nalazi).

Naravno se morala jako vozbuditi čujući bedu Romanovu i predstavljajući sebi da je on kao mlad vrlo lasno pokliznuti mogao, i da njegova pogreška nije nikakva druga, osim što je dobar junak.

Koliko, na primer, ljudi obeštadu drugome pomoć, pa baš u najvećoj nuždi počnu se izvinjavati da im je vrlo žao što reč ne mogu ispuniti; koliko puti žene (a i ljudi) obećaju tajnu čuvati, pak se tajna pređe pročuje nego da

Dixi!« Počem ovo pismo svrši i zapečati, pođe tražiti drvo da se obesi. Budući da je vrlo akuratna bila, to se niko neće začuditi da nije tako skoro želji svojoj shodno naći mogla.

god volja, plašite se, vrištite, begajte; ali agina kći nit’ se uplašila, nit’ je vriskala, nit je pobegla, jer je ona vrlo prosto, i to sljedujućim načinom argumentirala: onaj koji se poplaši, mora jedanput k sebi doći; onaj koji vrišti, mora

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Dalji opis moga života poverio sam jednome svome prijatelju, vrlo talentovanome i otmenome gospodinu, za kojega sam se uverio da nijednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, već je

Ja to samo pretpostavljam, jer o mojim precima vrlo malo što znam sem fakta da nisu nosili isto porodično ime koje ja nosim.

Majka, otac, braća i sestre bili su mi nekako, već od prvoga poznanstva sa njima, vrlo simpatični i osećao sam se među njima kao kod svoje kuće.

Inače je moje prvo detinjstvo bilo vrlo monotono. Ne sećam se ničega važnijeg iz toga doba, izuzimajući izvesnih sitnijih avantura.

Kako su utisci iz ranog detinjstva obično vrlo duboki i trajni, uložio sam bio naročiti trud da mladu gospu ubedim da sam muško.

Vi nesumnjivo poznajete svi onoga maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom

vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosici i odgovarate joj: „Jeste, jeste, dušo, video sam, vrlo lepe pipe, osobito lepe pipe!

“ Pa to isto hoće i njena staramajka, koja je rada bar da joj se kaže da se još vrlo dobro drži. No nemojte misliti da je ova ljudska slabost, koja se među prvima javlja još u najranijem detinjstvu i prati

I po toaleti i po izrazu lica, ličila je na ženu kakvoga bogatoga zajmodavca, za kojega se šapuće da je na vrlo misteriozan način došao do bogatstva i za kojim se ne šapuće, no se zna da je dva puta odležao hapsu, jedanput za

Druga dama, koja je sedela do nje, imala je tršavu plavu kosu, sa crvenom mašnom u frizuri, i vrlo jako navučene obrve.

Treća je bila devojka od porculana, vrlo svetlih očiju i sa osmehom na usnama. Ona je uvek stajala uspravljena, naslonjena na zid.

No, razume se, to nije jedini moj podvig kojim sam zaradio batine. Bilo ih je još vrlo mnogo. Koliko sam puta, na primer, nove novcate očeve cipele vezao kanapom za ušicu, napunio vodom i vukao kao kolica.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Komandant divizije Terzić očajan je i poziva artiljerijske oficire. — Gospodo — govorio je on — naš položaj vrlo je težak i kritičan. To i sami vidite.

Srećom, iziđosmo čitavi... Zaustavismo se na Ploči. Situacija je, međutim, bila vrlo kritična. Počeli smo već da se gušimo. Trupe sa severa uveliko odstupaju, već se dodirujemo.

Pred nama se ukaza ravnica, kratka, ali vrlo ugodna, zasađena nekom kulturom i retkim drvećem. A na kraju ravnice je selo, prilepljeno uz breg kao ptičje gnezdo.

I baš njega, sasvim slučajno, odrediše za vođu transporta. Ipak se on spremi i ode. Te noći bilo nam je vrlo ugodno u hladnim šatorima, jer nas je moglo snaći još i nešto gore.

Naprotiv, dočeka nas on vrlo ljubazno. I rukova se sa nama. I još naredi da nam se odmah iz magacina izda po dva džaka brašna.

Ratno iskustvo ih je tome naučilo. Oni su na sebi osetili prevrtljivost ratne sreće. Znaju dobro kako u ratu vrlo lako i brzo sve propada, čak i onda kada se najbolje zamislilo, kada se najbolje spremilo.

Ja pričam verno kako sam razgovarao sa čovekom... Znaš, a on meni kaže: „Ama baš i ja to tražim.“ Vrlo dobro! I tako ti pođemo zajedno.

Te noći, između 10. i 11. avgusta, spavao sam vrlo malo. Taman prilegnem a naiđe ordonans ili održač veze. Oko 1.30 po ponoći javlja se komandir jedne rovovske baterije.

Petrović, Rastko - PESME

Mirisalo je na jod i mnogo vate. Bol zatvorio u teglu a šupalj leš izdao Porodici vrlo ucveljenoj što je čekala. Kola čekahu Pred bolnicom: jedna za doktora, druga za mrca. Noću sam, sam.

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, Da ste bogati ne biste karte gradili, Odlazili biste u daljine, prostora gladni; Ni da sam moćan

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, Da ste bogati ne biste karte gradili, Odlazili biste u daljine, prostora gladni; Ni da sam moćan ne bih pesme

Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni.

Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti. Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.

Ko ide? Novo vreme. Šta nosi? Ruke bez prstiju. Jest, patrljice same, ali violinu zadobismo. Hoćemo da obnovimo vrlo melodične koncerte Talijanskih anđela iz petnaestog veka: Neka je muzika beskrajno prosta i igra prostija

Da kiša tada donosila Danaide Za ratarima da skakutale čume, Drva su bila device vrlo blide, Uzdisale nekad pod parima sve hume. Ne rastužujem.

I to je sve. Ožalošćeni ... do groba. I na grobu će biti napisano da je bio Talenat veliki, i da je umro vrlo mlad. Jednom pre smrti poginuo je bio kao heroj na Ceru.

Vadite, gospodo, vi ništa ne jedete. Hvala, siti smo. Ovo je jelo vrlo lako; ta i sami kažete da ga rado jedete: kao slama je. Vadite, gospodo, jedite!

Ako je pokret sve, ako je pokret čak samo i vrlo mnogo, kako je nauka mogla zaboraviti da izučava i izradi jednu, što precizniju, mehaniku erotičkih odnošaja, od

Mnogo spavati, vrlo mnogo spavati; i koračati po čitave sate; govoriti bez prestanka po čitava posle-podna, i ćutati po cele dane.

I kada velim sebi da ne ostvarujem veliku umetnost već samo veliku ekstazu, razumem vrlo dobro; i zadovoljan sam što sam napisao ovo nekoliko pesama, i što pišem još uvek ovu knjižicu, koje možda neće

Stanković, Borisav - KOŠTANA

KOŠTANA (tražeći bakšiša, dolazi do Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri godine dana. MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. Ne priodi mi!

Šantić, Aleksa - PESME

Za inat devojka pođe Za prvog čoveka što ga Na putu srete, i momak Vrlo je tužan stoga. To ti je stara pesma, No večno nova i mlada, I kom se desi — tom srce Puca na dva komada.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Između prve i druge etape — smatra se — nije veliki vremenski razmak, jer se vrlo rano javlja potreba da se pesmom sačuva uspomena na podvige heroja; zato se iz slobodne improvizacije izdvajaju

Ali između druge i treće etape postoji vrlo veliki vremenski razmak. Naša epska poezija, koja je krajnju tačku svoga razvitka dostigla u ciklusima, nalazi se na

U epskoj poeziji pevač samo izuzetno govori o sebi; u lirskoj poeziji on to. naprotiv, vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika: i u jednom i u drugom slučaju pred nama je individua koja je sva utonula

U tome pogledu naš čovek s kraja XVIII i s početka XIX veka malo se razlikovao od svojih vrlo dalekih predaka. I da je to doista bio nužan uslov i za našu epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona

epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u XIX veku, uporedo sa prodiranjem kapitalizma i tehnike, vrlo brzo gasila i naposletku se (ako odbacimo razne falsifikate) i ugasila.

Ali sudeći po drugim osobinama, izgleda da je stariji kraći stih. Te osobine su sledeće: u guslarskim pesmama, vrlo često.

One pevaju i despota Stefana (1389—1427), ali vrlo ukratko i fragmentarno, i legendarno u isto doba, čineći ga, npr., roditeljem Sibinjanin-Janka.

gubernatora Ugarske, izabranog na pet godina (Svilojevića u pesmama), kojem je poslednjem posvećena i vrlo lepa pesma XVII veka Popivka od Svilojevića, koja opisuje njegovo legendarno junaštvo...

Doduše, predstava o snazi Dušanovog carstva u pesmama je vrlo maglovita. Nalazeći se na čelu srpske države od 1331. do 1355, Dušan je osvojio mnoge nove teritorije (južna granica

toga, u pesmama o Dušanu nalaze se razni legendarni motivi (svakako, zato što su one nastale u vremenu koje je bilo vrlo daleko od Dušanovog) i neke njegove uglavnom negativne osobine: podložan je rđavim uticajima, okružen lošom okolinom,

), a neki su se vrlo osamostalili. To je jedina istorijska istina koja je sačuvana u pesmama o Urošu, sve ostalo tamo je legenda (smrt

Kao što se vidi, to su situacije vrlo slične onima koje nalazimo u nekim pesmama o kosovskom boju. Ali nesreću nisu donosili samo stranci.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Pravićemo Žuji kućicu! — predloži Lazar Mačak. — Ol rajt! (Vrlo dobro!) — složi se Nik Ćulibrk, a Vanjka Široki samo se zadovoljno pljesnu rukom po bedru kao da će reći: — Kad nešto

Na jedno pedeset koraka od logora Stric odabra jednu bukvu niske i vrlo guste krošnje na koju se lako moglo popeti. — Evo je! Tu nas neće naći ni sveti Pantelija.

— Gotovo, planulo je! Ubrzo na gornji otvor gomile, kroz koji je Vanjka virio dok je nosio plast, poče da kulja vrlo gust siv dim i valjajući se u klupcima pođe uvis. Dječaci zagrajaše: — Ihaj, ala je crn, vidjeće ga čitavo selo!

ih je stajalo dok se uspentraše do nje, a onda krenuše dalje sasvim pognuti, ponegdje i četveronoške, jer je hodnik bio vrlo nizak i nepodesan.

uzduž Bosanske Posavine, dok dječak leži u Slavoniji pritiskujući uvom planinu Papuk kao da odozdo osluškuje nešto vrlo zanimljivo. Dječak se budi, žmirka, dosjeća se gdje se nalazi i obraća se psetu: — Žuja, jesi li ti gladna?

— Vidiš li samo koliko su oni toga navukli. Vrlo zabrinuti izviđači se vratiše natrag u pećinu. Ostali su već bili polijegali prostrijevši poda se neke stvari iz

— Hajde da vidimo. — Primite u radionicu i mog druga, Lazar Mačka. On je rođeni majstor. — Dobro, druže, primićemo vrlo rado — složi se komandant. — I ja sam za to — dodade Nikoletina.

— Vrlo dobro! — pristade poljar. Svak će rado primiti ovako izoštrena i osjetljiva pomoćnika. Kad je čula kakav je zadatak dobi

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I koji je taj drugi, posnažniji zakon od božija zakona? Jest i vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle nesreće, ni same večne

A ja, hudi, vrlo sam slab i malovrstan I dubina je u meni nerazuma, Kroštono sam isto jedan ležak, I neradin i lužica; zato i ne

Oca i očuha? Trnje i lepu, čistu zemlju? Ko strnjište ili pšenicu? MORE Ka i more što nekad vrlo se s bukom diže I s talasom o bregove bije, Pak i opet se natrag u sebe I skutava tišeći se, — Tako je i čovečasko

Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi dobri i čovekoljubivi zemljoradilac Još za neku godinu više zaštedeo Tu voćku poricanu

Poći će pravo iz lukova, strele i munje odzgor — luče s treskom, ka od vrlo okrugla luka oblačna na nameru doletat će na zle ljude.

JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini. Otvoren je grob njino grlo; sa svoji jezici lagahu, sudi im za to, bože!

Strepim od smeha mi nisam hajao što nam za smeh preti Hristos: Teško vam za vaš smeh, doposle vrlo ćete vi plakati i jecati za to! Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja!

— ama kad mu dočuh nauku, zabrinuh se vrlo, imajući tušteno blago skupljeno sve s krivicom mojom i lažom. Plašim se i zato, što u božiji vinograd po zapovedi mu

sud, sudac bezprijateljan i ničim podmićen, pred njim nema svakom usta naišla, stidljiva lica silovitih ludi, a siromaš vrlo snažna.

I sve je to na svetu postalo vrlo ugodno za provodenje našega života, svuda meri dohodno; zna se dokle kome dopiranje i kraj, što li, za koliko i dokle li

Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti. Mučno da se može ko uspuzati na njega; rod mu je na samom vrhu.

Te eto, mala ona od loze izrastlica, u veliki i vrlo rodan vinograd rasplodi se; tolika širina iz njega bi, da mu grane preko reka prelaze i širi se do mora i hatar mu s

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Paša se vrlo često savetovao s njim. Koliko su samo kafa i nargila posrkali i čibuka popušili i mastika popili, i Zamfir u pašinom

kad cvetaju dafine, najradije je sedeo na prostrtom sidžadetu pod njima; pušio, izdavao naredbe, srkao kafu, i tada je vrlo malo mislio; samo od vremena na vreme izdigne se na sidžadetu, pruži nos — kao hrt kad hvata trag — i uvlači miris od

jer i isti taj Manasija bio je krasan mladić. Bilo mu je tako dvadeset dve ili tri godine. Vrlo je rano otpočeo radnju na svoju ruku. Otvorio je dućan pre nekoliko godina, ali ga je zatvorio, jer je morao u vojsku.

pazarni dan, pazario s okolnim seljacima i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se zagledaju u Mana, — a bio je vrlo lep — pa i ne umeju odmah da kažu zašto su došle i šta hoće!...

jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se odatle, okrepljen i veseo, vraćao i otvarao dućan, i bio vrlo razgovoran i predusretljiv s mušterijama, koje su većinom bile mlâde i devojke seljanke, tako pohlepne na minđuše,

jer doka je bila vrlo nezgodna: uvek bi ponešto lupila iako je niko pitao nije, i često bi time društvo u nepriliku dovodila.

Redovno se tada morala zakleti u svoje oči i u život svoga muža Sotiraća — koga se ona, uzgred budi rečeno, vrlo malo bojala — da neće ni usta otvoriti! No, uostalom, sve to izbegavanje nju je malo bunilo, a onima je malo pomoglo.

uzeta kao roman, ona je ipak kratka; jer ona i nije upravo ništa drugo nego jedan kratak senzacioni — ali za roditelje vrlo poučitelan — roman, u kome su junaci mladi Mitanče Petrakijev i neka Švabica Hermina...

Sve ovo moralo se ispričati da vide čitaoci pred kakvim je ambisom vrlo lako mogao biti i naš junak Mane kujundžija. Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču.

je zdrava, — „kako mečka“, reče Jevda — kako lepo tka i vodi sav domazluk; Diku Grnčarsku nagovesti mu i reče za nju vrlo mnogo lepih stvari: kako je zdrava, vita stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako

To beše dosta da je često, — kao i sve koje tako drže mnogo na sebe i ne lepotu svoju — iako lepa, izgledala vrlo glupa! Promeni se, kao i sve što se u svetu vremenom menja... I sada se izmeniše prilike i uloge.

Pogledi im se sukobiše jer se i ona okrenula za njim, ali je Mani ipak vrlo krivo bilo što se prevario i okrenuo. No ipak je brzo popravio tu svoju pogrešku, doskočio je i tome: oslovio je