Radičević, Branko - PESME
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora.
Al' se brgo iz zabune trgo, Pa se živo drugoj stazi vrnu, Pa polete njome unapreda, Ali samo lipe vite zgleda, Samo lipe, samo nojcu crnu.
77. Tu mi popi kavu crnu, Poče igrat bilijara; Tad se malko kecu vrnu, Tu ostavi nešto para; Ispi dve-tri čaše ruma, Pa sad eto kući ljuma. 78.
38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu. Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39.
Veće junak oseća po teži, Da iz sina laka duša beži; Spusti njega na zemljicu crnu. Njega spusti, Feratu se vrnu; Manu mačem, joj, golemi Bože, Samo Srbalj tako udrit može!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na časnu reč, ljudi, taj momak nije uspeo ni da poklopa do kraja prvi dželato, a Talijančići ga već vrnu u milu li mu domovinu!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A što se ti, more, vrnu, natrag? — zapita ga ljutito Sreta. — Ama ja ’nako znaš, iduć’ putem premišljam u sebi: da l’ će mu tu trebati što da
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Iguman Pahomije, naprotiv, bijaše okošt, crne prosjede brade, smirena izgleda. Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što duhovnici
Ti, Stane, postoj malo pa lezi i ti.“ To rekavši, prekrsti se i leže prema vidaru. Stana je podjarila oganj, pa se vrnu ka krevetu i sjede na kovčeg. Dugo i dugo, prekrštenijeh ruku, gledala je lijepa djevojka u blijedo lice Jankovo.
Pipo?“ „Jest!“ odgovori Pipo, smijući se i vrnu se natrag. Đakon, skinuvši kapicu, primače se k starcu, nakašlja se jednom-dva, da svrati pažnju na se pa progovori:
Po službi, pošto mu pop još opoja i okadi grob roditelja i sina Miluna, vrnu se doma. Sunce taman granulo bješe kad se oni vraćahu. Dan bješe vedar i svjetao, pravi Đurđev danak.
glavnju i zapali svijeću, uze sa oružnice trubicu hartije, pa je metnu pod pazuh, dohvati jedan stočić i opet lagano vrnu se u odaju zatvorivši za sobom vrata.
Vidi čovjek, e nju nikakve brige ne more, a opet žao mu je buditi, jer vidješe da je umorna, pak se vrnu da leže, rekavši naglas: „E fala Bogu!“ „Tata!“ šapnu nečiji glas.
Udala se toliko da se usiđelicom ne nazove. Domaćin joj umrije poslije tri godine, a ona se vrnu s jednijem muškijem djetetom što ga je imala, u rod.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— I to mu je strina Controna darovala. Niko neg ona! Bakonja na to usta, poljubi brata, pa se opet vrnu na pređašnje mjesto. A ona se pribi u ugao, pa poče ispod glasa: — Pa oš li majci kazati, šta je to!
Kad se, nakon petnaest godina, vrnu doma, oženi se jednom slabunjavom, a već zrelom curom, koja imađaše nješto svoga. U vojsci nauči crevljarski zanat, pa je
Bakonja, potresen, prekrsti se i pokloni prema suncu, pa se hitrim korakom vrnu natrag, misleći o lijepim crkvenim službama uz post, zamišljajući sama sebe kad bude velike nedjelje pjevao „Muku
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Goveda bi u dugim redovima zamicala u planinu na pašu, da se u podne vrnu vodi na plandište. Jablan, koji je svojim razglašenim junaštvom zatvorio cijelo Zmijanje, ponosito bi se odvojio od
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora.
Stanković, Borisav - TAŠANA
« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?« Vrnu se Stana i reče mi: »Idi i kaži mu neka ne pravi tamo po mehani koješta. A može da dođe kad hoće.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onda mlada ode u riznicu, dovatila sablju Momčilovu, te je slanom zatopila krvlju; pak se vrnu u meke dušeke. Kad ujutru zora zab'jelila, poranio vojvoda Momčilo, pa govori ljubi Vidosavi: „Vidosava, moja vjerna
Stoju i Stojana, traži sluga tri godine dana, al' ne nađe dva slična imena, al' ne nađe Stoje i Stojana; pa se vrnu Skadru na Bojanu, dade kralju konje i intove, i dade mu šest tovara blaga: „Eto, kralje, konji i intovi, i eto ti šest
Tad se vrnu Novaković Grujo, i otide u Staru planinu, te kazuje Starini Novaku kake Grče sabira svatove. Tada bere Starina Novače,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ode, i zmija ga isprati putem spram prvoga sela. Pokloni mu se po nogu, pogladi ga s gubicom, vrnu se natrag u brda. On si s mirom ode svojim putem.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Em kol’ko gi milo da se udadnu, i tol’ko gi jošte dvaput pomilo za našoga Manču, otkad se, ete, vrnu iz vojsku iz Beograd!... O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču!
Ta i sag, vide li kako prokaj tvoj dućan prominu’ — ća pâ da zab’ravim, ama se seti’ i vrnu’ do teb’ da mi, ete, kurdišeš mušljiku... — završi hadži Zamfir i pruži mu cigarluk.